ЛЕСКОВАЦ – Лесковачки писци-трагови и трагања, III (Панорама лесковачког песништва 1944 – 2014) аутора Данила Коцића, новинара и писца, појавила се из почетком ове године из штампе и посредством Интернета представљамо је јавности. Ускоро ће бити промовисана у Лесковцу и Власотинцу. Издавачи: Народна библиотека „Десанка Максимовић“ из Власотинца, Филекс из Лесковца, Удружење писаца Лесковац и аутор.
НАПОМЕНА: Овде видети комплетну збирку (са фотографијама) и два тома студије у PDF
Данило Коцић:“Панорама лесковачког песништва (1944 – 2014)„
Данило Коцић: „Лесковачки писци – трагови и трагања“, I том
Данило Коцић: „Лесковачки писци – трагови и трагања“, II том
I
УМЕСТО УВОДА – Панорама лесковачког песништва (1944 – 2014) рађала се из протеста, али уз много наде; рађала се јер сам хтео, иако свестан своје недовољне упућености у све тајне лесковачке литературе, па и недовољног знања у писању овако обимних и значајних дела, да се као човек овог временског теснаца, макар делимично, одужим вредним, упорним људима, који су живели у другим временском простору. Истовремено настала је из жеље да прибележим, макад узглед, у фрагментима, који камичак сјаја о људима, писцима, и не само њима, који и данас стварају, каткад потпуно заборављени или врло мало признати у средини којој су поклонили најлепше године и своје најлепше снове. Писање – давно сам чуо и прибележио – писање је дело усамљених људи. Самоћа се дружи са надом да ће тај тренутак бити наше једино – вечито трајање![1]
Ако се могла поткрасти нека омашка, која нас по људској слабости несустало прати, онда то поред осталог, није знак пристрасности или мањкавости субјективне природе (разлог свакако лежи и у томе, и сваки је изговор слаб), него само потврда чињенице да је – на оваквом послу и на овако необрађеном пољу – тешко начинити дело у целини успело у својој замисли, чак и да су на располагању претходне предрадње и опширна испитивања.[2]
Панорама лесковачког песништва (1944 – 2014) могло би се рећи да је и понајмање моја рукотворина. Ако се пажљиво чита, а верујем да ће је многи тако и читати, лако се може уочити, као на брисаном простору, да ми је у овом подухвату богата литература била највећи савезник. Ако човек жели да буде довољно искрен и ако жели да буде део оваквог пројекта, природно је што је своје савезнике морао да тражи у књигама које су створене пре десет, двадесет, па и стотину година. И не само у књигама, и не само у периодици, и не само у затуреним белешкама. Дабоме, највише тамо, али за овакву врсту подухвата потребно је све то и много више од тога. Оно најважније – уз свакодневни, упорни, систематски рад – остаје ипак тајна сваког аутора. То је та шифра која може да доведе до успеха. Тај део стваралачког чина је – само мој! Трагање, одабир литературе, процена вредности сваког податка, критички осврт на време, људе и догађаје, дело су којим се сваки аутор може без остатка да прикаже свима – и добронамернима и осталима. Ти остали су, знам из властитог искуства, драгоценији, важнији саговорници, јер ионако аутор верује – ма колико био самокритичан и склон реалности – да је написао добру књигу. Јер, да није тако, оне не би ни настајале!
У писању оваквих књига – и то свакако треба казати – није довољна само ауторова жеља, па ни обимна литература (али су то, свакако, предуслови без којих се тај наум не може остварити), нужна је и нека врста интелектуалне дрскости да се на све изазове који се намећу дају одговори ,,отворених очију’’. Дабоме да је и то само део, али важан део, посла, а све остало је – мукотрпно истрајавање. Могао бих да закључим, не без лажне скромности, да сам део овог пројекта највећма успешно остварио, али се надам да ћу уз отворену, стручну критику, понешто од пропуштеног исправити у наредном издању и тако омогућити још потпунији увид у песничко стваралаштво Лесковца у веку који је за нама, али и на почетку новог доба.[3]
%
Многи, не без разлога, за „златни период“ Лесковца означавају раздобље између два светска рата (1918 – 1941). Године 1920. покренут је недељни лист ,,Лесковачки гласник’’ чији је дугогодишњи уредник и сарадник био Сретен Динић. Ово гласило је излазило до 1941. године и испуњено је углавном пригодним песмама Сретена Динића и других мање познатих стваралаца. Од 1933. до 1935. године излазиле су ,,Недељне новине’’ у којима су објављиване и песме које, додуше, немају неку већу уметничку вредност. Поред овога, било је и других гласила у којима су се такође оглашавали ондашњи песници. Између два светска рата песме су објављивали Сретен Динић, Милут Милатовић, Фреди Фазловски, Добровоје Каписазовић, Григорије Гљебов, Драгутин М. Ђорђевић, Ратко Павловић и други.[4]
За песничку и уопште стваралачку климу Лесковца посебно је била значајна 1953. година када се појављује први број часописа ,,Наше стварање’’, а 1969. формиран је Градски књижевни клуб, у Брестовцу је почео да ради Клуб младих списатеља ,,Сневање’’, а од 1972. године почео је да делује КК Глубочица. Своје библиотеке покрећу Народни музеј, Раднички универзитет, Наша реч и КК Глубочица.
