Danilo Kocić: „Odžaklija“, jedinstvena crkva u Srbiji

ЛЕСКОВАЦ – (PanoramaPress) -Црква Свете Богородице, позната у Лесковцу под именом „Оџаклија“, јединствена је у Србије због свог необичног изгледа. О њој је доста писао Драгутин М. Ђорђевић, протојереј ставрофор, етнолог (1907-1999), чија је дела објављивала и Српска академија наука и уметности.

За живота успео је да обради и ,,Оџаклију’’ али, нажалост, није дочекао да то, једно од његових капиталних остварења, угледа светло дана.

Јереј Мирослав Јовановић (1978) објавио је публикацију (два издања), „Стара лесковачка црква Оџаклија“ (Лесковац, 2016, стр. 74). Занимљив је назив цркве Оџаклије и не односи се на велику просторију у кући намењену за важнија збивања као што су славе, свадбе, игранке, посела, вечерње молитве, весеља, мада је и у њој морао постојати оџак. Назив се односи управо на оџак као део зграде, а овде цркве. Наиме, кад су Лесковчани започели градњу цркве, на питање турских власти чему ова пространа грађевина, одговорили су да зидају цркву за попа, па су показали огњиште и озидани оџак, који се иначе не зидају у богомољама.

После Другог светског рата одлуком Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НР Србије „стара црква у Лесковцу има се сматрати општенародним добром и ставља се под заштиту државе заједно с непосредном околином“ (1. марта 1948). Нажалост, „заштите“ није било. Па ипак је Народни музеј у Лесковцу 1960. године израдио елаборат за оправку крова, али због недостатка финансијских средстава, није остварено и кров цркве, под притиском снега, срушио се у зиму 1963. године и тада су у цркву улазиле скитнице. Права обнова „Оџаклије“ отпочела је 1970. године и 1974. године црква је стављена под кров и заштићена од даљег пропадања. У међувремену, црква је потпуно обновљена и 22. септембра 1992. године осветио ју је тадашњи епископ нишки Иринеј, садашњи Патријарх српски.

О градњи цркве записана је лепа прича, која се граничи са легендом. Њу је забележио у својој књизи ,,Краљевина Србија’’ Милан Ђ. Милићевић, наш познати етнолог и историчар. ,,У Лесковцу има једна црква врло карактеристичког изгледа. За време велике турске силе, Лесковчани некако молбом и новцем добију од цара ферман да могу начинити у вароши цркву (дотле су ишли у околне цркве те се молили Богу). Међутим, Турци, охоли и силни, не гледајући на царски допуст, запрете да ће све хришћане исећи ако се Лесковчани усуде градити ,,ђаурску богомољу’’. Лесковчани се не преплаше, не малакшу. Они заповде неимару (јамачно опет Србину из Старе Србије) да на црквеним темељима заснује огњиште и димњак. Турци се скупе на грађевину и упитају:

– А бре, рајо, шта то радите?

– Лепи ага, одговори старешина Лесковчана, градимо кућу своме попу.

– А шта ће му, море, толика?

– Лепи ага, ево је у нас много у царском здрављу, а сви треба да имамо места кад дођемо своме учитељу, своме попу.

Турци виде да толика грађевина није налик на кућу, али с друге стране, огњиште и димњак не граде се на црквеној згради. Слегну раменима и оставе Лесковчане на миру. И данас у лесковачкој цркви постоје огњиште и димњак као сведоци времена у коме је настала црква.

 

Напомена:

Прилого Данила Коцића о цркви „Оџаклији“ објавила је Политика 13. фебруара 2018. године

 

 

Advertisements

In memoriam: Novica Jović

VLASOTINCE (PanoramaPress) – Novica Jović, pesnik, sanjar, večiti optimista, umro je juče u Beogradu u 65. godini života. Rođen je 1. januara 1954. godine u Svođu, opština Vlasotince. Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Vlasotincu. Studirao je prava u Nišu i Skoplju. Živeo je i stvarao u Vlasotincu. Sahrana će se obaviti na Vlasotinačkom groblju 13. feburara 2018. godine u 15. časova.

Objavio je četiri knjige: „Nešto između“ (Mislenik 1), „Tragovi na vetru“ (Mislenik 2), “ Rosulja pod kamenom“ (Mislenik 3) i „Žena“ (Mislenik 4). Peta njegova knjiga pod nazivom „Klupa“ (Mislenik 5) je upravo u fazi štampe i trebalo je da izađe krajem februara meseca.

