Leskovački kulturni centar: Promocija knjige „Štalag III B“

LESKOVAC – Promocija knjige Štalag III B“. Autor Tatjana Milanović. O knjizi govore: Vlasta Cenić, profesor jugoslovenske književnosti i srpskog jezika, Tatjana Milanović, profesor srpskog jezika i književnosti, inače, autor.

Program uređuje i vodi Slađana Mladenović, urednica LKC

Četvrtak, 11. avgust u 19 časova, hol na spratu LKC.

Dr Dobrivoje Bošković, poznati književnik, poliglota, svetski putnik

POTRESNA PRIČA: BRAĆA BLIZANCI OD ROĐENJA U INVALIDSKIM KOLICIMA

http://www.medijacentar016.com

Nebojša, Nenad i Novica Pavlović, tri brata blizanci, žive nadomak Vranja, rodjeni sa cerebralnom paralizom. Život ne mogu ni da zamisle bez invalidskih kolica koja su im dotrajala, akumulatori su slabi, kažu oni, te im se često ugase kad krenu negde.

Na pitanje šta im najviše fali, rekli su nam da je stolarija dotrajala, prozori propali, a zimi ne mogu da izdrže hladnoću, a i šporet je star i slabo greje.

Voleli bi da imaju i novu veš mašinu, nove krevete i tepihe.

RAČUN ZA DONACIJE:

200-3453980101008-90

Fondacija „Tamara Misirlić”

Svrha uplate: Pomoć braći Pavlović

Devizni:

RS35200345398010198860

SWIFT/BIC: SBPORSBG

II

TAMARA MISIRLIĆ, OSNOVAĆ FONDACIJA „TAMARA MISIRLIĆ“

Tамара Мисирлић – млада каратисткиња из Врања, носилац 300 медаља и студенткиња два факултета која је и ове године као и претходних, покренула хуманитарну акцију са циљем да обрадује малишане из свог краја који живе у тешким условима. Тамара је у својим акцијама збринула више од 60 породица. Одлазила је у најудаљеније крајеве Пчињског округа, самостално обезбеђивала најнеопходније за нормалан живот, а појединим породицама успела чак и кућу да сагради. Најважније од свега је да је готово увек успевала да људима врати веру у боље сутра и осмех на лице. Да њено племенито срце не оставља простора никаквим себичним интересима, доказује то што и након помоћи коју указује, остаје у контакту са свима којима помаже.

Nebojša, Nenad i Novica Pavlović, tri brata blizanci, žive nadomak Vranja, rodjeni sa cerebralnom paralizom. Život ne mogu ni da zamisle bez invalidskih kolica koja su im dotrajala, akumulatori su slabi, kažu oni, te im se često ugase kad krenu negde.

Na pitanje šta im najviše fali, rekli su nam da je stolarija dotrajala, prozori propali, a zimi ne mogu da izdrže hladnoću, a i šporet je star i slabo greje.

Voleli bi da imaju i novu veš mašinu, nove krevete i tepihe.

RAČUN ZA DONACIJE:

200-3453980101008-90

Fondacija „Tamara Misirlić”

Svrha uplate: Pomoć braći Pavlović

Devizni:

RS35200345398010198860

SWIFT/BIC: SBPORSBG

II

TAMARA MISIRLIĆ, OSNOVAĆ FONDACIJA „TAMARA MISIRLIĆ“

Tамара Мисирлић – млада каратисткиња из Врања, носилац 300 медаља и студенткиња два факултета која је и ове године као и претходних, покренула хуманитарну акцију са циљем да обрадује малишане из свог краја који живе у тешким условима. Тамара је у својим акцијама збринула више од 60 породица. Одлазила је у најудаљеније крајеве Пчињског округа, самостално обезбеђивала најнеопходније за нормалан живот, а појединим породицама успела чак и кућу да сагради. Најважније од свега је да је готово увек успевала да људима врати веру у боље сутра и осмех на лице. Да њено племенито срце не оставља простора никаквим себичним интересима, доказује то што и након помоћи коју указује, остаје у контакту са свима којима помаже.

Nebojša, Nenad i Novica Pavlović, tri brata blizanci, žive nadomak Vranja, rodjeni sa cerebralnom paralizom. Život ne mogu ni da zamisle bez invalidskih kolica koja su im dotrajala, akumulatori su slabi, kažu oni, te im se često ugase kad krenu negde.

Na pitanje šta im najviše fali, rekli su nam da je stolarija dotrajala, prozori propali, a zimi ne mogu da izdrže hladnoću, a i šporet je star i slabo greje.

Voleli bi da imaju i novu veš mašinu, nove krevete i tepihe.

RAČUN ZA DONACIJE:

200-3453980101008-90

Fondacija „Tamara Misirlić”

Svrha uplate: Pomoć braći Pavlović

Devizni:

RS35200345398010198860

SWIFT/BIC: SBPORSBG

II

TAMARA MISIRLIĆ, OSNOVAĆ FONDACIJA „TAMARA MISIRLIĆ“

Tамара Мисирлић – млада каратисткиња из Врања, носилац 300 медаља и студенткиња два факултета која је и ове године као и претходних, покренула хуманитарну акцију са циљем да обрадује малишане из свог краја који живе у тешким условима. Тамара је у својим акцијама збринула више од 60 породица. Одлазила је у најудаљеније крајеве Пчињског округа, самостално обезбеђивала најнеопходније за нормалан живот, а појединим породицама успела чак и кућу да сагради. Најважније од свега је да је готово увек успевала да људима врати веру у боље сутра и осмех на лице. Да њено племенито срце не оставља простора никаквим себичним интересима, доказује то што и након помоћи коју указује, остаје у контакту са свима којима помаже.

TAMARA MISIRLIĆ, OSNOVAĆ FONDACIJA „TAMARA MISIRLIĆ“

SELO DADINCE: Ljudi, vreme, događaji

DADINCE – VREME PROŠLO; SEĆANJE NA PRETKE KOJI SU KRIVI SAMO ŠTO SU VOLELI SRBIJU I SRPSKI ROD! MNOGIMA SE NI GROB NE ZNA!!! U ZAK NJIHOVE HRABOSTI I LJUBAVI PREMA OTADŽBINI U CENTRU SELA PODIGNUTO JE SPOMEN-OBELEŽJE

PRATITE

http://www.medijacentar016.com

Vinski bal 2022: Muzika i vino na obalama Vlasine, nastup Bajage i instruktora

ПРВИ ДАН ВИНСКОГ БАЛА

МУЗИКА И ВИНО НА ОБАЛИ ВЛАСИНЕ (ДВАДЕСЕТАК ФОТОГРАФИЈА)

ВЛАСОТИНЦЕ – Први дан 36. Винског бала почео је манифестацијама које су се одвијале у Маричкином. За традиционално кување виноградарске јаније и и рибље чорбе били су задужени чланови Планинарског друштва „Морич“. Они су били и домаћини планинарима из Босилеграда, Ниша, Алексинца и Душника. Поред главног кувара седамдесетогодишњег планинара из Лесковца Војислава Коцића, око припреме овог традиционалног јела које се припремало у дане бербе гржђа у власотиначком крају помагали су Драгана Златковић, Драган Видојевић, Новица и Мира Станковић и Снежана и Зоран Даскаловић. Недалеко од њих котлиће рибље чорбе за пријатеље и посетиоце ове свечаности су припремала браћа Милосав и Срђан Радичевић.

На овој предивној локације преко пута градског купалишта јокрепили су се многи посетиоци и гости Винског бала, а велики број је цео програм манифестације пратио са овог места.

У предвечерје је Туристичка организација организовала и традиционално пливање за Винско буренце. Ове године је забележен рекордан број такмичара. За ову симболичну награду надметало се четрдесетак пливача међу којима је био најбржи осамнаестогодишњи Немања Давинић, из Власотинца. Он је ученик Техничке школе, од септебра ће похађати четврти разред и каже да је веома срећан што је био најбржи међу толиким бројем такмичара. Иначе, он летњи распуст свакодневно проводи на обали Власине па не чуди што је био најбржи. Награђен је и најмлађи такмичар мећу пливачима, осмогодишњи Николај Поповић, који је раме уз раме са одраслим такмичарима препливао градско јерзеро, које је и њему омиљено место на коме проводи лето.

У галрији Културног центра отворена је изложба карикатура и проглашени су овогодишњи победници конкурса. Прво место за најбољу карикатуру на тему вина и грожђа додељено је Мухамеду Ђерлеку Максу из Новог Пазара, друго Зорану Михаиловићу Зоћи из Београда, док је треће место припало младом власотиначком сликару Јовану Спасићу. Овом приликом изложене су и награђене карикатуре на претхпдних 25 Винских балова, међу којима су радови Александра Класа, Блатника, Саше Димитријевића и недавно преминулог Срђана Милоша.

У име жирија учеснике и публику је поздравио сликар и ликовни педагог у пензији Никола Живковић Газибара који је подсетио на раније колоније карикатура у Власотинцу и скренуо пажњу на мнладе карикатуристе чије време тек долази. Поред Николе Живковића у жирију су били и сликари Мери Стојковић и Стефан Петровић. Награду Јовану Спасићу је уручила Кристина Ђокић, представница Туристичке организације.

Дегустација вина је организована на платоу поред Власине. Власотиначки винари су презентовали своја вина, која су гости Винског бала могли да дегустирају. Излагали су Дејан Новичић, Зоран Стаменковић, Ненад Митић. Душко Цакић, Новица Ђокић, Зоран Поповић, Саша Јовић, Братислав Ристић, Драган Пешић, Јован Печенковић, Данило Коцић и Новица Петровић.

У музичком делу програма 36. Винског бала је најпре наступио петнаестогодишњи Никола Станковић, ученик Средње музичке школе „Станислав Бинчки“, који је републички првак у свирању класичне музике на хармоници. Након његовог наступа уследио је концерт Жи(в)чаног бенда у коме су окупљени наши суграђани, који су се надавно први пут представили пред власотиначком публиком.

Први дан Винског бала завршен је двоипочасовним концертом Бајаге и инструктора, преноси „Власина“.

Jelena Đokić, profesorica iz Vlasotinca: Ako dete zaista ima srećno detinjstvo

АКО ДЕТЕ ЗАИСТА ИМА СРЕЋНО ДЕТИЊСТВО

Ако дете заиста има срећно детињство

неће добијати све што пожели.

Научиће да је у реду да понешто нема

и да је сврха онога што има – да се дели.

Ако дете заиста има срећно детињство

научиће која се граница не сме прећи.

Шта је важно прећутати, шта је важно рећи.

Шта значе стрпљење, поштовање

и држање дате речи.

Ако дете заиста има срећно детињство

спознаће како туга даје дубину животу.

Откриће које су ствари битне.

Да мале радости нису мале.

И да ситнице нису ситне.

Ако дете заиста има срећно детињство

неће му бити лако.

Неће бити заштићено од живота.

Сусрешће муке, питања и дилеме

и тако стећи способност

да решава проблеме.

Научиће да разликује своју истину

од онога што му свет нуди.

Научиће да препозна потребе

своје јединствене ћуди.

Научиће да препозна човека,

међу хиљаду људи!

Ако дете заиста има срећно детињство

умеће о себи и другима да се стара.

Неће хтети да руши, желеће да ствара.

Имаће храбрости да крене

путем који га зове.

Имаће смелости да сања

и остварује снове.

Ако дете заиста има срећно детињство

научиће да воли друге као себе.

Научиће да је довољан разлог за срећу

то што може да дише!

Научиће да цени живот.

Да осећа захвалност…

Живеће скромније и тише.

А испуњено.

Стећи ће непоколебљиву веру.

Истинску радост и мир

које ће чувати довека.

