Хтела сам да проверим да ли је прича тачна 🙈🏊‍♀️Купање у Мртвом мору-Један од најлепших осећаја и доживљаја🏊‍♀️🏖🇸🇩Pleasure&Health

Dr Aleksandra Cvetanović Kljakić, Leskovčanka, dobitnica brojnih nagrada širim sveta i Oktobarskog prizanja rodnog grada za izvanredan naučni rad
НАРОДНА БИБЛИОТЕКА ЛЕСКОВАЦ: ЛЕСКОВАЧКИ ПИСЦИ И ЊИХОВО ДОБА И ГОВОР ЛЕСКОВЦА И ЈУГА СРБИЈЕ МЕЂУ ДИЈАЛЕКТИМА СРПСКОГ ЈЕЗИКА

ЛЕСКОВАЦ – Ево првог броја електронског часописа „Легат“ (март 2004). Уредник: Саша Хаџи Танчић, велико име српске литературе.

„Шта вам је, мислили сте долазећи овамо да ће те са свих страна чути песму: “Ој Мораво, моје село равно!“ И фруле …као да и вас пита јунак приповедачке прозе Миливоја Перовића, скривеним покретом своје моравске душе афективног и нагонског бића. “Ова црна моравска земља не лепи се само за ципеле – за само срце човеку она пријања“, каже се још у Перовићевом Граду на Морави: Наш град је одувек живео затурен у великој равници као у пустињи. Био је стар али непознат, није имао ни записа ни историје. Био је међа севера и југа, шумовите хајдучке Србије и фине медитеранске цивилизације, па су га тако обе стране изостављале и заборављале. Ту се никад није водила велика битка, није била ничија престоница нити се ту родио какав славан човек. Изникао из мочварног тла, у кукурузовој земљи и међу насадима конопље, и осуђен да се никад не попне у висине и да буде видљив из даљина. Око њега није било великих шума, па чак ни камена од кога се зидају куле и дижу споменици. Све је била само земља, мека и тамна од наноса и трулежи (одломак: Неукоричена књига: пише Саша Хаџи-Танчић – Град на Морави)

Прилог говори више од 1.000 речи!

ВЛАСОТИНЦЕ – Зоран Илић, изузетно талентовани власотиначки уметник, родом из села Дадинца (школски смо другови), на свом ФБ објављује веома занимљиве прилоге.

Прилог говори више од 1.000 речи!

ЛЕСКОВАЦ – Из штампе су изашле две студије Данила Коцића, дугогодишњег дописника Политике из Лесковца – „Лесковачки писци и њихово доба“ (друго, измењено и допуњено издање) и „Говор Лесковца и југа Србије међу дијалектима српског језика“ (Лесковац 2021).

Видети у ПДФ формату објављене књиге – О В Д Е:

Danilo Kocić – Govor Leskovca i juga Srbije medju dijalektima srpskog jezika (2021)

Danilo Kocić – Leskovački pisci i njihovo doba, drugo, izmenjeno i dopunjeno izdanje (2021)

У првој, на више од 1.100 страна великог формата, Коцић представља књижевно и публицистичко стваралаштво „Српског Манчестера“ од 1878. године до данашњих дана.

У другој, „Говор Лесковца и југа Србије међу дијалектима српског језика“, износи занимљиве оцена о његовим својствима (наводећи акценте уз изнете примере). Подсећа на најзначајније лингвисте који су се томе бавили, али и бројне стараоце који су писали на дијалекту завичаја, што је ван ових кругова често наизлазило на крајње неприхватљиве коментаре.

Обе студије Данила Коцића, дугогодишњег дописника „Политике“ из Лесковца, који је закорачио у осму деценију живота, али се и даље активно бави новинарством, подржао је град Лесковац у оквиру пројекта за 2021. годину о културном стваралаштву и издавачкој делатности.

Коцић је, иначе, објавио тридесетак књига – збирке песама, прича, романе, афоризама и неколико студија. За досадашњи књижевни, публицистички и новинарски рад добитник је бројних признања међу којима и октобарских награда родног Власотинца и Лесковца.

