Vlasotince: Izašao novi, 112. broj lista „Vlasina“

VLASOTINCE – Izašao je novi, 112. broj lista Vlasina, koji objavljuje zanimljive priloge iz svih oblasti života. List priprema i uredjuje ekipa odličnih novinara.

Opširnije videti – o v d e:

List – bilten Vlasina, 112 broj

List Vlasina pojavio se u periodu kada nijedan grad, sem Leskovca, na jugu Srbije nije izdavao svoje novine. Prvi broj Vlasine pojavio se 16. septembra 1926. godine, zahvaljujući velikim entuzijastima, Vojislavu S. Popoviću, industrijalcu i vlasniku lista i Miloradu Marjanoviću, ekonomisti, koji je bio i prvi urednik Vlasine. Tiraž je najpre bio 200 primeraka, a kasnije 500 primeraka. Štampan je kod Električne stamparije i knjigoveznice Pokret u Leskovcu. Primerak se prodavao za jedan dinar.

Posle 12 godina, na inicijativu Narodne knjižnice i čitaonice 1938. godine opet je počela da izlazi Vlasina. Za urednika je najpre bio postavljen Milutin Popović, učitelj, koji se nije dugo zadržao na tom mestu. Godine 1939. na mestu urednika postavljen je Mihajlo Mihajlović. List je izlazio do aprila 1941. godine, a izdata su 23 broja. U listu su se nalazili aktuelni politički, privredni, kulturni, sportski i drugi tekstovi. Na inicijativu poličkih i javnih radnika list je obnovljen 1. maja 1953. godine. U redakcionom odboru bili su Viden Radenković, Branko Davinić, Đorđe Marjanović, Stojan Ilić, a glavni i odgovorni urednik lista bio je Mile Živković, javni tužilac, a nakon njega to mesto je pripalo Videnu Radenkoviću. List je izlazio nekoliko godina.
Novo izdanje lista Vlasina pojaviće se tek oktobra meseca 1990. godine, posle pauze od 36 godina. List je formirala grupa kulturnih i javnih radnika Vlasotinca, a inicijativu je tada pomogao Stojan Babastojanski, ondašnji predsednik opštine. Redakcijski odbor činili su: Miodrag Nagorni, Radivoje Prikić, Sava Ćukalović, Stanislav Gorunović, Nebojša Mitrović, Siniša Pavić i Dragoljub J. Stanković. Glavni i odgovorni urednik bio je Zoran Davinić, tehnički urednik Milorad Veličković, a lektori su bile Marija Stojanović i Stanka Prikić. Tiraž se kretao od 1000 do 1200 primeraka.
Posle tri godine, 1995. list je pokrenut na inicijativu Omladinskog saveta opštine Vlasotince, Sokola Stanojevića, predsednika Omladinskog saveta i Gorana Miladinovića, sekretara, a veliku pomoć i podršku pružio im je Vojislav Ljubenović, predsednik opštine, Živan Šušulić, ondašnji narodni poslanik kao i drugi čelni ljudi opštine Vlasotince. Za glavnog i odgovornog urednika i direktora postavljen je Ninoslav Radičević, opštinski službenik i dopisnik Sportskog žurnala. Tiraž je bio 1500 primeraka, najpre je list izlazio dva puta mesečno a kasnije jednom mesečno.
Krajem 1997. godine Skupština opštine Vlasotince preuzima osnivačka prava od Omladinskog saveta i za glavnog i odgovornog urednika postavlja Srboljuba Takića. Boreći se sa mnogim problemima u radu list opstaje zahvaljujući najpre entuzijazmu redakcije a potom pomoći i podršci lokalne samouprave. Od 2002. godine list Vlasina prelazi pod okrilje Kulturnog centra, u čijem je sklopu i danas. Glavni i odgovorni urednik postaje Boban Dimitrijević, u to vreme v.d. direktora Kulturnog centra. 2006. godine zbog zakonskih regulativa list postaje Informativni Bilten opštine Vlasotince, a glavni i odgovorni urednik biltena postaje Vesna Miltenović, koja tu funkciju obavlja i sada. Vlasina je hroničar mnogih generacija, vremena, događaja, odslikava razne događaje, ističe značajne pojedince, beleži sve događaje iz oblasti politike, društva, kulture, obrazovanja, zdravstva, poljoprivrede, privrede … – objavljeno je na sajtu Informativnog biltena „Vlasina“.