Ако дете заиста има срећно детињство,

стасаће у човека!“

Mira Đermanović, pesnikinja: „Leskovčani i ja“

ЛЕСКОВЧАНИ

I

Кој нас оће да ни блати,
само суве грањке млати;
ми смо људи млого радни,
никад несмо били гладни.

Нас ни викав паприкари,
и по тој ни сви познавав;
њиве пуне с пластеници,
а сељаци млого фини,
које оћеш да наручиш,
у Лесковац ти намини.
(Мира Ђермановић)

II

За наш роштиљ свак је чуја,
наше пљеске, па ћебапи,
па уштипци, вешалице…
Ако неси тој пробаја,
ако неси тој изеја,
ко да неси ни живеја.

Лесковчани имав душу
ни слунце ву равно неје,
имав срце да те примив,
да те за ч’с расположив.

Све ги узни,
никој ништа туј не брани,
на цел свет људи добри,
ал’ најбољи Лесковчани.
(Из моје књиге ЛЕСКОВЧАНИ И ЈА)

MIRA ĐERMANOVIĆ: SJAJNA PESNIKINJA, ODLIČNO POZNAJE GOVOR LESKOVCA I DUH LESKOVČANA

LETO U VLASOTINCU: Muzika za sve uzraste, brojne predstave i promocije knjiga

LETO U VLASOTINCU 2022. GODINE. Pogledajte deo sadržaja. Bilo je dosta manifestacija koje su zaista oduševile publiku, ali i sadržaja poput promocija knjiga. Vidite foto-galeriju.

Zahvalnica Narodne biblioteke „Desanka Maksimović“ Vlasotince

Promovisana zbirka „Nedelja“, autor Marija Popović, izdavač Narodna biblioteka Vlasotince

VLASOTINCE – U Narodnoj biblioteci „Desanka Maksimović“ sinoć je promovisana pesnička zbirka Maroje Popović „Nedelja“. Pored recenzenata i direktora biblioteke Srbe Takića, o zbirci-prvencu govorila je i Marija Popović, rodom iz Vlasotinca, poreklom iz sela Dadinca.

Po oceni kritike, iako je reč o prvoj pesničkoj zbirci, Marija Popović je pokazala nesporni talenat i očekuje se da narednih godina objavi nove zbirke pesama u kojima će glavna tema biti smislenica života i lepota ljubavi.

PRATITE: http://www.medijacentar016.com

JELENA ĐOKIĆ, profesorica: Bata i dve Jelene – „Leto u Vlasotincu“

Kulturrno leto u Vlasotincu!

Bata i dve Jelene🤣🤣

P. S. Bata ima lepšu sliku sa Jelenom Baćić Alimpić.🌹

Sijarinska Banja, dragulj prirode u opštini Medveđa

DR NEBOJŠA ARSIĆ: SVE LEPOTE SIJARINSKE BANJE: IZVOR ZDRAVLJA I LEPOTE

Vredi je posetiti

http://www.medijacentar016.com

Foro: dr Nebojša Arsić

LESKOVAC: Ljudi, vreme, događaji

LESKOVAC – Aktuelno u leskovačkom kraju.

PRATITE: http://www.medijacentar016.com

Pratite Panoramu TV Leskovac

LETO U VLASOTINCU: Miloš Radović – „Ljubav, vino i pianino“

LETO U VLASOTINCU: Miloš Radović – „Ljubav, vino i pianino“

PRATITE: http://www.medijacentar016.com

У дворишту Културног центра Власотинце одржан je концерт Милоша Радовића под називом “Љубав, вино и пианино”. Некако је већ годинама уназад постала традиција да током културне манифестације “Лето у Власотинцу” прослављени баритон, оперски певач, професор соло певања, солиста РТС-а и Тамбурашког оркестра РТВ Војводина, Милош Радовић буде радо виђен у Власотинцу и да се за његов наступ тражи место више. Као и годинама до сада и овај пут он је побрао све симпатије и аплаузе многобројних Власотинчана, који су се и пре наступа интересовали хоће ли и ове године бити концерта. Како је и Милош рекао радо долази у Власотинце, а Власотинчани су узвратили невероватном енергијом, позитивним емоцијама, певајући са њим познате хитове.

Милош Радовић наступио је уз клавирску пратњу брата Александра Радовића, професора, пијанисте и композитора.

Потекла је река старих и нових песама, низале су се као бисери песме: У празној соби, Руже су увеле, Добро вече пријатељи,  А кад ми дођеш ти, Још и данас теку сузе једне жене, Девојко мала, Ти се нећеш вратити… Публика је уживала у извођењу наполитанских песама, којима је, како је рекао, поздравио своју професорку соло певања Радмилу Бакочевић. Заједно су запевали севдалинку  Кад је пођох на Бембашу, као и староградску Запевајте сви ове песме старе… Позитивне емоције и вибрације, пуне набоја док је изводио блок посвећен Кемалу Монтену, заједно са публиком певали су Сарајево љубави моја, Напиши једну љубавну, Душо моја, Није хтјела, Април у Београду… Које је Милош посветио познатом кантаутору Монтену али и жељи да се заједно присетимо неких лепих, романтичних и бољих времена. Публика је уметника често прекидала бурним аплаузом и неколико пута враћала на бис.

“Брат и ја смо вечерас уживали на сцени, сваке године је овде бајковито и просто не бих могао да издвојим ниједан наступ до сада . Вечерас је победила љубав, права песма,  праве емоције, послужило нас је и време, Бог нас је погледао, можда баш због тога што смо сви били у ишчекивању, концерт је био посебан”, рекао је Милош Радовић, након завршетка концерта.

Власотинчани су били у прилици и да међу првима уживају у новој песми Добро вече пријатељи стари.

“Комплетна песма је моја, радио сам аранжман, текст и музику, песма је рађена наменски за РТС –ов фестивал народне музике, имали смо среће да је народ препозна и да освојимо треће место. Вечерас смо је у ствари премијерно извели у Власотинцу, након фестивала, добра је реакција публике, што значи да требамо даље да стварамо и ићи ћемо у том правцу”, рекао је Александар Радовић.

Slavica Cekić, profesorica: Svođe – moja reka i moja priroda

МОЈА РЕКА И МОЈА ПРИРОДА, РАЈ ГДЕ НАЛАЗИМ УТОЧИШТЕ ИЗ ВРЕЛИНЕ ГРАДСКЕ ВРЕВЕ. СВОЂЕ

SLAVICA CEKIĆ, IZUZETNA PROFESORICA KNJIŽEVNOSTI, TALENTOVANA LESKOVAČKA PESNIKINJA

LESKOVAČKE PRIČE: Jelena Karleuša u Leskovcu – ko smo mi u stvari?

LESKOVAČKE PRIČE: Jelena Karleuša u Leskovcu – ko smo mi u stvari?

PRATITE: http://www.medijacentar016.com

Ukoliko ste u samom naslovu zaključili da će ovaj tekst biti još jedan u nizu koji će kritikovati nastup pevačice na Roštiljijadi 2022, naravno prevarili ste se. Nećemo ni opravdavati gostovanje na ovom događaju već ćemo pokušati da pređemo i shvatimo koje je to duhove i koje je to suštinske probleme u našem društvu ova vest ogolila.

Gostovanje Jelene Karleuše diglo je ceo Leskovac na noge. Videli smo razne komentare, uglavnom pogrdne. Videli smo razne tipove ljudi, od onih koji štite decu od kiča i šunda ( jer deca im slušaju Mocarta, a ne Devita, zar ne?), do onih koji skupljaju potpise i novac samo da Karleuša ne zapeva u gradu na Veternici. Kao prvo shvatili smo davno da je muzika stvar ukusa, jednostavno niko ne brani Leskovčanima da to veče ostanu kod kuće u znak protesta. I pored toga ova borba bi bila jasna da u Leskovcu nisu pevale Maja Berović, Milica Pavlović,… čija je muzika poput Karleušine estetski i umetnički ravna nuli. Da su Leskovčani ovako žustro podržali izgradnju koncertne dvorane, da su redovni u pozorištu i da prate koncerte Amoroza i Vlade Miloševića imali bi puno pravo na proterivanje kiča i šunda iz svog grada.

Ovo, ipak, nije glavni problem koji nam je razdanila estradna zvezda. Mnogo veći problem, problem identiteta i etike pokazao se kod nas u ovih par dana.

Devedeset i više posto Leskovčana se izjašnjava kao pravoslavni Srbi. Svim tim pravoslavnim Srbima koji umeju da odu u šumu i da se napiju za Badnji dan, koji peku prase za Božić, jer to je običaj, koji se sete Kosova i Metohije samo u polunajedenom i polupijanom stanju uz patriotske pesme na slavama, ne smeta što se parada pijanstva i mesnatih proizvoda uz zvuke pesama koji govore o seksu, drogi, preljubama i alkoholu, održava usred dana suzdržavanja od greha, jela i pića, u jeku posta. Neki će na čitavo ovo izlaganje reći da je post izbor, kao i vrsta muzike koju slušamo. I u pravu su, ali onda gospodo na sledećem popisu treba sve nas da bude sramota ako se izjasnimo kao pravoslavni hrišćani. Neka se uvede nova kategorija, na primer običajni Srbin, koji će slaviti praznike bez žrtve i bez znanja o simbolici istih.

Na ovom portalu često smo pisali o velikim ličnostima ovog grada, neretko i o štetnosti komunizma na naš mentalitet. Komunizam je odavno prošao i ne može više da bude opravdanje za sve naše probleme, slavni preci i njihova dela su tu, stoje, nema ko da ih čita, a već je vreme. Vreme je da se ova generacije probudi iz sna, vreme je da se svi zajedno trgnemo, kako bi mi kao Srbi uopšte mogli da dočekamo sledeći vek.

„Zanimatori“ oduševili najmađe na manifestaciji „Leto u Vlasotincu“

ВЛАСОТИНЦЕ – ЗАНИМАТОРИ СЕ ДРУЖИЛИ СА НАЈМЛАЂИМА. – Дечји програм који је ове године реализован током традиционалне манифестације “Лето у Власотинцу” завршен је синоћ великом журком са Заниматорима, на платоу испред галерије Културног центра на Нешићевом кеју.

Jelena Đokić, profesorica iz Vlasotinca: „Bezbedno dete“ i u Babušnici

Ostvarena je još jedna divna saradnja na polju bezbednosti dece.

U razgovoru sa predsednicom opštine Babušnica, Ivanom Stojčić, predsednikom Skupšfine opštine, Daliborom Jocićem i sekretarom skupštine Radetom Minićem dogovorena je saradnja Udruženja „Bezbedno dete“, kancelarije @cnzd.rs o uvođenju Koordinacionog tela protiv vršnjačkog nasilja.

Pored predstavnika lokalne samouprave Babušnica, Okruglom stolu je prisusustvovala i direktorka OŠ“Despot Stefan Lazarević“.

Većnik za obrazovanje, omladinu i sport, Aleksandar Jović, predstavio je predlog Rešenja o obrazovanju koordinacionog tela za borbu protiv vršnjačkog nasilja u osnovnim i srednjim školama na teritoriji opštine Vlasotince.

Uz srdačan prijem i dogovorenu saradnju sa zadovoljstvovom mogu istaći da smo dobili potvrdan odgovor da će i u opštini Babušnica od septembra biti formirano koordinaciono telo protiv vršnjačkog nasilja.