Крајем 1996. године основано је Удружење писаца које исте године покреће своје гласило ,,Помак’’, а после подуже паузе појавио се први број нове серије ,,Нашег стварања’’. Лесковачка ,,Наша реч’’ покреће часопис ,,Освит”, који су од првог до последњег, 24. броја, уређивали главни уредник Саша Хаџи Танчић и одговорни уредни Михајло Дедић.[5]
Удружење писаца Лесковца 1998. године објављује ,,Зборник радова лесковачких писаца’’. Био је то после ,,Песмописа’’ први и најзначајнији покушај да се на једном месту нађу радови лесковачких стваралаца, али је и ту само делимице дата слика актуелног песничког и уопште књижевног тренутка Лесковца.
%
Проучавајући стваралаштво Лесковца од 1887. године, односно од ослобођења од Турака до почетка друге деценије XXI века, користио сам богату литературу, али су за историју лесковачке књижевности две књига посебно значајне:
,,Преглед лесковачког књижевног стваралаштва’’ Драгољуба Трајковића (Наше стварање, Лесковац 1973) најпотпунија панорама урађена о лесковачкој литератури.[6]
,,Песмопис’’ Мирослава Миловановића (Културни центар, Лесковац 1977) најзначајнији и најпотпунији преглед лесковачког песништва од 1945. до 1975. године.[7]
II
У Лесковцу се повремено оглашавају песници у заједничким збиркама, што је било посебно важно за младе, недовољно афирмисане или потпуно непознате ствараоце. Неке збирке спадају у ред најбољих остварења у лесковачкој литератури после Другог светског рата.[8]
ПЕСМОПИС – За историју лесковачког песништва посебно је била значајна 1977. година. Тада је Културни центар (директор Слободан А. Младеновић, главни и одговорни уредник Борислав Здравковић) објавио ,,Песмопис, лесковачки песници 1945 – 1975’’ који је уредио и предговор написао Мирослав Миловановић. Та песничка збирка се и данас, без обзира на неспорне слабости, може сматрати за најбољу панораму песништва у граду на Ветерници.[9]
ПРЕПОЗНАВАЊА– Збирку песама „Препознавања“ објавио је Књижевни клуб „Светислав Вуловић – Лесковац 1962. године и у њој су заступљени песници: Борислав Здравковић, Јосиф Стефановић, Бранко Перошевић и Раде Јовић.
ДОБРОДОШЛИЦА ЗА ПТИЦЕ – Лесковачки Раднички универзитет објавио је 1968. године заједничку збирку песама и прича „Добродошлица за птице“, која није остала незапажена у лесковачкој културној јавности. У књизи су представљени: Лазар Миленковић, Станоје Станковић, Станимир Стојмировић, Бранимир Стаменковић, Божидар Митровић и Љубомир Живковић.
АПРИЛСКИ ЖУБОРИ – Поводом 90. годишњице Лесковачке гимназије, Раднички универзитет у Лесковцу објавио је 1969. године заједничку зборку песама „Априлски жубори“. Заступљени су: Мирјана Тасић, Љиљана Јашовић, Ђокица Петковић и Миодраг Горановић.
МЛАДОСТ ПОМОРАВЉА – У Брестовцу је 1970. године објављена збирка песама „Младост Поморавља“. Заступљено је 11 песника: Вукашин Цекић, Слободан М. Марковић, Миша Цветанус (Миша Цветановић), Снежана Милошевић, Светолик Станковић, Зорица Антић, Слађана Пешић, Марија Цветковић, Живка Ценић, Љиљана Николић и Благоје Момировић.