Advertisements

Narodna biblioteka „Desanka Maksimović“: Miloš Šarić – izložba skulptura

VLASOTINCE (PanoramaPress) U galeriji Narodne biblioteke „Desanka Maksimović“u Vlasotincu, večeras u 19 sati biće otvorena izložba skulptura Vlasotinčanina Miloša Šarića, doktoranta Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu.

Miloš, koji živi i stvara u Vlasotincu, dobitnik je nagrade publike i žirija za skulpturu Beogradski čitač u Kaselberiju (Orlando ,SAD). Izlagao je na više kolektivnih i međunarodnih izložbi, član je ULUS-a i ULUPUDS-a, a njegova dela nalaze se u mnogim javnim i privatnim kolekcijama.

Izložba će biti otvorena i tokom septembra.

Nikola Milićević, glavni i odgovorni urednik Nove naše reči: „Zatiranje tragova“

LESKOVAC – Radeći na rukopisu obimne monografije o Božidaru Đorđeviću Kukaru, autor Nikola Milićević, inače glavni i odgovorni urednik leskovačkog nedeljnika „Nova Naša reč“, obratio se Bojanu Joviću, generalnom direktoru FHI „ZDRAVLjE“ a.d. mejlom u kome je napisao:

„Poštovani gospodine Joviću,
u završnoj sam fazi obimne monografije koja se bavi likom i delom Božidara Đorđevića Kukara, preduzetnika koji je brojnim delima obeležio drugu polovinu 20. veka u Leskovcu.
S tim u vezi, revizijom obrađenog materijala primetio sam da mi nedostaje par detalja koji potvrđuju izrečeno u tekstu. Između ostalog, u poglavlju koje objašnjava Božidarov odnos prema standardu radnika, nedostaje mi fotografija na kojoj se nalazi Božidar sa gostima i saradnicima na otvaranju Trećih susreta radnika sportista farmaceutske industrije Jugoslavije, održanih na starom rukometnom stadionu u Leskovcu.
Poznato mi je da je tražena fotografija ostala u fabričkoj arhivi, pa bih vam bio veoma zahvalan ukoliko bi neko od vaših saradnika napravio sken iste, i poslao je na moju adresu.
Ova fotografija ima apsolutan prioritet, ali, takođe, bio bih vam veoma zahvalan i za sken drugih fotografija na kojima se nalazi Božidar, s obzirom na iznenađujuću činjenicu da je on veoma retko fotografisan.
Ne manje zahvalan bih bio i ukoliko raspolažete digitalizovanom arhiom fotografija “ZDRAVLjA” iz perioda 1950-1975, i ukoliko odlučite da mi je ustupite na korišćenje pod uslovima koje sami odredite.
Uz pozdrave i želje za dobro zdravlje,
s poštovanjem, Nikola Milićević“
-Osim što je osnivač većeg broja ustanova i fabrika u Leskovcu posle drugog svetskog rata rata, takođe i osnivač, reditelj i protagonista većeg broja uloga u leskovačkom narodnom pozorištu, Božidar je, i sam prvotimac FK „Josif“ i pasionirani sportista, osnivač i rukovodilac brojnih sportskih klubova koji su nastajali posle Drugog svetskog rata u Leskovcu, – komentariše mejl Milićević i dodaje: – Svoj afinitet prema sportu, Božidar je prenosio i na zaposlene u FHI „ZDRAVLjE“ u vreme dok je bio njen generalni direktor, pa je ova, nekada ugledna farmaceutska kuća, bila poznata i po brojnim uspesima radnika sportista koji su nastupali u brojnim sportovima pod njenim imenom. To poglavlje u monografiji hteo sam da ilustrujem fotografijama, kao dokumentima koji svedoče o istinitosti događaja, pa sam se zamolnicom obratio Bojanu Joviću, sadašnjem generalnom direktoru, poslavši je na jedinu kontakt adresu koja se nalazi pored njegovog imena na zvaničnoj internet stranici „ZDRAVLjA“.
Umesto zamoljenog Jovića, Milićeviću je odgovor iz direktorove kancelarije poslao Ivan Kulić, kraj čijeg imena u mejlu nema oznake funkcije, a koji je uredniku „Nove Naše reči“ napisao:

