Danilo Kocić: Penzije se određuju zakonom, a ne voljom političara!

ЛЕСКОВАЦ: Пише Данило Коцић – У Србији, иако у томе има малчице претеривања, одређивање висине пензије сматра се „највећом државном тајном“. Чак и они који нису прошли поред Правног факултета у Београду добро знају да се пензија одређује по Закону о пензијском и инвалидском осигурању Републике Србије. Тај закон је више пута мењан (што се може видети у Сл. гласнику РС). Истовремено, висина пензије одређена је и Законом и привременом уређивању начина исплате пензија (Сл. гласник РС, бр. 116/2014 и 99/2016).
Одређивање висине права из пензијског и инвалидског осигурања прецизно је одређено у поглављу VIII Закона о пензијском и инвалидском осигурању. Висина старосне и инвалидске пензије одређује се тако што се лични бодови помноже са вредношћу општег бода на дан остваривања права (чл. 61). Лични бодови осигураника утврђују се множењем личног коефицијента осигураника и његовог пензијског стажа. (чл. 62). Годишњи лични коефицијент представља однос укупне зараде осигураника, односно основице осигурања почев од 1. јануара 1970. године за сваку календарску годину и просечне годишње зараде у Републици за исту календарску годину. Годишњи лични коефицијент износи један када је зарада, основица осигурања, односно уговорена накнада у календарској години, једнака просечној заради запослених у Републици у тој календарској години. Годишњи лични коефицијент може износити највише пет. Податак о просечној годишњој нето заради у Републици, односно просечној годишњој бруто заради објављује орган надлежан за послове статистике. (чл. 63) Осигуранику коме се не могу утврдити годишњи лични коефицијенти ни за једну календарску годину, у смислу члана 63. став 1. овог закона, годишњи лични коефицијент износи један. (чл. 66).
Лични коефицијент утврђује се тако што се збир годишњих личних коефицијената из чл. 63. до 66. овог закона подели са периодом (године, месеци и дани) за које су обрачунати, с тим што се свака година рачуна као 1, сваки месец као 0,0833, а сваки дан као 0,00278. (чл. 67). Вредност општег бода је номинални износ који представља количник израчунатог збира пензија и збира личних бодова свих корисника старосне и инвалидске пензије који су право на пензију остварили у периоду од 1. јануара 2001. до 30. јуна 2002. године. Вредност општег бода усклађује се на начин који је прописан за усклађивање пензија. Усклађену вредност општег бода објављује фонд. (чл. 70). Висина превремене старосне пензије одређује се на исти начин као и висина старосне пензије, с тим што се износ тако одређене пензије трајно умањује за 0,34% за сваки месец пре навршених 65 година живота. (70а).
На висину пензије, дакле, утичу следећи елементи: година радног стажа, лични бод и општи бод. Да бисмо дошли до тога колики нам је лични бод, морамо да израчунамо лични коефицијент. До њега долазимо када сваку нашу годишњу зараду поделимо са просечним републичким зарадама у одговарајућим годинама, а онда збир добијених износа поделимо са годинама стажа. Од 1. 1. 1970. до 2002. године зарада се узима у нето износу, а од 2003. године у бруто износу. Кад знамо колики нам је коефицијент, множимо са годинама стажа и добијамо лични бод. До израчунавања пензије добијени износ треба да помножимо са општим бодом који тренутно износи 772,31 динар. Ево примера: Ако неко има 30 година стажа и зараду у висини просека у Републици за све године пензијског стажа, висина пензије износи 30 x 1 x 772,31 = 23.169 динара.
Када се све ово зна (као и други подаци из Закона о пензијском и инвалидском осигурању), делујем у најмању руку чудновати да било ко одређује висину пензија по своме науму. Овде, нема сумње, има места и за реаговање Уставног суда Републике Србије.
Данило Коцић
Лесковац, новинар, проф. и дипл. правник

Advertisements

Vlasotince: Muzički festival „Vlasinsko proleće“

Музичким фестивалом „Власинско пролеће“ почела је вишедневна културно-уметничка манифестација Дани Власотинца. Реч је о вишедневној манифестацији, коју је Културни центар установио у част градске славе Дана преноса моштију Светог оца Николаја.

Фестивал је одржан у организацији Удружења музичких и балетских педагога Србије у сарадњи са Културним центром и Туристичком организацијом.

На такмичењу су учествовали ученици основних и средњих музичких школа из Београда, Ниша, Врања и Лесковца.

Такмичаре је оцењивао жири у следећем саставу: Јован Богосављевић, професор на Факултету уметности у Нишу, Марина Денић, редовни професор на Универзитету у Косовској Митровици, Вениа Жарковић, професор виолине у Музичкој школи „Мокрањац“ у Београду, Бобан Стојилковић, професор у МШ „Станислав Бинички“ у Лесковцу и Донка Ђорелијевски, професор виолине у МШ „Ватрослав Лисински“ у Београду.

Свеукупни победник такмичења је Симонида Свећак, ученица МШ „Мокрањац“  из Београда.

Након такмичарског дела у поподневним сатима одржан је први завршни концерт на коме су учествовали такмичари из Београда и Ниша док је у вечерњим сатима одржан концерт ученика из Врања и Лесковца.

