Danilo Kocić: „Izabrani spisi“ – Od „Izmaglice“ (trilogija) do „Autobiografije“

ЛЕСКОВАЦ – „Изабрани списи“ (I) својеврсна је збирка мојих прозних и песничких радова, али и Аутобиографија (I). На једном месту нашла су се дела која су написана у ђачко-студентском добу, али и времену када се намеће, свом силином, мисао о пролазности људског трајања!

Комплетну књигу „Изабрани списи“ видети о в д е у PDF:

Данило Коцић: „Изабрани списи“ – Од „Измаглице“ (трилогија) до „Аутобиографије“ ( I)

На слици: мој родни крај – Дадинце и ОШ у селу (која је затворена пре две године)

ПРЕДГОВОР – ПОРУКЕ НОВИХ ГЛАСОВА!

Огласих се, јер сам себи изгледао некако затурен, несређен, као и моји рукописи. Напуштен и запуштен у самовању, али занет над својим инатом и започетом, а недовршеном књигом којој наденух једноставно, нимало оригинално име „Изабрани списи“.

Чини ми се као да сам намерно загубио своје сећање, у присојини, надомак села, а опет далеко у брдима где смо повремено самовали. На почетку, али и на самоме крају мога детињства и осамљених година старости, започео сам, а сада позавршавам овај рукупис. Свака реч, можда и она неизговорена или саката мисао, скрива се овде да разоткрије тајну моје тишине, али одговори каткад касне, јер се повремено побољевало и заборављало оно што је морало да се чува као неизговорена тишина!

Започех списе, можда, с краја – романима, а заврших Аутобиографијом, која је, у ствари, почетак, али и крај једне сенке која ће неминовно нестати када се најмање будем надао! Старински, када бих добро мислио, најбоље би било да ћутим; ако бих говорио језиком којим се казује све, онда не бих морао да допричам ниједну нову реч!

Било је дана када се мржња толико раскомотила да јој се није могао наслутити ни почетак, ни замислити крај! У трилогији којој наденух име „Измаглице“ („Изабрани живот“, „Изабрана тишина“ и „Изабрани дани“) љубав, страх и мржња су били моји сапатници. Неверке су често побеђивале, али се нисам предавао, као ни јунаци мојих истинитих прича; сељаци мога родног села коме овде наденух име Забрђе!

Најрадије сам желео да заборавим све те завадице, али није се могло! Таква су била времена. Туга је побеђивала радост; обезласило се сем на нашем сталном станишту, на улазу у село где су тиховали наши стари и у том говорењу тешили нас да лакше преболимо све наметнуте терете!

Није вредело то моје повремено умовање да допричам сва дешавања у мојим романима, па сам се дохватио да пишем завичајне приче. Када некоме желимо срећу – тако се мени чинило – смештао сам његова казивања у добар оквир; ако сам наумио да некога заборавим, ни име му нисам спомињао. То се, мислим, види издалека, док се прича још не буде одмотавала и приближавала крају!

У неким причама затурили су се и моји кораци. Само су се у назнакама могле да читају мисли. Забрђански сељаци су ме научили да не би требало да памтим сва дешавања, поготово не сва казивања, јер није згодно да се другде она тумаче како је њима воља, јер би, веле, била, можда и „најтврђа оптужница“.

Умишљени људи знали су да зборе само када речима дође време. Говорили су да није свако доба за казивање. Због тога се и моје приче из „Изабраних списа“ могу читати као да су их писали људи без гласа! Њихови часовници редовно су каснили, а моје речи повремено су биле заоденуте сенкама туге. Осећао сам да су ме те нејаке речи нагониле да им нађем замену, али често – јер сам био нејак, а и времена су била чудновата – нисам приналазио моћ правог говорења! Гласови су, све више сам схватао у забрђанској тишини, имале своје забране, скривалице, магленице, (не)разговетне тајне, свој санак и своје болештине којима није било лека!

Од онога дана када сам то разазнавао, када сам срицао прва слова, умишљао сам да могу да пронађем праве речи за затурене слике мога забрђанског оквира. Неке сам и пронашао и сместио у моје прозне, али и песничке радове. Биле су то добре, смишљене, умивене речи, али је, све више сам убеђен, међу њима и оних које нису скројене по мери свога времена! Некако су зазасите, нејасне, старе и онемоћале и зато су мало или нимало говориле!