Vaše „Bezbedno dete“💜💚

Narodni muzej Leskovac: Spomen kuća narodnog heroja Koste Stamenkovića, ljudi, vreme, događaji

Narodni muzej Leskovac: Spomen kuća narodnog heroja Koste Stamenkovića, ljudi, vreme, događaji

ПРАТИТЕ: http://www.medijacentar016.com

Спомен кућа народног хероја Косте Стаменковића представља непокретно културно добро као споменик културе. Коста Стаменковић (Лесковац, 3. октобар 1893 – Шилово, 26. март 1942) је био учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије. Кућа у којој је живео револуционар, комуниста и борац за радничка права отворена је за посетиоце 1969. године. Она има три просторије са ентеријером радничке куће са почетка XX века. У собама лево и десно од улаза су спомен собе Косте Стаменковића и његове ћерке Лепше Стаменковић, такође револуционара и комунисте са њиховим личним предметима. У холу је документима и фотографијама приказан развој радничког покрета од 1918. до 1942. године. Решењем Републичког завода за заштиту споменика културе 27.04.1950. године стављена под заштиту државе. Уговором о поклону Народног музеја у Лесковцу са наследником Косте Стаменковића од 16.05.1975. године непокретност пренета је Народном музеју у Лесковцу.

СПОМЕН КУЋА КОСТЕ СТАМЕНКОВИЋА, ТОПЛИЧКОГ УСТАНКА 25.

ДЕТАЉ ИЗ СПОМЕН КУЋЕ

ПОЧЕЛЕ ИГРЕ НА ВОДИ – ЛЕСКОВАЦ

Данас су почеле „Игре на води“ у комплексу Аква парка „Атина“, који је отворен прошле године улагањем од  преко 2 милиона евра.

Ово је још једна у низу летњих активности у граду на Ветерници. Овог месеца су почела са радом још три купалишта: у Копашници, у Грделици и у Вучју, јер је циљ да Лесковчани али и они који се одлуче да посете наш град у овим летњим месецима имају што више места за опуштање и дружење. Првом од три дана, колико ће овај спортски догађај трајати, присуствовао је градоначелник Лесковца др сци. мед. Горан Цветановић са сарадницима. Број посетилаца је очековано велики, а спектакл тек предстоји у среду, када ће бити одржано финале и проглашење победника.

„Ове игре су потврда да се лепе ствари понављају и полако постају традиционалне јер подсетићу вас да смо сличне игре организовали пре две године, први пут у Лесковцу, тада на базену у Грделици.

Овогодишње игре на води окупиле су око 50 учесника подељених у екипе које броје 7 чланова (4 момака и 3 девојке) и који ће се три дана такмичити овде и показати своју спретност на води и у води. Осмишљено је укупно 10 игара, а за најбољу екипу предвиђена је награда од 50.000 динара, док ће другопласирани бити награђени са 25.000 динара,“ – поручио је члан Градског већа Стефан Китановић који је отворио Игре на води.

ПОГОВОР: ЛЕПОТА ПЕСНИЧКИХ МЕТАФОРА ТАЛЕНТОВАНЕ МАРИЈЕ ПОПОВИЋ

Пише: Данило Коцић

PRATITE: http://www.medijacentar016.com

Марија Поповић, збирком песама Недеља у четири поглавља („Враћање обали“, „Недеља“, „Уточиште“ и „Рађање слободе“), изузетно успешно одсликава магију песничке речи, неспорни литерарни таленат, јер стрпљиво тражи одабране речи и метафоре које лепоти њеног казивања придодају нову броју песничког гласа.

Она не скрива своја осећања; нуди их као „отворену књигу“ стиховима који се могу разумети као поруке далеких световала, али и завичаних брда као што је, на пример, случај у првој песми „Сурово искрена“, својеврсној повесници одрастања:

Зумирам одлуке, закључке, приче,

у себи тражим то себично биће

које је замрзело цео свет

јер вуче трагове из детињства.

Сакривам тај суров поглед

да бих стопирала окове

егзистенције нетакнуте лепоте.

Она нам истовремено разотрива то младо, непокрено биће, подиже камене мисли, не пушта осиромашене осуде, зауставља и задржава тренутке. То је та смисленица поетаког тона који нагони на промишљање о прошлом, ововременом добу, али и будућим данима који ће донети радосне трептаје, али можда још већу тугу. То се понајбоље види у песми непресушног носталгичног тога („Чекање“): „Чекање… / не чује се, / ту је, /обећава.“

Мисли младе песникиње посуте су жељом и стрепњом, верује звезди, небесима, води, верује себи и чекању. У песми „Нестао си“ присутно је то повесмо трагања за смислом снова.

Огледало мутно,

око мене кошмар.

Навире гомила људи

жељних каменовања

Код песникиње тишина је угасила самоћу, а у „Орхидеји“ даје одговор свога трептаја: Једна ме слика /сети на лето /када замрзех орхидеје, /мирис вискија /и вече миришљавих свећа.

Код Марије Поповић, која има осећај за истанчану боју речи, „трагови ће нестати с кишом“ и у песми „Пламен“ поручје: „Гледам кроз пламен /црвене свеће, /вијори, одапире се болу.

Код ње не тако ретко одјекују речи непресушног бола („Чујем“): „Речи сам потрошила, /очи пресушиле. /Одавно не пратим дане и сате. /Запитах се /кога ја то ишчекујем?

Тај красан песнички рукопис, у коме се траже речи да покоре све неизвесности, наставаља у песми „Сјај“:

Враголасто ишчезава

несигуран набој мисли,

долази надање да је тама

разбијена,

да нестаје,

да је нема,

да успевам без помоћи

одолети свој немоћи.

Јер срце кад тмину уби,

ново јутро

ново буди.

Код песникиње („Сумња“) лебди питање у „данима сатканим од убода јата речи“: „Грех, зар постоји? /Колико тежи суза? /Колико је тешка ноћ?“

Њена песма„Море“, слика је незаборавног тренутка, јер немирно море несташних боја, враћа једној обали кроз време, а затим у другим стиховима допричава своју тајну („Не дивим се“): „Нисам волела разноликост кактуса, /ни једноличност јулског дана. //Нисам волела укусе чоколаде, ни јабуке, /то је увек на длану.

Следи утеха, утехе, ако је може бити („Једнога дана“):

Једнога дана,

једне ноћи,

кад се чују громогласно

откуцаји срца, можда схватиш,

можда не,

зашто су леђа окренута

недовршеним  причама.

За поезију Марије Поповић могло би се допричати да је „свака строфа – чашица наде“ („Теби“): „Око нас ограда /од сећања, /али не дамо да избледе. //Каква су, наша, /сигурно посебна, /јер не би било /ни косе седе.

Једна од оних песама због које вреди писати сигурно је „Недостајеш“, јер говори о порукама времена која остају да се памте као пролазни откуцаји сата: Никад ниси био ту, /а припадаш. /Године тешке ко олово, /искрене, бајковите. /Оловне туге /претварала сам /у шарене вртове.

Смислности наслова („Мириси“) лепо се крије у стиховима:

Кад останеш сам,

кад ти трагове завеје снег

или испере са калдрме киша,

сети се погледа,

удахни мирис зида…

Ћути и тражи сјај у облаку,

са прозора нека те прате отисци.

Онда се чује одјек звона („Нестајање“): „Отишао је давно /без јасне мелодије стопала. /Гашење постојања /се не чује.

Песму „Хладно је“ требало би читати с миром, јер туга долази у таласима: Пешачка стаза виси /над стрмим обалама. /Жубор се чује, /понеки глас заталаса /гомилу мира. /Навиру фигуре шетача, /подигнуте главе, /скривене шаке, /нејасни погледи. /Звезде угасише сјај, /труло лишће разбаца мирис. /Хладно је.

Има међу песмама и оних у којима на тренутак пристиже осмех, као најлепши дар живота („Изађи“):

Поклони ми осмех,

јер кад огреје Сунце,

киша ће изгубити боју

и звуке

и убиће мелодију

и моју и твоју.

Песникињи је „јесен украла лето“ („Јесен“) и зато пева:Гледам кроз златно лишће /и молим га да позелени“, а песму „Јесењи звуци“ завршава стиховима који буде наду у смисленици живота:

Нејасно јутро

пробише звуци.

Осећам, добијам крила

да сигурна растрошим дан.

Има у њеној поезији и поучних, слатких порука („Перо“):Живот је бајка /коју сам ствараш… /Сам држиш перо, /размисли како да шараш.

Марија Поповић је успела да напише једну од најлепиш песама посвећених завичајном кругу одрастања („Село“): „Село се назире, /куће усамљене, /мирис сувог биља се шири. /Свежина обузима, /шетам кроз лепоту /природног акварела.“

Марија Поповић певао гласније од сваке наде („Улица“) „сивило празних душа /гасило је задње трзаје Сунца“, у„Пролећу“ „ветар прави мелодију /док капи кише / лепе отиске на мом прозору“, док у песми„Вече“ испреда нову мелодију живота: „Замршене нити вечерњих боја /милују бесконачну тишину. /Самоћа прави зидове око собе.“

У циклусу песама „Рађање слободе“ нижу се, такође, стихови наде, страха и прелепих метафора. Међу најлепшим је свакако „Недеља“:

Ти си рекао морам,

ја сам те пустила.

Недеља је опет ту,

и ја са њом,

и она са мном.

Недељо, хвала ти

што си ми вратила осмех.

Код талентоване песникиње Марије Поповић „речи гасе тишину“, она „тражи опроштај да крене даље“, док се „у трену изгубе погледи што говоре.“

Песма „Тихо ћу ти рећи да све ће проћи“ на самом крају има стихова у којима се траже изгубљени снови: С ветром у коси /и тешким сјајем /цео ћу живот стајати боса, /тражећи очи и шапат кише /да ми дочара да ти ћеш доћи.

Има Марија Поповић стихове који говоре више од сваке друге изговоре поруке, јер она „у чаши пуној самоће неће показати сузе и неће пружити камени осмех“.

За крај само одсјај песничког звука који исписује најлепу реч – слобода! („Рађање слободе“):

Речи угашене,

видици залеђени,

очај обасипа удах,

обручи стегоше гласове,

изгуби присебност,

побеже од разума,

од погледа,

од звукова.

Кап је прешла ивицу,

чуо се врисак.

Родила се слобода!

Збирку „Недеља“ једноставне, али дубоке песничке смислености, одликује свежина стиха, осећај за меру, за бол, радост и наду. Иако прва из њене уметничке радионице снова, могло би се закључити да је Марија Поповић изузетно талентована, јер припада најбољим песникињама „завичајног круга“, а по богатству слика и лепоти песничог гласа, несумљиво би добила позитивне оцене и најстрожих зналаца савремене српске критике.

Данило Коцић,

новинар, публициста и књижевни критичар

Власотинце, Лесковац,

13. јуна 2022. године

К р а ј

Leskovac: Nagradno putovanje za najbolje učenike

НАГРАДНО ПУТОВАЊЕ ЗА НАЈБОЉЕ УЧЕНИКЕ ЛЕСКОВЦА

ЛЕСКОВАЦ – Више од 80 носилаца дипломе „Вук Стефановић Караџић“ је отпутовало на наградну екскурзију, коју седми пут организује Град Лесковац у сарадњи са Канцеларијом за младе. За ове намене из буџета града је издвојено 3 милиона динара, а од 2015. године за наградну екскурзију је издвојено 11 милиона динара, с тим што генерација Вуковаца која је завршила средњу школу 2020. године због епидемијске ситуације није путовала Србијом али је на њихове рачуне уплаћено по 25.000 динара. Најбољи ученици нашег града ове године имала прилику да посете Јагодину, Крагујевац, Београд, Нови Сад, Суботицу, Палић, Фрушку гору, Сремске Карловце и друга места наше земље.

За најбоље ученике чија фотографија са почетка путовања краси лесковачке билборде, организован је пријем у седишту града.

У име градоначелника Лесковца и локалне самоуправе Вуковцима се обратила др Лидија Димитријевић која је истакла:

„На основу израза на вашим лицима закључујем да је ова екскурзија испунила сва ваша очекивања и да сте пуни позитивних утисака.