По речима Донке Ђорелијевски, представнице Удружења музичких и балетских педагога Србије, циљ организатора је да се  једна оваква манифестација измести из престонице и приближи деци из мањих средина.

„Ово је прилика, посебно за средњошколце, да виде на ком су нивоу и да успоставе контакте који им могу користити касније током студија јер су у жирију била и два универзитетска професора“, додала је Донка Ђорелијевски.

По речима Бобана Димитријевића, директора Културног центра интензивно ће се радити да овај фестивал постане традиционалан и да се и убудуће организује у Власотинцу.

Програм Дани Власотинца биће настављен у понедељак, 21. маја концертом Данице Крстић.

„Ове године имамо велики број новина у програму Дани Власотинца. Први пут након седамдесет година организоваћемо литију улицама Власотинца. У Порти цркве приредићемо концерт Данице Крстић, а захваљујући одличној сарадњи са Етнографским музејом у Београду по први пут ће у Власотинцу бити изложени лични предмети Христифора Црниловића који се сада  налазе у Манаковој кући“, истиче директор Бобан Димитријевић.

Ост

Leskovački pisci: Mira Đermanović – Leskovčani i ja

ЛЕСКОВАЦ (PanoramaPress) – Мира Ђермановић, велики зналац лесковачког говора, аутор је нове књиге занимљивог наслова Лесковчани и ја. Рецензију је написао проф. др Драгомир С. Радовановић, који је познат, између осталог, по томе што је до сада објавио више од 160 дела и добио прегршт најграда широм Србије.

Ево комплетне рецензије под насловом: „Нова звезда на лесковачком књижевном небу“

Ако је Лесковац до данашњих дана био познат по паприци, текстилу и роштиљу, без сумње ће у будућности, бити познат и по књижевном стваралаштву на свом, лесковачком језику или дијалекту. Наиме, појавило се неколико млађих писаца, као настављачи дела Добривоја Каписазовића, Радета Јовића, Ненада Кражића, Жака Конфина… и других.

Међу њима, изузетно запажено место заузеће ауторка ове књиге, Мира Ђермановић. Овом књигом почиње и наговештава узлет ка врху лесковачке књижевности на дијалекту.

Неки уче школу да би постали писци а неки се такви роде. Наша ауторка спада у ове друге.

Ауторка Мира се исказује као сведок нашег времена. Пише о нама, онаквим какви смо, како би и други знали оно што ми, или бар већина нас знамо.

Она је врло талентована и вредна. Ништа јој није тешко. Ради свакодневне послове и снима ситуације. А то што сними врло вешто преточи у песму или причу, као сведочење о нама и времену у коме смо живели.

Зато се њена књига састоји из два дела. У првом делу су песме а у другом приче. Човек се нађе у дилеми који део да оцени вишом оценом. Оба дела су на врло завидном нивоу, па ће пружити ужитак и поштоваоцима поезије као и поштоваоцима прозе.

Из њених радова се да закључити да је ауторка веома наклоњена својим Лесковчанима. Она о њима пише врло топло, са пуно љубави, добронамерно критикује стварност и са носталгијом се сећа прохујалих времена. Отуда и наслов ове књиге „Лесковчани и ја“. Дакле, књига о Лесковчанима виђена њеним очима у различитим фазама развоја Лесковца, све до данашњих дана.

У њеним песмама има похвале људима („на цел свет људи добри, ал’ најбољи Лесковчани“), туге због локације („па у мени има нешто тужно, што ја живим од Београд јужно), указује на погрешно информисање (…млого убав призор, у живот ме држи телевизор“).

Има ту и оштре сатире као у песмама „Ја улазам у Јевропу“, „Шће ми школа“, „Три оброка“, у којима је једно питање буни, да ли има школа за тајкуни“ као и препорука за ефикасну дијету у ово време „овуј моју дијету запиши, рипај оброк и стезај каиши“.

Приче ни мало не заостају за песмама. У њима она говори о одрастању, школовању, одумирању села, самоћи остарелих родитеља, али и о љубавима, оствареним и неоствареним, о патњама јунака и срећном жртвовању за љубав итд. Све су теме интересантне и у краткој форми саопштене, али читаоце не могу оставити равнодушним.

На основу ишчитаног рукописа може се недвосмислено закључити да наша ауторка уме да одабере теме, да зна шта хоће и то описује на једноставан и ефектан начин.

Теме су јој животне, рекли бисмо свакодневне. Има ту и љубави и бола и жала за прошлим временима. Реченице су јој кратке, јасне и сажете. Нема дисконтинуитета. Све се одвија по унапред смишљеном плану. Нема ни застоја. Приче теку као из рукава.

Личности су јој из обичног живота, рекли бисмо ту из нашег комшилука. Људи обични, али поносни и увек са понеком тугом сакривеном дубоко у себи. Пате тихо, у самоћи, не одајући своје болне, али истовремено и слатке тајне.

Моја је оцена да се је наша ауторка овом књигом доказала као врстан песник и приповедач.

Она зна, она уме и може, надам се да ће нас и убудуће обрадовати оваквим књигама.