У ладицама моје радне собе, на папирићима, обичном оловком, дуго, годинама, можда кроз све моје младалачке дане, исписивао сам поруке нових речи, досадљиво им мењао значења, јер ми се привиђало да се иза тих речи могу да пронађу нове, боље слике, које би јасније одсикавале моју уметничку намеру. Никада их нисам читао редом, онако како сам их записивао, јер ми се чинило да ћу мењајући редослед, моћи да дођем до правог родогласја мога писања.

Тада, као ђачић, написао сам и прве песме; неки стихови су у „Чудној лађи“ и „Дневнику на распусту“; друге сам прерадио, дао им другачији смисао, а највише је оних које су нестале као да никада нису ни биле смишљене. Ова књига допричана је и неким мојим одломцима када се више за године не мари; у поодмаклом добу мога трајања. Тада, када је живот почео полако да се тањи, учинило ми се да нико у искрену реч и причу не верује!

Да не бих бадависао, улудо проћердао преостале дане, поједине радове – романе, приче, песме, записе о себи и другима – делимице преуређене – сместио сам у „Изабране списе“ у уверењу да ће се, макар у одломцима, читати и после мога одласка у вечиту тишину!

Данило Коцић 

 

С А Д Р Ж А Ј

 

ПРЕДГОВОР – ПОРУКЕ НОВИХ ГЛАСОВА (5)

 П Р В О  П О Г Л А В Љ Е – РОМАНИ

I

ИЗМАГЛИЦЕ – ТРИЛОГИЈА – РОМАНИ (7)

1. Изабрани живот – роман (11)

– Субота изабране смрти (13)

– Карта жреживелог времена (24)

– Приа рођака Светислава (36)

– Пред Титовом и Стаљиновом сликом (44)

– Сунђеле Ранђелу Зецу (59)

– Згуснуте године (83)

2. Изабрана тишина – роман (99)
3. Изабрани дани – роман (175)

 

Д Р У Г О   П О Г Л А В Љ Е – ПРИЧЕ

I

НЕВРЕМЕ – ПРИЧЕ ИЗ ЗАВИЧАЈА (225)

 

1)  ПРИЧЕ ИЗ ЗАВИЧАЈА

 

1. Невреме (229)
2. Човек без имена (232)
3. Критичари (235)
4. Поразне слике живота (236)
5. Слушање тишине (238)
6. Ората (240)

 

2) НЕИСПИСАНА БИОГРАФИЈА

 

1. Судбине (247)
2. Време (248)
3. Смисао писања (249)
4. Заборав (250)
5. Непознати људи (252)
6. Концерт (254)
7. Дани ћутања (256)
8. Даљине, даљине… (257)
9. Слике детињства (258)
10. Глувонеми филм (260)
11. Липа (261)
12. Дедино ћутање (264)
13. Опроштајни концерт (265)
14. Туга из камена (266)
15. Споменици сећања (268)
16. Месечеве ноћи (269)
17. Тихи људи (270)
18. Варљиво јутро (271)
19. Писмо наде (272)
20. Гимназијски запис (274)
21. Измаглица ( 276)
22. Слатко од дуња (277)
23. Последње пиће (278)
24. Избледеле успомене (280)
25. Туђи живот (281)
26. Вера и сумња (282)
27. Предсвојом сенком (283)
28. Путник према звездама (284)
29. Плашљивац и срећа (287)
30. Сенка своје сенке (288)
31. Илузија сна (289)
32. Загонетна реч (290)
33. Белешка самоће (291)
34. Календар сећања (293)
35. Тужне песме (294)
36. Завичајна липа (296)
37. Неповезане приче (297)
38. Човек без радне адресе (300)

 

3) ПРИЧЕ ЗА МЛАДЕ

 

1. Прва љубав (303)
2. Прохујало време (306)
3. Ловачка прича (309)
4. Домаћи задатак (310)

 

4) КРАТКЕ ПРИЧЕ

 

1. Абер (312)
2. Ливада (312)
3. Докони дани (313)
4. Туга (314)
5. Родослов (314)
6. Ћутолог (315)
7. Река (316)
8. Виноград (316)
9. Живот после живота (317)
10. Сенка (317)
11. Трагови сећања (318)
12. Избор (319)
13. Разгледница (319)
14. Године усамљености (320)

 

Т Р Е Ћ Е  ПОГЛАВЉЕ – ПЕСМЕ

 

ПЕСМЕ – СТАРЕ И НОВИЈЕ (321)

• УМЕСТО УВОДА (323)

I  

ПЕСМА ЖЕНИ  – ЗБИРКА (325 – 374)

 