Заслужили сте овај одмор, честитам вам на добрим оценама и верујем да ћете наставити са вредним радом, да ћете бити добри студенти и будући стипендисти Града, али и узор осталима.

Ви сте будући стубови нашег града, стубови на којима ће се развијати наше друштво, а наш је задатак да створимо услове да ваша будућност буде управо у нашем граду.

У име ученика обратиo се вуковац лесковачке гимназије Илија Гавриловић следећим речима:

Хтео бих да се захвалим граду Лесковцу што нам је омогућио овакво путовање. Стварно је било прелепо и по мени ово је један од бољих начина да се ученици, тј. будући академски грађани да се награде за рад и труд. Ево нас на истом месту након 5,6 дана, ништа се није променило, изрази лица су исти, само је искуство, знање богатије, као и наша познанства и пријатељства. Посетили смо разне градове, али смо поред свих тих путовања увек налазили времена, макар у касне сате, за дружење. Желео бих да се захвалим свима који су ово путовање учинили безбедним, лепим, забавним, почев од возача, лекара, наших водича и троје људи из локалне самоуправе који су нас пратили.“

ПРАТИТЕ: http://www.medijacentar016.com

Leskovačke priče: Osnivači Vuk Conić i Stefan Stevanović

Ideja o samom kreiranju sajta rodila se u proleće 2020. godine usled pandemije korona virusa.

Glavni inicijatori samog pokretanja kao i urednici i osnivači sajta su Vuk Conić (student Fakulteta Političkih Nauka u Beogradu) i Stefan Stevanović (student Elektronskog fakulteta u Nišu).

Portal je osnovan 19.10.2020. godine.

Cilj ovog portala je približavanje istorije grada Leskovca njegovoj mlađoj populaciji kao i uzimanje intervjua i mišljenja uticajnih ljudi u gradu kao i njihov odnos prema budućoj eliti.

Osim dvojice osnivača radu sajta će se priključiti i drugi studenti beogradskog i niškog Univerziteta čije ćete tekstove moći da čitate u budućnosti.

Nadamo se da ćete uživati i preporučivati samu stranicu koja će biti potpuna novina na medijskoj sceni i Leskovca, ali i Srbije.

Uvereni smo da će ova inicijativa kao nešto što je drugačije i nešto što se bavi lepim, ali i korisnim stvarima zaživeti kod svih naših sugrađana.

PRATITE: http://www.medijacentar016.com

NA FOTOGRAFIJI: DETALJ IZ STAROG LESKOVCA

CRNA TRAVA: Opštinska biblioteka „Sestre Stojanović“ – izložba starih srpskih slika i dokumenata

CRNA TRAVA – U organizaciji Opštinske biblioteke „Sestre Stojanović“ iz Crne Trave i Istorijskog arhiva Leskovac, priređena je 21. jula 2022. godine izložba starih srpskih slika i dokumenata. Projekat je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

SAVA DIMITRIJEVIĆ, NOVINAR I KNJIŽEVNIK: VREME I SEĆANJA

ВРЕМЕ И СЕЋАЊА

Из време из које доодимо – често не понесемо сва сећања.

У Лесковац је код дућанџије бија обичај да чираци, кд увече чистив дућан – метев од улазна врата накуд унутра и ђубре с метле терав у дућан – да муштерије и јутре дођујев, купујев и из дућан искачав с пуне руке! А никад се не мете и ђубре с метле не тера из радњу према улицу – да муштерије јутре не искачав из радњу с празне руке.

Такој је и са сећања – све што више идемо накуд овамо – забрављамо оној што је било – на тамо! И Блашко Кека често казује:

„Батисаја сам се, бре, у памет – све ми се убакнуло и помело у главу и не могу ништа да се сетим. Онија по који памтимо време и које је кд и куде кд било – измреше и изгубише се! Греота, бре!“

PRATITE: http://www.medijacentar016.com

LESKOVAC: Foto-priča – ljudi, vreme, događaji

LESKOVAC: ljudi, vreme događaji – nekada i sad (foto-priča). Nadam se da će vam se dopasti!

ЛЕСКОВАЦ – НЕКАДАШЊИ ИЗГЛЕД ЦЕНТРА ГРАДА
ЛЕСКОВАЦ – ПОДСЕЋАЊЕ
ЛЕСКОВАЦ: ЉУДИ, ВРЕМЕ, ДОГАЂАЈИ
ЛЕСКОВАЦ: ЦРКВА ОЏАКЛИЈА, ЈЕДИНСТВЕНА У СВЕТУ
ЛЕСКОВАЦ: ДЕТАЉ СА КАРНЕВАЛА 2022. ГОДИНЕ
ЛЕСКОВАЦ – ЦЕНТАР ЈАБЛАНИЧКОГ ОКРУГА: ПАНОРАМА

PRATITE: http://www.medijacentar016.com

CRNA TRAVA – Crna Trava je opština Jablaničkog okruga na jugoistoku Srbije. Graniči se sa šest opština, a na istoku sa Republikom Bugarskom. Razmeštena je na obroncima Čemernika, Ostrozuba, Tumbe, Plane i Vlasinske visoravni sa 318 kvadratnih kilometara. Sama Crna Trava smeštena je na obalama Vlasine u dubokoj uvali pritešnjena planinama sa svih strana, dok je više od 20 sela na visinama između 1000 i 1700 metara. Od Vlasotinca je udaljena 45 km, a Vlasinskog jezera 10 km. Danas ima samo 1.680 stanovnika – zapisano je na zvaničnom sajtu opštine Crna Trava.

Roštiljijada – Leskovac: Koliko će koštati nastup J.K. i drugih pevačica!

PRATITE: http://www.medijacentar016.com

LESKOVAC – Ne smiruju se strasti u Leskovcu od kako je objavjeno da će pop-folk prevačica Jelena Karleuša koncertom otvariti ovogodišnju Roštiljijadu, a komentari su uglavnom negativni sa mnoštvom uvreda na račun njenih vokalnih sposobnosti i izgleda, a jedno političko udruženje pokrenuo je i peticiju, prenosi JUGmedia.

„Koje gluposti čemu tolike pare za golo*u. Rasipate pare na sve i svašta, a ovamo stvarate neverovatni strah i pretnje kako je nemoguća kriza za zimu, kako ćemo opstati. Zaista za nas obične gradjane je Strašno od skupoće i mala primanja a vi se bašarite u pare …“, piše Slađana Stanimirović.

Jelena Karleuša će za taj koncert od grada Leskovca dobiti 20.000 evra. „Sitnica za grad koji se kontinuirano razvija i gradi i svakim danom je standard sve veci i veći i veći, grad koji je sve bolje mesto za život i koji je sve privlačniji za strane imvestitore, grad koji ima prvog čoveka sa ……m i tim ljudi oko njega sa diplomom prestizne naprednjačke akademije, ali i grad sa zlom i nerealnom opozicijom koja samo spinuje i izvrće a nikako da pohvali rad ovih po mnogo čemu nadprosečnih ljudi“, sarkastičan je Tihomir Zdravković.

Kao uvek, uključuje se i fanovi vladajuće SNS i samog gradonačlenika Leskovca, koje nazivaju botovima. Zapravo, vodi se na Jugmedii, ali i na drugim portalima, pravi rat rečima. „Žena je svetska zvezda, naravno da će pevati“, odgovara Slađana Stanimirović.

Odijum protiv Karleušinog gostovanja u gradu na Veternici otišao toliko daleko a je GG Pokret za Leskovca pokrenuo peticiju kojom moli građane Leskovca da popularnoj JK plate duplo samo da ne peva.

„Pokrećemo akciju pronalaženja 20 000 Leskovčana koji su spremni da daju po jedan evro. dva, tri i više evra (do visine zvaničnog honorara za nastup, pa i više, ako je potrebno). kako bi sakupili dovoljno sredstava za honorar koji ćemo dotičnoj Divi ponuditi kako ne bi pevala u centru našeg grada“, piše  postu tog pokreta, a autor ovog posta Igor Jovanović kaže za Jugmediu da Karleuša prestavlja kuč i da je produkt svega onoga što nam servira TVPink i slične šund televizije.

„Ja ne znam čije ona idol, posebno što ne ume da peva, ali bio bi veoma nesrećan kada bi ne daj bože, bila mojoj ćerki, na primer.

On, inače, ocenjuje da je Roštiljiada, koja bi „u zamisli“ trebalo da bude brend grada Leskovca, postala vašarište.

Videti: FB Pokret za Leskovac

„Paradajz fest“ u Lebanu od 22. do 24. jula 2022. godine

LEBANE – Od 22. do 24. jula 2022. godine u Lebanu „Paradaz fest“.

Jelena Đokić: Udruženje „Bezbedno dete“ – prikupili garderobu za najmladje sugrađane

VLASOTINCEVolonteri Udruženja,“Bezbedno. dete“. Volontersko humanitarnim radom prikupili smo garderobu za naše najmlađe sugrađanje.

Zamoliću sve kojima je garedroba za decu neophodna da nam pišu u inboks.

Dogovorili smo predstojeće aktivnosti koje se tiču sakupljanja i čišenja na mestima gde je veća frekvetnost dece kako za sobom ne ostavljaju i zagađuju naš prelepi grad. Posedno pored kupališta. Pratite primer ove dece i grad će nam biti čistiji.

Ljubav se deli kada se množi. Hvala ovim divnim ručicama. Koje su uvek sa mnom!

Vaše Bezbedno dete💜💚🍀

Izvor: FB Jelena Đokić

Nina Stanisavljević, učenica Gimnazije Leskovac, najbolja sportiskinja Srbije

Градоначелник Лесковца др сци. мед. Горан Цветановић данас је организовао пријем за Нину Станисављевић, најбољу пливачицу Србије која је на недавно одржаном међународном такмичењу у Орану освојила златну медаљу у дисциплини 50 метара леђно. На билбордима свакодневно можете видети фотографију и натпис Браво, Нина! А данас се градоначелник пред медијима лично и у име свих Лесковчана захвалио на поносу и радости које је Нина свом граду приредила. Овом приликом Нини је уручен и симболичан поклон – ваучер за набавку опреме у вредности од 28.590 динара у знаку времена оствареног у Орану -28.59 секунди.

„Због младих спортиста и деце која се на њих угледају настојимо да услове за бављење спортом учинимо што бољим. С тим у вези, до сада смо у уређење спортских хала, терена и игралишта, сала, авантура парк уложили око 200 милиона динара, а захваљујући великој подршци коју уживамо од стране председника Републике Србије господина Александра Вучића у току је изградња стадиона која је већ у завршној фази. Радови су вредни 2,5 милијарде динара. У Србији предњачимо и када су у питању средства која издвајамо за спортске клубове, прошле године издвојено је 95 милиона динара, а ове године тај износ је повећан на 120 милиона динара. А подсетићу вас да је пре 2012. године за преко 100 клуба издвајање из буџета било око 18 милиона динара. Сутра ћемо такође организовати пријем за успешне спортисте, али смо с правом желели да издвојимо Нину. За два пливачка клуба је резервисано 4,6 милиона динара (2,6 милиона за ПК Дубочица и 2 милиона за ПК Лесковац), а сходно успесима већине пливача тај износ ћемо следеће године и повећати,“ – казао је градоначелник и обавестио присутне да ће сутра бити исплаћена трећа од четири рата за финансирање спортских клубова и удружења у висини од 26 милиона динара.

