• LESKOVAC – Proteklog vikenda, 20 i 21.10.2018 godine u Skoplju je održan tradicionalni medjunarodni plivački miting 13. novembri, koji je ovog puta ugostio oko 370 plivača iz 47 klubova iz: Makedonije, Srbije, Bugarske, Rumunije, Italije, BiH, Slovenije, Albanije. Plivači Dubočice su, predvodjeni trenerima Dušanom Veličkovićem i Milanom Stojilkovićem napravili fantastičan uspeh, plasiravši se na 4. mesto u ukupnom plasmanu sa samo petoro plivača. Osvojeno je 26 medalja, od čega 15 zlatnih, 8 srebrnih i 3 bronzane. Najveću senzaciju je napravila najbolja srpska juniorka Nina Stanisavljević, koja je na ovom mitingu oborila čak 14 nacionalnih rekorda Srbije u više disciplina i više starosnoh kategorija.

Nina je od 13 isplivanih trka, osvojila 13 medalja, 11 zlatnih, 1 srebrnu i 1 bronzanu. Neki od rekorda koje je Nina oborila su bili stari i više od 10 godina, 50 kraul za devojčice do 16 godina, 100 kraul do 15 godina. 50 delfin do 18 godina, 50 prsno do 16 godina, 100 mešovito do 15 godina. Ujedno je bila i najbolja plivačica u svojoj kategoriji.

I ostali plivači su dali ogroman doprinos ovom uspehu, pa je tako: Obradović Ognjen osvojio 2 zlata i 3 srebra, kao i titulu najboljeg plivača u svojoj kategoriji, Stanisavljević Petar je osvojio 1 zlato i 3 srebra, Obradović Iva je osvojila 1 zlato i 2 bronze, Milenović Nikola je osvojio 1 srebro.

Ovaj miting je bio dobra uvertira za predstojeći Serbia grand prix koji će se održati u Zrenjaninu od 1 – 4. novembra ove godine, gde će Dubočica nastupiti sa desetak plivača i odakle se očekuju još bolji rezultati.

Advertisements

Успутним ћутањем бранио се од дуге тишине.

Познавао и волео добре пријатеље.

И немим погледима договарао са њима.

О смислу ћутања и говорења у времену пораза.

О значају прекора и лепоти појединих гласова.

И чувању успомена за старачке дане.

Речи охрабрења упамтио за сва времена.

Нечујно си их описивао као да су лековите.

У појединим тренуцима сместио цео живот.

Од далеких граница туге бежао као од немани.

Закорачио у живот свестан свих замки иза плота.

Први пут напустио завичај када ти је било десет.

Мислио да постоје даљине које су неухватљиве.

Кроз замагљене прозоре та слика се понављала.

Кроз цели твој живот становао између два света.

Први си понео из сеоског дома, из забити.

Други, видео на пространим улицама велеграда.

У затамњеним кафанама где су се дружили песници.

Ту си сусретао и скитнице, али и паметне људе.

Видео како изгледа прозукло време.

Како се сударају незнање и памет.

И како се долази до друге обале реке.

Трудио се, ниси успео да сазнаш тајну очекивања.

Долазак бродова из далеког света.

Смисао ненаписаних порука и писама.

Речи без суза и говор без галаме.

Пролазност озбиљних авантура.

Суштину варљивог оптимизма.

Стање између јаве и сна.

Сударе два света: богатих и сиромашних.

Љубав која се поништава подигнутим гласом.

И псовкама иза граница пристојности.

Тада се чинило да не разумеш ништа.

Ни ко је први почео, ни завршио причу.

За боље разумевање живота ниси био спреман.

Можда се то тако и чинило.

Можда си хтео да будеш превише свој.

И можда ниси разумео смисао тоталне распродаје.

И поштења.

И љубави.

И наметнутих авантура трајања.

Спас си тражио и налазио у несећању.

У нечему што се зове заборав.

У слушању свога гласа који је недовољно јасан.

И осврту на нешто што је само далека прошлост.

Излазак сунца био је одувек тренутак за памћење.

Рађао се нови дан, сви су око тебе живи.

Будиш се уз мисао о романтичним пејзажима.

О догађајима који се намећу као да су важни.

О тренуцима који обележе живот.

О сценама које постају важније од живота.