ЗБОРНИК РАДОВА ЛЕСКОВАЧКИХ ПИСАЦА – Удружење писаца општине Лесковац објавило је 1998. године ,,Зборник радова лесковачких писаца’’. Био је то после ,,Песмописа’’ први покушај да се на једном месту нађу најбољи ствараоци овога краја. Избор и предговор написао је др Славољуб Обрадовић, а уводник Томислав Н. Цветковић.[10]
ЛЕКСИКОН ПИСАЦА ЛЕСКОВАЧКОГ КРАЈА – Књижевни клуб ,,Глубочица’’ објављује ,,Лексикон писаца лесковачког краја’’ 2003. године (уредник и аутор предговора Станко Ђорђевић) као књигу која ће бити прозивник писаца лесковачког краја за вечност.[11]
ГЛУБОЧИЦА ИЗМЕЂУ ОБАЛА – Објављено је више заједничких књига под тим насловом, а заступљени су, углавном, радови чланова КК Глубочица, а неки лесковачки песници су се највише афирмисали управо у тим литерарним свескама.[12]
ЂЕЛЕМ, ЂЕЛЕМ – (,,Ђелем Ђелем’’ – ,,Đelem, đelem’’) – Књига изворних песама Рома јужне Србије – ..Ђелем, ђелем…’’ већ при првом сусрету плени отменом једноставношћу и племенитошћу вековних порука које песме собом носе. То је књига коју је живот вековима ткао. То је књига туге и радости, књига у којој је са мало речи испричан читав један живот. Живот који чине и рађање и умирање, аргатовање и робијање, живот сав прожет љубављу превеликом, па и кад је неузвраћена. Свака песма ове књиге је својврстан чувар језика народног који је мимо свих вековних мука сачувао корен.[13]
ЋАВОРИКО СУНО – ДЕЧИЈИ САН – Група младих, амбициозних и талентованих песника окупљених око збирке по насловом „Време је за дечју поезију“ из Дома културе Рома у Лесковцу, током 2011. године приредила је неколико литерарних радионица.[14]
ШТА СВЕ СТАНЕ У ЈЕДНУ ЉУБАВ – Слику стваралаца лесковачког краја употпуњује, сигурно, и невелика, али значајна збирка грделичких песника. Књижевни клуб ,,Дервен’’ објавио је код лесковачког ,,Филекса’’ (2005) књигу ,,Шта све стане у једну љубав’’ (приредио Дејан Ђорђевић, професор књижевности).[15]
III
ЛЕСКОВАЧКИ ПИСЦИ – Лесковац је између два светска рата имао неколико више изузетних ствалаца као што су Наталија Арсеновић Драгомировић, Сретен Динић, Јован Јовановић, Жак Конфино, Добривоје Каписазовић, Брана Митровић, Атанасије Младеновић, Миливоје Перовић, Аристомен Ристић, Фреди Фазловски и други.[16]
%
После Другог светског рата у Лесковцу почиње да се ствара нова клима. Млади, талентовани ствараоци оглашавају се у листовима и часописима, а организују се и књижевне вечери. Октобра 1944. појављује се ,,Наша реч’’, која објављује и прве песме лесковачких аутора. Тада су се огласили Добривоје Каписазовић, Драгиша Кнежевић и други, како се говорило, ,,напредни и културни јавни радници.’’ Прво књижевно вече ,,на нивоу града’’ одржано је 1949. године. Том приликом су представљени млади песници међу којима треба истаћи Миодрага Митића и Борислава Здравковића.[17]
Од краја Другог светског рата до почетка друге деценије XXI века, у Лесковцу су се, краће или дуже оглашавали (а неки су и сада веома активни) многи аутори.[18]
КЊИЖЕВНА КРИТИКА – Књижевном критиком у Лесковцу, поред неколико доктора наука (проф. др Душан Јањић, проф. др Тихомир Петровић, проф. др Никола Цветковић, проф. др Живан Стојковић), успешно су се бавили и поједни писци, историчари, публицисти и новинари: Верица Баторовић – Божовић, Љубиша Динчић, Михајло Дојчиновић, Јовица Ђорђевић, Станко Ђорђевић, Тамара Стојановић – Ђорђевић, Дејан Ђорђевић, Борислав Здравковић, Маре Каранфиловић, Данило Коцић, Мирослав Лукић, Мирослав Миловановић, Биљана Мичић, Владимир Мичић, Боркица Миловановић, Јован Михајловић, Јован Пејчић, Драган Радовић, Томислав Стевановић, Марија Стојановић Милена Стојановић, Јовица Стојановић, Душан Стошић, Димитрије Тасић, Драган Тасић, Живојин Тасић, Николај Тимченко и Велимир Вили Хубач.[19]