Sremski Karlovci – „Bdenje duše“: Nebojša Ilić Ilke dobio specijalnu nagradu za film „Put jedne niti“

ВЛАСОТИНЦЕ – На 13. филмском фестивалу „Бдење душе“ одржаног у Сремским Карловцима од 24. до 27. октобра филм Пут једне нити, аутора Небојше Илића Илкета добио је специјалну награду жирија за рад са децом. „Ово је пето признање за овај филм који у својој основи има за циљ да, пре свега, развије еколошку свест код деце предшколског узраста али и свест о очувању како обичаја тако и богатог културног наслеђа”, рекао је Небојша Илић Илке, аутор филма.
Филм Пут једне нити рађен је у сарадњи са Предшколском установом „Милка Диманић” и Културним центром Власотинце. Филмски фестивал „Бдење душе” замишљен је као филмска манифестација, пре свега, документарних и краткометражних филмова, чија је тематика најшире подручје историје, културе и духовности Србије. У те жанрове спадају филмови о историји и државности Србије, портрети знаменитих људи, филмови из области археологије, етнологије, историје уметности, савремене уметности, екологије, спорта, о природним лепотама Србије и њених насеља.

Filmski centar Srbije: 40.000.000 za „Zlatno doba“

LESKOVAC (PanoramaPress) – Komisija Filmskog centra Srbije, u kategoriji sufinansiranje proizvodnje žanrovski određenih domaćih dugometražnih igranih filmova sa komercijalnim potencijalom odobrila je finansiranje tri filmska projekta. Komisija je radila u sastavu Svetislav Prelić (predsednik), Dragana Tešić, Dunja Petrović, Nikolina Vučetić Zečević i Jugoslav Pantelić, a njen predlog usvojio je Upravni odbor Filmskog centra Srbije.

U obrazloženju odluke se kaže:

„Zlatno doba
Scenario: Đorđe Milosavljević, Vladimir Andrić, Zvonimir Šimunec, Kokan Mladenović i Majda Šimunec
Režija: Ivan Stefanović
Produkcija: Le Film

Iz obrazloženja Komisije: Zlatno doba je topla ljudska priča, smeštena između dva rata u Leskovac, u kome se neobičnim spletom okolnosti dogodi pravo čudo i izgradi istorija tog malog mesta gde stanuju veliki ljudi… Scenaristi odlično transponuju epohu i vešto vode priču, balansirajući pažnjom čitalaca-gledalaca i nudeći pravi rolerkoster osećanja. Zbog svega navedenog, verujemo da će ekipa okupljena oko ovog projekta iznedriti film koji će voleti publika raznih generacija.

Odobreni novčani iznos u RSD: 40.000.000″

U detljima obrazloženja prenet je iz konkursne dokumentacje i način finansiranja filma: „Producent filma Zlatno doba u konkursnoj dokumentaciji navodi da je ukupan budžet filma iznos od 121.192.100 rsd. Od FCS-a je tražena podrška od 41.26 % odnosno iznos od 50.000.000 rsd. Kao izvori finansiranja navedeni su strani koproducenti u iznosu od 23.750.000 rsd, Grad Leskovac u iznosu od 8.475.464 rsd, TV stanica u iznosu od 13.000.000 rsd, Spozorski pul privrednika iz Leskovca i ostali donatori u iznosu od 24.200.000 rsd i kao sopstvena ulaganja producenta u iznosu od 566.636 rsd. Imajući u vidu da je projekat 3latno doba tzv. film epohe koji je veoma zahtevan producentski i finansijski, detaljnim uvidom u dokumentaciju i sve segmente vizualnih referenci, kostimskih i scenografskih skica, uvažavajući prethodnu prijavu i stimulaciju od strane FCS-a u iznosu od Z.OOO.OOO rsd za sufinansiranje razvoja projekta, Komisija predlaže dodatnu podršku za film 3latno doba od stane FCS-a u iznosu od 40.000.000 rsd.“

FILMSKI CENTAR SRBIJE je ustanova kulture koja obavlja stručne poslove u oblasti kinematografije. Osnivač je Republika Srbija, a Osnivačka prava u ime Republike Srbije vrši Vlada – objavio je Dnevnik juga, prenosi PanoramaPress.

