PanoramaPress.016: Vukašin Obradović prebačen u Vranjsku bolnicu

септембар 20, 2017 у 6:36 am | Објављено у Danilo Kocić, Leskovac, Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , ,

Posle štrajka glađu koji je počeo u utorak ujutru, oko 22:30 Vukašin Obradović, vlasnik i glodur „Vranjskih“, kolima Hitne pomoći prebačen je u bolnicu u Vranju.

Obradoviću  je zdravstveno stanje počelo da se pogoršava u kasnim večernjim satima, a odluku da potraži medicinsku pomoć on je doneo posle savetovanja sa prijateljima koji su se okupili u redakciji „Vranjskih“.

Hitna pomoć već je jedanput u toku dana posetila Obradovića, ali je on odbio bio kakvu pomoć, objavljeno je na sajtu Vranjskih, prenosi PanoramaPress.016.

Advertisements

Leskovac: Obeležena gradska slava „Sveti Trojica“

јун 5, 2017 у 5:44 pm | Објављено у Danilo Kocić, dr Goran Cvetanović, Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , ,

ОБЕЛЕЖЕНА ГРАДСКА СЛАВА ЛЕСКОВЦА

 ЛЕСКОВАЦ – Литургијом у Саборној цркви и литијом централним градским улицама град Лесковац обележио је своју славу – Свету Тројицу. Након литургије кренула је свечана литија улицама града у којој су учествовали домаћин славе Дејан Станојевић, власник салона намештаја „Мита“, градоначелник Лесковца Горан Цветановић, епископ рашко-призренски Теодосија, лесковачко свештенство, представници политичког, привредног, културног живота и многобројни грађани.

Градоначелник Лесковца Горан Цветановић честитао је славу свим Лесковчанима и Лесковчанкама. „Празник Свете Тројице за нас има велики значај. Он нас обавезује да сву своју енергију усмеримо на стварање бољих услова за добробит свих нас, да ширимо добро и стварамо што бољу будућност за нашу децу. Гледамо у будућност, али не заборављамо своју историју, културу и духовност, јер је без тога немогуће ићи напред – поручио је градоначелник Цветановић.

Домаћин славе идуће године биће Александар Ђуровић, председник Скупштине града Лесковца – објављено је на званином сајту Града Лесковца.

Sa starim ličnim kartama do kraja marta 2017. godine

фебруар 12, 2017 у 1:00 pm | Објављено у Danilo Kocić, Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , ,

medija-centar-znak-1

Građani koji do kraja decembra, kada je bio rok za zamenu starih ličnih karata, to nisu učinili, mogu sa starim dokumentom u poštama i bankama da podižu novac. Zakon o ličnoj karti inače propisuje novčanu kaznu do 50.000 dinara ili kaznu zatvora do 30 dana za prekršaj za „lice koje nema ličnu kartu ili koje u određenom roku ne podnese zahtev za izdavanje lične karte, a sa 5.000 dinara za „lice koje ne nosi ličnu kartu, a dužan je da je ima“.

NBS je krajem prošle godine svim bankama uputila preporuku da do kraja marta omoguće klijentima banaka, koja poseduju trajni lični dokument, korišćenje starih ličnih karata radi redovne isplate penzija, potvrđeno je u ovoj instituciji.

Samo u Kraljevu, prema nekim procenama, oko 15.000 građana nije zamenilo stare lične karte i to su uglavnom starije osobe sa trajnim ličnim dokumentima.

U Kol centru Poštanske štedionice kažu da će uvažavati stare lične karte zaključno sa 31. martom, a u ostalim bankama navode da do tog datuma sa starim ličnim kartama mogu da se podnose i zahtevi za kredite i da su postupili u skladu sa preporukom NBS.

U MUP-u je rečeno da je najveći broj građana zamenio lične karte, kao i da građani iako je istekao zvanični rok i dalje mogu da podnose zahteve za izdavanje biometrijske lične karte u policijskim upravama i stanicama i da će im one biti izdate po hitnom postupku.

Među onima koji nisu uzeli novi biometrijski dokument najveći je broj ljudi koji su došli u Srbiju kao izbeglice i još se nisu upisali u knjigu državljana Srbije i sada imaju velikih problema da pribave svu dokumentaciju za nove lične karte.