Autor Novica Jović inspiraciju i nadahnuće za svoje stvaranje nalazio je svakodnevno i u svakom trenu. Bogat stvaralački opus kroz pesničke slike i slojeve otkriva tanane niti ljudske duše, bogat duhovni svet tkan od slobodnih stihova koji trepere, nizali se u skrivenim hodnicima njegove duše.

Giacomo Scotti, italijanski i hrvatski književnik, novinar, javni radnik, čitajući prve tri Jovićeve knjige rekao je: „Ostao sam blago rečeno impresioniran tolikim blagom. Preda mnom su na hrpu stajale prave riznice životnih iskustava i mudrosti s jedne i opet riznice pjesničke misli i mudrosti s druge strane. Šetajuci se kroz Jovićevu trilogiju, čitalac skuplja misli o vremenu koje nezaustavljivo prolazi ali se i ponavlja, o prošlosti i budućnosti („Gledaj napred, jer ne možeš vratiti vreme i sebe“), posebno misli o čovjeku i njegovom odnosu prema drugim („Čoveka treba traziti iza, a sebe ispred“), misli i pouke kako bi čovjek trebao živjeti za vlastiti boljitak i za boljitak ljudske zajednice, kako bi čovjek trebao izraziti sve što je pozitivno u seni da bi mi ostali oko njega bili graditelji dobroga zajedničkog zivota“.

U Narodnoj biblioteci „Desanka Maksimović“, 10. novembra 2017. godine, priređeno je predstavljanje knjige poezije Novice M. Jovića “Žena“. Ova knjiga je nastala kao rezultat uspešne saradnje dve ustanove kulture, Kulturnog centra Vlasotince i Narodne biblioteke „Desanka Maksimović“. Ovo je četvrta knjiga iz edicije Mislenik. Novica Jović živi za svoje pesme i živi kroz pesme. Nema sata da on nije sa olovkom u ruci – istakao je Srba Takić, urednik izdanja.

Žena je bila i ostala večita inspiracija književnicima, slikarima, vajarima, muzičarima. U knjizi Novice Jovića „Žena“, njegova nežnija polovina je u centru pažnje i izvor je njegovih osećanja. Zato o njoj peva, prolazi kroz vreme, seća se mladosti, uspomena, ljubavi, lepote koja ga nadahnjuje. Ko bude čitao poeziju Novice Jovića prepoznaće iskrenost pesnikove duše, čoveka – pesnika koji zna da voli – zapisao je, između ostalog, u recenziji knjige književnik i književni kritičar Dragiša Marković.

Autor Novica Jović inspiraciju i nadahnuće za svoje stvaranje nalazi svakodnevno i u svakom trenu. Bogat stvaralački opus kroz pesničke slike i slojeve otkriva tanane niti ljudske duše, bogat duhovni svet tkan od slobodnih stihova koji trepere i nižu se u skrivenim hodnicima njegove duše – zapisala je u pogovoru knjige Ana Jović, profesor književnosti.

Hteo sam iz svog ugla da iznesem zahvalnost ženi, inspiraciji koja ne vene. Najveći broj mojih pesama posvećen je ženi. Ovo je ugao mog posmatranja iz pređenog puta koji je ostao iza mene. U tim tragovima pesama ću trajati onoliko koliko pisana reč traje. Moje je da vam ih ostavim a vaše da ih pronađete – poručio je autor knjige Novica M. Jović.

Poeziju Novice Jovića kazivale su te večeri Ivana Krainčanić i Žaklina Stefanović. One su na poseban način dočarale svu lepotu ljubavi i stihova inspirisanih ljubavlju, stihova posvećenih ženi.

Ovo je četvrta knjiga vlasotinačkog autora koji je do sada napisao preko 16.000 pesama. Knjigu aforizama „Nešto između“ objavio je 2010. godine, tri godine kasnije iz štampe je izašla knjiga aforizama „Tragovi na vetru“. Svoj pesnički prvenac „Rosulja pod kamenom“ objavio je 2014. godine, a ove godine u izdanju Kulturnog centra i Narodne biblioteke „Desanka Maksimović“ objavljena je zbirka poezije „Žena“.