Нина Станисављевић је иначе двоструки носилац Октобарске награде, најбоља спортисткиња града 2020. године и прави узор генерацијама које одрастају. Поред напорних вишечасовних тренинга, редован је ученик Гимназије у Лесковцу и налази времена и за дружење и пријатеље. На данашњој конференцији она је казала: „Прво бих хтела да се захвалим градоначелнику и граду на помоћи и овом пријему. Прва сениорска година и већ смо освојили златну медаљу, јако сам задовољна и надам се да ћу их још освајати зато што се заиста трудим да град представим у најбољем могућем светлу. Ове године у августу наступам на Европском првенству у Риму и надам се што бољим резултатима“

Опширније о в д е:

Leskovac: Naselje datira iz doba Rimskog carstva – ljudi, vreme, događaji!

У срцу простране и плодне Лесковачке котлине, дугачке 50 и широке 45 километара, налази се град Лесковац препун најразличитијих географских и туристичких мотива и објеката, који ће привући пажњу и најпробирљивијих посетилаца. Осим што је Лесковац препун занимљивих мотива и објеката, он је и значајан транзитни центар који повезује југ Европе (Грчка), преко Београда северозапад Европе, преко Приштине Јадранско море и преко Софије и Црног мора Евроазијски коридор.

Лесковац је град у Јабланичком округу. Према попису из 2011. у самом Лесковцу живело је 60.288 становника, док је у општини живело 144.206 становника. Познат је по петоречју, појави реткој у свету, која се налази у Лесковачкој котлини. Као административни центар Јабланичког округа град Лесковац има више институција у региону.

Насеље датира још из доба Римског царства. У средњем веку звао се Глубочица па Дубочица, а име Лесковац град је добио по шумама леске тј. лешника.

По легенди се сматра да се испод брда у близини садашњег града налазило језеро, али је дошло до његовог сушења и ту је изникла биљка леска (лешник). По њој је и насеље добило име Лесковац и то пре више од 600 година, али је у време турске владавине наденуто у Хисар од истоимене турске речи која значи тврђава.

Лесковац је данас центар Јабланичког округа у чијем су саставу и општине Бојник, Медвеђа, Лебане, Власотинце и Црна Трава, као и насеља градског типа Вучје, Грделица. Иако економски озбиљно посустао, Лесковац је и даље привредни и културни центар Јабланичког округа у коме, поред великог броја основних и средњих школа, постоје две више (Економска и Текстилна) и један факултет – Технолошки, који образује студенте у саставу Нишког универзитета. Према Закону о теритолијалној организацији Републике србије од 28. децембра 2007, Лесковац је добио статус града.

ЛЕСКОВАЦ – ПАНОРАМА ГРАДА (званични сајт локалне самоуправе)
КАРНЕВАЛ У ЛЕСКОВЦУ

Ne se znaje, Zare igra! – Ljudi, vreme, događaji!

Не се знаје, Заре игра!

Тој на Заре остаде као надимак, а на Лесковчани је тој и дн днс пословица кд оћев да кажев да је све неизвесно и да ништа нее сигурно – док не буде сигурно! – каже Сава Димитријевић, познати новинар, аутор бројних књига. – Докумантарни филм Небојше Илића Илета о Зарету, коме је право име Светозар Трајковић, недавно приказан у Власотинцу

Сава Димитријевић, новинар и књижевник из Лесковца

Не се знаје, Заре игра!

Тој на Заре остаде као надимак, а на Лесковчани је тој и дн днс пословица кд оћев да кажев да је све неизвесно и да ништа нее сигурно – док не буде сигурно! – каже Сава Димитријевић, познати новинар, аутор бројних књига. – Докумантарни филм Небојше Илића Илета о Зарету, коме је право име Светозар Трајковић, недавно приказан у Власотинцу

Лесковац, Власотинце – Изрека „Не се знаје, Заре игра“ настала је пре 70 година у Власотинцу, на утакмици Власина – Дубочица (3:4), играној 25. маја 1952. године. Она говори да ништа није готово док не буде готово, упућује на стрпљење, упорност и труд. Популарна је и позната широм Балкана. Небојша Илић Илке, познати аутор изузетно успелих документарних филмова, снимио је филм о Зарету, односно о Светозару Трајковићу, коју су недавно виделе његови суграђани, а Драгослав Бранковић Гиле, глимац из Лесковца, говорио је делове из монодраме Радета Јовића, познатог лесковачког књижевника, „Не се знаје, Заре игра“.

Ко је Заре, односно Светозар Трајковић, који је пре десет година преминуо у родном Лесковцу, најбоље је, на лесковачком дијалекту, описао Сава Димитријевић, чувени новинар, изузетно зналац духа „српског Манчестера“.

Заре је даваја голови – кд си оће

Син на Мику Лудајку, Заре постаде фузбалер какв у Лесковац до тг а ни до сг нее бија. Заре је даваја голови – кд си оће и одокле си оће. Играја је за Дубочицу и у Лесковац се не памти да је била утакмица, а да Заре нее даја гол. Само се нее знало колко ће гола да да – дл едн, ел два, три… ел па пет и повише. Па се у Лесковац и дн днс вика: „Не се знаје – Заре игра!“

Кад је Напредак из Крушевац гостоваја у Лесковац – на туј утакмицу татко на Заре Мика Лудајка и Лемби кладив се с кафеџију Гуштера да Заре – у прво полувреме неће да да гол! И гуштер гим узме паре, јер је Заре у прво полувреме даја – два гола. Да би поврнули паре Мика Лудајка и Лемби опкладив се сс Гуштера да Заре у друго полувреме – неће да да гол. Гуштер прихвати и ову опкладу. Лемби је бија главни за клађење и у паузу за друго полувреме дође код Заре у свлачионицу и каже му:

– Заре, немој да даш гол у друго полувреме – твој татко се кладија сс Гуштера у две иљаде – да неће даш гол!, а и ја га помажем у туј опкладу. Ти си и онакој у прво полувреме већ даја два гола, а у друго полувреме немој да даш гол, други неки нека ги давав, али ти – немој! Иначе ће ти татко изгуби опкладу!

Заре обећа на Лемби – „да ће води рачун и да неће да да гол!“

Ал, чим поче друго полувреме – Заре забрави на оној што је обећаја на татка Мику Лудајку и Лемби.

– Играмо ми и Лука Пачавра – изводи корнер. Каже Заре. У шеснаестерац – гужва, мување, гурање! И Лука набаци високу лопту, лопта пребаци постављени зид, ја рипнем и с главу – убацим лопту у гол. И рипнем од радост што сам даја гол и пођем на куд центар – играчи ми честитају што сам даја гол. Кад сам турија лопту на центар сетим се које ми је рекја Лемби и ударим се с руку по главу: „Леле, реко, сг ће ме татко и Лемби пребијев! – наводи Димтријевић део из једне од бројних анегдота.

Мика Лудајка је први рекја: Заре игра, не се знаје! Тој на Заре остаде као надимак, а на Лесковчани је тој и дн днс пословица кд оћев да кажев да је све неизвесно и да ништа нее сигурно – док не буде сигурно! А Мика Лудајка је тој рекја кд се играла првенствена утакмица Власина и Дубочица у Власотинце 13. марта 1955. године. Дубочици је била потребна само победа да не би испала из Нишки потсавез, а на Власину је било довољно да игра нерешено да би остала у Нишки потсавез. ,,И цел Лесковац се дигне да иде на туј утакмицу. Још од собајле Лесковчани су ишли у Власотинце – сс бицикле и коњска кола, али највише – пешке. Онија који су имали паре и срећу да добијев место – у Власотинце су се одвезли у дваес два камиона Доџа који смо добили од Американци. Пошто игралиште у Власотинце нее било ограђено, него су около била лојза – из Лесковац је у Власотинце отишла и коњичка милиција да одржава ред на утакмицу, подсећа Димитријевић.

Настанак изреке

Власина је највише стра имала од Заре и на неколко дана пред утакмицу на Заре су из Власотинце праћали поруке да не дођује у Власотинце: Немој Заре да долазиш, ће ти искршимо ноге! Ал, Заре се нее плашија и отиде да игра.

А почело је најгоре што може по Дубочицу. Власина је повела с три – нула и Власотинчани који су у публику стојали поред Мику Лудајку, татка на Заре, почели да му се смејев и викав да је све готово и да Дубочица има да испадне из такмичење.

– Мико, викв му, оде Дубочица из подсавез!

А Мика Лудајка гим вика: Ааа, ће видите ви још! Не се знаје, Заре игра!

Мика Лудајка је млого волеја да се клади – ако ти даш иљадо динара Мика ти да – дупло! И он се сс Власотинчани опклади да Дубочица неће изгуби од Власину. И – доби опкладу! Дубочица је победила Власину сс четри према три, а сва четри гола даја је – Заре! Мика Лудајка узеде паре на Власотинчани и вика гим: „Реко ли ви ја: „Заре игра, не се знаје!“

И тој на Заре остаде као надимак и дн днс!

%

Изрека „Не се знаје, Заре игра“ настала је пре 70 година у Власотинцу, на утакмици Власина – Дубочица (3:4), играној 25. маја 1952. године. Она говори да ништа није готово док не буде готово, упућује на стрпљење, упорност и труд. Популарна је и позната широм Балкана. Небојша Илић Илке, познати аутор изузетно успелих документарних филмова, снимио је филм о Зарету, односно о Светозару Трајковићу, коју су недавно виделе његови суграђани, а Драгослав Бранковић Гиле, глимац из Лесковца, говорио је делове из монодраме Радета Јовића, познатог лесковачког књижевника, „Не се знаје, Заре игра“.

Ко је Заре, односно Светозар Трајковић, који је пре десет година преминуо у родном Лесковцу, најбоље је, на лесковачком дијалекту, описао Сава Димитријевић, чувени новинар, изузетно зналац духа „српског Манчестера“.

Заре је даваја голови – кд си оће

Син на Мику Лудајку, Заре постаде фузбалер какв у Лесковац до тг а ни до сг нее бија. Заре је даваја голови – кд си оће и одокле си оће. Играја је за Дубочицу и у Лесковац се не памти да је била утакмица, а да Заре нее даја гол. Само се нее знало колко ће гола да да – дл едн, ел два, три… ел па пет и повише. Па се у Лесковац и дн днс вика: „Не се знаје – Заре игра!“

Кад је Напредак из Крушевац гостоваја у Лесковац – на туј утакмицу татко на Заре Мика Лудајка и Лемби кладив се с кафеџију Гуштера да Заре – у прво полувреме неће да да гол! И гуштер гим узме паре, јер је Заре у прво полувреме даја – два гола. Да би поврнули паре Мика Лудајка и Лемби опкладив се сс Гуштера да Заре у друго полувреме – неће да да гол. Гуштер прихвати и ову опкладу. Лемби је бија главни за клађење и у паузу за друго полувреме дође код Заре у свлачионицу и каже му:

– Заре, немој да даш гол у друго полувреме – твој татко се кладија сс Гуштера у две иљаде – да неће даш гол!, а и ја га помажем у туј опкладу. Ти си и онакој у прво полувреме већ даја два гола, а у друго полувреме немој да даш гол, други неки нека ги давав, али ти – немој! Иначе ће ти татко изгуби опкладу!

Заре обећа на Лемби – „да ће води рачун и да неће да да гол!“

Ал, чим поче друго полувреме – Заре забрави на оној што је обећаја на татка Мику Лудајку и Лемби.

– Играмо ми и Лука Пачавра – изводи корнер. Каже Заре. У шеснаестерац – гужва, мување, гурање! И Лука набаци високу лопту, лопта пребаци постављени зид, ја рипнем и с главу – убацим лопту у гол. И рипнем од радост што сам даја гол и пођем на куд центар – играчи ми честитају што сам даја гол. Кад сам турија лопту на центар сетим се које ми је рекја Лемби и ударим се с руку по главу: „Леле, реко, сг ће ме татко и Лемби пребијев! – наводи Димтријевић део из једне од бројних анегдота.