ИСТОРИЧАРИ И ПУБЛИЦИСТИ – Поред неколико познатих историчара и публициста као што су Драгутин Ђорђевић, др Сергије Димитријевић, Драгољуб Трајковић, проф. др Димитрије Кулић, проф. др Живан Стојковић, Хранислав Ракић, Никола Илић, Добросав Туровић, Верољуб Трајковић, др Иван Бецић, запажена дела из историографије и публицистике објавили су Миодраг Андрејевић, Жарко Бјелетић, Властимир Вељковић, Драгутин Гроздановић, Јован Ђорђевић, Мирослав Здравковић, Нинослав Златановић, Небојша Ивановић, Томислав Илић, Тихомир Јовановић, Драгиша Костић, Славко Крстић, Милан Леви, Јован Миљковић, Миодраг Митић, Србољуб Миленковић, Благоје, Младеновић, Бранислав Младеновић, Слободан Младеновић, Момчило Миленковић, Миомир Нешић, Петар Петровић, Вукадин Ристић, Милан Симоновић, Предраг Стајић, Душан Стаменковић и Слободан Стојиљковић.[20]
%
Панорама лесковачког песништва (1944 – 2014) мој је скромни дуг бројним пријатељима који су ме протеклих година подстицали да се латим обимног, тешког, али занимљивог истраживачког посла и да, уз студију ,,Лесковачки писци – трагови и трагања, I и II“, сачиним и овај, надам се, вредам песнички одабир.
Данило КОЦИЋ
[1] Данило Коцић, Уместо увода, Лесковачки писци – трагови и трагања, I – II Лесковац 2015.
[2] Проф. др Тихомир Петровић, Историја српске књижевности за децу, Учитељски факултет Врање 2001, стр. 547.
[3] Видети студију Лесковачки писци – трагови и трагања, I-II (прилози за историју лесковачке књижевности и публицистике), Лесковац 2015.
[4] Мирослав Миловановић, Песмопис, лесковачки песници 1945-1975, К. центар Лесковац 1977, стр. 6.
[5] Напомена: Опширније видети студију Лесковачки писци – трагови и трагања, I-II, Лесковац 2015.
[6] ДРАГОЉУБ ТРАЈКОВИЋ – Драгољуб Трајковић – (Лесковац, 1904), правник, судија, публициста, бавио се новинарством и историјом. Трајковићев стваралачки опус је богат, плодан и разноврстан. Од када је као гимназијалац заорао стваралачку бразду, од 1923. године, па до смрти 1992. године, објавио је 11 књига и брошура и преко 250 радова у разним новинама, часописима и алманасима. Највише прилога објавио је у ,,Нашем стварању’’ и ,,Лесковачком зборнику’’, затим у ,,Лесковчаком гласнику’’, ,,Лесковачком привреднику’’, ,,Врањским новинама’’, ,,Недељним новинама’’, потом ,,Зети’’, ,,Трибуну’’ (Алексинац), ,,Нашем листу’’, ,,Браничеву’’ (Пожаревац), ,,Правди’’, ,,Архиву’’, ,,Аналима’’, ,,Правном животу’’ (Београд), и др. Био је оснивач и члан управе Народног универзитета, затим врстан сарадник Народног музеја, Народне библотеке и других културних установа Лесковца. Народни музеј објавио му је неколико књига. Као студент права и публициста, Трајковић је 1927. године објавио прву књигу ,,Први весници слободе’’, затим ,,Покрети за ослобођење 1877-78’’ (Лесковац, 1928), ,,Ми једемо паприке и зидамо фабрике’’ (Лесковац, 1930) и ,,Силуете из Финара’’ (Лесковац, 1932). Такође је штампао и две историјске расправе о аграрном питању и сељачким бунама у Јужном Поморављу (1927-1928). Касније је објавио још седам књига: ,,У чему је тајна појаве и развитка индустрије у Лесковцу – Историја једне првобитне акумулације’’ (Ужице, 1940), ,,Из нашег манчестерства’’ (Београд, 1953), затим ,,Историја