И неухватљивој слици која пролети као суза.

У неухватљивим мемоарима бележио понешто.

Записивао тренутке у соби својих снова.

Осећања делио пријатељима.

Сећања најчешће чувао као неухвативу игру.

Као хронику догађаја којих можда није било.

Док си препричавао само понеки детаљ.

Ослушкивао звона са сеоске цркве.

Размишљао о значају појединих тренутака.

И покушају да сачуваш све што је вредно.

Тада се чинило да важне ствари стижу ненадано.

Од никуда и некуда, као замка живота.

Био свестан свога избора живљења.

Одувек знао – као да је то тајна – моћ времена.

И смисао да се проживи живот по својој мери.

Изван уобичајних правила.

Изван наметнуте збрке у глави.

И размене времена у простору и крају рођења.

Тада си знао да ниси оно што јеси.

Ухватио себе како се прелиставаш.

И како полако, али сигурно разликујеш време.

Пре, сада и сутра.

Како уочаваш смисао истине.

И смисао лажи.

Одједном се чини да не знаш шта је права истина.

И шта је лаж као наметнута варијанта твога трајања.

Тада се учинило да годинама говориш исто.

Покушаваш ту слику да спакујеш другачије.

Не успеваш да се наметнеш унутрашњем гласу.

Да говориш и себи разумљиво.

Као у годинама када си јасно срицао прва слова.

И када си мислио да је живот бескрајна трака сећања.

Схватио си одавно заборављено.

Разумео да је лако читљива уметност сумњива.

Поједине приче нагнале те на опрез.

Друге су из стварности прелазиле у снове.

Треће биле само изложба успомена за старе дане.

Случајно си залутао у велики град.

Тако говорио себи када си сабрао успомене.

Шалио се због тога на свој рачун.

Због бескрајних слика дана.

И наметнуте хармоније живота.

У коме се смењују бројни сиболи, речи и поруке.

Ниси хтео да будеш слободан ради слободе.

Мамила те удаљеност пространстава од привида.

Од света коме ниси био ништа дужан.

Од литературе коју си пратио годинама.

И погрешних закључака који су ти наметнути.

Као слободна замка разумевања света.

Због тога желео и успео бар у једној ствари.

Да очекујеш и да то неочекивано коначно доће.

Каткад пребрзо, али и споро; ту је потсетник.

Иза неочеваних дана времена крије се нови свет.

Да се налазе нове неисписане приче.

И људи којима се могу поверити баш све тајне.

Себе доживљавао као маргиналца.

Као човека скромног да разуме пролазност.

Да схвати и туђе прохтеве.

И да походиш просторе који изазивају дивљење.

Било ти најважније да учиниш нешто од живота.

Да се одбраниш од сиротињских дана.

Од посусталих корака.

И погледа који ти прете.

Знао си да ти је место на маргини.

Тај свет најбоље познајеш и разумеш.

Али то није све и није ништа.

У колориту слике твога трајања.

Бесан си као уљез због наметнутих речи.

Твоје песничко слово те понекад замара.

Као нејасна слика неталентованог уметника.

Као мале историје људи твога села.

Постали су оно што су сањали.

Доносили одлуке из сиромашних соба.

Свесни слободе која им је све.

Само тако, и ти си сачувао мала сећања.

Скрајнуте тренутке трајања.

И своје претке који су часно гинули.

Осећаш тупи бол у грудима због неправди.

Због наметнутих неистина моћника.

И надолазећег времена које је доносило неправду.

Због тога био неповерљив према истини.

Према добрим људима прошлости у читанкама.

Према границама доброг укуса.

И чудним мерилима новопридошлог трајања.

Бежао од те слике, али немоћан да победиш.

И себе, и друге, и оне који су кројили твоје дане.

Сада, када је прошло време, колена клецају.

Када размишљаш о ономе што није било. 

Када су ти пред очима заносне слике варљиве лепоте.

Преостало ти да се упиташ у смисао свога трајања.

У поклоњено време.

И да у осами допишеш свој нестали дневник сећања.

Волео си да пишеш топле, стварне приче.

Без цензуре.

О сјају и беди људског трајања.

О ненаданом доласку киша у твоје крајеве.

О онемоћалим старцима који чекају звона.

Бежао од усамљености, депресије и лажи.

Ризиковао повремено из ината.