Са задовољством препоручујем читаоцима да књигу прочитају и сами се увере у моје оцене. Мени је било задовољство да књигу прочитам и уверен сам  да ће сви читаоци, који је буду прочитали, то задовољство поделити са мном.

Ауторки желим успешан рад и, уверен сам, ако настави са оваквим књигама, да ће је уврстити у ауторе чија дела ће је надживети.

Проф. др Драгомир С. Радовановић

 

Počeli Dani Vlasotinca

ВЛАСОТИНЦЕ (PanoramaPress) – Музичким фестивалом „Власинско пролеће“ почела je вишедневна културно-уметничка манифестација Дани Власотинца. Реч је о вишедневној манифестацији, коју је Културни центар установио у част градске славе Дана преноса моштију Светог оца Николаја. Фестивал је одржан у организацији Удружења музичких и балетских педагога Србије у сарадњи са Културним центром и Туристичком организацијом. На такмичењу су учествовали ученици основних и средњих музичких школа из Београда, Ниша, Врања и Лесковца.

Такмичаре је оцењивао жири у следећем саставу: Јован Богосављевић, професор на Факултету уметности у Нишу, Марина Денић, редовни професор на Универзитету у Косовској Митровици, Вениа Жарковић, професор виолине у Музичкој школи „Мокрањац“ у Београду, Бобан Стојилковић, професор у МШ „Станислав Бинички“ у Лесковцу и Донка Ђорелијевски, професор виолине у МШ „Ватрослав Лисински“ у Београду.

Свеукупни победник такмичења је Симонида Свећак, ученица МШ „Мокрањац“  из Београда. Након такмичарског дела у поподневним сатима одржан је први завршни концерт на коме су учествовали такмичари из Београда и Ниша док је у вечерњим сатима одржан концерт ученика из Врања и Лесковца. По речима Донке Ђорелијевски, представнице Удружења музичких и балетских педагога Србије, циљ организатора је да се  једна оваква манифестација измести из престонице и приближи деци из мањих средина.

„Ово је прилика, посебно за средњошколце, да виде на ком су нивоу и да успоставе контакте који им могу користити касније током студија јер су у жирију била и два универзитетска професора“, додала је Донка Ђорелијевски.

По речима Бобана Димитријевића, директора Културног центра, интензивно ће се радити да овај фестивал постане традиционалан и да се и убудуће организује у Власотинцу.

Програм Дани Власотинца биће наставља се у понедељак, 21. маја концертом Данице Крстић.„Ове године имамо велики број новина у програму Дани Власотинца. Први пут након седамдесет година организоваћемо литију улицама Власотинца. У Порти цркве приредићемо концерт Данице Крстић, а захваљујући одличној сарадњи са Етнографским музејом у Београду по први пут ће у Власотинцу бити изложени лични предмети Христифора Црниловића који се сада  налазе у Манаковој кући“, истиче директор Бобан Димитријевић – objavqeno je nasajtu lista Vlasina, a prenosi PanoramaPress.

Ост

Leskovački pisci: Milorad Cvetković o romanu „Propovednik“ Bratislava Stamenkovića

ЛЕСКОВАЦ (PanoramaPress) – Познати лесковачки новинар и писац Милорад Цветковић, аутор неколико веома запажених дела, написао је одличан осврт на роман-првенац Братислава Стаменковића „Проповедник“. Објављијемо приказ у целини.