лесковачке индустрије до Другог светског рата’’ (Београд, 1961), ,,Немањина Дубочица од најстаријих времена до ослобођења од Турака’’ (Београд, 1961), ,,Из прошлости Лесковца и околине’’ (Лесковац, 1977), потом ,,Јужно поморавље у гласу својих посланика 1903-1914’’ (Лесковац, 1981) и ,,Ладовинке и фотељке’’ (1985). Трајковић је списатељски рад почео поезијом. Писао је чланке из књижевности: ,,Критика идеалистичке концепције уметности’’, ,,Бранислав Нушић’’, ,,Анђелко Крстић’’, ,,Македонски писци’’, затим ,,Српски народни епос’’, ,,Ладовинке и фотељке’’, ,,Преглед лесковачког стваралаштва’’ (Наше стварање, Лесковац, 1973) и друге. О делима Драгољуба Трајковића објављене су ласкаве белешке и прикази у гласилима, часописима и зборницима. У заоставштини Драгољуба Трајковића остао је већи број необјављених рукописа, студија, приказа, есеја и радова, што представља драгоцено благо за садашње и будуће историчаре, филологе, публицисте и књижевнике. Напомена: Опширније о раду Д. Трајковића видети одељак о публицистима у студији „Лесковачки писци и њихово доба I – II, Лесковац 2014.
[7] Мирослав Миловановић, професор српског језика, препознатљив у лесковачкој културној јавности по антологијској збирци песама „Песмопис“ (лесковачки песници 1945-1975), која се појавила 1977. године и сматра се најбољом збирком песничког стваралаштва Лесковца. Аутор је и књиге „Књижевно-критички фрагменти“ (Обелиск, Београд, 1970) у којој је представио тридесетак аутора међу којима и познате лесковачке ствараоце – Бору Здравковића, Јоцу Михајловића и Љубу Стојановића. (Напомена: Опширније о Миловановићу видети књиге Лесковачки писци – трагови и трагања, I-II, Лесковац 2015).
[8] Напомена: Опширније видети студију Лесковачки писци – трагови и трагања, I-II, Лесковац 2015.
[9] Напомена: У Песмопису су представљени следећи аутори: Слободанка Антић, Јасмина Богдановић, Миодраг Горановић, Милан С. Димитријевић, Сава Димитријевић, Милорад Додеровић, Михајло Дојчиновић, Јелена Дугоњић, Драгољуб Ђокић, Љубомир Живковић, Борислав Здравковић, Драган Здравковић, Војислав Истатковић, Љиљана Јанаћковић, Радомир Јовић, Владимир Красић, Душанка Крстић, Лазар Миленковић, Зоран Љубичић, Миодраг Митић, Божидар Митровић, Војин Митровић, Јоца Михајловић, Зоран Младеновић, Слободан А. Младеновић, Братислав Николић, Првољуб Пејатовић, Бранко Перошевић, Ђокица Петковић, Љиљана Петровић, Вукосава Поповић, Невенка Поповић, Драган Радовић, Љиљана Ристић, Биљана Соколовић, Мирјана Соколовић, Бранимир Стаменковић, Станоје Станковић, Јосиф Стефановић, Димитрије Тасић, Мирјана Тасић, Миша Цветановић, Драгојла Цветковић, Ђорђе Цветковић, Никола Цветковић, Томислав Н. Цветковић и Радослав Шушулић.
[10] Цветковић је прибележио: ,,Година 1996. вишеструко је значајна за штампарство и издаваштво у Лесковцу: обележена је 110. годишњица прва штампарије, 100. годишњица покретања листа ,,Лесковчанин’’ и 50. годишњица Графичког предузећа ,,Напредак’’. Ова три датума обележени су радно и стваралачки, обновљен је ,,Лесковчанин’’, покренут је нови лист за књижевност, уметност и културу ,,Помак’’, а објављена је и монографија ,,50 година Графичког предузеће ,,Напредак’’. Почетком 1996. године, тачније 23. фебруара, одржана је оснивачка скупштина Удружења писаца општине Лесковац. Иницијативни одбор сачињавали су: Јосиф Стефановић, Томислав Н. Цветковић, Михајло Дојчиновић, Сава Димитријевић, Тихомир Петровић, Данило Коцић, Ненад Кражић, Мира Коцић, Раде Јовић.