Мика Лудајка је први рекја: Заре игра, не се знаје! Тој на Заре остаде као надимак, а на Лесковчани је тој и дн днс пословица кд оћев да кажев да је све неизвесно и да ништа нее сигурно – док не буде сигурно! А Мика Лудајка је тој рекја кд се играла првенствена утакмица Власина и Дубочица у Власотинце 13. марта 1955. године. Дубочици је била потребна само победа да не би испала из Нишки потсавез, а на Власину је било довољно да игра нерешено да би остала у Нишки потсавез. ,,И цел Лесковац се дигне да иде на туј утакмицу. Још од собајле Лесковчани су ишли у Власотинце – сс бицикле и коњска кола, али највише – пешке. Онија који су имали паре и срећу да добијев место – у Власотинце су се одвезли у дваес два камиона Доџа који смо добили од Американци. Пошто игралиште у Власотинце нее било ограђено, него су около била лојза – из Лесковац је у Власотинце отишла и коњичка милиција да одржава ред на утакмицу, подсећа Димитријевић.

Настанак изреке

Власина је највише стра имала од Заре и на неколко дана пред утакмицу на Заре су из Власотинце праћали поруке да не дођује у Власотинце: Немој Заре да долазиш, ће ти искршимо ноге! Ал, Заре се нее плашија и отиде да игра.

А почело је најгоре што може по Дубочицу. Власина је повела с три – нула и Власотинчани који су у публику стојали поред Мику Лудајку, татка на Заре, почели да му се смејев и викав да је све готово и да Дубочица има да испадне из такмичење.

– Мико, викв му, оде Дубочица из подсавез!

А Мика Лудајка гим вика: Ааа, ће видите ви још! Не се знаје, Заре игра!

Мика Лудајка је млого волеја да се клади – ако ти даш иљадо динара Мика ти да – дупло! И он се сс Власотинчани опклади да Дубочица неће изгуби од Власину. И – доби опкладу! Дубочица је победила Власину сс четри према три, а сва четри гола даја је – Заре! Мика Лудајка узеде паре на Власотинчани и вика гим: „Реко ли ви ја: „Заре игра, не се знаје!“

И тој на Заре остаде као надимак и дн днс!

Стари Лесковац
Небојша Илић Илке, уметник из Власотинца,
пореклом из села Дадинца

Dr Nataša Dimitrijević, leskovačka spisateljica: „Gradski šund“

Dr Nataša Dimitrijević, izuzsetno aktivna na FB i u brojnim časopisima gde objavljije priče i aforizme

Gradski šund- Sedim u bašti kafića negde posle 20.00 časova. Tada grad na ovim, izuzetno visokim letnjim temperaturama, poprima neku svežiju, lepšu notu. I ljudi ga svakako čine lepšim. Gužva je. Kao da je čitav grad na nogama. Ljudi svih starosnih dobi. Veseli, pričljivi, uživaju u lepoti života koje donosi letnja, večernja svežina.

Posmatram ljude. I ovde-onde pred očima mi prolaze grupice mladih devojaka. Sve one isto izgledaju. Ista frizura, šminka, garderoba. I to nije toliko neobično, s obzirom da se radi o mladim ljudima koji još uvek sebe uklapaju prema modnim tendencijama većine. Mladi koji još uvek nemaju izgrađeni stav, kako životni, tako i stilski, onaj spoljašnji. Autentični. Ne samo da nemaju već se i ne trude. Svaka razlika među njima kao da je nepoželjna, loša, gotovo opipljivo opasna. Ne izdvajati se iz gomile.

I neka je i tako, jer šta se mene tiče ko je kako odeven. Da li me se tiče? Pitam se. Razmišljam. Kada devojke nose šortseve i kao da se takmiče u obnaživanju svojih oblina. Prelepih mladih tela koja su lepa ionako, u svakoj odeći. Mladost im lepo stoji. Ali one to ne znaju. Nismo ih naučili da je skromnost danas posebnost. Da se izdvajaju iz gomile onim što imaju u glavi a ne na telu. Da se šortsevi i helenke ne nose u javnosti. Da to nije garderoba za školu, za izlazak i druženje. Za ’’osvajanje’’ dečaka. Da je to garderoba namenjena sportskim aktivnostima i da joj je tamo mesto. Da ih jer trebalo naučiti odevnom bontonu. Da ćerka Cece Ražnatović ne bude idol. Da je Zadruga prostakluk a novokomponovana trendi muzika šund. Kič i šund – to je jedna od stvari koje smo učili na sociologiji još u gimnaziji.

A čemu se deca danas uče? Da se uklapaju, da ne štrče, da pripadaju. Kome?

Naša je dužnost kao odraslih ljudi, roditelja, nastavnika, sugrađana, rođaka, prijatelja… da ne ćutimo. Da se ne skrivamo iza fraze ’’tako svi rade’’. Da ne skrećemo pogled. Da kažemo kako tako ne treba. Da može i da treba bolje. Drugačije. Jer se taj lanac prostakluka nastavlja. Širi. Preti da i ovo malo razuma zatruje. Jer je moć ponavljanja ’’tako svi rade’’ prevelika. A snaga u pružanju otpora oslabljuje.

Jer smo u manjini. Toliko, da ćemo na kraju svi zajedno zacupkati na šund muziku, u šortsevima i helankama, uljuljkani u blaženi ritam moćne mase.

Leskovac: Ljudi, vreme, događaji – Skobaljić grad

ЛЕСКОВАЦ – Скобаљић град се налази на врху стеновитог гребена планине Кукавице на левој обали кањона реке Вучјанке, 18 км од Лесковца. За културно добро проглашен је 1986. године. Град се састоји од Горњег, Доњег града и подграђа које се простире на источној страни. Захвата површину од 2 ха. Најмоћнији бедеми се налазе на западу, а на северу се налази одбрамбени ров. Горњи Град је квадратног облика са око 400 квадрата површине у њему је сачуван моћан културни слој. Две куле су дијагонално постављене. Мања кула се налази поред капије која води у Доњи град а већа – Донжон кула се налази у СЗ делу и њени зидови су очувани до висине приземља. На овом простору пронађени су фрагменти грнчарије из периода ИИИ-И века п.н.е. у слоју рушења зида грађеног од камена повезаног блатом. Слој је датован републиканским денаром из 100. године п.н.е. То су остаци тврђаве из предримског времена. Млађа фаза утврђења потиче из рановизантијског времена из ВИ века . Сачувани су делови бедема грађени од камена и малтера. Овај бедем је оштећен – пресечен бедемом с краја XИВ и прве половине XВ века. Доњи Град са подграђем величине 1400 квадрата се простире источно од Горњег Града и прати конфигурацију терена. На источној страни откривени су остаци куле која је зидана у мешовитој техници од опеке и камена и припада рановизантијском времену.

Опширније о в д е:

Leskovac – foto priča: „Srpski Mančester“ postao grad karnevala

Српски Манчестер постао град карневала. Оживљен 2006. године, у оквиру „Роштиљијаде“, карневал је ушао у шеснаесту годину, постао интернационални и интерконтинентални, има највише пратећих програма и сваке године окупи више од сто хиљaда посетилаца и више више од две хиљаде учесника

Лесковац, пре Другог светског рата познат као „српски Манчестер“, јер је текстилна индустрија била изузетно развијена, последњих деценија прославио се по чувеној „Роштиљијади“, која се одвија дуж главне улице и привлачи бројне посетиоце из земље и света, све више поприма обележја карневалског града, по истоименој манифестацији („Карневал Лесковац“), која је ове године одржана по 16. пут и трајала четири дана (од 6. до 9. јула). Било је много занимљивих дешавања, а ни лоше време, које је повремено пратило учеснике ове феште, није покварило утисак о приредби која увелико прети да засени чувену „Роштиљијаду“.

Први пут карневал је одржан на новој локацији – на Градском тргу, који, додуше није потпуно завршен и чија је градња наилазила на бројне, често непримерене коментаре због дугого грађења. Такође, ове године Туристичка оганизација Лесковац подржала је иницијативу градоначелник Лесковца др Горана Цветановића, који је и председник Федерације карневалских градова Србије, и поставила ЛЕД екране како би био употпуњен комплетан утисак.

Поворка Булеваром ослобођења

Лесковачки Карневал, 16. по реду, имао је програм за све узрасте: радионице за децу, карневал мажореткиња, љубимаца, фризура, face and body painting, фестивал ватре, велики дечји маскенбал и друге наступе, а улице су биле шарене од маски и костима.

На завршној манифестацији, дуж Булевара ослобођења, прошетало је 29 карневалских група из Србије и иностранства и после четири дана завршена ове велика фешта.

Карневал је, иначе, отворен симболичним уручењем кључева града овогодишњој принцези Jeлени Миленковић, а пре тог свечаног догађаја, учесницима и публици обратио се др Горан Цветановић, градоначелник Лесковца иначе председник FECC-a, пожелевши свима добродошлицу: „Од првог дана „Лесковачки карневал“ на најбољи начин промовише и чува карневалску традицију. Оживљен 2006. године, у оквиру „Роштиљијаде“, карневал је ушао у шеснаесту годину, постао интернационални и интерконтинентални, има највише пратећих програма и сваке године окупи више од сто хиљада посетилаца и више од две хиљаде учесника.

На завршној манифестацији др Цветановић је са задовољством истакао да, „Лесковачки карневал“ представља међународно такмичење у креативности, хумору, оригиналности; то је ватромет боја и облика, стотине костима и маски 29 карневалских трупа из свих делова Србије, али и из Црне Горе, Републике Српске, Северне Македоније, Албаније, Италије, Арубе… Велико ми је задовољство што видим оволики број људи на новом Градском тргу, као и моје колеге из интернационалног борда ФЕКК-а, а посебно председника Ларса Алгела из Шведске и све остале госте који су први пут у нашем граду. Надам се да ће следеће године Лесковац бити град домаћин организације генералне Скупштине и годишње конвенције Фестивалских градова света, што би свима нама, и мени као председнику ФЕККа Србије, била велика част и задовољство.“

Присутнима се обратио и Ларс Алгел, председник ФЕКК-а: „Срећан сам што сам овде по први пут, велико је задовољство бити вечерас са вама. Ми смо овде из два разлога. Први да прелепи карневал, о ком смо чули толико тога лепог, а други је чињеница да је Лесковац кандидат за одржавање конвенције следеће године. Желим да се захвалим градоначелнику Цветановићу и другим људима што су нас позвали да дођемо у Лесковац, у име свих чланова борда ФЕКК-а желим да се сви лепо проведете уз карневалски поздрав: Јасу, јасу, јасу.“

Мирољуб Радивојевић, менаџер ФЕКК-а, који година успешно креира карневаске дане, каже „да инспирацију налазимо у традицији, али и у најразличитијим културама света. Наша машта је бујала, а жеља је расла са сваким новим карневалом, који је из године у годину постајао већи и бројнији. И ето, данас, имамо карневал међу најпрестижнијим на овим просторима.“

Најбољи међу најбољима

По оцени жирија најбољи перформанс на карневалу имала је група кловнова из Корче (Албанија), награда за најбољу групу отишла је у руке Белокркванских мажореткиња, а награда за најбољу маску освојила је група Зачарне шуме, Карневала Лесковац.

Карневалској поворци претходио је традиционални пријем карневалских група у Свечаној сали града Лесковца, на којем су добродошлицу групама, члановима FECC-a и свим гостима пожелели др Горан Цветановић и саветник Мирољуб Радивојевић и председник борда ФЕККа Ларс Алгел. Традиционално су размењени поклони и уручене захвалнице учесницима и почасним гостима карневала.