U jednoj beogradskoj agenciji koja posreduje u nabavci dokumenata iz bivših republika kažu da je značajno povećan broj ljudi koji traže usluge ove agencije za dokumentaciju koja im je potrebna za upis u državljanstvo Srbije.

Najvažniji dokument je uverenje o državljanstvu i svi koji su rođeni van Srbije moraju da izdvoje za njega oko 18.000 dinara, a ostali oko 3.000 dinara.

Na primer, na sajtu „Matične knjige SFRJ“, navedeno je da upis dece rođene u inostranstvu u maticne knjige Srbije iznosi 180 evra, izvodi iz maticne knjige: rođenih, venčanih, umrlih, kao i uverenja o državljanstvu iz republike Slovenije iznose 50 evra, zatim uzvod iz maticne knjige rođenih, venčanih, umrlih, kao i uverenja o državljanstvu iz Hrvatske za građane koji žive u Srbiji 35 evra, a za građane koji žive i van bivše SFRJ (Evropa, Amerika, Australija, Azija) iznose 50 evra…

U agencijama koje se bave pribavljanjem dokumentacije kažu da im se uglavnom obraćaju stare osobe rođene van Srbije i da postupak za dobijanje izvoda iz stranih matičnih knjiga u inostranstvu može da potraje i do pola godine ako je potrebno dati punomoćje drugom licu da preuzme dokumenta.

U MUP-u kažu da je u periodu od 14.04.2008. godine, kada se počelo sa izdavanjem biometrijskih ličnih karata do 07.02.2017. godine, od strane organizacionih jedinica tog ministarstvo izdato ukupno 9.430.161 biometrijska lična karta.

To se odnosi ne samo ne samo na biometrijske lične karte izdate zbog zamene ličnih karata izdatih na starom obrascu već na sve izdate biometrijske lične karte, tako da se navedeni podaci odnose i na lične karte koje su prvi put izdate građanima, kao i one koje su izdate zbog isteka roka važenja prethodno izdate biometrijske lične karte, promene ličnih podataka ili prijave nestanka prethodno izdate biometrijske lične karte.

Starijim, kao i nepokretnim i teško bolesnim građanima, MUP je omogućio da ukoliko postoje opravdani razlozi, zahtev za izdavanje lične karte podnesu van prostorija ministarstva i u tim slučajevima se građanima i izrađene lične karte uručuju van prostorija MUP-a.

Ukoliko neko zbog starosti, invalidnosti ili bolesti nije u mogućnosti da lično podnese zahtev za izdavanje lične karte, neophodno je da neko od članova porodice obavesti organizacionu jedinicu MUP-a po mestu prebivališta ili boravišta da je ta osoba sprečena da lično podnese zahtev za izdavanje lične karte, pri čemu je u obavezi da priloži dokaz o sprečenosti, navedneo je u pisanom odgovoru MUP-a Tanjugu.

Ovlašćeno lice će u tom slučaju, na kućnoj adresi te osobe primiti zahtev za izdavanje lične karte i dostaviti novi dokument kada bude urađen.

MUP je u poslednja tri meseca 2016. i u januaru 2017. očekujući povećan broj zahteva uveo i radno vreme subotom i nedeljom od osam do 20 sati. Kako je prošlog meseca opao broj zahteva u februaru je radno vreme nedeljom skraćeno do 14 časova – objavljeno je na sajtu Novog magazina.

Prvi atletski miting „Open Leskovac 2016“

октобар 15, 2016 у 8:17 am | Објављено у Danilo Kocić | Оставите коментар
Ознаке: , , ,

sport-miting

LESKOVAC – Na fudbalskom stadionu „Dubočica“ održan je prvi atletski miting „Open Leskovac“ 2016. Ova manifestacija organizovana je pod pokroviteljstvom grada Leskovca i povodom gradskog praznika 11.oktobra. Miting je zvanično otvorio gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović. Njemu je zahvalnicu ovom prilikom uručio predsednik AK „Dubočica“ Đorđe Đorđević.

U programu su učestvovala deca predškolskog uzrasta, mališani nižih razreda osnovnih škola, pioniri i fudbalski petlići iz leskovačkih klubova, učenici 5. i 6. razreda. U finalnoj trci učestvovali su studenti, žene (400m) i muškarci (800m).