[11] У предговору под насловом ,,Прозивник писаца лесковачког краја за вечности’’, Станко Ђорђевић, професор и књижевни кртичар пише: „На иницијативу књижевника Јосифа Стефановића и свестрану подршку већег броја писаца прихватио сам се, у име Књижевног клуба ,,Глубочоца’’- Лесковац, овог одговорног задатка да уредим ,,Лексикон писаца лесковачког краја’’ као књигу која ће бити прозивник писаца лесковачког краја за вечност. (…) Драгољуб Трајковић је објавио ,,Преглед лесковачког књижевног стваралаштва’’. Других историчара књижевности није било. Временски период од 500 година није научно проучен. (…) Прихватите ,,Лексикон писаца лесковачког краја као своју породичну књигу. Сачувајте Лексикон и за своје потомке. Књижевни клуб ,,Глубочица’’ 2003. године објављује ,,Лексикон писаца лесковачког краја’’ у коме су дати краћи подаци о већини аутора, њихове најзначајније књиге и оцене рецензената. Појава ,,Лексикона писаца лесковачког краја’’ је, ипак, била дочекана уз подељене коментаре, јер у њему нису представљени, на пример, Николај Тимчено, Раде Јовић и Борислав Бора Здравковић, изузетно значајни ствараоци.
[12] У збирци Глубочица између обалаа 2007/2008. записано је: Председник клуба је Боркица Миловановић. Од оснивања клуба, она је прва жена председник. Професор Станко Ђорђевић о успешном вођењу каже: „… У једном периоду од шест година издала је шест књига Глубочица између обала, као и Лексикон писаца лесковачког краја. У историји клуба ниједан председник није имао такав издавачки подухват. Поред тога, организовала је низ књижевних сусрета, саарађивала са другим књижевним клубовима…“
[13] Гордана Томић Радојевић, Песме душом ткане, вековима низане у колајну неба и земље, део уводника из књиге Đelem, đelem – Лутао сам, лутао (Дом културе Рома, Лесковац 2000.
[14] У збирци песама „Ћаворикано суно“ – „Дечији сан“ („Време је за дечју поезију“), Дом културе Рома Лесковац, 2013. године присутни су следећи аутори (по редоследу објављених прилога): Марија Куртић, Ана Идић, Анита Мустафић, Габријела Асановић, Елеонора Алимовић, Емина Бакић, Зоран Шабановић, Филип Камберовић, Мартина Милићевић, Оливера Саитовић, Филип Камберовић, Драган Бекташевић, Расим Куртић, Сабрина Саитовић, Сара Демировић, Зага Јашаревић, Стефан Асановић, Филип Камберовић, Симон Саитовић, Христина Алијевић, Душко Куртић, Армандо Куртић, Симон Саитовић, Нена Шабановић, Мартина Ајдаревић, Тасим Барјамовић, Јета Демировић, Роналда Аметовић, Снежана Тоскић, Сабрина Салијевић, Стана Ибраимовић, Маријола Аметовић, Јована Станковић, Марија Ђокић, Стана Ибраимовић, Јована Станковић, Катарина Стојичевић и Кристијан Елезовић. Напомена: аутори песама сз ученици ОШ П. Тасић, Вожд и Светозар Марковић.
[15] На крају ове књиге дају се веома занимљиви, драгоцени био-библиографски подаци. Ево понешто о сваком аутору по редоследу из збирке: Драгутин Николић (1939-2006, Грделица), доктор медицине, интерниста; објавио пет збирки песама: Снови на јастуку, Ратници у белом, Уста пуна смеха, На крилима снова и Раздрагана планета; Светозар Веселиновић (1949, Кљајић), техничар; објавио збирку песама за децу ,,Песме и шале за одрасле и мале’’, живи у Грделици.; Петар Станковић (1942, село Грделица), ВКВ електричар, пензионер. Живи у Грделици; Вера Стојиљковић (1954, Власотинце), завршила средњу економску школу, живи и ради у Грделици.; Дејан Ђорђевић (1970, Велика Сејаница), песник, професор. Живи и ради у Грделици; Драган Величковић (1963, Велика Сејаница), живи и ради у Великој Сејаници, бави се сликарством; Драган Миткић (1958, Грделица), завршио Филозофски факултет у Скопљу, група филозофија. Живи у Грделици; Драган Стојановић (1976, Београд), завршио Педагошки факултет, одсек историја. Живи и ради у Новом Саду; Добривоје Бошковић (1936, Грделица), дипломирао на Медицинском факултету у Београду, а последипломске студије и специјализацију завршио на Универзитету Гетинген у Келну. Аутор је књига: поема ,,Посланица’’, ,,Чежња’’, ,,Суд и усуд’’, комедије ,,Грделички крос’’ и романа ,,Сагореле сени’’. Од 1963. живи у Немачкој.Маја Хрман (1975, Лесковац), завршила Филолошки факултет у Београду и Филозофски факултет у Приштини. Живи и ради у Крагујевцу.