Pismo zahvalnosti rektora Univerziteta umetnosti u Beogradu

ПИСМО ЗАХВАЛНОСТИ РЕКТОРА УНИВЕРЗИТЕТА УМЕТНОСТИЛЕСКОВАЦ (PanoramaPress) – У прериоду од 12. до 19. јула 2018. године у Лесковачком културном центру одржана је Летња уметничка школа у оквиру које је у Лесковцу боравило 50 студената и професора из земље и иностранства који су изучавали прошлост и традицију нашег града. Организатор, ове традиционалне летње школе, био је Универзитет уметности у Београду, а њен покровитељ Град Лесковац.

Ректор Универзитета уметности Зоран Ерић, упутио је писмо захвалности градоначелнику Лесковца др Горану Цветановићу у коме исказује најискренију захвалност на уложеном труду да се уметничка школа организује у Лесковцу и додаје: „Богато културно-историјско наслеђе и прелепи природни амбијент лесковачког краја инспирисали су наше студенте, полазнике ове летње школе, да стварају на нов и оригиналан начин.“

Градоначелник Лесковца др Горан Цветановић, се овим путем, захваљује господину Ерићу, што су ове године одабрали да буду наш гост и што су омогућили да Лесковац буде уцртан на мапу оних градова у Србији који су до сада угостили студенте Уметничких факултета из Београда али и целог света – објављено је на званичном сајту Града Лесковца.

Leskovački kulturni centar: Otvaranje 44. Likovne kolonije Vlasina

LESKOVAC (PanoramaPress) – U okviru Likovnog programa, Leskovački kulturni centar već godinama  organizuje Likovnu  koloniju  Vlasina.

Ova tradicionalna manifestacija, medjunarodnog karaktera, skoro 45 godina okuplja akademske slikare iz zemlje i inostranstva. Zahvaljujući likovnoj koloniji, Leskovački kulturni centar poseduje bogatu zbirku umetničkih dela, koja sadrži  preko 550 slika i skuptura.

Otvaranje izložbe sa prošlogodišnje kolonije, 44 po redu biće u sredu, 1.  avgusta  u 20 časova u Galeriji Leskovačkog kulturnog centra.

Leskovački kulturni centar

31.07.2018. godina.

Manakova kuća – Beograd: Ilketovi filmovi i Batine slike

БЕОГРАД, ВЛАСОТИНЦЕ – (PanoramaPress.016) – Током трећег представљања Власотинца у Београду у Манаковој кући приказани  су филмови Небојше Илића Илкета „Камен древног сневача“, I и II и отворена изложба слика и минијатура Братислава Бате Анђелковића. Илкетови филмови и Батине слике под заједничким називом „Камен древног сневача“ представљају непоновљиво културно дешавање. Поезију су те вечери казивали књижевник и публициста Мајо Даниловић и др Драгана Ратковић, научни сарадник САНУ.

О сликарском опусу Бате из Вучја говорио је академски сликар Ненад Станковић, коме је стриц био сликар Милић од Мачве. И ту се заокружује још једна уметничка прича јер је Милић од Мачве пресудно утицао на ликовно стваралаштво Бате из Вучја. „Бату Анђелковића знам веома дуго као изузетног човека који у себи носи хришћанску љубав. Он је потпуно ренесансни  човек. Та уметничка побуна у њему постоји  против нечег што се нама није десило, није нам се десила та ренесанса у коју смо ми сликари на неки начин заљубљени. Ми смо у ствари имали ренесансу много пре ренесансе што показују Студеничко распеће, Милешевски  Бели анђео, Успења Богородице у Сопоћанима. Управо то недостаје Европи. Код нас је та „ренесанса“ прекинута и остала је наша и Батина жал за њом. У сликарским циклусима Бате из Вучја види се његово опредељење за ту поетику“, истакао је Ненад Станковић.

По његовим речима у ликовном, уметничком смислу Бата из Вучја  је са великом љубављу и врло мудро одабира материјале на којима ће радити.

„Стари сликари, мајстори сликарства су много пажње полагали  подлози на којој су радили. Подлога је код многих сликара и цртача, попут Дирера и Рембранта представљала пола посла и у великој мери је чинила уметничко дело. Бата врло вешто и са великом љубављу бира камен као подлогу на коју поставља Немањиће, дајући један нови печат и  смисао свом раду. Одабрао је камен јер не постоји ништа материјалније на планети од камена, то је сува, чиста материја. Он камену кроз своје дело даје љубав и тиме ствара  вертикалу, метафизику. Својом душом, хришћанском енергијом и љубављу пружа нам ренесанси дух, који ми као народ нисмо доживели и иживели на један прави начин. Прича ренесансног духа осећа се код Бате из Вучја и преко Мачванске сликарске школе и преко Медиале, које су оставиле свој печат на његово сликарство, посебно у одабиру материјала“, додао је Ненад Станковић.