УТИСЦИ О РОМАНУ „ПРОПОВЕДНИК“ БРАТИСЛАВА СТАМЕНКОВИЋА“

Приликом читања романа ,,Проповедник” Братислава Стаменковића, на самом почетку може се јавити утисак да је реч о историјској грађи. Како се дубље прониче у срж ове књиге, читалац ће бити све сигурнији да је то несвакидашња животна прича која се одиграва у колевци многовековних сукоба цивилизација, мултикултуралности, острашћености, табуа …
Многи ће читаоци сигурно пожелети да имају неке од дивних особина јунака Хасана – срчаног човекољубника са усађеном добротом, моралом, поштовањем …
Његово детињство, пут за Алеп, сусрет са мудрацем Хикметом, који ће га поред првог сусрета и даривања смокава и леблебија, (њега дечака са сјајем у очима који гледа у облаке) научити да свој живот узме у своје руке.
Роман ће пасионирани читалац пожелети још једном да прочита како би зрелије беседио о њему, али сам при ставу да су рељефно, без сувишне дескрипције, “насликани“ ликови Хасана, његовог друга Исмета, ујака Рефика, а нарочито је развијен и исклесан (и психолошки, и дијалошки, и романескно) лик Хикмета као узвишене Божје громаде – мислиоца, мудраца… ванвременског, готово нестварног човека …
Из поглавља у поглавље ,,Проповедника“ лако (без напорног описивања и патетике) писац је ,,цртао“ сазревање и учење Хасаново – о корачању кроз живот, људима, религијама, до овладавања вештина са сабљом, до носталгије која му је све време ,,становала“ у грудима.
Пријатно изненађује необично јасан, осмишљен и питак стил писања, пријатна романескна структура, техника писања, поетика и естетика својствена искусним писцима. Сликовито писац (до у детаље) прониче у обичаје ислама – у меритум регилигије, обичаје, дијалоге, историјске чињенице … Колико се у ,,Проповеднику“ дочарава крхкост мржње и предрасуда, много је јача порука о снази култура и непроцењивом богатству различитости истока и запада, што кулминира у роману и уверава читаоца де је човекољубље религија над религијама.
Много говори одломак у роману који наглашава честитост, тако ретку врлину које данас ни у траговима нема као у времену једног обрачуна између Ричарда – лављег срца, легендарног крсташког ратника и Саладина, чувеног муслиманског војсковођу. У моменту када Ричард у двобоју остаје без коња, Саладин обуставља борбу и наређује својим војницима да противнику дају коња како би борба била равноправна.
Дирљиви су примери који су променили свет – онај Јерусалимски (о Исусу, Божјем сину и Мухамедов, који је слично учење проповедао као и сам Исус). И један и други су били осуђивани да би Исус био разапет на крст, а Мухамед умро од болести. И један и други су имали храбрости и мудрости да указују на пут којим царство људско треба да се развија. Високусу цену платили, али су учинили свет другачијим од оног који је до тада бивао. Ништа после њих није било исто. ,,Проповедник“ нас учи колико је још много мудрости потребно, да би храброст била победник у животу, да би човекољубље надвалдало све предрасуде и лудости.
У епилогу је Стаменковић ,,поентирао“ сликовитим (готово музичкој арији сличним описом) када човеково срце напуњено мешавином сете и носталгије, јуриша најрадоснијим пределима свог живота. Хасан не јаше коња, он лети: ,,Јурио је пољима, кроз маслињаке, према брдима која су штрчала из прелепе плодне долине, затим се окрену лицем према ветру. Ветар му је доносио мирисе сиријске пустиње, звуке прелепе Анадолије, песму алепских песника. У том галопу су му се јављали мудраци истока, грчки филозофи које је читао, пресветли Сава, монаси Чаробног Брега, долина Ка’абе и куле Јерусалима. Осетио је све улице којима је пролазио. Осетио је мирис трешње са његове ливаде, и видео Исмета како их бере за његову сестру, мајку која му је брижљиво спремала пакет кад је полазио из села, оца како са ујаком диване и помињу га поносно. Фикрета, брата по оружју и Османа трговца, хаџију. Осетио је слободу о којој му је причао Селим, одлучност о којој је учио од Хикмета и љубав коју је осећао према свима онима које је сретао у животу. Видео је плаве очи Јасмин и знао је да је пронашао оно о чему му је пресветли Сава говорио. Окрену коња и упути се поново Хикметовом дворишту. Пронашао је љубав. Пронашао је свој дом.”
Ово моје писаније свакако није права књижевна критика, ни анализа – ово је само невешто ,,складиште“ утисака и збир читалачких емоција човека који се, такође, бави ,,састављањем реченица” ходајући по изазовним путевима и беспућима литературе.
Уверен сам да ће читаоци имати сусрет са несвакидашњим романом. Аутор ,,Проповедника“ (који је са својих путовања по свету и хуманитарних међународних мисија понео многе инспирације), стваралачки смело, уз изузетно познавање битних историјских детаља, успешно је савладао замке, искушења, контроверзе и предрасуте приликом финог ,,ткања“ овог романа.
Они који поклоне пажњу овом роману-првенцу Братислава Стаменковића, биће богатији за више него корисну животну причу са богатством детаља о којима (опхрвани углавном материјалистичким размишљањима и ниским потрошачким страстима), неопростиво ретко размишљамо.
Милорад Цветковић

Leskovački pisci: Dragana Miljković – dve zbirke pesama

ЛЕСКОВАЦ (PanoramaPress) -Драгана Миљковић  рођена је 24. октобра 1981. године у Лесковцу. Завршила је Хемијско-технолошку школу у Лесковцу, После средње школе десет година је провела у Америци.

КЊИЖЕВНИ РАД: Срце које се заљубљује лако, збирка песама (Свен, Ниш 2017), Мелодије тишине (Галаксија, Ниш 2017). Рецензију за обе збирке написала  је професорица Ана Јовић. Поред песама, Драгана пише и приче и бајке за децу.

Њене песме заступљене су у више зборника и бројним часописима: Помак, Поезија СРБ, Јасика на ветру, Месопотамија 2017, Благовесник, Ехо добре речи 3, Мелодија наших речи.

Поред позије, Миљковићева пише и приче и бајке за децу. У зборнику Приче наших снова Удружења незавиних писаца, објављена је прича „Судник“. У антологији Сазвежђа 15-16, коју је објавио Савез књижевника у отаџбини расејњу, 2017.  године, чији је члан, нашле су се и њене приче „Најлепши поклон“ и „Дечак који је причао са звездама“ , а у зборнику Змајјовање, у издању Савеза књижевника у отаџбини и расејању 2018. године објављена је њена прича „Рибарчев сан“.