[16] Напомена: Видети студију Лесковачки писци – трагови и трагања, I-II, Лесковац 2015.
[17] Мирослав Миловановић, Песмопис, Лесковац 1977, стр. 12.
[18] Радмила В. Антанасијевић, Велибор Баљозовић, Добривоје Бошковић, Радунка Богдановић, Верица Баторевић – Божовић, Јован Белић, Славица Блажић Беба, Миодраг Величковић, Новица Величковић – Позни, Властимир Вељковић, Љиљана Вучковић, Светозар Веселиновић, Миодраг Горановић, Радиша Грујић, Александар Давинић, Милан С. Димитријевић, Љубиша Динчић, Надежда Нада Димитријевић, Сава Димитријевић, Михајло Дојчиновић, Дејан Ђорђевић, Тамара Стојановић – Ђорђевић, Небојша Ђокић, Стојанка Станковић – Ђурић, Борислав Здравковић, Саша Ж. Здравковић, Миодраг Драган Здравковић, Драгана Зоричић, Јелена Златковић, Смиља Илић, Војислав Ј. Истатковић, Љиљана Јанаћковић, Снежана Јанковић, Љиљана Јањић, Снежана Јањић, Раде Јовић, Зоран Јовановић, Мирослава Јовановић, Саша Јовановић, Нина Костић, Јадранка С. Костић (девојачко Савић), Маре Каранфиловић, Слободан Костић Коста, Данило Коцић, Мира Коцић, Даринка Костић Владимир Красић, Ненад Кражић, Аница Крстић, Небојша Крстић, Миомир Мија Кулић, Љиљана Крстић, Лазар Миленковић, Боривоје Лукић Маја Лукић, Предраг Марић, Светислав Марјановић – Цеци, Димитрије Миленковић, Никола Милићевић, Радомир М. Милојковић – Бале, Борица Миловановић – Боркица, Љиљана Такић Миленковић, Зорица В. Митић, Нинослав Миљковић, Љубинка Младеновић, Слађана Младеновић, Војин Митровић, Никола Митровић, Станко Миљковић, Јован Јоца Михајловић, Богољуб Михајловић, Јована Г. Момчиловић, Слободан Николић Травица, Милан Момчиловић, Драгутин Николић, Петар Д. Николић, Нада Николић, Драгана Нешић, Првољуб Пејатовић, Јасмина Петковић, Груја Петковић, Перица Пешић, Марија Пешић, Драган Радовић, Годана Томић Радојевић, Драгомир Радовановић, Самник Силомић (Ратомир Костић), Саша Станковић, Горица Станковић, Светолик Станковић, Предраг Станковић, Иванка Стојановић, Јелена Станковић, Марина Т. Стевановић, Живојин Станковић, Зоран Стојановић, Зорица Стојановић Саша Стојановић, Љуба Стојановић, Марко Стојановић. Тамара Стојановић – Ђорђевић, Весна С. Стојковић – Тара, Станимир Стојмировић Грицко, Марина Т. Стевановић, Јосиф Стефановић, Весна Тара Стојковић, Братислав Тодоровић, Вукица М. Марковић – Ћукаловић, Живојин Трајковић, Добросав Ж. Туровић, Драгослав Хаџи Танчић, Саша Хаџи Танчић, Жељко Хубач, Миша Цветановић, Радисав – Филекс Филиповић, Бојана Цветковић Лебанац, Костадин Цветковић, Томислав Н. Цветковић. Миодраг Цветковић, Вукашин Цонић и Радослав Шушулић. Напомена: Видети студије Лесковачки писци и њихово доба I-II, Лесковац 2014.
[19] Опширније, Лесковaчки писци – трагови и трагања, I – II, Лесковац 2015.
[20] Опширније, Лесковaчки писци – трагови и трагања, I – II, Лесковац 2015.
Medija Centar Danilo Kocić 