Лагано пролазио кроз године одрастања.

Бурно у студентским данима.

И потпуно тихо, готово нечујно у старости.

У изгубљеном дневнику бележио готово све.

И успехе.

И неуспехе.

И пролазне степенице страдања.

Повремено се живот чинио као драма у драми.

Ретко као велика трагедија.

Готово никада као бајка.

Бавио се сељачким пословима – повремено.

Знао да косиш, углавно детелину.

Заливао башту поред реке, где си летовао.

И сакупљао успомене.

Путовао до своје звезде, заклона и наде.

Покушао са мало речи да говориш уверљиво.

О себи. О суседима. О изгубљеном времену.

Кроз живот ходао повремено збуњен.

Понекад уплашен.

И увек спреман да браниш своје и туђе достојанство.

У себи осећао несигурност у данима одрастања.

Клонио се непознатих путева.

И кратко, јасно и одлучно разговарао са незнанцима.

У градовима које си знао, био си каткад усаменик.

Магловите идеје понео и носио као опомену.

У време сањарења најбоље друштво биле су књиге.

У огледалу препознавао забринут поглед.

У себи скривао одлучност да победиш немогуће.

И био спреман да сазнаш многе скривене детаље.

О људима око себе.

О улицама великих градова.

И тајнама које крију библиотеке и музеје.

Био одлучан да се супротставиш трачевима.

Ниси волео измишљене приче.

И доконе људе који имају одговоре на важна питања.

Некада осећао као да си џепни сапутник.

Знао си, јер си чуо, да су трачеви свуда око нас.

Знао да понекад и магловита помоћ има смисла.

И да није потребно да будеш савршени луталица.

Избегао незгодна питања и провокативне теме.

Писао сведеним, јасним стилом.

Волео разумљив језик уседелица.

Волео занимљиве приче непознатих мислилаца.

И желео да напишеш нешто што нико није успео.

Размишљао како да сведеш свој портрет.

Сањао да у неколико речи стане цела песма.

Да игра речи буде испред сваког сна.

Волео сиромашне људе, јер си део њих.

Хтео нешто другачије од другачијег.

Желео да ти изазови буду у свакој причи.

И нисе се бојао маргине која је морала да те прати.

Укратко, у твојој аутобиографији има места за све.

И успехе.

И неуспехе.

И сваку врсту другог изненађења.

Зато ти жао изгубљеног дневника сећања.

Све ово што сада радиш је магловита прошлост.

Један од покушаја да се напише стварност сећања.

Као да је све то било некада и негде.

И крај почетка и крај сваког краја.

У твоме Дневнику успомена записивано понешто.

Твоја сећања била повремено лажна.

Бојио их тако да их ни сам ниси препознавао.

Није то због пролазне туге, него слободе избора.

Живот је понекад другачије распоредио догађаје.

Био срећан када си радио по својој вољи.

Губио, добијао, поново губио, губио и – крај.

Ни у добро смисленим реченицама ниси нашао све.

Ни у најбољим данима није било како си хтео.

Твоја сећања обојена су мешавином боја.

Једна је, нажалост, увек била у присенку.

Црна, па опет црна и коначно само – тамна!

То је обичај твога краја и времена у коме си живео.

За тебе више није било великих тајни.

Спасоносну мисао стално си носио у себи.

Ниси дозволио да те сећања обмањују.

И тишина натера да се кријеш од својих гласова.

Био немоћна сенка времена заборава.

Њихову суштину, ни као стар, ниси сасвим разумео

Osnovna škola „Svetozar Marković“-Leskovac: Saopštenje o „vršnjačkom nasilju“

LESKOVAC – Povodom događaja u prethodnih nekoliko nedelja o kojima su pisali i mediji, saopštenjem se oglasila direktorka Osnovne škole „Svetozar Marković“.

Saopštenje prenosimo u celini i bez redakcijskih skraćivanja,ojavljeno je na sajtu Dnevnik juga:

-Vršnjačko nasilje je poslednjih godina vrlo često pominjana tema. Raspravljalo se na raznim tribinama i radionicama, ali se u sveobuhvatnoj kampanji, čini se, stiglo samo dotle da se registruje kao pojava.