Награђивана је више пута на песничким сусретима, где има врло оригиналне наступе, јер своје стихове рецитује са пуно емоција и покрета; такода се може рећи да их она одглуми. Драгана  Миљковић, чланица је Поетског клуба „Поезија016“, а изабрана је и за председницу огранка у Лесковцу Савеза књижевника у отаџбини и расејању. Била је чланица „Кола српски сестара“ у Америци. Годинама је добровољним радом и донацијама помагала Српску православу цркву у граду Елизабет и Патерсону, у држави Њу Џерси. Радове објављује на својим ФБ страницама „Драгана Миљковић Поет“ и „Драгана Миљковић“, а припрема нову књигу за најмлађе. Живи на релацији Србија – Америка.

   %

   Мелодије тишине – Професорица књижевности Ана Јовић, рецензент ове збирке истиче: „Да би неко писао позију мора бити надарен топлином, несебичном душом. Таква душа се мора одазвати потреби да ствара. Омамљена мирисом својих осећаја, млада песникиња Драгана Миљковић оставља отиске својих стопала кроз свет имагинације. Она љуби латице поред којих прође, мирише их, удахњује им мирисе и говори о свом сну. У том сну, за којим трага ходaјући неприступачним теренима, све делује као да у полумраку играју сенке… Драгана Миљковић даје подршку онима који одустају од љубави лако, који нису свесни праве природе свога осећаја, верујући да је право биће једини у стању љубави, поштовања, праштања и подршке. Човек не треба бити сам, јер је то пут залуталих. У свом другом песничком низу, истим мотивима, она пружа подршку другима да чине друге срећним. Драгана је опсесивно заљубљена лепотом душе превасходно. У њој слика пределе – сунчани дан, пролеће, снагу. Њени стихови дају слику љубави која оплемењује, дарује врлине, учи праштању, љубав која за основу има јаку и дуговечну духовну повезаност. Њена је позија пуна наде да ће љубав оживети све беживотно, нељудско, па и оне погрешне љубави – да ће их преобразити у искрене, несебичне, раве. Све нијансе женске душе безгранично смело отвара читаоцима и кроз сваку песму не да да се заборави суштинска вредност живљења. Топла емоција велики је дар читаоима. Тим путем, песникиња изгара и поново се рађа, попут Фениска, стиховима даје крила и наду у бесмртност љубави на млечном путу своје осећајности..:“[1]

[1] Збирка је промовисана у Центру за економику домаћинства „Даница Вуксановић“ 12. септембра 2017. године. Представљена је уз звуке романтичне музике и подршку пријатеља. Песме су љубавне и уче нас каква треба бити зрела љубав. Моја порука за читаоце гласи: Ослушните своју душу, своје снове, своју тишину и пустите да моји стихови плешу са вама“. У представљању књиге песникињи су помогли Снежана Јанковић, песникиња из Лесковца и Александар Николић, студент архитектуре и песник, а Поезија 016, чији је Драгана члан, песникињу је изненадила поклоном – уметничком сликом аутора Босиљке Папачек.

 

 

 

 

Danilo Kocić: „Leskovački pisci – bibliografije i komentari“

ЛЕСКОВАЦ (PanoramaPress) – Ускоро би требало да се појави књига новинара и писца Данила Коцића Лесковачки писци – библиографија и коментари у издању Удружења писаца и самог аутора. Ово је радна верзија књиге (по азбучном реду аутора), која ће претрпети извесне допуне, коректорске и лекторске интервенције пре коначног штампања. Ево списка лесковачих писаца који су представљени (уз молбу посетиоцима сајта да аутору књиге сугеришу како би била још потпунија).

Аутор упућује посебо молбу чланови Удружења писаца, КК „Глубочица“ и Песничкој групи „Поезије016“ да предложе евентуалне допуне садржаја, најпотпуне икада објављен библиографије лесковачких писаца, књижевних критичара и публициста.

Комплетна књига у ПДФ формату: о в д е:

Danilo Kocić LESKOVAČKI PISCI – BIBLIOGRAFIJE I KOMENTARI

 САДРЖАЈ 

А

  1. Андрејевић, Миодраг (7)
  2. Антанасијевић Настић, Радмила (8)
  3. Арсеновић Драгомировић, Наталија (9)

 

Б

  1. Баљозовић, Велибор (11)
  2. Белић, Јован (12)
  3. Бецић, Иван (13)
  4. Бјелетић, Жарко (16)
  5. Благојевић, Душан (17)
  6. Блажић, Славица (18)
  7. Богдановић, Радунка (18)
  8. Божовић Баторовић, Верица (19)
  9. Божовић, Милан (21)
  10. Борчић, Сања(24)
  11. Бошковић, Добривоје (25)
  12. Бошковић, Ивана (28)
  13. Бранковић, Драгутин (29)
  14. Букелић, Јован (30)
  15. Бунић, Сима (33)

 

В

  1. Васић, Живко (35)
  2. Величковић, Миодраг (36)
  3. Величковић, Новица (37)
  4. Вељковић, Властимир (38)
  5. Вељковић, Дејан (41)
  6. Веселиновић, Светозар (42)
  7. Вучковић, Љиљана (42)
  8. Врањанац, Ненад (42)

 

