Lebane: Počeo Medjunarodni festival folklora

LEBANE – U Lebanu je  večeras počeo tradicionalni 8.  po redu medjunarodni festival folklore i narodnog stvaralaštva na kojem učestvuje dvadesetak ekipa iz zemlje i inostranstva. Festival za koji  vlada veliko interesovanje na jugu Srbije će trajati 18. i 19. avgusta 2017. godine. Tako su  centralne gradske ulica u gradu na Jablanici večeras  bile u znaku igre, pesme, lepote narodnih nošnji i prezentovanja običaja kroz igru i pesmu.  Sličan defile predvidjen je za sutra (subota) kada će se predstaviti druga grupa učesnika. I ovoga puta domaćin, KUD „Jablaničko kolo“ Lebane dočekalo je svoje prijatelje iz Grčke, Makedonije, Rumunije… kao i domaće ansamble iz Srbije i to iz Subotice, Prokuplja, Ražnja, Blaca… Manifestaciju su upriličili i obogatili zvucima trube i duvački orkestri iz Bojnika i Lebana. Sve ovo dešava se 18. i 19. Avgusta, a počelo je defileom svih učesnika kroz glavnu ulicu od 19:00 časova kroz centar grada a od 20:00 časova na stadionu malih sportova u Lebanu počeo je kulturno-umetnički i zabavni program. Organizator 8. međunarodnog festivala folklora „U ritmu jablaničkog srca“ je KUD „Jablaničko kolo“ a pokrovitelj je Opština Lebane -prenosi portal Budite u toku.

Leskovac: Program Roštiljijade 2017.

ЛЕСКОВАЦ – На Роштиљијади, која почиње 28. августа, наступиће Звонко Богдан, Рибља чорба, Ван Гог, Атомско склониште, Тропико бенд, Ивана Јордан  и други.

Понедељак, 28. август

20:00  – Мини концерт КУД „Леминд“ (плато испред централне позорнице)

20:30  – Дефиле малих мажореткиња, мажореткиња, бубњара и добошара са ДРАМ ДУМ феста, блех оркестара,  маскота „Роштиљијаде“

20:45  – Церемонија свечаног отварања

21:00  – Ватромет

21:05  – Блех оркестар Фејата и Небојше Сејдића под управом Небојше Сејдића

21:30  – Концерт: група “Валтер”

22:30  – Концерт вечери: ЗВОНКО БОГДАН

Уторак, 29. август

20:00    – Концерт: група „Лајтмотив“

21:00    – Концерт: група “Јужњаци“

22:30    – Концерт вечери: ВАН ГОГ

Среда, 30. август

20:00    – „Вече Томиних песама“ – наступају Блажа Петров, Ангел Димов, Бојан Јовановић Сегал

21:00    – Концерт: група “Амајлија”

22:30    – Концерт вечери: РИБЉА ЧОРБА

Четвртак, 31. август

09:00    – Такмичење мајстора роштиља „Миодраг Глигоријевић – Драги Буре“

(Ресторан Трговинско-угоститељске школе Лесковац)

18:30    – Такмичење у припреми највеће пљескавице-

„Меморијал Новица Станковић – Шапоња“ –  први покушај

(плато испред централне позорнице)

– Блех оркестар Фејата и Небојше Сејдића под управом Небојше Сејдића

21:00    – Концерт: ДАРКО ФИЛИПОВИЋ у пратњи групе “Каспери”

22:45    – Концерт вечери: АТОМСКО СКЛОНИШТЕ

Петак, 1. септембар

09:00    – Такмичење ученика средњих угоститељских школа

(Ресторан Трговинско-угоститељске школе Лесковац)

18:30    – Такмичење у припреми највеће пљескавице на свету –

„Меморијал Новица Станковић – Шапоња“ – други покушај

– Такмичење у припреми највеће пљескавице из руке

(плато испред централне позорнице)

– Блех оркестар „Џипси ритам“ под управом Стивена Дурмишевића

21:00    – Концерт: група “Тути фрути”

22:30    – Концерт вечери: ТРОПИКО БЕНД

Субота, 2. септембар

20:00    –  Концерт: група “Експерт 016”