Он је овом приликом истакао да га посебно одушевљавају Батини  портрети патријарха Павла и да их слика јер у себи носи дубоко усађену хришћанску љубав.

Поздрављајући београдску публику и све оне који су из Власотинца и Вучја дошли да подрже његов и Илкетов рад, Бата Анђелковић је подсетио да долази из Вучја, из кањона реке Вучјанке која је његов отворени атеље. „Мој животни пут је био мало чудан и инспирисан је песмом Ђуре Јакшића „Стазе“.  Ја идем путем, лутам, трагам да бих стигао до свог циља“, рекао је Братислав Анђелковић и подсетио присутне на свој први сусрет са Милићем од Мачве, који је имао велики утицај на његов сликарски рад.

„Када сам 1974. године крочио у двориште Радован-куле упознао сам се са Радованом, оцем Милића од Мачве, а неколио дана касније и са великим сликарем. Он ми је тада рекао да ћемо се поново срести када приредим изложбу у граду ни мањем ни већем од Београда. Тако је и било, поновни сусрет уследио је на мојој изложби у кући Ђуре Јакшића када је почело пријатељство које је оставило неизбрисиви траг на мене као човека и сликара“, рекао је Бата Анђелковић.

Током три недеље представљања Власотинца у Београду у Манаковој кући окупља се интелектуална и културна елита престонице и овог дела Србије – објављено је на сајту КЦ Власотинца.

Ljubiša Dinčić: Komedija „Preljubnici“ u Lebanu

 

ЛЕБАНЕ – (PanoramaPress.016) -У оквиру културног лета у Лебану, вечерас ће бити изведена драма „Прељубници“ Љубише Динчића, познатог лесковачког новинара и писца. То је прича о обичним људима, брачном пару, службеницима у рачуноводству, који траже шансу за промену устајалог живота и устаљених навика, како би се осветили једно другом због због неповерења и сумњи у обострано неверство. Глумци су: Милица Николић и Филип Радивојевић.

Представа је бесплатна.

УКРАТКО О ДРАМИ ПРЕЉУБНИЦИ!

Комедија „Прељубници“ познатог лесковачког писца Љубише Динчића премијерно је изведена 3. јула у 20 часова у Академији (Београд). Драма у основи има измишљену причу са истинитим ликовима, која исмејава наше нарави залутале у најезди „модерног“ потрошачког друштва. Говори о обичним људима, брачном пару, службеницима у рачуноводству, који траже шансу за промену устајалог живота и устаљених навика, како би се осветили једно другом због неповерења и сумњи у обострано неверство. Та скривена тежња за новим стилом понашања открива све тајне прљаве игре супружника са намером да свако за себе домишљато обезбеди простор и могућност бољег живота, без обзира на последице. Tема је актуелна и захтева активну комуникацију с публиком. Покушај сакривања брачне истине није могућа у време опште глобалне преваре па су манипулације сваке врсте постале доступне и обичним људима. Ова врцава и ангажована комедија, писана јужњачким дијалектом, изазива и смех и подсмех код гледалаца, тим пре што исмејава нешто што се веома често догађа у нашој околини, а о чему се не говори све док „чаршија“ прва не сазна. У сваком случају, смех је загарантован, а поруку коју носи ова представа нека сачува свако за себе.
Аутор представе је Љубиша Динчић. Играју: Милица Николић и Филип Радивојевић.