 

In memoriam: Olgica Miletić

LESKOVAC – Profesorica psihologije Leskovačke gimnazije u penziji Olgica Miletić umrla je u 63. godini posle teške bolesti. Od 2001. do 2007. bila je direktorica Leskovačke gimnazije. Ona je prvi profesor psihologije u ovoj školi, a od septembra 2017. godine bila je u penziji. Biće sahranjena danas u 12 sati na Svetoilijskom groblju u Leskovcu.

 

Šahovski klub „Vlasotince“: Veli uspeh kadeta

ВЛАСОТИНЦЕ – (PanoramaPress) – У периоду од 8. до 11. фебруара одржан  је у Краљеву 21. Кадетски фестивал централне Србије у шаху. На овом такмичењу учествовало је и пет кадета Шаховског клуба “Власотинцe“.  Они су се квалификовали за учешће као првопласирани на Окружном првенству Јабланичког округа одржаном крајем прошле године у Лесковцу. Након четири дaна и девет одиграних кола Власотинце је добило првака централне Србије у категорији девојчица до 14 година. Наиме, Анђела Динић је са осам поена и без изгубљене партије освојила златну медаљу и пехар. Душан Димитријевић освојио је пето место у групи дечака до 14 година а Михаило Момчиловић је заузео четврто место, у категорији дечака до 12 година. Дебитанти Павле Куцуловић, у категорији дечака до 10 година платио је данак неискуству и освојио 12. место док је најмлађи Марко Станковић, у категорији дечака до осам година остварио пет поена и заузео осмо место ( деоба од 6. до 8. места).

„ Наши шахисти су били веома добри, и на 21. Кадетском фестивалу централне Србије освојили су добре резултате. Наредна такмичења најмлађих власотиначких шахиста  су школско, општинско, окружно и републичко, где се од наших шахиста очекују добри резултати и наравно медаље. Април је већ резервисан за Кадетски фестивал Србије у шаху, у Новом Саду, на коме су се наши млади шахисти квалификовали постигнутим успехом у Краљеву“, рекао је Слободан Ракић, председник Шаховског клуба „Власотинце“ – објавио јелист Власина, преноси ПанорамаПресс.

Dragomir S. Radovanović: „Priča za roman, a roman za priču“

ЛЕСКОВАЦ – (PanoramaPress) – Проф. др Драгомир С. Радовановић објавио је 160. књигу, „Прича за роман, а роман за причу“. Позитивно је оценио рецензент Мирослав Димитријевић. Ово је приказ романа проф. др Живана Стојковића, познатог лесковачког историчара. Рад проф. Радовановића посебно је представљен у студији Данила Коцића „Лесковачки писци – трагови и трагања“ и студији „Проф. др Драгомир С. Радовановић: живот и мисао – хрестоматија и коментари“ (Лесковац 2017).

