Otvorena izložba: „Plivanje u Vlasotincu od banjanje do sporta“

ВЛАСОТИНЦЕ – У галерији Народне библиотеке „Десанка Максимовић“ отворена je изложба фотографија и докумената о развоју спортског пливања у Власотинцу. Изложба је названа „ Пливање у Власотинцу, од бањање до спорта“. У препуној галерији присутнима се најпре  обратио в.д. директора библиотеке  Срба Такић и рекао да је ово још једна прилика да се подсетимо и истовремено отргнемо од заборава део власотиначке историје, да се млади суграђани а и сви присутни сете на једно прошло време, на људе који су име Власотинца пронели широм некадашње земље бавећи се пливањем.

Обраћајући се присутнима Слободан Ћукаловић,  један од организатора изложбе,  је истакао да је пливање било један од значајних спортова у периоду од 1953. до 1965. године. Да су тада Власотинчани у овом спорту постизали веома добре резултате и на републичком нивоу.

„Базен који је некада постојао у Власотинцу управо је дар Пливачког савеза Србије за постигнуте резултате наших пливача. Изложбом смо хронолошки хтели да подсетимо на развој спортског пливања у Власотинцу, да се подсетимо на доајене власотиначког пливања. Желимо да подстакнемо људе да поново покренемо оно што је некада било у Власотинцу, а спортско пливање је свакако део тога“, казао је Слободан Ћукаловић.

Говорећи о развоју спортског пливања, о пливачима који су име свог места пронели широм некадашње  Југославије, Петар Шушулић, професор физичке културе у пензији је рекао да је спортско пливање у Власотинцу кратко трајало али је било веома бурно.

„Збивања из већих места у своје средине углавном су доносили студенти, тако је и са пливањем,  развој спортског пливања у Власотинцу управо се веже са првом генерацијом студената. Прва поратна генерација студената управо је ударила камен темељац власотиначком пливачком спорту, међу њима велику улогу имали су Раде Бајић , Богдан Петровић, Зоран Димитријевић, Славољуб Краинчанић, Душан Валчић, Томислав Шушулић, Александар Младеновић и други. Није било спорта у нашем граду где свој део није имао и Пера Живковић , па је тако било и у пливању. Онда се такмичило у многим местима широм земље. Поред мушког формиран је и женски пливачки клуб. Свој допринос клубу дале су Гордана Хаџи Ђокић, Верица Хаџи Ђокић, Надица Бајић, Јелена Бошковић, сестре Душанка и Олгица Живковић и многе друге. На тамичењима су углавном постизани веома добри резултати, прва или друга места, иако тада нисмо имали базен. Тренирало се у вади у Власини. Али из разних разлога клуб није дуго опстао и постао је део пливачке секције при Друштву за телесно васпитање „Партизан“ и тако је временом Власотинце остало без клуба, сада се  углавном сви баве рекреативним пливањем, мада потенцијала за развој овог спорта има“ , рекао је Петар Шушулић.

Народна библиотека “Десанка Максимовић“ изложбу је припремила у сарадњи са Удружењем Власотинчана у Београду „Влада Илић“, преноси лист Власина.

Danilo Kocić: Zbirka „Kamen“ Gorice Stanković

ВЛАСОТИНЦЕ- Уводно излагање Данила Коцић на промоцији збирке „Камен“ 16. јуна 2017. године у Народној библиотеци „Десанка Максимовић“ у Власотинцу. – За лесковачку псникињу Горицу Станковић изречене су изузетно похвалне оцене када се појавила њена прва збирка Сама (2013). Неподељене симпатије критике и присталица модерног песничког израза стижи и објављивањем друге збирке, Месечева тајна (2014). Због тога више никога нису изненадиле оцене, боље речено бројни комплименти,  појавом најновије збирке, Камен (2016).

Горица Станковић је, дакле, новим песничким гласом потврдила оно што смо о њој давно знали. Како сам написао у поговору треће збирке, Станковићева је показала „не само да влада техником писања, него да поседује изузетан дар да у сликама препуних боја прикаже свој разноврсни, богати песнички свет“.

Горица Станковић, за чији се песнички глас може рећи да је „песникиња сете и љубави“, показала је да је хоризонт њеног поимања савременог песништва у сагласју са актуелним песничким тренутком и да је „уметност речи“ део њене свакодневне збиље.

Најновија збирка Камен има, могло би се рећи, срећно изабрани метафорички тон. Та наизглед једноставна реч вишеслојног је значења и, када се прочита цела збирка, разоткрива дубину песничке поруке и њеног трагања за смислом људског постојања и човекових потреба да љубав победи бол и сету као сталне пратиље свакодневља.