-Od: Ivan Kulic <Ivan.Kulic@actavis.com>
Datum: 15. avgust 2018. 09:43
Naslov: RE: G. Bojan Jović, generalni direktor
Kome: “nikola svetin (External)” <nikolasvetin@gmail.com>

„Poštovani gospodine Milićeviću,
Obaveštavam Vas da kompanija „Zdravlje AD“ nije u mogućnosti da izađe u susret Vašim očekivanjima.
S poštovanjem,
Ivan Kulić“

S obzirom da je FHI „ZDRAVLjE“ a.d.između ostalog, raspolagala obimnom filmskom i foto-arhivom, čemu je u velikoj meri doprineo i sam Milićević radeći decenijama u njoj, ovakav odgovor deluje, u najmanju ruku, zbunjujuće, a naš sagovornik smatra da postoje i mnogo konkretnije implikacije.
-Mislim da moj mejl nije ni došao do g. Bojana Jovića, i da je upućen odgovor posledica ličnog animoziteta činovnika Kulića prema meni, što bi bila dobra vest. Loša vest bi bila da je arhiva posle privatizacije „ZDRAVLjA“ uništena, i toga se, zapravo, pribojavam. Na moju veliku žalost, a na našu opštu nesreću, zatiranje tragova prošlosti je, tokom ove dve decenije nekontrolisane tranzicije, postala masovna pojava, – pretpostavlja Milićević.

U ovoj neobičnoj, ali ipak službenoj prepisci, zanimljiv je detalj da se Ivan Kulić u oficijelenom mejlu, a u ime generalnog direktora, potpisuje kao “ZDRAVLjE” AD, bez sufiksa Actavis, što potvrđuje sumnju da „ZDRAVLjE –Aktavis“ nikada nije ni postojalo, da je bila u pitanju lažna legitimacija, „fals fleg“, što bi rekli Englezi. Uostalom, sve vreme, pa i danas, leskovački proizvođač lekova se kod Agencije za privredne registre Srbije vodi pod nazivom – FHI “ZDRAVLjE” a.d. Vlajkova 199 Leskovac.

Izvor: Nova naša reč

Stefan Tićmi potpisivao svoj roman „Ja sam Akiko“

LESKOVAC – U sredu, 15. avgusta 2018, od 18.30 do 20.30 sati, u bašti Knjižare Stošić, (Salon knjiga, Široka čaršija u Leskovcu) Stefan Tićmi je potpisivao svoju knjigu „Ja sam Akiko“. Za ovu priliku nabavljen je dodatni kontigent ovog naslova.

Fond „Milica Veličković“: Nagrađene Jelena Marković i Anđelija Pavić

MEDVEĐA – Jeleni Marković i Anđeliji Pavić ove godine dodeljene su nagrade iz Fonda “Milica Veličković”.

