ЛЕСКОВАЦ – (PanoramaPress) -Технолошки факултет у Лесковцу био је почаствован да на самом почетку рада у својим редовима има проф. др Чедомира Раденовића, који је дао велики допринос његовој афирмацији и рејтингу у породици високошколских организација Универзитета у Нишу. Зато је са великим задовољством дочекана монографија о овој значајној личности српске и међународне научне провенијенције. У издању Друштва физикохемичара Србије, крајем 2017. године, штампана је монографија о проф. др Чедомиру Раденовићу, коју је приредио за штампу др Младен Мирић, уз поштовање Шилерове мисли да „Човек слика себе својим делима“, па му зато није било тешко да нам га представи као научника престижног угледа коме и почетни део презимена потврђује да је рад његова лична карта, првенствено у океану научног блага човечанства. А он је обавезао приређивача да већ на почетку књиге саопшти да је јунак ову вредну књигу посветио својој породици, као најважнијем стубу модерне цивилизације. Јер, и цео његов научни и стручни рад се односи на откривање нових токова научне мисли за добробит свих људи. Наш сусрет са професором Раденовићем био је упечатљив и по његовој скромности и пријатности испуњеној унутрашњом духовном лепотом и непосредношћу и научничком харизмом и оданошћу југу Србије, који даје људе неисцрпне енергије и посвећене научним изазовима и спремношћу да иза себе остави наследнике значајне научне генерације, који су и данас поносни што су имали ту част да освоје и делић његова пажње. Заљубљеник у научне изазове цео свој радни век је посветио својој земљи вративши се из Москве након постдипломсих студија са ореолом предавача на Катедри за биофизику Државног универзитета „Ломоносов“, да би свој неисцрпни капацитет нагомиланог знања посветио свој земљи и као дуг свом родом селу Магашу из општине Бојник испод легендарне планине Радана. Носталгична нота његовог карактера и осећај обавезе да родном крају посвети бар мали делић свог огромног знања дошла је до непосредног остварења када је са пуно задовољства и одушевљења од 1981. до 1986. године прихватио да помогне новооснованој првој високошколској установи на југу Србије Технолошком факултету у Лесковцу као деветом по реду Универзитета у Нишу. Прихватио је ангажовање на предмету физичка хемија и остао је таман толико да изнедри своју замену, младе наследнике већ великог и признатог стручњака, да би своју мисију наставио на Универзитету у Београду.
Његова научна опсесија биле су биофизика, биофизичка хемија и физиологија, а педагошки рад и на Универзитету у Београду у Центру за мултидисциплинарне студије и на Факултету за физичку хемију. У Лесковцу је доживео и велико задовољство професора да као ментор изнедри младе магистре и докторе наука управо у областима које су његови пионирски подухвати у областима у којима је заузео часно место у храму српске и међународне науке. Ако сазнамо да је своја научна сазнања саопштавао у бројним градовима бившег Совјетског Савеза и Руској федерацији, као и у Европи и Америци, онда је његов боравак на Технолошком факултету у Лесковцу више од почасти и научне хуманости. У привредној сфери, како наводи приређивач текста „био је добар и коректан преговарач, сталожен увек припремљен, са целовитом концепцијом, ефикасан, јасан у ставовима и вешт у решавању проблема“.
Свој радни век, пуне четири деценије, проф. др Чедомир Раденовић је провео у Институту за кукуруз „Земун Поље“ у лабораторији за биофизику, коју је он формирао, научној дисциплини која је постала темељна одредница привредног успона сваке земље. Његово име у овој области је незаобилазно, а научно ангажовање није престало ни после пензионисања 2002. године уз настављање истраживања у области биофизике, биофизичке хемије, физиологије, селекције семенарства кукуруза и наступима на бројним научним скуповима и саветовањима. За шест деценија научно стручног рада објавио је 11 књига, затим пет поглавља у посебним књигама, био редактор 11 књига и преводилац са руског, добитник признања и одликовања и цитиран 180 пута у научној литератури. Зато је сасвим очекивано да су три редовна члана Српске академије наука и уметности дали предлог да проф. др Чедомир Раденовић постане њен дописни члан. Са великим задовољством и одушевљењем овај предлог подржавају и сви његови студенти, магистранти и докторанти, као и сарадници у Институту за кукуруз „Земун поље“.
Очигледно је да је приређивач текста др Младен Мирић ову књигу писао са пуно одговорности, љубави, оданости и посвећености и жељом да се посебно нагласи честа монографска запостављеност комплексне обраде животног, стручног и научног рада оних људи који морају бити понос Србије у културној и научној баштини једног народа. Не може се прихватити пракса да се великани научне мисли препознају само у уском кругу актера, да буду ускраћени од искреног дивљења и обичних људи, који су такође заљубљеници у научне узлете своје земље. Зато је подухват др Мирића вредан пажње утолико пре што је презентовао животопис проф. др Раденовића на посве необичан, али прихватљив начин и по стилу и по композицији, који може и мора да буде изазов за још већа и темељитија истраживања о раду и његовој делатности који би преузели на себе историчари, али и истакнути стручњаци појединих области којима се он бавио. То би подразумевало и анализу свих његових радова и резултата њихове примене, али и детаљнију обраду животног израстања таквог великана научне мисли са југа Србије. Импозантна је чињеница да је наведено 446 библиографских јединица, али и, што је и права реткост, 67 фотографија из његовог живота, што се такође може посебно анализирати.
На крају била би нам посебна част да Технолошки факултет организује промоцију овог вредног сведочанства о горостасу научне мисли, која није само апотеоза већ можда и више од тога.
Проф. др Живан Стојковић
Проф. др Милорад Цакић
Medija Centar Danilo Kocić 