Многи стихови Горице Станковић више су од обичног песничког говора, јер се игром одабраних речи показује дух „неоткривених тајни и моћ песничког говора“.

У песми „Камен“, по којој је и збирка заоденута именословом, присутна су три велика симбола: језеро, камен и месечина. Тај симболички, али јасно изречени песнички декор, открива далеку тајну њеног срца. Талентована песникиња у „расулу безнађа“ и „прашини и тишини“ тражи наду „што води ка светлишту“. Она „пркосима сече мржњу“ и „чека време“ и „камен за предах тражи“ („Бег“).

Песникиња је, нема сумњи, свесна свога песничког талента и зато нуди непоткупљиву слику:

„Узалуд распипам мисли

и узалуд моје самовање ћути“

(„Мед и лед“)

Могло би се рећи да она у бројним песмама „прати људско памтилиште“:

„У ћутњи две сенке

где се одавно сањају снови

градим нови свет.“

(„Бегство“)

Песникиња каткад испева болно стање свога дана и туробну страну ововременског трајања. Она јасно открива тајну свога говора и „пише метафоре срце које огњем гори“.

Стално жели да „време изгуби памћење, а истина рашири дланове“.

Станковићева је у „у улици која самује да остави траг“ и „испред замагљеног огледала грубим рукама везује жеље“.

За њу је „тешак корак у тесним ципелама“. Она за себе каже да је „сиромашни песник из кога плаче ветар“; жели да „оћути још једну ћутњу“, јер „хоће да види где чекање нестаје“.

Песникиња би могла да прича, али каже:

 „Морам да идем

чека ме тишина“

(„Тишина“)

У песми „Уздах“ пита се у непроболу:

„Постајем заћутала песма

и питам се зашто туга цвета.“

Песникињу стално прати расположење између бездна и наде, суза и љубави, изневерених очекивања и обећања. Она не бира речи да би попунила песнички оквир слике већ то чини пажљиво, с мером и надом да ће се њен танани, умилни песнички ход далеко чути. Јер, како прелепо и довољно убедљиво сања говоре стихови песме „Не сликај ме сликару“:

„Не сликај ме сликару

Бићу твоја недовршена слика

ати моја неуспела песма.“

Песникиња, лако се то уочава, како би рекао проф. Слободан Марковић, пишући о великом уметнику српске модерне Милану Ракићу, „узима ноћ као декор многих песама“.

Станковићева је, да цитирамо поново Сл. Марковића „тугу пригрлила као свој он живота“, али би се могло придодати да „у контрасту светлости и сенки, тешко је измерити који тонови превлађују“.

Чулност и страст су неизбежне боје песничког гласа Горице Станковић. Чувени Богдан Поповић, кога историја српске песничке речи највише памти по Антологији новије српске лирике, сматра да је песник успео под условом „да свака песма МОРА да има емоцију, мора бити ЈАСНА и мора бити ЦЕЛА лепа“. Ако се присетимо да је, на пример, у Антологију унео чак 13 песама Милана Ракића, могло би се закључити да све задовољавају задате критеријуме – „да имају емоцију, да су јасне и ЦЕЛЕ лепе.“ Проф. Слободан Марковић, аутор књиге Милан Ракић (Рад, Београд 1963), међутим, оцењује да су поједине Ракићеве песме „неуједначене вредности“ и да има примера тзв. “прављења стиха ради стиха“.

Ако бисмо, дакле, пошли од овако строго изречене оцене (Сл. Марковића) о песничком гласу понајбољег аутора српске модерне, о Милану Ракићу, онда бисмо и у збирци изузетно даровите песникиње Горице Станковић могли да уочимо понегде дописан „стих ради стиха“. Та оцена би се, дакле, могла изрећи и за сваког нашег песника, па чак и за оне чија су дела одавно ушла у обавезну школску лектиру.

На крају, уколико желимо мирним тоном и неутралном оптиком књижевног критичара да изрекнемо завршну реч о песничком умећу Горице Станковић могли бисмо да одаберемо следећи став: Песничка слика Г. Станковић, у којој су препознатљиве боје сете и љубави, има избрушен песнички оквир својствен само најбољим и најдаровитијим ствараоцима. Она је рођена песникиња, која је свој неспорни песнички талнат из песме у песму само дограђивала.

Читајући ову више него успелу „даровницу речи“ („Камен“), закључујемо да је Г. Станковић увелико превазишла завишајни песнички оквир и придружила се малобројним, веома талентованим српским ствараоцима најновијег и најубедљивијег уметничког хода кроз сложени песнички свет.

