Vlasotince: Duo di Maggore oduševio ljubitelje muzike

ВЛАСОТИНЦЕ – Недавно формиран Duo di Maggore у дворишту Културног центра одржао је концерт. Током ове музичке вечери невероватни Марко Милисављевић је, уз клавирску пратњу Милана Јовановића, певао руске романсе, италијанске канцоне и домаће евергрин песме.

Концерт је почео наполитанском песмом O sole mio, наставио се чувеном  италијанском народном песмом Santa  Lucia и другим  познатим италијанским песмама и аријама.  Концерт је настављен незаборавним  руским  песмама,  међу којима су: Очи черније и Подмосковсеке вечери и српским  Тамо далеко, Да знаеш мори моме, Што те нема….

Мало бродвејске атмосфера на крају вечери Марко је унео међу публику извођењем песме Френка Синатре My way.

Марко Милисављевић, изузетан баритон, најбољи студент на Факултету уметности у Нишу, од оснивања факултета, својим извођењем италијанских, руских и српских песама побрао је све симпатије власотиначке публике која га је бурно поздрављала након сваког извођења,  уз јединствене коментаре да давно није чула такав глас.

Разноликост и ширина у репертоару, занимљиве обраде песама, песме и арије које су освојиле свет у извођењу младог Марка Милисављевића оставиле су публику без даха уз уверење да време недавно формираном Duo di Maggore тек долази – објављено је на сајту листа Власина, преноси агенција ПанорамаПресс.

Advertisements

Klub za stara i odrasla lica Leskovac: Obeležen jubilej!

15 ГОДИНА КЛУБА ЗА СТАРА И ОДРАСЛА ЛИЦА

ЛЕСКОВАЦ – Клуб за стара и одрасла лица који функционише при Установи за стара и одрасла лица данас је прославио 15 година свог постојања. Градоначелник Лесковца др Горан Цветановић на прослави поручио је да Град Лесковац подржава старије суграђане и да ће им увек бити верни пријатељ.

„Клуб је основан 2003. године када је за наше драге, старије суграђане направљен кутак где се могу окупљати и дружити и где могу проводити своје слободно време. Путем Клуба омогућено је учествовање у разним културно-уметничким активностима попут разних секција и рекреативно-рехабилитационим попут шетње, обиласка разних дестинација и путовања.

Нико не стари зато што је проживео извесне године, већ стари када изгуби идеале, ентузијазам и вољу. Драги моји пензионери, с обзиром на то да овај Ваш Клуб броји око 600 чланова и да се сваке године тај број повећава ви показујете да имате и идале и ентузијазам и вољу и да никако духом не старите.“

Овом приликом градоначелник Цветановић подсетио је на реконструкцију зграде Установе за стара и одрасла лица у вредности од 62,2 милиона динара, као и на замену столарије у вредности 5,6 милиона динара.

Градоначелнику Цветановићу уручена је захвалница за дугогодишњу успешну сарадњу.

Извор: Сајт Града Лесковца

Vlasotince – Boljare: Sanacija obalnih oslonaca mosta preko Vlasine

BOLJARE – U Boljaru je u toku sanacija obalnih oslonaca mosta preko Vlasine. Radove vredne tri miliona dinara izvodi preduzeće „Pionir“, a finasira Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Srbije.

-Usled obilnih kiša i nabujale reke postojala je opasnost da voda odnese most koji nije ni imao armirano-betonske oslonce. Ovim konstruktivnim ojačanjem on će još dugo biti u funkciji – kaže zamenik predsednika opštine Vlasotince Boško Stančić i dodaje da je ovo jedan od projekata u Boljaru.

-Radiće se i druga faza fekalne kanalizacije u vrednosti od 4,5 miliona, kao i asfaltiranje dve ulice u vrednosti od 10 miliona dinara. Reč je o projektima koji se finansiraju iz budžeta opštine Vlasotince. Takođe, radi se i u Gložanu, Stajkovcu i drugim mesnim zajednicama. Vlasotince je ove godine jedno veliko gradilište – kaže Stančić.

Leto u Vlasotincu: Održan koncert „Ritmovi Balkana“

ВЛАСОТИНЦЕ – У оквиру „Лета у Власотинцу“ Културни центар је синоћ организовао велики концерт дечјих фолклорних ансамбала из Србије и Бугарске под називом „Ритмови Балкана“.  Поред власотиначких фолклораца, чланова КУД „Братство“ и Фолклорног ансамбла „Црниловић“, наступли су чланови  Фолклорног ансамбла „Ситница“ из Монтане, Дечјег ансамбла „Радост“ из Враце и Дечје певачке групе „Пастренец јуниор“ из Монтане.