 

Gradonačelnik Leskovca dr Goran Cvetanović uručio ugovore o obavljanju stručne prakse

децембар 4, 2015 у 3:44 pm | Објављено у Danilo Kocić | Оставите коментар
Ознаке: , , , ,

 

ЛЕСКОВАЦ – Tрећу годину заредом, у оквиру програма мера активне политике запошљавања, град Лесковац, преко Агенције за локални економски развој, финансира обаљање стручне праксе код приватног послодавца. Овом мером у 2015. години обухваћено је 26 младих особа које ће већ од понедељка, 7. децембра, своје радно искуство стицати код 16 послодаваца.

– За нас ова мера има двоструки значај, поред тога што ће омогућити вама да стекнете радно искуство, приватни послодавци ће у својим фирмама добити младе људе који брзо уче, упознати су са новим технологијама и представљају извор идеја – рекао је градоначелник Лесковца Горан Цветановић приликом уручивања уговора у сали Скупштине града.

У оквиру ове мере средства од 3 милиона динара обезбедио је град Лесковац, а 2,3 милиона  динара  Национална служба за запошљавања – објављено је на званичном сајту града Лесковца.

In memoriam: Miša Cvetanović

октобар 31, 2015 у 6:32 am | Објављено у Danilo Kocić, Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , ,

cvetanovic Miša pesnik

ЛЕСКОВАЦ – Непосредно после одржаног књижевног сусрета, поводом 45 година од штампања збирке песама „Младост Поморавља“, у Дому културе у Брестовцу, (29. октобра 2015) преминуо је Миша Цветановић, први директор дома и уредник поменуте збирке, њен инспиратор и иницијатор, покретачки дух културног живота у Брестовцу, седамдесетих година прошлога века.

Сјајан песник, приповедач и романсијер, диван човек и васпитач младих генерација. Учио сам од њега како треба писати Хвала му за све и вечна му слава. Сви који сте га познавали, помолите се за покој његове душе – написао је на свом ФБ профилу Светолик Станковић, познати лесковачки књижевник, који је прве песме објавио управо у поменутој збирци „Младост Поморавља“.

Живот и рад Мише Цветановића опширно је представљен у студијама Данила Коцића „Лесковачки писци – трагови и трагања“ и „Лесковачки песници – трагови и трагања (Панорама лесковачког песништва)“.

Опширније видети – о в д е: 

Данило Коцић: Лесковачки писци -трагови и трагања, I том

Данило Коцић: Панорама лесковачког песништва 1944 – 2014.

Cvetanovic Misa kapiranje strica jermana

МИША ЦВЕТАНОВИЋ

 I

Миша (Драгомира) Цветановића рођен је 1. маја 1947. године у Брестовцу, код Лесковца. Основну школу завршио је у родном месту, средњу у Лесковцу и Вишу педагошку (Група за српски језик и књижевност) у Нишу 1969. године. По завршетку школовања почео је да ради као наставник српског језика у Основној коли ,,Бранко Радичевић’’ у Брестовцу школске 1969/70. године. Од јануара 1971. године радио је у Дому културе у Брестовцу као директор ове установе. (…) Школске 1989/90. враћа се у школу ,,Бранко Радичевић’’ у Брестовцу где остаје до 1995. године, када прелази у Основну школу ,,Јосиф Костић’’ у Лесковцу. Миша Цветановић је и оснивач Клуба писаца ,,Сневања’’ и покретач и уредник истоименог листа при Дому културе у Брестовцу у периоду од 1970-1973. године. Био је члан Председништва Књижевне омладине Србије (1975-1978) и председник КК Глубочица у Лесковцу у два мандата. Бави се едукацијом младих литерараца. Руководио је литерарном радионицом при Дому културе у Лесковцу (1996-2000) и уређивао литерарни билтен ,,Стазе маште’’. Члан је КК Глубочица од оснивања и Удружења писаца Лесковца.[1]

 II

КЊИЖЕВНИ РАД: Књиге поезије: „Врт безумља“ (1971), „Звездани спрудови“ (1981), „Самоуправи ток“ (1982), „Капирање стрица Јермена“ (2003, проза), „Дал су форе метафоре“, (2008, песме за децу) и „Балкан у трајању сања“ (Лесковац 2009, песме). Миша Цветановић написао је више хумористичко-сценских игроказа који су успешно приказивани. Представњен је у две збирке песама. Заступљен је у зборнику српских песника „Сан камен отварам“  (Краљево 1970), у „Песмопису“ (Лесковац 1975), Антологији песника јужне Србије“ (ТОК, Прокупље 1985), у годишњаку „Глубочица између обала“ (Лесковац 1988, 2001, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006. и 2007).[2]