Данило Коцић

Vlasotince: Obeležen Dan borca

ВЛАСОТИНЦЕ – По већ устаљеној традицији и ове године је у Власотинцу обележен 4. јули-Дан борца. Тим поводом, делегација СУБНОР-а најпре је положила цвеће на споменике у парку у центру града, испред зграде општине и на Тргу Драгољуба Петковића Столета. Потом су делегације локалне самоуправе, СУБНОР-а и удружења бораца положиле венце и цвеће и минутом ћутања одали почаст палим борцима у Другом светском рату и жртвама рата крај спомен обележја на Старом гробљу. Стојан Стаменковић, члан председништва СУБНОР-а је овом приликом подсетио на славне дане из наше револуционарне прошлости, евоцирао успомене и сећања на личности и догађаје из тих дана, истичући да никако не сме да се заборави допринос који су дали за ослобођење од окупатора, не штедећи животе остављајући их на бранику своје отаџбине – преноси лист Власина.

Leskovac – Neugovoreni stomatolozi dobili otkaze i otpremninu!

БОЉИ УСЛОВИ ЗА РАД НА СЛУЖБИ СТОМАТОЛОГИЈЕ ДОМА ЗДРАВЉА ЛЕСКОВАЦ

ЛЕСКОВАЦ – Последњих месеци на Служби за стоматолошку здравствену заштиту Дома здравља у Лесковцу радило се на адаптацији и уређењу  простора, а укупна  вредност радова и набављене опреме износила је нешто мање од 3 милиона динара, односно 2 840 000 динара.

Извршена је реконструкција подова укупне површине око 200 квадратних метара, реконструисан хирушки сауген, уграђени су ЛЕД рефлектори за салу оралне хирургије, поправљени прозори, набављени стоматолошки инструменти и материјал.

Поред тога,  средствима обезбеђеним из ДИЛС пројекта који је спровело Министарство здравља, набављена је још једна нова стоматолошка столица за шта је издвојено 500 000 динара и потрошни материјал.  У плану је набавка још две стоматолошке столице.

– Служба стоматологије сада личи на добро опремљене приватне стоматолшке ординације, како по квалитету опреме, тако и по стручности лекара и материјала  који се користе за лечење.  Разлика је само у томе,  што су стоматолошке услуге у државној установи јефтиније него код приватних стоматолога – рекао је градоначелник Лесковца Горан Цветановић који је посетио ову службу.

Након исплате отпремнина неуговореним стоматолозима и медицинским сестрама, за шта је из републичке касе издвојено 111 милиона динара, у стоматолошкој служби Дома здравља Лесковац остало је да ради 94 лекара и медицинских сестара.

– Од 1. јануара 2016. године послује се профитабилно и новац који се буде зарадио ићи ће за набавку опреме – истакао је директор Дома здравља Славиша Божић – објављено је на званичном сајту града Лесковца.

Лебане: Пријем за најбоље ђаке

Image

ЛЕБАНЕ – Председник општине Горан Јањић приредио је пријем за основце и средњошколце који су постигли завидне резултате на републичком такмичењу. Најбољи, односно, ученици који су освојили бар једно од прва три места на републичком такмичењу из одређених предмета, добили су по три хиљаде динара од локалне самоуправе – објављено је на званичном сајту општине Лебане.

najbolji-ucenici-2014-2

Ученица Јулија Тошић из Основне школе „Радоје Домановић“ освојила је 1. место из историје на републичком такмичењу, Душица Ивановић из исте школе, освојила је 1. место на Светском првенству у каратеу, Анастасија Ђорђевић ученица Гимназије освојила је 2. место из математике на републичком такмичењу, а учествовала је и на републичком такмичењу из хемије, 

najbolji-ucenici-2014-1

друго место из историје на републичком такмичењу деле Исидора Ђорђевић и Кристина Миљковић ученице основне школе „Радован Ковачевић Максим“, и Катарина Филиповић  ученица Гимназије освојила је 3. место из српског језика и књижевности на републичком такмичењу.

Овом пријему присуствовали су и ученици који су учествовали на неком републичком такмичењу, ђак генерације из основне школе „Вук Караџић“ Анђела Пешић и њихови предметни наставници и директори школа.

 najbolji-ucenici-2014

Данило Коцић: Изабрани дани (VII), роман

Image

Моја младости!

Лето, јун, 19…

Нама нису биле потребне никаве шифре. Распознавали смо се по мирисима, по далеким погледима, по нади да ћемо се видети, да ћемо једнога дана бити срећни. Тај далеки, затворени поглед, то истрајавање да се не примети колико се волимо, и када се можда нисмо довољно познавали, та игра светлости и сенки, тај привидни колорит разноразних боја наше сиротињске туге, то је било наше младалачко трајање.

То је било и оног јунског дана када смо испевали заједничку песму, када нисмо могли да смислимо боље речи од оних које су надолазиле из дубине наших младалачкихуздисаја.Касније, размишљао сам: колико ће дуго трајати ово наше лудило! Недељу, две… годину… можда и читаву вечност!