За веома лепо вече музике, песме и игре овог пута су се побринули организатори, уметнички руководиоци и кореографи Христо Иванов, Асен Асенов, Ицо Певски, Илко Крстев, Марко Стојковић и Марко Станојевић.

Концерт је почео „Веселим шопским играма“, а настављен је кореографијама  „Билка“,  „Слива за смет“, „Играма из околине Лесковца“, „Северњачким танцом“, „Џиновским танцом“,  „Играма из Поморавља“, „Играма из Србије“, „Шопском свитом“,  „Играма са севера Балкана“ и „Власотиначким ромским играма“. Премијерно је изведена кореографија Марка Стојковића „Горња Нишава“  којом се представио први тим ансамбла „Црниловић.

Поред игре, публика је уживала у сплету шопских и торлашких песама које су извели чланови певачке групе „Пастренец јуниор“.

Изузуетна разноликост кореографија из свих делова Србије и Буграске, уиграност малих фолклораца и другарско надигравање допринели су изузетном музичком дешавањем.

Извор: Културни центар Власотинце

Konopnica: Izliveni prvi nosači mosta preko reke Vlasine

KONOPLNICA, VLASOTINCE (PanoramaPress) – U Konopnici su izliveni prvi nosači za most preko Vlasine. Ovoj saobraćajnici gravitira između dve i tri hiljade ljudi koji sada koriste privremeni prelaz preko reke.

-Zadovoljan sam dinamikom, s obzirom na vremenske uslove u prethodnom periodu. Radovi napreduju, očekujem da budu završeni u roku, odnosno do kraja godine – rekao je prilikom obilaska predsednik opštine Vlasotince Zoran Todorović.

Osim izgradnje mosta, biće uređeno korito reke i izgrađene pristupne saobraćajnice. Vrednost radova je nešto manje od 120 miliona dinara, a finansira ih Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Srbije.

Stari most u Konopnici znatno je bio oštećen u ranijim poplavama, a od 2011. godine do rušenja u maju ove godine bio je zabranjen za saobraćaj.

Danilo Kocić, novinar: „Izbor čuvara polja“, priča

У Забрђу, планинском селу на југу Србије, живело се сложно, у сиромаштву. Сељаци су, углавном, имали по неко парче неплодних ораница и винограде. Ипак, слагали су се у свему, испомагали, једни другима ишли на славе, рођендане и друге уобичајне свечаности.
У тешким годинама после Другог светског рата слога их је спашавала болештина, наглог посрнућа и – умирања. Није забележен ниједан озбиљнији инцидент. Укратко, село за пример.
Одједном, готово преко ноћи, све се променило. Велико невреме и незапамћена поплава уништила је многе куће, било је и страдалих, а њихова имања непознати лопови почели су да покрадају.
Најстарији међу сељанима предложише да од ове године о имањима брине пољски чувар – пољак, како су га звали! Нико није био против. Закључено је да, уместо новца, чувара плаћају намрницама. Најсиромашнији би давали једну корпу грожђа, јабука, крушака, шљива или пардајза, а богатији двоструко више.
На састанку у задружном дому сви су се сложили да чувар њиховог имања буде стамени, сиромашни сељак Јован Рус. Прихватио је да посебно ноћу бди над њиховим виноградима, воћњацима и баштама. И заиста, није више било – лопова!
И када су се сељаци понадали да су решили највећи проблем, стигла је велика невоља. Локална, нова напредна народна власт послала је двојицу чиновника да преиспитају сељачку одлуку о избору Јована Руса за чувара њихових поља.
Сељаци овог планинског села сумњичави на представнике нове власти одазвали су се позиву и масовно окупили у задружном дому. Ниси ни знали који је разлог доласка представника нове народне власти, али су били уверени да се исписује лоша страница у њиховим животима.
„Мештани Забрђа – каза један од представника нове народне власти – да не околишемо много. Дошли смо овде да утврдимо зашто сте баш Јована Руса изабрали за чувара ваших имања.“
Глас му је био сумњичав, наребодаван и заповеднички. Завладао је у првом тренутку тајац. Сви су се погледали као да су у туђим очима тражили шифру за ненадано питање.
„Морате брзо да нам кажете све“, прозбори други чиновник. – Ако се то не деси, неко ће морати у – завор. Али, може и горе да се деси.“
Сељаци готово да нису дисали, а онда се ненадано јави младић који је био у последњем реду препуног сеоског дома.
„Јован Рус је добар и поштен човек и зато смо њега изабрали!“
То потврдише и најстарији мештани Забрђа и тада је изгледало да је проблем решен. Зар није нормално да се за чувара поља изабере један од најпоштенијих међу њима!
Одједном, готово у глас представници нове народне власти почеше да држе предавање о међународним приликама у свету и понашању појединаца према Стаљину!
Сељаке све то запрепасти. Нису могли да верују да избор чувара поља има било какве везе са светском политиком.
„Требало би добро да знате да је маршал Тито рекао Стаљину одлучно: „Не!“ Свака веза са Русијом за нас је – прошлост!
Тог тренутка сељацима постаде мало јасније њихов избор чувара поља. Изгледа да је новој власти засметало што је управо Јован – Рус!
„Зар поред толико честитог света, ви изабрасте Руса за чувара ваших имања. То је издајство“, рече један од чиновника.
Запрепашћени оваквом изјавом, сељаци су почели да се комешају, али нико не изговоро ниједну реч. Тада се огласи управо пољак Јован Рус.
„Другови, ја нисам Рус…“
„Па одакле ти то име, Јоване“, заповеднички каза један од чиновника.
Јован не стиже да изгови ниједну реч. Јави се његов вршњак Милентије и готово увређени гласом издеклемова.
„Другови, овде се код нас одржава велики сабор. Петров дан су сеоске литије. Пре два године повело се коло поред реке. Заиграли смо готово сви. Међу њима и Јован. Одједном, изађе он из кола и рече ми, готово сажаљиво:
„Милентије, рус ми упао у око. Ништа не видим!“
Милентије настави: „Погледах га у око. Јован је био у праву. Узох марамицу, уклоних страно тело из око и реко да ме сви чују: „Јовану рус упао у око!“ Сви се насмејасмо и од тада смо нашег другара Јована почели да зовемо Јован Рус.
Представници нове напредне народне власти покупише ствари и као покисле кокоши напустише село. Један од њих, на изласку из дома, запрети: „О овоме ће се чути до Београда и друга комисија ће утврди праву истину.“
Београдска комисија никада није посетила Забрђе!