Agresivno ponašanje je, nažalost, sve češći oblik ponašanja pa ne čudi da je u porastu i kod dece. Za nasilje u školama najčešće su optuženi nastavnici koji se, zapravo, jedini suštinski bave ovim problemom. Međutim, nasilje kao oblik komunikacije u školi predstavlja posledicu, uzroci su u većini slučaja van časova i velikih i malih odmora. Novi Zakon sistema obrazovanja i vaspitanja školama je ponudio nove mere kažnjavanja, ali one kao takve mogu biti svrsishodne samo ako su u porodici prihvaćene kao kazne. Ukoliko učeniku smanjena ocena iz vladanja ne predstavlja kaznu, ona neće imati vaspitnu ulogu.

Tim povodom i povodom nekoliko zabeleženih slučaja u poslednjoj nedelji u školi,u ponedeljak, 15. oktobra održana je vanredna sednica Nastavničkog veća na kojoj je razmatrana disciplina učenika i mere koje će se preduzeti u narednom periodu.

Nasilničko ponašanje je apsolutno neprihvaćeno i Tim za bezbednost  razmatra svaki pojedinačan slučaj.

Ništa u školi nije prepušteno slučaju, obaveštene su sve institucije od roditelja do Policijske uprave. Nije bilo propusta u postupanju i učinjeno je sve što je zakonska obaveza škole. Međutim, briga o deci se ne može svesti na “zakonske okvire” i “niz postupaka u proceduri”,  rad sa decom je mnogo više od toga. To su svakodnevni razgovori, svakodnevni kontakti sa roditeljima, jer je to jedini način da se deci pomogne da sve svoje dileme u odrastanju i sazrevanju prihvate i razumeju.

Za posao nastavnika od krucijalnog značaja je saradnja sa roditeljima, koja nažalost, ponekad izostaje.

S tim u vezi zakazani su roditeljski sastanci na kojima će biti predočeno da odgovornost za ponašanje svoje dece imaju oni i da su nastavnici i roditelji na istoj strani kada je vaspitavanje u pitanju-partneri, a ne suprotstavljene strane . navodi se u saopštenju Tamare Janković, direktorke Osnovne škole „Svetozar Marković“ u Leskovcu.

Narodna biblioteka „Radoje Domanović“ – Leskovac: Putujuća biblioteka OD A DO Š od 22. oktobra

LESKOVAC – Narodna bilioteka Radoje Domanović i z Leskovca organizuje radionice pod nazivom „Putujuća biblioteka“. Cilj radionica je da se kroz radioničarski rad deci približi pojam biblioteke, knjige i pozajmica bibliotečke građe.

Kroz animiranje dece za čitanje knjiga uz korišćenje raznih pomoćnih sredstava ona shvataju važnost čitanja i stiču odgovornost prema čuvanju i vraćanju knjige u biblioteku.

Putujuća biblioteka OD A DO Š počinje sa radom od 22. oktobra 2018. godine i podrazumeva obilazak škola i predškolskih ustanova u gradu.

O terminima održavanja radionica ustanove će biti obaveštene na vreme.

Voditelji radionice su Nadica Stojanović i Katarina Stanković, bibliotekari Narodne biblioteke „Radoje Domanović“ u Leskovcu.

Međunarodno takmičenje u spremanju jela: Jana i Ivana Krajinčanić osvojile zlatnu medalju

ВЛАСОТИНЦЕ – Почетком октобра одржано је Mеђународно такмичење у спремању јела националне кухиње и зимнице у Нишу, на коме су Власотинце представљале две екипе, екипа Туристичке организације Власотинца и екипа коју су чиниле Ивана Краинчанић и њена ћерка Јана. Такмичење је организовало Удружење угоститељских и туристичких посленика Ниша. Међу многобројним излагачама Ивана и Јана су освојиле златну медаљу и пехар за национална јела и златну медаљу за зимницу.  На манифестацији су посебно били заинтересовани за гологлавник, који се спрема од коприва и катмер кора за питу, за пребранац, сарме од виновог лишћа, за колаче бресквице, пуњене паприке, тиквице…

„Прилика је била да заједно са Туристичком организацијом Власотинца представимо нашу општину у најбољем светлу. Истовремено и да се присетимо јела спремљених по бакиним рецептима. Жири је поред припремљених јела оцењивао и аранжирање и изглед штанда. Искористили смо прилику да многобројне посетиоце, који су застајали поред наших штандова позовемо да као гости или учесници посете наш први фестивал хране и пића Укус југа, који ће се одржати 10. новембра у Власотинцу“, рекла је Ивана Краинчанић. Протекле недеље Ивана Краинчанић, која је већ две године члан Удружења угоститељских и туристичких посленика Ниша је учествовала на Међународном фестивалу „Гастромак“ у ,Струмици, у Македонији. На фестивалу је учествовало 30-ак земаља са око 400 учесника, а жири који је оцењивао припремљене специјалитете био је састављен од међународног тима судија.