Turistička organizacije opštine Medveđa: KUD „Vez“

МЕДВЕЂА – (PanoramaPress.016) – Културно уметничко друштво „ВЕЗ“ у Медвеђи званично је формирано 17.08.2010.године. Иначе, ово друштво у виду секције ради скоро десетак и више година. Чланови друштва су ученици Основне и Средње школе у Медвеђи. Има их укупно 50. Основна делатност овог друштва је неговање културних вредности и традиције народа нашег завичаја, пре свега са простора Горње Јабланице. Последњи је моменат да се отргну из заборава културне и музичке творевине нашег стновништва, а сем тога, неговаће се музуичке и културне традиције народа и народности нашег завичаја па и целе Србије.

vez 01vez 02

Културно Уметничко Друштво ВЕЗ не би ни могло да функционише да није било адекватне подршке Скупштине Општине Медвеђа. Ово друштво је до сада је имало више десетине наступа, не само на простору општине Медвеђе већ и шире. Ватрено крштење је било гостовање секције „Вез“ у братској општини Плужине у Црној Гори. По нашем програму ово удружење ће у будуће наступати свуда тамо где је могуће представити фолклорне уметности нашег завичаја, а у плану је и гостовање широм Србије. Подршку у припреми и наступима овом друштву даје и новоформирани градски оркестар у Медвеђи. Културно уметничко друштво „Вез“ своје пробе одржава у простовијама фискултурне сале Основне школе која је обезбедила и просторне услове не само за наступе, већ и за пробе и увежбавање.

vez 04vez 05

Културно Уметничко Друштво ВЕЗ не би ни могло да функционише да није било адекватне подршке Скупштине општине Медвеђа. Ово друштво је до сада је имало више десетине наступа, не само на простору општине Медвеђе већ и шире. Ватрено крштење је било гостовање секције „Вез“ у братској општини Плужине, у Црној Гори. По нашем програму ово удружење ће у будуће наступати свуда тамо где је могуће представити фолклорне уметности нашег завичаја, а у плану је и гостовање широм Србије. Подршку у припреми и наступима овом друштву даје и новоформирани градски оркестар у Медвеђи. Културно уметничко друштво „Вез“ своје пробе одржава у простовијама фискултурне сале Основне школе која је обезбедила и просторне услове не само за наступе, већ и за пробе и увежбавање.

vez 04vez 05

Leskovac: Strings 2018. godine: Program od 23. do 30. jula 2018.godine

LESKOVAC – (PanoramaPress.016) – STRINGS 2018. – ПРОГРАМ – OБАВЕШТЕЊЕ!  У СЛУЧАЈУ ЛОШЕГ ВРЕМЕНА КОНЦЕРТИ  ЋЕ СЕ ОДРЖАТИ У ЛКЦ-у.

КОН.ТЕЛ: 248-302

  1. 7. Отварање изложбе фотографија STRINGS 2017. (Galerija LKC)          18:00
  2. 7. СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ       (Narodno pozorište)                                      20:00
  3. 7. Концерт ОКО STRINGS      (Narodno pozorište)                                      20:00

 

  1. 7. MASTERCLASS Антон Давидјанц, бас гитара, Русија – (Kam. sala LKC) 13:00
  2. 7. Концерт Валериј Соколов, виолина, Украјина/ Јовица Ивановић, хармоника 20:00

            (Narodnopozorište)

  1. 7. Концерт Саша Папалабру, вокал,/АпостолосКалцас, бас гитара, Грчка 22:00

            (Dvorištestarogmuzeja)

 

  1. 7. MASTERCLASS Валериј Соколов, виолина, Украјина – (Kam. sala LKC) 13:00
  2. 7. Концерт Ана Ракита, виолина/Антон Давидјанц, бас гитара, Русија 20:00

            (Dvorištestarogmuzeja)

 

  1. 7. Презентација Jacob’s School of Music– Петар Јанковић, проф. (Kam. sala LKC)13:00
  2. 7. Разговор с композитором Александром Седларом (Kam. sala LKC)       18:00
  3. 7. Концерт Јован Колунџија, виолина             (Svečana sala Grada)                                    20:00

 

  1. 7. Уживо митовање емисије Сусретања, Радио Београд 2(Kam. sala LKC) ???        15:00
  2. 7. Завршни концерт ГИТАРА и КОНТРАБАС (Veliki hol LKC)                   18:00
  3. 7. Завршни концерт ГУДАЧИ                                     (Svečana sala Grada)                        21:00

 

  1. 7. Додела диплома                                     (Veliki hol LKC)                               20:00
  2. 7. ЗАТВАРАЊЕ ФЕСТИВАЛА (Veliki hol LKC)                               20:00
  3. 7. Концерт професора предавача (Veliki hol LKC)                               20:30

 

  • Prezentacija časopisa Muzika klasika ????