Прозу, поезију и књижевно-теоријске радове Цветановић објављује у многим листовима и часописма, а највише у Нашој речи, Нашем стварању, Пиониру, Трибини младих, Лесковачком дневнику, Тимоку (Књажевац), ТОК-у (Прокупље), Књижевним новинама, НИН-у, Војнику, Борби и Студентским новинама (Ниш).[3]

 III

ЗВЕЗДАНИ СПРУДОВИ – Поезија Мише Цветановића разоткрива свет песника, запажања и осећања о преокупацијама која са њим живе и трају. У једном слоју његове поезије, оном унутрашњем, скривено је трагање, али и разоткривање за које се сазнаје тек тада се поново вратимо читању и дружењу изнова…[4]

 IV

САМУПРАВНИ ТОК – Миша Цветановић је покушао да стихом искаже песничку свакодневицу, налазећи у њој оне вредности о којима треба више и снажније рећи. Изабрао је песму као свој начин казивања. Лирик по сензибилитету, тражио је и у доброј мери налазио те лирске валере. Песме би по свом садржају, по ономе што кажу, требало сврстати у родољубиву лирику, по форми по оним препознатљивим, песничким говорењима, оне су интимистичка лирика.[5]

 V

ВРТ БЕЗУМЉА – Миша Цветановић је млади песник из Брестовца, села недалеко од Лесковца. Огласио се после објављивања песама у часописима и првом збирком песама ,,Врт безумља’’. И треба одмах рећи, не чакајући да се импресије сталоже после заклањања последње стране ове књижице стихова да је читање његове поезије угодан сусрет. Миша Цветановић је занимљив по начину казивања тема са села, он тражи неки дубљи смисао у свему, осећајући дамаре земље тражи и њихове изворе.

Песник се не задовољава само тим својим настојањем да свему свакодевном да нове димензије, да открива само његове скривене тајне. Он покушава да новим речима које навиру када се почне са трагањем за новим сазнањима, удахне живот, да оне постану живот сам. И мора се рећи да му то успева. Истина, понекад се оде у другу крајност, да се нова реч испречи да не схватимо шта је песник хтео да каже. Али, за срећу, њих је мало. Потребно је да Цветановић избегава кованице, да бруси своје стихове и остане непосредан и искрен… Прва зборка Мише Цветановића ,,Врт безумља’’ открила је младог и даровитог песника. Док буде своје поетске сокове црпео из земље остаће снажан.[6]

%

Поезија Мише Цветановића је експримент једног песничког сазревања. То је покушај да се још једном открије унутрашњи свет човековог живљења… Као песник свог поднебља појавио се изражајним поетским пулсирањем још као студент књижевности.[7]

 VI

КАПИРАЊЕ СТРИЦА ЈЕРМАНА – Прозно стваралаштво – приче, објављиване у листовима и часописима, обједињене у књизи ,,Капирање стрица Јермана’’ нуде свакодневну тематику и личност у њиховим судбинама, завичајног поднебља.[8]

Збирка кратких прича Мише Цветановића, знаног песника и прозног ствараоца лесковачког краја је, у ствари, само делимичан одабир можда и најбољег што је у овој књижевној форми створио. Зато је и природно што су овде и оне приче које су не тако давно освајале значајна признања на општејугословенским анонимним конкурсима, али и друга такође врло успела приповедачка дела. Цветановић, који свим својим бићем осећа живот и људе око себе, природно, у причама понајвише говорио о јужносрбијанском поднебљу, свом родном Брестовцу, завичају… Зато и не чуди што је тако успешно властиту стварност преточио у сочне ликове и приче. Истина, која је у њему и око њега, остаје као истински облесак живота, али и монографија завичаја…

Изражајност прозе Мише Цветановића често је права лирика. Аутор је открио лепоту боја и арому као покретача људске мисли. Зато су и драмски сукоби у сфери емоционалног. Треба рећи да је писац готово увек на позицијама реализма, што и није мана, већ може бити предност, која је у служби главног тока радње… Језгровитост у изразу, мелодичност, динамичност, семантичка јасноћа, јасна језичка конструкција, поетичан и сликовит стил – све појединачно  и у исти мах – само су неке од вредности Цветковићеве прозе… Изражајност прозе Мише Цветановића често је пука лирика. Аутор је открио лепоту боја и арому мириса као покретача људске мисли. Зато су и драмски сукоби у сфери емоционалног. И само због тога – дакле без даље дубље анализе – могло би се казати да је реч о аутору језгровитог говора и јасних порука, али и о писцу који је одавно доказао високу стваралачку обдареност што су ове приче само потврдиле.[9]