 

Fond za nagrađivanje najboljih učenika osnovnog i srednjeg obrazovanja oformljen je odlukom Skupštine opštine Medveđa u znak sećanja na Milicu Veličković, rekao je prilikom obraćanja prisutnima u holu Kulturnog centra predsednik organizacionog odbora fonda Živojin Pavlović. Novac u fond pristiže sa raznih strana, od mnogobrojnih donatora, iz budžeta opštine Medveđa, kao i od prodatih slika Kosare Veličković. Kompletno rukovodstvo opštine Medveđa prisustvovalo je uručenju nagrada, što govori o velikom poštovanju i poverenju prema svemu što ovaj fond predstavlja, istakao je Pavlović.

 

Kosara Veličković je ove godine odlučila da, pored svojih slika, izloži i crteže koje je Milica za života uradila. Na taj način evocirane su uspomene na ovu izuzetno talentovanu devojku, koja je postizala izuzetne rezultate, kako u školi, tako i u crtanju, pisanju i u svemu čega se latila.

     

“Malo je opština u Srbiji koji na ovakav način neguju, s jedne strane memorijal, a sa druge napredak i znanje mladih ljudi”, rekao je predsednik opštine dr Nebojša Arsić. Čestitajući dobitnicama, istakao je da je ovo prestižna nagrada i da roditelji ove dece treba da budu ponosni.

   

Arsić je dodao da će opština nastaviti da neguje fond, a slike “Milici s ponosom” bile su postavljene su u holu Doma kulture.

Izvor: Radio Medveđa

Medveđa: Predrag Luković proslavio se slikom „Portret jedne tajne“

MEDVEĐA – Predsednik opštine Medveđa, dr Nebojša Arsić, primio je našeg istaknutog književnika i umetnika Predraga Lukovića, koji se proslavio slikom „Portret jedne tajne“.

Predrag Bajo Luković, rodom iz sela Gajtana u opštini Medveđa, koji radi i živi u Beogradu, uspeo je da odgonetne zagonetni osmeh Mona Lize, remek-dela Leonarda da Vinčija i rešio najveću misteriju u istoriji umetnosti.

„Portret jedne tajne“ naslikao je 1982. godine kada je dokazao da je Mona Liza autoportret Leonarda da Vinčija, što je potvrđeno i kompjuterskom analizom u Njujorku 1986. godine. Tim umetničkim delom je njegovo ime postalo poznato širom sveta.

Zahvalnica mu je uručena za uspešnu saradnju i izuzetnu posvećenost rodnom kraju i samom doprinosu razvoju kulture u opštini Medveđa.

„Posebna je čast kada našu Medveđu predstavlja tako veliki umetnik koji je slavu stekao vrednim radom i izuzetnim umetničkim talentom. Dokaz za to je i odlikovanje srebrnom medaljom za zasluge u umetnosti koja Vam je uručena na Dan državnosti od strane predsednika Republike Srbije.“ rekao je na prijemu Nebojša Arsić, predsednik opštine Medveđa.

U razgovoru sa predsednikom opštine Medveđa, Bajo Luković dogovorio je organizovanje izložbe u Kulturnom centru, gde bi bili izloženi njegovi umetnički radovi kao i radovi njegove ćerke, Nataše Luković, diplomiranog likovnog umetnika – objavio je sajt Info centar juga.

Leskovac: U planu gradnja modernog fudbalskog stadiona

ЛЕСКОВАЦ (PanoramaPress) – У уторак 14. августа одржан је састанак у Влади Републике Србије у организацији Канцеларије за јавна улагања на коме се разговарало о реконструкцији односно изградњи стадиона у шест локалних самоуправа.

Лесковац је евидентиран као локална самоуправа у којој би требало изградити фудбалски стадион на локацији постојећег градског стадиона. „Стадион би требало да има капацитет од 8000 места и да испуњава стандарде UEFA 4 како би на њему могле да се играју утакмице највишег ранга, што је инвестиција од 16 милиона еура. У току следеће недеље представници Канцеларије за јавна улагања требало би да посете Лесковац како би проверили стање и како би се кренуло са припремом пројектне документације.“ – објасно је градоначелник Лесковца др Горан Цветановић.

Извор: Званични сајт Града Лесковца