21:00    –  Концерт: ИВАНА ЈОРДАН

22:45    –  Концерт: ПИНКОВЕ ЗВЕЗДЕ

ПРАТЕЋИ ПРОГРАМИ

Народни музеј Лесковац

– Промоција установе на штанду код централне позорнице

– Могућност посете локалитету “Царичин град” и Текстилном  музеју у Стројковцу

– За организоване групе обезбеђена је пратња водича

(радно време Музеја и Градске куће током трајања манифестације од 8 до 21 час, а Текстилног музеја од 10 до 16 часова)

– Изложба носача звука певача Томе Здравковића од 29. до 30.08.2017. године

– „Музеј на отвореном – Оживимо прошлост – Пробајте праисторијске пљескавице“

Народна библиотека “Радоје Домановић” Лесковац

Стална поставка на штанду поред централне позорнице

– Тематске изложбе „Роштиљијаде“, културе исхране, хране, етнологије

Центар за економику домаћинства “Даница        Вуксановић” – Лесковац

– Изложба старих заната, кухињског посуђа од глине, керамике, стакла и дрвета

– Изложба везених одевних предмета, етно мотива, дечјих радова са креативних радионица

– Изложба грнчарије

–  Изложбе са креативних радионица

–  Изложба ручних плетених, тканих и везених радова и одевних предмета (штанд код позорнице)

Lebane: Medjunarodni festival folklora 18. i 19. avgusta

LEBANE – U Lebanu se od 18. do 19. avgusta 2017. godine održava tradicionalni 8. po redu međunarodni festival folklora, uz učešće folklornih stvaralaca iz zemlje i inostranstva. Tako će centralna gradska ulica u gradu na Jablanici u petak i subotu 18. i 19.avgusat 2017.  bitiu znaku igre, pesme, lepote narodnih nošnji i prezentovanja običaja kroz igru i pesmu. I ovoga puta domaćin, KUD „Jablaničko kolo“ Lebane dočekaće svoje prijatelje iz Grčke, Makedonije, Rumunije… kao i domaće ansamble iz Srbije i to iz Subotice, Prokuplja, Ražnja, Blaca… Manifestaciju će upriličiti zvucima trube i duvački orkestri iz Bojnika i Lebana. Sve to dešavaće se 18. i 19. avgusta počev defileom svih učesnika kroz glavnu ulicu od 19:00 časova kroz centar grada a od 20:00 časova na stadionu malih sportova u Lebanu. Organizator 8. međunarodnog festivala folklora „U ritmu jablaničkog srca“ je KUD „Jablaničko kolo“ a pokrovitelj je Opština Lebane – prenosi portal Budite u toku.

Vinski bal 2017: Prvi put na internetu – direktno!

ВЛАСОТИНЦЕ – Општина Власотинце и Културни центар и ове године традиционално организују манифестацију Вински бал. Иначе, први Вински бал је одржан далеке 1960. године, у организовању је било прекида, а од 1994. године када је обновљен одржава се сваке године. „Намера нам је да ова манифестација буде подсетник на доба 70- тих година када је власотиначко виногорје било у пуном сјају, али да истовремено буде и подстрек данашњим домаћинима да гаје грожђе, да обрађују винограде, праве вино, јер наше подручје има добре предиспозиције за гајење винове лозе. Потрудили смо се да ове године дводневни програм манифестације подигнемо на један квалитетнији  ниво. Поред разних пратећих садржаја, прве вечери публици ће се представити Кики Лесендрић и Пилоти. Другог дана пред власотиначком публиком наступиће Сања Илић и Балканика. По први пут на Винском балу наступиће и Градски оркестар Власотинца. Завршно вече  биће преношено путем интернета. Као и ранијих година програм ће се одвијати и на малој бини у башти хотела Нови Земун. Точиће се вино које је општина откупила од домаћих винара и дегустираће се традиционална јела. Ситни продавци своје штандове лоцираће поред фонтане, а не на шеталишту поред кеја. Буџет 32. Винског бала је три милиона динара“, рекао је Дејан Чикић, заменик директора Дирекције Вински бал 2017, упознајући присутне новинаре са програмом.