„Скоро да нема дисциплине у којој наш тим није освојио бар неку од медаља. Пехари, које смо донели са такмичења су потврда да смо направили добру селекцију. За такмичење смо се спремали дуго и исцрпно. Сви наши чланови били су на висини задатака и тако смо на најбољи начин промовисали Србију“, каже Зоран Мирашевић, председник Удружења угоститељских и туристичких посленика Ниша, који је у Струмици био и члан судијског тима.

У изузетно јакој конкуренцији Ивана Краинчанић је освојила бронзану медаљу за Реформ торту и златну медаљу за декорацију.

„Осећала сам се дивно. Заиста сам изненађена успехом јер је конкуренција била изузетнo јака у свим категоријама. Учествовање на овом фестивалу ми је вишеструко користило јер је то била и прилика да разменим искуства са људима који се баве сличним или истим послом као и ја. Бодрили смо једни друге, и заиста ми је драго што се и тим Високе пословне школе струковних студија Лесковац, смер менаџмент технологије хране и гастрономије, који је предводио професор Момчило Цонић окитио медаљама. Сви заједно смо веома успешно представљали Србију. Посебно ми је задовољство што сам упознала познатог мајстора кухиње Стеву Карапанџу“, рекла је Ивана Краинчанић, која се скоро 20 година бави производњом хране.

Овогодишњи, трећи по реду, Гастромак фестивал је окупио рекордан број учесника. Такмичили су се мајстори кухиње из медитеранских европских регија, кулинари из Турске, Монголије, САД, Кине а Србију су представљали тимови из Ниша и Лесковца. Припремљено је више од 2000 различитих специјалитета и дезерата.Одржано је више од 30 мастер класова и симпозијум за међународне судије ВАКС, Светске асоцијације шефова кухиња, по чијим се пропозицијама у целом свету одржавају овакве манифестације.

Grad Leskovac: Poslednji pozdrav Mileni Dravić, velikoj legendi jugoslovenskog glumišta

ПОСЛЕДЊИ ПОЗДРАВ ВЕЛИКОЈ СРПСКОЈ И ЈУГОСЛОВЕНСКОЈ ГЛУМИЦИ

Град Лесковац, на челу са градоначелником др Гораном Цветановићем, упућује последњи поздрав великој легенди југословенског глумишта, Милени Дравић.

Град Лесковац је у оквиру Лесковачког интернационалног фестивала филмске режије одао признања брачном пару Милени Дравић и Драгану Николићу.

Године 2014. овај славни глумац отворио је 7. ЛАЈФ када му је уручена награда „Живојин Жика Павловић“ , док је текуће 2018. године, у оквиру 11. ЛАЈФА у Лесковачком културном центру, одржана изложба фотографија Милене Дравић, на којима су приказане снеце из њених многобројних филмова.

Štab za vanredne situacije Vlasotince: Ne paliti suvu travu!

  • VLASOTINCE – Štabza vanredne situacije opštine Vlasotince oglasio se saopštenjem za javnost u kome apeluje na sve građane ove opštine da ne spaljuju ostatke strnih useva,suve trave i niskog rastinja zbog mogućih požara na otvorenom sa nesagledivimposledicama.

U saopštnenju se podseća da je Zakonom o zaštiti od požara zabranjeno spaljivanje biljnih i ostataka strnih useva na otvorenom prostoru, loženje vatre u šumi i na udaljenosti na 200m od ruba ruba šume, izuzev na određenim i za to vidno obeleženim mestima, u skladu sa propisanim merama zaštite.

U Štabu za vanredne situacije opštine Vlasotince podsećaju da će za nepoštovanje ovih zakonskih odredbi nadležni organi podnositi prekršajne i krivične prijave.