 VII

БАЛКАН У ТРАЈАЊУ САЊА – Ова идејна, мисаона и тематска поезија, по мојој оцени, са мотивом „Моме српском народу“, емотивним и изражајним стиховима оплемењује мишљење о Србима и представља лирско-аутентичан израз и изазов за боље схватање наше прошлости.[10]

Карпат, праотац наш,

поклони се над хумком оца – рабу,

удахну ваздух и месечину

па крену ка новом будућем гробу.

                            (Балкан у трајању сања)[11]

Трагалачким искушењима Миша Цветановић дозвољава машти да гради, сагради историјске личности. Додуше, у мисаоној димензији, само је Карпат симболичан праотац нације. Пред рељефом тројице националних влеикана: Карпата, Саве и Лазара, сазнајемо како је текла стална трка кроз живот и историју, каква су била упадања у лавиринте са различитим загонеткама времена. То је поетско виђење које продубљује националну свест и одсликава изразите домороце, везане за судбину српског народа. Карпат је оригиналан лик, који проналази светлост на пространствима ове данашње домовине Срба. То није „обрачун“ тројице са ожиљцима трагова табаним да се „доврше жељени снови“. У њима је стоицизам да се „досања Баклан цео“.

Миша Цветановић, као писац, уводи у књижевност митско и реално визионарском причом с једном намером да „до хтења у будућност увиру“. Сугестивним темама: долазак на Балкан, стварање живитних услова за опстанак, просвећивање, сазревање националне свести и борба са нестрпњивим непријатељем – мотивише родољубље.

Сва три циклуса: Карпат досања Балкан, Загонетку Савину тумачимо, Балкан у трајању сања, имају родољубиву енергију, осећања која јачају жељу за трајањем живота и поштовање сени оних који су нестали у трагици невремена. Ова родољубива поезија има радости и туге, и бола и среће! Трагика и лепота су у јединству. Креативан лирски језик препун је емоција. Стих је слободан.

[1] Цветановић је уредник и збирке песама ученика Основне шпколе Јосиф Костић ,,Ђачке стазе моје маште’’. Када се у издању КК Глубочица, Лесковац 2004. године појавила ова књига, написао сам опширан прилог у Нашој речи: ,,Миша Цветановић, наставник српског језика у ОШ Јосиф Костић, познати лесковaчки песник и приповедач, добитник не малог броја награда за књижевни рад, могло би се, без претеривања, да каже, зналачки је приредио ову збирку песама. Засигурно се нашао пред великим изазовом, јер је требало изабрати оно што је најбоље и што би, са друге стране, могло да буде део замишљене концепције збирке која ће задовољити важне естетске услове.

[2] Миша Цветановић, Балкан у трајању сања, ауторско издање, Лесковац 2009. Напомена: О Цветановићевом раду објављени су прилози: Наше стварање, јануар/фебруар 1969; Вили Хубач, Врт безумља, Наше стварање 3/4 (1971),  Драгољуб Трајковић, Преглед лесковачког књижевног стваралаштва, Лесковац 1973; Помак, бр. 15/16 (2000).

[3] Напомена: У Пиониру, бр. 2 (16), мај 1981. годинем, између осталог, пише: Миша Цветановић је рођен у Брестовцу, крај Лесковца. Поезијом се бави још из ученичких дана. Објављивао је у многим листовима и часописима поезију и прозу међу којима су Борба, Тимок, Наше стварање, Трибина младих, Наша реч, Студентске новине, Војник, Младост и др. До сада је објавио заједничку збирку песама Младост Поморавља, 1970. године, у издању Клуба писаца Сневања и Врт безумља, у издању истог клуба 1971. године. У издању Дома ЈНА у Свилајнцу изашла му је збирка песама са Ранком Будимским ,,Између страже и сна поезије’’, 1971. године. Миша Цветановић је оснивач и дугогодишњи председник Клуба писаца ,,Сневање’’ у Брестовцу.