Као и ранијих година, током ове дводневне манифестације биће организован Власински котлић, Пливање за винско буренце, Избор најбољег винара и виноградара, дефиле учесника од платоа испред општине до бине у башти хотела Нови Земун. Присутни ће моћи да виде наступе Виноградарских вила, деце из Предшколске установе „Милка Диманић“, Културно уметничког центра „Fantasy“, фолклорних ансамбала  „Црниловић“, „Братство“ и „Света тројица“. Бираће се Богиња вина 2017, организоваће се такмичење у брзом испијању шприцера. Неизоставни део овогодишњег Винског бала је избор за најбољу песму и карикатуру на тему вина и грожђа.

„У току су конкурси за избор најбољег винара и виноградара, за најбољу песму и карикатуру на тему вина и грожђа, као и за избор Богиње вина. Новина у конкурсима ове године је конкурс за избор најбоље песме на призренско-тимочком дијалекту, чиме желимо да допринесемо афирмацији нашег говора који је често предмет подсмеха. Важно је напоменути да смо ове године предвидели по једну награду у свакој конкуренцији “, рекао је Бобан Димитријевић, в.д. директора Културног центра Власотинце.

Говорећи о Салону вина – Вина Југа, члан Дирекције  Винског бала Светислав Петровић је рекао да се ове године Салон вина организује по други пут али да је намера организатора да постане традиционални део манифестације.

„Салон вина који се организује под називом Вина Југа, има за циљ да се посетиоци упознају са најбољим винима и винаријама из Србије. Поред тога желимо да наши винари који су у зачетку ступе у контак са реномираним произвођачима из Србије, размене искуства и сазнају неопходне новине које треба применити како у гајењу грожђа тако и у производњи вина. Све с циљем како би нашли своје место на тржишту. Током одржавања Салона вина планирано едукативна предавања од стране еминентних стручњака из области производње грожђа и вина“, рекао је између осталог Светислав Петровић – преноси лист Власина.

Leskovac: Šest javnih česama

ЛЕСКОВАЦ – На иницијативу грађана, који проводе слободно време и тренирају у парку поред Стадиона „Дубочица“, на овој зеленој површини постављена је нова јавна чесма. Почетком следеће недеље требало би да се започне са постављањем чесми на још шест локација у граду, у укупној вредности од милион динара. Инвеститор је ЈКП „Водовод“.

Екипе градског Водовода поставиле су крајем прошле године јавне чесме у центру града на локацијама где их раније није било. Реч је о донацији граду и грађанима овог предузећа, које је издвојило 1,2 милиона динара за укупно 9 чесама – објављено је на званичном сајту Града Лесковца.

Leskovac: Poziv za predlaganje kandidata za dodelu Oktobarske nagrade

LESKOVAC – Odbor za obeležavanje praznika, jubileja i dodelu priznanja Skupštine grada Leskovca raspisao je Poziv za predlaganje kandidata za dodelu Oktobarske nagrade – Medalje Oktobarska nagrada – Medalja, kao posebno društveno priznanje, dodeljuje se preduzećima, institucijama, ustanovama, mesnim zajednicama i pojedincima svake godine povodom praznika grada – 11. oktobra, Dana oslobođenja Leskovca, za životno delo, pojedinačna i zajednička dostignuća u oblastima privrede i društvenih delatnosti.

Pravo predlaganja kandidata imaju preduzeća, institucije, ustanove, mesne zajednice i udruženja građana. Predlozi moraju biti obrazloženi i da sadrže dovoljno elemenata za ocenu dostignuća ili ostvarenja kandidata predloženih za priznanja i nagrade. Predlozi se dostavljaju Odboru za obeležavanje praznika, jubileja i dodelu priznanja Skupštine grada Leskovca, Ulica Pana Đukića 9-11, najkasnije do 20. septembra 2017. godine.