Meri Nešić: Izložba slika „Svetlost“

VLASOTINCE (PanoramaPress) – Druga nedelja „Leta u Vlasotincu“ počela je sinoć izložbom slika pod nazivom „Svetlost“, mlade ovdašnje slikarke Meri Nešić. Njen rad vlasotinačka publika prati godinama tokom trajanja Likovnog salona, koji Kulturni centar organizuje u oktobru.

Meri Nešić slika od najranijeg detinjstva. Završila je Srednju umetnčku školu u Leskovcu, ali je dalje školovanje odvelo na studije psihologije. Iako je danas master kliničke psihologije, ne zapostavlja slikarstvo, kako kaže, svoju prvu i veliku ljubav.

Vlasotinački slikar Nikola Živković – Gazibara je, govoreći o radu umetnice, istakao da je prepoznao njen potencijal i talenat kada je video njene prve radove. „Dobro je što se, iako nije studirala slikarstvo,  nije odrekla platna i boja“, konstatovao je Živković.

Profesorka srpskog jezika i književnosti Milovanka Pešić rekla je da se Meri još u osnovnoj školi nekako izdvajala od ostalih učenika,  da je veliki humanista jer organizuje mnoge akcije, angažovana je u Udruženju „Osmeh“, gde radi sa osobama sa smetnjama u razvoju,  jedan  je osnivača udruženja „Tim psihologa Svetlost“.

„Kao učenik Meri je bila ozbiljna, tiha, smerna, zainteresovana, povučena u svoj svet. Na njenoj klupi  uvek je bilo nešto iscrtano,  ljudski likovi, hrastov list, žir, neki natpisi. Nikada nije za to dobila kritike, niti ukore. Na javnom času crtanja, ona je pokazala svoj talenat. Nacrtala je ptice i dete koje ih hrani. Taj crtež ju je izdvojio od ostalih učenika. Kada mi je rekla da je upisala srednju umetnčku školu shvatila sam da crteži na klupi nisu bili uzaludni. Sada ona slika pejzaže pune kolorita, osunčane sokake, vrbe nad Vlasinom, savršene šarene prizore. U svoje slike utkala je mnoštvo boja svojih šarenih marama po kojima je uvek prepoznajem, pamtim“, rekla je prof. Pešić.

Na sinoćnjoj izložbi brojna publika mogla je da pogleda tridesetak slika. Veče su upotpunili nastupi Jovane Popović, studentkinje srpskog jezika koja je kazivala stihove Branka Radičevića, Nede Goranović, učenice Muzičke škole „Stanislav Binički“, kao i nastup Dečije pevačke grupe „Pastrenec Junior“ iz bugarskog grada Montana.