Г

  1. Горановић, Миодраг (44)
  2. Гроздановић, Драгутин (45)
  3. Грујић, Радиша (46)

 

Д

  1. Дабић, Татјана (47)
  2. Давинић, Александар (47)
  3. Дедић, Михајло (48)
  4. Дикић, Јурица (49)
  5. Димитријевић, Милан (49)
  6. Димитријевић Анђелковић, Надежда (52)
  7. Димитријевић, Небојша (53)
  8. Димитријевић, Сава (54)
  9. Димитријевић, Сергије (56)
  10. Динић, Сретен (63)
  11. Динчић, Љубиша (69)
  12. Добријевић, Војислав (70)
  13. Дојчиновић, Душан (71)
  14. Дојчиновић, Михајло (71)

 

Ђ

  1. Ђермановић, Мира (75)
  2. Ђокић, Небојша (75)
  3. Ђокић, Цака (77)
  4. Ђорђевић, Дејан (77)
  5. Ђорђевић, Драгутин (80)
  6. Ђорђевић, Јован (83)
  7. Ђорђевић, Јовица (84)
  8. Ђорђевић, Љубица (85)
  9. Ђорђевић, Марина (86)
  10. Ђорђевић, Миодраг (86)
  11. Ђорђевић, Срђан (87)
  12. Ђорђевић, Станко (88)

 

Ж

  1. Живковић, Љубомир (89)

 

З

  1. Здравковић, Борислав (90)
  2. Здравковић, Дрган Миодраг (100)
  3. Здравковић, Мирослав (101)
  4. Златановић, Нинослав (103)
  5. Златковић, Биљана (104)
  6. Златковић, Јелена (105)
  7. Слатковић, Саша (105)
  8. Зоричић, Драгана (106)

 

И

  1. Ивановић, Небојша (107)
  2. Илић, Никола (108)
  3. Илић, Смиља (112)
  4. Илић, Томислав (112)
  5. Истатковић, Војислав (116)

 

 Ј

  1. Јанаћковић, Љиљана (116)
  2. Јанковић, Снежана (117)
  3. Јањић, Душан (118)
  4. Јањић, Љиљана (134)
  5. Јањић, Снежана (137)
  6. Јовановић, Зоран (138)
  7. Јовановић, Зоран Јајински (138)
  8. Јовановић, Јован (138)
  9. Јовановић, Марина (142)
  10. Јовановић, Мирослава (143)
  11. Јовановић, Мирослав (144)
  12. Јовановић, Тихомир (145)
  13. Јовић, Раде ( 147)
  14. Јоковић, Милан (150)
  15. Јоксимовић, Анита (150)

 

К

  1. Каписазовић, Добривоје (151)
  2. Каранфиловић, Маре (153)
  3. Каранфиловић, Мирослав (154)
  4. Конфино, Жак (155)
  5. Костадиновић, Данијела (169)
  6. Костић, Драгиша (171)
  7. Костић, Јадранка (172)
  8. Костић Стефановић Мимица (173)
  9. Костић, Нина (174)
  10. Костић, Слободан Коста (174)
  11. Коцић Данило (177)
  12. Коцић Мира (184)
  13. Кражић Ненад (185)
  14. Красић Владимир (187)
  15. Крстић Аница (189)
  16. Крстић Даринка (189)
  17. Крстић Љиљана (190)
  18. Крстић Небојша (191)
  19. Крастић Славко (192)
  20. Кулић, Димитрије 193)
  21. Кулић Мија (199)

 

Л

  1. Леви, Милан (200)
  2. Лукић, Боривоје (201)
  3. Лукић, Маја (202)
  4. Лукић, Мирослав (202)

 

М

  1. Маринковић, Милисав (203)
  2. Марић, Предраг (204)
  3. Марјановић, Светислав (205)
  4. Миленковић, Димитрије (206)
  5. Миленковић, Лазар (207)
  6. Миленковић Такић, Љиљана (208)
  7. Милић, Синиша (208)
  8. Миленковић, Момчило (209)
  9. Миленковић, Србољуб (210)
  10. Милићевић, Никола (211)
  11. Миловановић, Боркица (211)
  12. Миловановић, Мирослав (214)
  13. Милосављевић, Драгомир Странац (219)
  14. Милојевић, Милош (220)
  15. Миљковић, Драгана (224)
  16. Миљковић, Јован  (225)
  17. Миљковић, Нинослав (226)
  18. Миљковић, Станко (227)
  19. Митић, Зорица (229)
  20. Митић, Миодраг  (230)
  21. Митић, Стефан (231)
  22. Митровић Андријана (231)
  23. Митровић, Божидар (233)
  24. Митровић, Брана (235)
  25. Митровић, Војин (242)
  26. Митровић, Никола Кокан (243)
  27. Михајловић Богољуб (247)
  28. Михајловић, Јован Јоца (248)
  29. Мичић, Биљана (250)
  30. Мичић, Влaдимир (252)
  31. Младеновић, Благоје  (257)
  32. Младеновић, Бранислав (259)
  33. Младеновић, Љубинка (260)
  34. Младеновић, Слађана (261)
  35. Младеновић А. Слободан (262)
  36. Младеновић, Слободан (263)
  37. Момчиловић, Јована (264)
  38. Момчиловић, Милан (264)