[4] Љуба Стојановић, Звездани спрудови, Лексикон писаца, стр. 141.

[5] Вили Хубач, Наша реч, 2. јун 1982.

[6] Вили Хубач, Наша реч, 1971.

[7] Трајко Цветковић, Лексикон писаца лесковачког краја, КК Глубочица, Лесковац 2003, стр. 141.

[8] Станко Ђорђевић/ Данило Коцић, рецензија, Капирање стрица Јермена, Глубочица/ Лесковачки дневник, Лесковац 2004.

[9] С. Ђорђевић, Д. Коцић, извод из рецензије, Капирање стрица Јермана М. Цветановића, КК Глубочица, Лесковац 2003.

[10] Станко Ђорђевић, рецензија; Миша Цветановић, Балкан у трајању сања, ауторско издање, Лесковац 2009. Напомена: За литерарно стваралаштво награђиван је на многим сусретима и књижевним конкурсима. Најзначајнија признања и похвале: трећа награда за причу ,,Шињел једног ратника’’ (конкурс ВПШ, Ниш 1967), друга награда за песму ,,На трагу’’ (Студентске новине, Ниш 1967) и трећа награда за причу ,,Капирање стрица Јермана’’(Наша реч, Лесковац 1984

[11] Напомена: Сам почетак збирке Балкан у трајању сања, која има 16 песама назначених бројевима.

Evropski Progres: „Evropa u mom kraju“, likovni konkurs

октобар 18, 2015 у 4:17 pm | Објављено у Danilo Kocić, Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , , , , , , ,

progres 1

BEOGRAD – Likovni konkurs za novogodišnji kalendar programa Evropski PROGRES, na temu „Evropa u mom kraju“, počinje za učenike i učenice srednjih škola i gimnazija u 34 opštine jugoistočne i jugozapadne Srbije. Konkurs teži da podstakne srednjoškolce i srednjoškolke na razmišljanje o potencijalnim projektima koji bi doprineli boljoj svakodnevici njihovih lokalnih zajednica, prevashodno mladih.

Organizovanjem konkursa, Evropski PROGRES nastavlja tradiciju koju su, zahvaljujući finansijskoj podršci Evropske unije i Vlade Švajcarske, tokom prethodne decenije u jugozapadnoj i južnoj Srbiji uspostavili evropski razvojni programi EU PROGRES, PRO i MIR. Učenici, nastavnici i roditelji ovu inicijativu u prošlosti pozitivno su ocenili i sa zadovoljstvom podržavali.

Dvanaest najboljih radova, koje bude odabrao stručni žiri, biće štampano na kalendaru Evropskog PROGRESa za 2016. godinu. Mladi autori odabranih radova biće nagrađeni laptop i tablet računarima, kao i mobilnim telefonima. Laptop i projektor biće dodeljeni školi koja bude proglašena za najbolju na osnovu ukupnog broja i kvaliteta svih podnetih radova, kao i predanosti u organizaciji internog školskog takmičenja. Konkurs je otvoren do 15. novembra 2015. godine, a proglašenje pobednika, dodela nagrada i promocija kalendara biće organizovani krajem decembra.

Učesnici i učesnice ovogodišnjeg likovnog konkursa „Evropa u mom kraju“ treba da, uz iskazano razumevanje odabrane teme, predstave svoje ideje o lokalnim projekatima koji bi pozitivno uticali na svakodnevicu lokalnog stanovništva, naročito mladih. Sve radove treba da prati i kratak tekstualni opis projekta i koristi koju bi doneo zajednici i  mladima u njoj.

Detaljnije informacije o likovnom konkursu mogu se naći na veb sajtu http://www.europeanprogres.org/konkursi/sr/

U program Evropski PROGRES su uključena sledeća 34 grada i opštine – Novi Pazar, Ivanjica, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Raška, Sjenica i Tutin na jugozapadu Srbije, kao i Prokuplje, Blace, Žitorađa, Kuršumlija, Leskovac, Bojnik, Vlasotince, Lebane, Medveđa, Crna Trava, Vranje, Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Preševo, Surdulica, Trgovište, Brus, Aleksinac, Gadžin Han, Doljevac, Merošina, Svrljig, Babušnica, Bela Palanka i Knjaževac na jugoistoku zemlje.

Create a free website or blog at WordPress.com.
Entries и коментари feeds.