II

ГОВОР КАМЕНА  (375)

 

1. Говор камена (377)
2. Занавек (377)
3. Неодложнопутовање (378)
4. Онемоћали сокак (379)
5. Бауљање ватре (379)
6. Задржане речи (380)
7. Препукли глас (380)
8. Човек којег нисам знао (381)
9. Натрули пролаз (381)
10. Време врше (382)
11. Клокот точкова (382)
12. Празна утроба (383)
13. Боје водених завеса (384)
14. Прозорски рам (384)
15. Брестове сенке (385)
16. Ткање пуно пакости (385)
17. Кише боје бакра (386)
18. Слутње туђих говора (387)
19. Мој свет (387)
20. Друштво (388)
21. Последњи трен (388)
22. Преостало распеће (389)
23. Међу нашим гробивима (389)
24. Речи препуног облака (390)
25. Ноћни гласови (391)
26. Обојено небо (391)
27. Тарабе у мојим сенкама (392)
28. Без речи нема смрти (393)
29. Пожутеле очеве слике (393)
30. Мало наде за празне речи (394)
31. Глас безгласни (394)
32. Несвануће (395)
33. Лажни оквир неба (395)
34. Гробови без ознака (396)
35. Заборав (397)
36. Немири (397)
37. Дан (398)
38. Растанак (398)
39. Водени точак (398)
40. Варљива слика лета (398)
41. Оца више није било (399)
42. Једини живот (340)
43. Брбљање далеких адреса (400)
44. Туђа жена (401)
45. Несећање (402)
46. Круг (402)
47. Пањ (403)
48. Четрдесет осма песма (403)

 

III

ЧУДНА ЛАЂА (405)

 

1. Добро је увек добро (407)
2. Вашар (407)
3. Савет (408)
4. Ластавице (408)
5. Учитељица (409)
6. Књига (409)
7. Кад сунце заспи (410)
8. Добар друг (410)
9. Слово по слово (410)
10. Прво је слово (411)
11. Псетанце (411)
12. Лет (411)
13. Детињство се памти (413)
14. Страшан лав (413)
15. Поздрав (414)
16. Школа зове (414)
17. Мила (415)
18. Годишњедоба (415)
19. Рођендан (416)
20. Хармоника (416)
21. Огледалце (417)
22. Деца расту (417)
23. Чудна лађа (418)
24. Звездице (418)
25. Тата је тата (419)
26. Нова година (419)
27. Цвеће (420)
28. Дечји осмех (420)
29. Јадран зове (421)
30. Извор (421)
31. Чудна школа (422)
32. Железничар (422)
33. Моје село (423)
34. Мој дека (423)
35. Сан (422)
36. Мама и слобода (424)
37. Опроштај (425)
38. Домовина (425)
39. Граничар (426)
40. Београд није обичан град (426)

 

IV

ДНЕВНИК НА РАСПУСТУ

 

1. Дневник на распусту (429)
2. Јединица моли двојку (431)
3. Јединица оцењује тројку (433)
4. Јединица оцењује четворку (434)
5. Четворку је лако звати (437)
6. Једница пита петицу (439)
7. Прозвали ме петицом (441)
8. Јединица код доктора (443)
9. Двојка тражи срећу (445)

 

ПОМИЛОВАЊЕ

1. Јединица тражи оправдање I, (448)
2. Јединица тражи оправдање II, (449)
3. Јединица тражи оправдање III, (450)
4. Јединица тражи помиловање I (451)
5. Јединица тражи помиловање II (452)
6. Јединица тражи помиловање III (452)

 

МАМА КОЗА (453)

1. Полетела Мама коза (453)
2. Наставници, учитељи (454)
3. Писала писмо оловка (455)
4. Кренула река узбрдо (456)
5. Крезуби трамвај (457)
6. Заговара Мама куца (457)

 

ВЕЋАЊЕ – драмски колаж (459 – 465)

 

V  

С Е Н К Е – НОВИЈЕ ПЕСМЕ

 

1. Сене, речи и доброта (469)
2. Живот (469)
3. Трешње (469)
4. Док испијам чаше вина (470)
5. Видиковац (471)
6. Бол и тишина (471)
7. Јесен (472)
8. Отишла је прва љубав (472)
9. Стихови дана (473)

 

Ч Е Т В Р Т О   П О Г Л А В Љ Е

I

АУТОБИОГРАФИЈА – ВРЕМЕ СЕНКИ I (475)

О АУТОРУ (525)

С А Д Р Ж А Ј (553)