 

Н

  1. Нешић, Драгана (266)
  2. Нешић, Миомир (267)
  3. Николић, Александар (270)
  4. Николић, Драгутин (271)
  5. Николић, Марија (272)
  6. Николић, Милица (273)
  7. Николић, Нада (274)
  8. Николић, Слободан Травица (275)
  9. Ниношевић, Мира (276)

 

П

  1. Пејатовић, Првољуб (278)
  2. Пејчић Јован (279)
  3. Перовић, Миливоје (283)
  4. Перошевић, Бранко (283)
  5. Петковић, Груја (287)
  6. Петковић Стојиљковић, Јасмина (289)
  7. Петковић, Јелена (289)
  8. Петровић, Милан (291)
  9. Петровић, Петар (293)
  10. Петровић, Тихомир (294)
  11. Пешић, Марија (301)
  12. Пешић, Перица (303)
  13. Поп-Коцић, Јован (305)

 

Р

  1. Радовановић, Данијела (306)
  2. Радовановић, Драгомир (308)
  3. Радовић, Драган (318)
  4. Радовић, Јелена (321)
  5. Радојевић–Томић, Гордана (321)
  6. Рајковић, Слађана (323)
  7. Ракић, Зоран (326)
  8. Ракић, Хранислав  (326)
  9. Ранђеловић, Јелена (334)
  10. Ристић, Аристомен (334)
  11. Ристић, Вукадин  (337)
  12. Ристић, Дејан (339)

 

С

  1. Силомић, Самник (Ратомир Крстић) (341)
  2. Симоновић, Милан (342)
  3. Спасић, Стевица (344)
  4. Стајић, Предраг  (345)
  5. Стаменковић, Братислав (346)
  6. Стаменковић, Душан  (347)
  7. Стаменковић, Јовица (348)
  8. Станковић, Горица (351)
  9. Станковић, Драгољуб Чиви (353)
  10. Станковић, Живојин (353)
  11. Станковић, Југослав (353)
  12. Станковић, Предраг (354)
  13. Станковић Радмила (355)
  14. Станковић, Саша (355)
  15. Станковић, Светолик (360)
  16. Стевановић Добрица (367)
  17. Стевановић, Марина (367)
  18. Стевановић, Томислав (367)
  19. Стефановић, Јосиф (368)
  20. Стефановић, Миодраг (370)
  21. Стојановић, Зоран (371)
  22. Стојановић, Зорица (373)
  23. Стојановић, Иванка (373)
  24. Стојановић, Јовица (375)
  25. Стојановић, Лука (377)
  26. Стојановић, Љуба (378)
  27. Стојановић, Марија (379)
  28. Стојановић, Марко (384)
  29. Стојановић, Милан (386)
  30. Стојановић, Милан – Миланча (386)
  31. Стојановић, Миодраг (386)
  32. Стојановић, Милена (387)
  33. Стојановић, Саша (389)
  34. Стојановић Ђорђевић, Тамара (395)
  35. Стојичић, Светозар (396)
  36. Стојковић, Весна (397)
  37. Стојковић, Живан  (397)
  38. Стојковић, Миодраг (403)
  39. Стојковић, Родољуб (405)
  40. Стојмировић, Станимир Грицко (406)
  41. Стошић, Душан  (408)

 

Т

  1. Тасић, Димитрије (414)
  2. Тасић, Драги (416)
  3. Тасић, Драган  (418)
  4. Тасић, Живојин (425)
  5. Тасић, Зорица (427)
  6. Тимченко, Николај (428)
  7. Тодоровић, Братислав (445)
  8. Томић, Југослав (447)
  9. Трајковић, Верољуб  (448)
  10. Трајковић, Драгољуб (450)
  11. Трајковићм Милан (458)
  12. Требјешанинм Радош (460)
  13. Туровић, Добросав (474)

 

Ћ

  1. Ћукаловић, Вукица (477)

Ф

  1. Фазловски, Фреди (478)
  2. Филиповић, Радисав (481)

 

Х

  1. Хаџи Танчић, Драгослав (482)
  2. Хаџи Танчић Саша (483)
  3. Херман, Маја (487)
  4. Хубач, Вили Велимир (488)
  5. Хубач, Жељко (492)

Ц

  1. Цветановић, Миша (496)
  2. Цветковић, Бојана – Лебанац (498)
  3. Цветковић, Вастимир (499)
  4. Цветковић, Драгојла (500)
  5. Цветковић, Костадин (501)
  6. Цветковић, Милорад (502)
  7. Цветковић, Миодраг (504)
  1. Цветковић, Никола (505)  
  1. Цветковић, Томислав (510)
  2. Цонић, Вукашин (516)

Ш

  1. Шимунец, Звонимр (523)
  2. Шушулић, Радослав (525)

 

УМЕСТО УВОДА:

Лесковачка књижевност и публицистика од краја XIX века, односно од ослобађања од Турака, до данашњих дана, предмет је ове књиге – трећег издање раније студије Лесковачки писци – трагови и трагања (Лесковац 2015, 2016).