Срдачан сусрет

Градоначелник Лесковца и председник FECC-a за Србију др Горан Цветановић састао са представницима осталих карневалских градова, али и председником и члановима борда Федерације европских карневалских градова и представницима карневалских градова из Италије, Македоније, Словеније, Холандије и Арубе. „Дозволите да изразим искрено задовољство што смо после две године успели да се окупимо у Лесковцу на 16. Карневалу у оволиком броју. Морам да нагласим да је данас са нама први пут и нови председник федерације Ларс Алгел из Шведске, генерални секретар Бранко Брумен из Словеније, затим Марсија Стампер из Арубе, Масимо Белтрами, председник ФЕККа Италије, као и Игор Менегело, који креира најбоље костиме у Венецији… Надам се да сви уживате у нашем граду, као и остале даме и господа који су наши стални гости, оценио је др Цветановић и закључио „да се као председник Федерације европских карневалских градова Србије, трудимо да ојачамо и проширимо дух карневала. Будући да је Лесковац ушао у ужи избор за домаћина генералне скупштине и годишње конвенције Фестивалских карневалских градова које су планиране за мај 2023. године, очигледно је да смо у томе и успели.“

Традиција и част

Шеснаест година Лесковачког карневала је заиста једна велика традиција, велика част. Могли би да вам позавиде многи други карневалски градови. Увек се радо одазивамо вашем позиву, негујемо нас пријатељски однос и кад год смо у прилици покушаћемо све да обогатимо квалитет овог карневала, рекао је Горан Божовић, потпредседник општине Тиват.

Одушевљени атмосфером

Председник Управног одбора ФЕКК-а Ларс Алгел из Шведске истакао је да у Лесковцу борави први пут и да је одушевљен атмосфером и људима. “Српски карневалски градови су најактивнији чланови федерације, и слободно могу рећи да се ФЕКК Србија највише и шири. Жао ми је што је киша покварила дечји карневал, али ако узмемо у обзир веровање које је везано за венчања и кишу, онда данашњи временски услови и нису лош знак. Шеснаести лесковачки карневал је први разлог наше посете, а други одржавање годишње конвенције и генералне скуштине у Лесковцу за шта се ваш град наметнуо захваљујући одличној презентацији коју је одржао у Луксембургу. Оно што смо до сада видели је позитивно и задовољавајуће и захваљујући томе размишљамо да следеће године део активности организујемо у Колумбији, како смо првобитно планирали, а део овде, у Лесковцу.“

Ponos Leskovca: Branka Petronijević, višestruko talentovana umetnica

LESKOVAC – Branka Petronijević je istinski ponos Leskovca. Ona je višestruko talentovana i obrazovana umetnica. Pogledajte kratku foto -priču o njoj. Pozdrav. Medija centar 016.

Branka Petronijević i njen otac Miša Petronijević, jedan od najtalentovanijih izvođača gradskih pesama u Srbiji

„Pisci zavičajnih prostora“ prof. dr Nikole Cvetkovića

 ЛЕСКОВАЦ – Вечерас сам добио књигу ПИСЦИ ЗАВИЧАЈНИХ ПРОСТОРА, проф. др Николе Цветковића, у којој, поред значајних писаца са југа Србије, од 70. до 90. стране, говори и о мојем поетском стваралаштву, под следећим насловима: О поезији Светолика Станковића, Фауст са Бабичке Горе, Размишљеност пријатеља у контрапункту или вештина сједињавања вишегласја, Познај, самопрепознај себе!, Бранковско – стражиловски ток, Збирка песама као књига живота, Лирска ода сунцу. Захваљујем професору Цветковићу што је међу значајне писце нашега поднебља, уврстио и слово о мени и мојој поезији. Вама драги пријатељи хвала што ме пратите и подржавате.

Извор: ФБ Светолик Станковић

Dragan Veličković i Jovan Dimitrijević gosti manifestacije „Leto u Vlasotincu“

VLASOTINCE – U okviru uveliko afirmisane manifestacije „Leto u Vlasotincu“, danas će se predstaviti Dragan Veličković i Jovan Dimitrijević svojim novim delima – „U hodu me uhode“ i „Zapisano“. Program pod nazivom „Muzičko-poetsko veče“ počeće danas u 20,30 časova u dvorištu Kulturnog centra. 

Gost manifestacije Gorica Doderović

Siđa Živković & Gile Branković oduševili Vlasotinčane

Prelepo veče u avliji Centra za kulturu Vlasotince, foto Dragan Dunjdjerović Muzika, humor i premijera dokumentarnog filma Ne se znaje Zare igra, autor Nebojša Ilić Ilke.

I ono najvažnije : publika koja aplaudira od srca.

Pozzz od Sidja Zivkovic & Gile

Primer za ugled: Jovana Spasić i Bojan Spasić u Boomer galeriji u Londonu

VLASOTINCE – (JUGmedia/Saša Stanković) – U Boomer galeriji u London trenutno su izložene slike Bojana i Jovane Spasić iz Vlasotinca. Sa Jovanom smo razgovarali kako je došlo da ona i njen otac budu izabrani među 38 izlagača sa svih kontinenata i to sa po dve slike. Saznajte koja su druga njena interesovanja, zašto je Gimnazija „Stevan Jakovljević“ deo njene porodične tradicije.

„Prijavila sam se na javni poziv za kolektivnu izložbu u galeriji Boomer u Londonu, koja traje od 8. do 13. jula na nagovor svog oca i prijatelja. Izložbeni prostor se nalazi u srcu Londona u blizini pokretnog mosta Tower Bridge. Boomer galerija je umetnička galerija stvorena od strane grupe umetnika koji žive u  Londonu i entuzijasta za umetnost, koji teže ka tome da prevaziđu jaz između kultura i naroda, otkriju nove talente i povežu umetnike sa novom i širom publikom. Bez obzira na veliku konkurenciju, tata i ja smo uspeli da uđemo među 38 izlagača. Nažalost, zbog  trenutne situacije i otkazanih letova, nismo bili u mogućnosti  da prisustvujemo otvaranju izložbe“, objašnjava naša sagovornica.

Mlada umetnica inspiraciju za stvaralaštvo pronalazi u svim segmentima života, a prvu podršku za svoj rad dobila je u porodici.  Njen otac Bojan Spasić, ugledni je profesor likovne kulture u OŠ „Siniša Janić“ u Vlasotincu. „Moje interesovanje za umetnost datira još iz dečijeg perioda s obzirom da potičem iz umetničke porodice. Moj otac je akademski slikar, a i ostali članovi porodice i prijatelji su veliki ljubitelji umetnosti. Trenutno mi je drago da je neko iz inostranstva prepoznao moj rad pored svih nagrada u zemlji koje sam dobila, jer to potvrđuje moju viziju da sebe iskazujem kroz umetnost koju stvaram. Posebno sam zahvalna svojoj porodici  i prijateljima, koji su mi velika podrška Ljubici, Željku i Jeleni“, izjavila je Jovana.

Ona se pored slikanja u slobodno vreme bavi i planinarenjem. Inače, Jovana je po struci master filolog za engleski jezik i književnost, a Gimnazija je na više načina uticala na njen život.

„Ponosna sam što sam završila Gimnaziju u Vlasotincu  koja mi je pružila šire obrazovanje,  a i posebno sam ponosna na činjenicu da su moj deda Božidar P. Spasić  i baba Gordana S. Spasić bili predavači u Gimnaziji u Vlasotincu. Na moj odabir daljeg  školovanja veliki uticaj su imali razredni starešina Jovan Tasić, prof. francuskog i latinskog  jezika, a posebno Biljana Pipović,  prof. engleskog jezika, koja me je svojom posvećenošću i entuzijazmom inspirisala da i ja studiram isto. Iako sam treća generacija prosvetnih radnika u porodici, ne radim u struci već kao administrativni radnik u javnobeležničkoj kancelariji u Leskovcu“, rekla je Jovana Spasić .

Nagrade i priznanja: specijalna nagrada za skulpuru Desanka Maksimović, Narodna biblioteka u Vlasotincu; specijalna nagrada „Princeza svetlosti“ na Međunarodnom Bijenalu dečijeg umetničkog izraza u Panačevu; učesnik na 3. Umetničkom Bijenalu umetničkog crteža  u organizaciji Memorijalne  galerije Dušan Starčević u Smederevskoj Palanci; učesnik  dve kolektivne izložbe na Tradicionalnim Majskim susretima – smotra likovnog i književnog stvaralaštva u Galeriji 28 u Beogradu; redovno od 2009. godine izlaže na Oktobarskom salonu  u Vlasotincu; njeni radovi su u „Zborniku čuvara prirode“ izdavača Kreativna radionica Balkan i na art sajtu Fioka.

Rodni grad dvoje velikih umetnika: ponos Vlasotinca!

Veliki uspeh: Bojan i Jovana Spasić iz Vlasotinca izlažu u Londonu

LESKOVAC – Leskovačka crkveno pevačka družina „Branko“ učestvovala je proteklog vikenda na 28. Internacionalnim horskim svečanostima u Nišu. Hor „Branko“ je osvojio dve vredne nagrade, nagradu publike i nagradu za tragalački odnos prema repertoaru kojim se predstavio. Pored horova iz Srbije na festivalu su učestvovali  horovi iz Urugvaja, Bugarske, Rumunije, Severne Makedonije i Republike Srpske, prenosi TVL.

-Još jedan u nizu uspeh naše najstarije kulturne institucije u gradu, hora Branko i to u godini kada proslavljamo 135. godina postojanja. Čestitam pevačima na izuzetnim nagradama i zalaganju na probama.Ponosan sam što je nagrada publike otišla u naše ruke, jer to pokazuje našu želju i volju da se predstavimo na najbolji mogući način – istakao je Miroljub Cvetković, dirigent Leskovačke crkveno pevačke družine Branko.

Dan nauke u Srbiji: Priznanje Narodnoj biblioteci u Leskovcu

Поводом обележавања Дана науке у Србији, 11. јула 2022. године (у Ректорату Универзитета у Београду) Центар за промоцију науке (ЦПН) организовао је свечану доделу признања установама и организацијама које доприносе промоцији и популаризацији науке у Србији.

Свечаној додели присуствовали су први потпредседник Владе и министар просвете, науке и технолошког развоја, Бранко Ружић. Присутнима се обратио и в. д. директора Центра за промоцију науке Владан Ђокић.

Народна Библиотека „Радоје Домановић“ у Лесковцу заузела је, захваљујући пројекту „Роботи у Библиотеци“, почасно место у овој групи ентузијаста чији рад препознаје, подржава и признаје ЦПН.

Дан науке, установљен уредбом Владе Србије из 2010. године, обележава се већ 12 година уназад 10. јула, на дан рођења Николе Тесле.

У име Народне библиотеке „Радоје Домановић“ Весна Илић, директорка Библиотеке и сарадник на пројектима, преузела је признање за оригиналне идеје у популаризацији науке које наша Библиотека спроводи у оквиру својих образовно-научних активности.

Захваљујемо се Центру за промоцију науке што препознаје значај и квалитет нашег рада на афирмацији знања и што нам пружа моралну и материјалну подршку да својом научно-образовном ангажованошћу растемо из године у годину! – објављено је на ФБ страници Народне библиотеке Лесковац.

Grdelica: Otvorena sezona kupanja na bazenu, cena karata za odrasle 200, za decu 100 dinara!

ГРДЕЛИЦА, ЛЕСКОВАЦ Данас је, у присуству бројних посетилаца базена, отворена сезона купања на базену у Грделици, објављено је на званичном сајту Града Лесковца.

На отварању је говорио Стефан Китановић, члан Градског већа града Лесковца, који је присутнима пожелео да и овог лета уживају и опусте се.