Nebojša Ilić Ilke: Retrospektiv stvaralaštva

ВЛАСОТИНЦЕ – Ретроспектива Илкетовог филмског стваралаштва изазвала је велику пажњу публике. У целости преносимо утиске професора Саше Станковића о ауторском опусу Небојше Илића: Искрено се не сећам тренутка када сам се упознао са Небојшом Илићем Илкетом. Чини ми се да га знам одувек као неког човека са камером, који све види а мало говори. Сарадњу смо почели када је снимао промоцију моје прве књиге и од тада наше познанство се полако развија у пријатељство. Гледао сам његове филмове и дивио се његовом таленту. Док је снимао филм „Пустоод“, јавио сам му да постоји приповетка „Црниловића круг“, коју је написао књижевник Саша Хаџи Танчић. Нажалост, Хаџи Танчић нас је напустио пре премијере филма, али знам да му је било драго што се помиње у филму. Иако је некад сарадња Илкета и мене била случајна, данас он планира да снима филм по мојој књизи о Влади Илићу. Мени је велика част што познајем Илкета, а задовољство ми је што сам књигом о Илићу прокрчио пут његовом новом филму.

Међутим, све наведено је мање важно. Појава Небојше Илића Илкета је нешто само по себи фасцинантно. Није чудно што он постоји, нити што је Власотинчанин већ то да ствара у Власотинцу. Лако је бити уметник у Београду, што би рекао Његош „из грмена великога лафу изаћ трудно није“. Задивљује да један такав стваралац живи у малој вароши око 300 километара далеко од престонице. Он се бави филмом, веома скупом „забавом“, и још осваја бројне интернационалне награде. Само је ово довољно да неко зна и да се изненади , чак и да није погледао ниједан Илкетов филм. А кад погледа, онда се нађе у чуду! Он као да прави филмове ни из чега или боље речено делује да од било чега може да направи филм. Илке је одавно прешао границе наше државе. Његов таленат и добронамерни дух прави је пример родољубља. Филм о дечаку који плива за православни крст награђен је у Хрватској, што говори да права уметност превазилази све шовинистичке поделе. Поруке његових филмова су хуманистичке, боље речено људске. Илке нас позива да будемо људи као што је то чинио патријарх Павле.

Окосница скоро свих његових филмова је Власотинце на овај или на онај начин. За разлику од вести које помињу нашу варош у црној хроници, Илке даје једну прелепу слику. Он ништа не идеализује, само представља реалност коју сензационалистички медији не желе да виде. Његово „ треће око“ оставља сведочанство о Власотинцу које жилаво пркоси суровој борби за голи живот. Он не пристаје на паланачку малодушност, јер добро зна да је провинција у главама људи и да то нема везе са географијом. Кад неко за сто година буде писао историју нашег места, видеће боље од нас наше промашаје. Између два пописа нестало је преко 100% Власотинчана, што оних нерођених, што оних што су побегли у потрази за бољим животом. Том истраживачу ће феномен Илкета бити невероватан! Зар је могуће да такав уметник живи у граду који изумире? Илке је уметник који не чека неко боље време да би стварао. Он обавља своју овоземаљску мисију упркос свему. Илке је зрак светлости у мраку у којем живимо. После Косовског боја настале су најбоље наше епске песме. Иво Андрић је за време ратова написао своја најбоља дела. У песми „Манасија“ Васка Попе зограф слика без обзира на „коњицу ноћи“… Да су Срби чекали боље време за културу, не би било ни Срба ни културе.

Најлепше је од свега што Власотинце воли Илкета. Синоћни вишеминутни аплауз најбоље говори шта Власотинчани мисле о њему. Не знам колико је схваћен, али знам да је вољен. Ипак, нешто се променило код нас, јер Илке није као Црниловић несхваћен од средине у којој живи. Њега нико не помишља да зове пустоод. Није мала ствар постати пророк у свом селу. Мислим да је Илке попут митског Антеја, има снагу само док је важан за тло на којем је поникао. Он не би био то што јесте да није ту где је рођен. Власотинце је много добило јер је задржало Илкета, али и обрнуто. Он није птица селица већ ендемска биљка, а на нама је да га сачувамо – преноси лист Власина.