Дело се појављује под именословом Лесковачки писци: библиографија и коментари (1878–2018) чиме сам желео најдиректније да укажем на саму његову суштину, вредности и значај за историју књижевности и публицистике. Концепцијски је другачија од претходних издања, јер су имена аутора поређана азбучним редом, без поделе на – писце, критичаре, историчаре и публицисте.[1]

Подсетићу на оно што је већ казано у уводнику претходних књига. За историју лесковачког песништва посебно је била значајна 1977. година. Тада је Културни центар (директор мр Слободан А. Младеновић, главни и одговорни уредник Борислав Здравковић) објавио Песмопис, лесковачки песници 1945-1975 који је уредио и предговор написао Мирослав Миловановић, професор. Та збирка се и данас, без обзира на неспорне слабости, може сматрати за најбољу панораму лесковачког песништва.

Најбољу, најцеловитију анализу лесковачке књижевности XX века, написао је  Драгољуб Трајковић, правник и један од најобразованијих Лесковчана минулог столећа. Његов Преглед лесковачког књижевног ствалашатва незаобилазна је литература за било коју озбиљнију анализу. Због тога се појава овог дела 1973. године, као посебне едиције Нашег стварања (уредник Томислав Н. Цветковић), може сматрати изузетним догађајем, јер је реч о студији која иде у ред најбољих, највреднијих остварења, која су настала у Лесковцу. Верујем, међутим, да у време појаве Прегледа лесковачког књижевног стваралаштва ни аутор, ни уредник тог посебног издања Нашег стварања, нису ни били свесни његовог значаја.

Ова моја књига рађала се из протеста, али уз много наде; рађала се јер сам хтео, иако свестан своје недовољне упућености у све тајне лесковачке литературе, па и недовољног знања у писању овако обимних дела, да се као човек овог временског теснаца, макар делимично, одужим вредним, упорним људима, који су живели у другим временском простору. Истовремено настала је из жеље да прибележим, макад узглед, у фрагментима, који камичак сјаја о људима, писцима, и не само њима, који и данас стварају, каткад потпуно заборављени или врло мало признати у средини којој су поклонили најлепше године и своје најлепше снове. Књига је писана и са надом да ће некима послужити као подстрек да се лате тог заносног, лепог трагања за нечим што се зове – литература. Бити сам, одвојен од свакодневне галаме, од људи, некима се може учинити највећом казном. Али бити сам, и то поклоњено време даривати неком другом животу, била је моја највећа снага која ме је и нагнала да истрајем у овом послу. Писање – давно сам чуо и прибележио – писање је дело усамњених људи. Самоћа се дружи са надом да ће тај тренутак бити наше једино – вечито трајање![2]

Лесковачки писци: библиографија и коментари (1878–2018), измењено издање раније објављене двотомне студије Лесковачки писци – трагови и трагања (Лесковац (2015, 2016) није, наравно, само моје дело. Могло би се рећи да је и понајмање моја рукотворина.

Ако се пажљиво чита, а верујем да ће је многи тако и читати, лако се може уочити, као на брисаном простору, да ми је у овом подухвату богата литература била највећи савезник. Ако човек жели да буде довољно искрен и ако жели да буде део оваквог пројекта, природно је што је своје савезнике морао да тражи у књигама које су створене пре десет, двадесет, па и стотину година. И не само у књигама, и не само у периодици, и не само у затуреним белешкама. Дабоме, највише тамо, али за овакву врсту подухвата потребно је све то и много више од тога.

Оно најважније – уз свакодневни, упорни, систематски рад – остаје ипак тајна сваког аутора. То је та шифра која може да доведе до успеха. Тај део стваралачког чина је – само мој! Трагање, одабир литературе, процена вредности сваког податка, критички осврт на време, људе и догађаје, дело су којим се сваки аутор књиге може без остатка да прикаже свима – и добронамернима и осталима. Ти остали су, знам из властитог искуства, драгоценији, важнији саговорници, јер ионако аутор верује – ма колико био самокритичан и склон реалности – да је написао добру књигу. Јер, да није тако, оне не би ни настајале! У писању оваквих књига, и то свакако треба казати, није довољна само ауторова жеља, па ни обимна литература (али су то, свакако, предуслови без којих се тај наум не може остварити); нужна је и нека врста интелектуалне дрскости да се на све изазове који се намећу дају одговори ,,отворених очију’’. Дабоме да је и то само део, али важан део, посла, а све остало је – мукотрпно истрајавање!

Могао бих да закључим, без лажне скромности, да сам у овој измењеној, преуређеној студији Лесковачки писци: библиографија и коментари (1878-2018) омогућио још целовитији увид у књижевно и публицистичко стваралаштво лесковачких аутора.[3]

Данило Коцић

 

 

[1] Напомена: Лесковац  је ослобођен од Турака 11. децембра 1877. године.

[2] Видети двотомну студију Лесковачки писци – трагови и трагања, Лесковац 2015, 2016.

[3]Аутори (писци, књижевни критичари и публицисти) поређани азбучним редом (наведени најважнији подаци из библиографије уз краће анализе њихових најважнијих дела).