„Становници Грделице, околних места и Лесковчани, као и сваке године, освежење могу пронаћи управо на овом базену, где се могу опустити и уживати у свему што грделички базен нуди. Ове године овде је уложено око милион динара за уређење базена који је највећи у Србији, можда и шире. Грделички базен снабдева се водом из Рупске реке, док се постојећи филтери редовно пречишћавају и одржавају чистим. О квалитету воде и ове године бринуће Завод за јавно здравље Лесковац, који редовно контролише квалитет и исправност воде,“- рекао је Китановић и додао да су се овде одржале прве Игре на води и да ће се ове године одржати у аква парку.

Базен ће радити сваког дана од 10 до 18 часова. Цена карте је 200 динара за одрасле и 100 за децу.

Lebane: Sufinansiranje medijskih projekata za 2022. godinu!

Videti: Zvanični sajt opštine Lebane!

Leskovac: Raspisan 13. književni konkurs za kratku priču „Vukašin Conić“

LESKOVAC – Trinaesti književni konkurs „Vukašin Conić”. Porodica književnika Vukašina Conića (1935–1980), autora romana Daleki beli putevi, Pre zore; zbirke priča Ukus zemlje i Spomenik, u saradnji sa Leskovačkim kulturnim centrom raspisuje trinaesti konkurs za kratku priču.

Na konkurs se mogu slati neobjavljene, originalne priče svih žanrova, napisane na srpskom jeziku. Autor može poslati najviše tri priče.

Priče dužine do 90 redova (6.000 karaktera bez proreda), potpisane šifrom; poslati u tri primerka na adresu: Leskovački kulturni centar, (sa naznakom – za Konkurs Vukašin Conić), Bulevar oslobođenja 101, 16000 Leskovac.

U posebnoj koverti poslati rešenje šifre, adresu, broj telefona i e-mail.

Nagrade

Tri najbolje priče biće novčano nagrađene:

  • prva – 25.000 dinara
  • druga – 20.000 dinara i
  • treća – 15.000

Uz novčane nagrade, autorima najboljih priča biće uručene i plakete. Nagrađene priče biće objavljene u časopisu Naše stvaranje.

Rok

Radove slati do 1. oktobra 2022. godine. Nagrade dodeljuje porodica Vukašina Conića.

Rezultati konkursa će biti objavljeni u toku oktobra, a termin dodele nagrada naknadno utvrđen.

Sve informacije možete dobiti na e-mail adresi: konkurs.vukasinconic@gmail.com ili na linku https://www.facebook.com/vukasinconic/

U Leskovcu, 6. jula 2022.                                                              

Leskovački kulturni centar

Leskovac: Letovanje za decu iz hraniteljskih porodica

ЛЕСКОВАЦ – У организацији Центра за социјални рад и уз помоћ локалне самоуправе, 35 деце из хранитељских породица отпутовало је у Паралију (Грчка) на десетодневно летовање.

Њима су срећан пут пожелели Лидија Димитријевић, заменица градоначелника Лесковца и Предраг Момчиловић, директор Центра за социјални рад.

Са њима су отпутовали хранитељи, али ће летовање платити из свог сами.

Треутно је у хранитељским породицама 120 деце.

Опширније видети звaнични сајт Града Лесковца.

Lebane – Pertate: Održane Seoske igre Sportskog saveza Srbije

ЛЕБАНЕ – ПЕРТАТЕ – Јуче су у селу Пертате одржане Сеоске игре Спортског савеза Србије. Екипе из 6 села општине Лебане са преко 120 такмичара надметале су се у 11 дисциплина: бацање камена са рамена, надвлачење конопца, надвлачење штапа, обарање руку, одбојка, полигон, народно рвање, скок удаљ, скакање у џаку, фудбал и шах.

Сеоске игре отворила је помоћница председника општине Лебане Наташа Стојановић, пожелевши свим такмичарима добар спортски дух, фер такмичење и да најбољи победи.

ПРАТИТЕ: http://www.medijacentar016.com

Сеоске игре Спортског савеза Србије покренуте су 2019. године од стране Спортског савеза Србије, а ове године прикључила се и општине Лебане. Циљ ових игара је враћање правим вредностима, очување традиције, рекреирање сеоског становништва, промовисање спорта, фер-плеј и боље упознавање наше земље.

Најуспешније екипе из такмичења квалификују се на регионално такмичење, а потом и на републичко. Победник републичког такмичења као награду Спортског савеза Србије добија изградњу рукометног терена у свом селу.

Јучерашњи победник општине Лебане је екипа из села Пертате, које је била и домаћин такмичења.

Leskovac: Medijima isplaćena druga rata

Данас је медијским кућама које су оствариле право на финансирање и суфинансирање пројеката из области јавног информисања и поднеле потребну документацију из буџета Града Лесковца за те намене исплаћена друга рата у износу од 7,3 милиона динара. До сада је за ове намене исплаћено преко 180 милиона динара, од почетка суфинансирања.

Да подсетимо, ове године се из буџета Града за финансирање пројеката из области јавног информисања издваја 30 милиона динара, док ће се у следећој години износ повећати на 40 милиона динара, како је најавио градоначелник Лесковца др сци. мед. Горан Цветановић.

LKC: Izložba „Grafička radionica Sićevo 2019. i 2021. godine“

U Galeriji Leskovačkog kulturnog centra, 11. jula u 19 sati, biće otvorena izložba Grafička radionica Sićevo 2019. i 2021. Postavka obuhvata radove nastale na dva saziva ove znamenite grafičke kolonije koju organizuje Galerija savremene likovne umetnosti u Nišu. Zastupljeno je jedanaest autora među kojima su istaknuti umetnici i pedagozi iz zemlje i inostranstva. To su Gabrijela Bulatović, Adam Pantić, Filip Misita, Ivana Stanković, Franc Curk, Marija Curk, Nikola Velicki, Vesna Pavlović i Irena Ranđel iz Srbije; Nenad Zeljić iz Republike Srpske i Alberto Baleti iz Italije. Izložba će biti pred leskovačkom likovnom publikom do 21. jula.   

Čstitamo:

Pratite:

http://www.medijacentar016.com

Данило Коцић, новинар: Песме посвећене вину и љубави

ВЛАСОТИНЦЕ – Нешто реших да објавим ових неколико „лоших песама о вину и љубави“ – Штета, не пијем!!! Биле би много боље!!! Пишем песме, али нисам рођени песник. Ипак, има – горих од мене. Тужан сам због тога!

I

СРЕЋА И ТУГА

У чаши црвеног вина

Нашао сам боју твога гласа

У чаши црвеног вина

Одсликао лепоту твога стаса

У чаши белога вина

Радоваo се осмеху твога гласа

У чаши белога вина

Одсликао лепоту твога стаса

У чаши црнога вина

Нашао сам срећу свога гласа

У чаши црног вина

Одсликао лепоту твога стаса.

Р е ф р е н:

Само сам тебе сањао лудо

У данима препуних дуге

Испијао, испијао вино наде

У ноћима бола и туге!

II

У СНОВИМА САМ ТЕ ТРАЖИО

У сновима сам те тражио

У речима пуних туге

У препуним чашама вина

И сенкама боје дуге

У песмама сам те тражио

У сликама боје туге

У белом, црвеном вину

У сновима боје дуге

У очима сам те тражио

У ћутању боје туге

У белом и црном вину

И данима боје дуге

Р е ф р е н:

Тражио сам те у чаши руменог вина

Тражио сам те у сенци, сенци туге

Тражио сам те у кишним ноћима

И данима, данима, данима боје дуге

III

ВЛАСИНА, ВИНО И ТОПОЛЕ

На обали, крај Власине, заволело срце моје

Једно лето, једно вече и најлепше очи твоје

Једно лето, једно вече и заносне очи твоје

Док испијам чаше вина и док љубим лице твоје

Желим само да потраје ова срећа за нас двоје

Док испијам чаше вина и до љубим лице твоје

Желим само да се пева серенада за нас двоје

Крај Власине и тополе заволело срце моје

Једно лето, једно јутро и најлепше усне твоје

Једно лето, једно јутро и зелене очи твоје

Док испијам чаче вина и док љубим лице твоје

Желим само да потраје ова срећа за нас двоје

Док испијам чаше вина и док љубим усне твоје

Желим дуго да се пева ова песма за нас двоје

IV

ВИНО И ОБАЛЕ

Уз вино сањамо обале

Што чувају тајне далеке

Живимо у сновима среће

Крај Власине, умилне реке!

Долазе пролећа цветна

Вино говори тихо, тише

Док срећа сустиже срећу

А ја о љубави пишем.

Долази јесен златна

Вино певуши тихо, тише

Док срећа сустиже срећу

Румено јутро на љубав мирише

Р е ф р е н:

Уз вино сањамо обале

Што чувају тајне далеке

Певамо о данима среће

Крај Власине, умилне реке!

V

ВЛАСИНА, ВИНО И ПИАНИНО

Старо друштво на окупу

Власина умилно тече

Испијамо вино крај обале

Дошло је наше вече

Вино, винари, сањари

На обали другари стари

Уз вино и песму среће

Нико за бриге не мари

Власина, вино и пианино

О, радост што стиже полако

Ништа није лепше од среће

Власину, реку заволимо лако

Пријатељи нови и стари

Нека вас срећа прати

И старост је срећно доба

Иако младост неће да се врати!

Рефрен

Власина, умилна река

Уз вино срећу нам даје

Крај ње нађох љубав

Што вечно, вечно траје!

Крај ње нађох љубав

Што вечно, вечно траје!

К р а ј – за данас

VLASOTINCE: Najbolje karikature „Vinskog bala 2022“

.VLASOTINCE – NAJBOLJE KARIKATURE ZA 2022.

Evo imena i karikatura najboljih radova Vinskog bala 2022. godine.

Opširnije o v d e:

https://www.facebook.com/sasa.stankovic.16752

JELENA ĐOKIĆ, profesorica, OŠ Osmi oktobar“, Vlasotince: „Emina“ Alekse Šantića

Emina

Sinoć kad se vraćah iz topla hamama,
Prođoh pokraj bašče staroga imama.
Kad tamo u bašči, u hladu jasmina
S ibrikom u ruci stajaše Emina.

Ja kakva je pusta! Tako mi imana,
Stid je ne bi bilo da je kod sultana.
Pa još kada šeće i plećima kreće,
Ni hodžin mi zapis više pomoć’ neće!

Ja joj nazvah selam. Al’ moga mi dina,
Ne šće ni da čuje lijepa Emina,
Već u srebrn ibrik zahvatila vode,
Pa niz bašču đule zaljevati ode.

S grana vjetar puhnu, pa niz pleći puste
Rasplete joj njene pletenice guste.
Zamirisa kosa, k’o zumbuli plavi,
A meni se krenu bururet u glavi!

Malo ne posrnuh, mojega mi dina,
Al’ meni ne dođe lijepa Emina.
Samo me je jednom pogledala mrko,
Niti haje, alčak, što za njome crko’!

Umro stari pjesnik, umrla Emina
Ostala je pusta, bašča od jasmina.
Salomljen je ibrik, uvelo je cvijeće
Pjesma o Emini, nikad umrijet neće.

Aleksa Šantić 

VINSKI BAL: Koliko će biti plaćeni estradni umetnici. Za sada – tajna!

ВЛАСОТИНЦЕ – ВИНСКИ БАЛ 5. И 6 АВГУСТА – Вински бал, највећа привредна, туристичка и културна манифестација у Власотинцу, ове године биће одржана у петак и суботу, 5. и 6. августа. Конкурси за најбоље песме и карикатуре на тему вина и грожђа су завршени, а наредних дана жири ће оцењивати вина власотиначких домаћина.

За сада се не зна, бар не јавно, колико ће бити плаћени естрадни уметници!