ОЦЕНА ПРОФ. ДР ЖИВАНА СТОЈКОВИЋА

Када будуће генерације буду анализирале духовни домет књижевног стваралаштва Лесковца и Србије прво што ће им се наметнут питање одакле оволико енергије, стваралачког набоја, великог књижевног порива, проф. др Драгомиру Радовановићу, који наставља да обогаћује културну баштину лесковачког краја и Србије различитим жанровима списатељског рада. То њему постаје императив живљења, потврда постојања да изнедри нову књигу, у овом случају кратак роман, који је самим својим насловом оставио поруку да је саопштена прича као сама по себи роман, али и да се роман може схватити као животна прича од великог значаја. Јер, како каже Гете „Велика је разлика у томе читамо ли због уживања и разоноде или због сазнања и поуке.“ По нашем мишљењу ова књига професора Радовановића у издању Српске духовне академије у Параћину и Књижевне заједнице Удружења књижевника Србије Поморавског округа у Јагодини,  је више резултат његове опсесије да нам укаже на појаве које могу бити занимљиве само на први поглед, а у ствари садрже указивање на девијантност у друштву, која представља и ауторову најжешћу осуду, притајену критику која разара душу, изазива губљење даха да се прихвати таква реалност, па чак и могућност њеног делимичног, а камоли потпуног остварења. Своју способност да се ухвати у коштац са још тежим, или подједнако тешким деформацијама у друштвеном понашању, истакао је он у већ у неколико књига које се односе на друге сфере живота и делатности, бескомпромисно, огорчено, инквизиторски, без имало покушаја да било какве девијације оправда, већ да на њих укаже као велико зло, незамисливо у овом периоду развоја цивилизације. Јер, како је рекао Јован Дучић „Све књиге на свету требало би да буду књиге утехе, толико има несрећних на свету.“ Зато писац ове књиге није желео да она буде утеха или поука, нити било какав еротски изазов, већ драматична животна прича неуке сељанчице, сиромашне чобанице, која је свој животни кредо градила на продаји свога тела, обузета жељом да у животу постигне све на тако бизаран и неприхватљив начин, срачунато до крика да ли је све то могуће, није ли претерано лако, једноставно, до осећаја гадљивости и неодобравања. А онда се поставља још језивије питање о моралном паду целог друштва, о губљењу достојанства припадника било које професије. Јер, ако су спремни да углед професора, стручака, директора времешних  година униште пружајући више него што се може замислити ради задовољења својих ниских страсти, онда се поставља питање ко је више закорачио у сферу блуда, преваре и перверзије, тако једноставно, без гриже савести, скоро свакодневно или кад год му се пружи прилика они или чобаница која постаје на крају „угледан“ стручњак, без блама и компромитације и мирно завршава као старица која је остварила све своје снове на исти начин, од средње школе до факултета и почиње да се брине о судбини своје ћерке мирећи се са тим да је млађи супруг запоставља. Пишчева имагинација тако постаје зов за помоћ, за реаговање, за бунт против и било какве помисли да то може да опстане као карактеристика друштва. Зато је и избегао да приказује бурне еротске сцене, већ да нас упозори да ова једноставна милозвучна прича не сме да постане саставни део нашег размишљања о могућности њеног стварног дешавања. Нема ту љубави, као највећег божјег дара за човека, нема верности, поштовања сопственог интегритета, то је усуд, разврат,  непоштење, користољубље, то је пример модерне старлете, која је заменила некадашњу куртизану. Зато сасвим јасно у поговору књиге наш познати књижевник Мирослав Димитријевић поручује: „Драгонир Радовановић је као интелектуалац, књижевник и мислилац, кроз овај роман имплицитно отворио филозофско и етичко, а врло значајно питање сексуалног подмићивања“, без обзира да ли се ради о жени или мушкарцу. Иако морамо бити свесни да се такво понашање не може искоренити морамо захвалити писцу што нас је на једноставан, читљив и пријемчив начин упозорио да оно постоји и да га морамо као читаоци, али и чланови модерне друштвене заједнице осудити.

Лесковац, 11. фебруар 2018.

Проф. др Живан Стојковић

 

Andrijana Mitrović i Zoran Jovanović gostovali u Kragujevcu

ЛЕСКОВАЦ –  (PanoramaPress) – Млада, изузетно талетнована лесковачка песникиња Андријана Митровић, аутор увелико познате збирке „Путоказ за луталицу“ и мр Зоран Јовановић, аутор такође познате збирке „Нада“ и  афоризама „Прст судбине“, иначе чланови неформалне групе „Поезија 016“, синоћ су представили су своје стваралашто у крагујевачком СКЦ.

Водитељ је био Ненад Глишић, уредник издавачког програма Студентског културног центра, где је одржана промоција.

Андријана Митровић и Зоран Јовановић читали своје радове, а публика је активно учествовала у промоцији, која се посебно интересовала на наслове књига двоје лесковачких песника.

Рад ово двоје стваралаца, који су последњих година веома присутни у културној јавности Лесковца, опширно је представљен у двотомној студији Данила Коцића „Лесковачки писци – трагови и трагања“.

Andrijana Mitrović i Zoran Jovanović gosti Studentskog kulturnog centra u Kragujevcu

ЛЕСКОВАЦ – (PanoramaPress) – У суботу, 10. фебруара, гости Студентског културног центра у Крагујевцу, од 19 часова, биће Andrijana Mitrovic и Зоран Јовановић познати песницииз Лесковца.

Програм води Ненад Глишић. Митровићева и Јовановић припадају групи најбољих песника лесковачког краја.

Њихов рад опширно је представљен у студији Danilo Kocić  „Лесковачки писци – трагови и трагања“.