И сада, док путујем другом класом прљавог путничког воза, који је претоворен, јер су ту многе људске сидбине које, препродајићи сумњиву робу, траже своје спасење, не примећујем туђа говорења, ни туђе муке. Моја слика је осенчена твојом сенком, твојим насмејаним лицем и твојом жељом да наше заједничко лудило траје до краја живота.

Ни сам нисам био свестан свога постојања и своје снаге. Да ли смо и колико криви и за патњу, и за срећу и за наду, најпре за наду. Јер, ма колико неки умни људи тврдили да је нада највећа заблуда наших живота, не слажем се, моја младости. У нади, док сам био млад, налазио сам шифру за будуће дане, а сада у нади налазим утеху да се све ипак неће завршити тако брзо, нагло и крајње неподношљиво.

Младости!

Говорио сам ти, као да сам тиме лечио своје непроспаване ноћи, да је било самоуких, сиромашних, непризнатих уметника, које су потресале кризе лудила, па су животе завршавали самоубиством. Боже, зар је могуће, а могуће је, неки су били презрени само зато што су били славни, младости!

Људска сујета, то је нешто друго, нешто што замара пажњу, одузима време и исцрпљује таленат! За неке филозофе, младости, најидеалније за писца је кад се чује да је мртав! Или врло стар, или странац!

Записао сам: 

-Најидеалније је када се стекну сва три елемента, односно не бити ни сувише жив, ни сувише присутан, ни сувише читан. Нарочито читан!

У нашем крају, младости, једва да има неколико пажљивих читалаца! Зато сам заклањао своју личност у дубоку сенку свога писања! Увек сам, младости, завидео оним заљубљенима који су лако и вешто умели да говоре о себи и својим љубавима. Сећаш се када сам ти говорио како је Бекет у ,,Срећним данима” беспоштедном иронијом обојио мит о човековој срећи!

А срећа је, зар не, садржана у сунчаном дану, лепом погледу на околину, у две три пријатне речи, па можда чак ни у њима већ у самој могућности обраћања некоме!

Младости!

Волео сам да будем један бајковити Данац (Ханс Кристијан Андерсен) који је путовао и пловио нашим крајевима, литерарно сведочио о томе да се укупност нашег живота, столећима, збивала под густим, магичним сликама високог дрвећа. Крошња је тако била онај зелени кров трајања.

Знамо, младости, испод ње су биле и свадбе, и славе, и зборовања, и смрт! Ту су се скривале и удаљене сенке наших маштарија. Ту су биле и наше успомене, и наши снови о опстанцима, и наше заборављене тишине.

Осећам се, младости, као да разгрћем завејане трагове и тражим неки други живот, који је остао негде другде, далеко од мог видокруга. Можда у моме и нашем животу, како би прозборио велики песник ,,само пева тајни пламен.” Сви ми, младости, имамо више варијаната доживљених дана и сви ми, без изузетака, трагамо за својом истином, за својим заблудама, за својим сновима и делићем наде која је само наша!

Младости, сећаш се одломаке из светих књига: ,,У почетку бјеше ријеч и ријеч бјеше у Бога, а Бог бјеше ријеч.”

Зар ти нисам говорио, младости, живот је вечан, и ми смо у њему као жуто лишће! Не треба мислити да увек треба да будемо успешни. Погрешке су наша неминовност, а зар на грешкама нисмо више научили него у победама које су неки сматрали недостижним успесима ,,сељачких бистрих дечака и девојчица.”

Колико се пута, младости, догодило да неке људе волимо, веома волимо, али се понекад догоди да нам иду и превише на живце! Чини нам се да је све опет за ћутање, и опет за гледање, и поново за ћутање!

Нека је, каткад, благословена и смрт! Јер, зар није тако, младости, у животу, као и у љубави, све зависи од – свега! Док пишеш, младости, не смеш никада да се досађујеш, јер ако се то буде десило, писању можеш, бар тога дана, да кажеш – збогом!

 

Upozorenje sindikata: Štrajk pedagoga

Слика

ЛЕСКОВАЦ – Најава Владе Републике Србије о смањењу зарада за 10% у јавном сектору требало би да се односи и на запослене у образовању. Како се чини најава је промоција сасвим озбиљне намере која само потврђује вишегодишњи однос државе према нашој делатности. Од нас се највероватније очекује да слегнемо раменима, прогутамо још једну кнедлу у грлу па да затим аплаудирамо и честитамо премијеру на потезу каквог се његови претходници нису сетили! Некако је и посао просвете да препозна и подржи сваку генијалност. И уместо да се, како смо навикли, предано позабавимо задатом темом па можда мудровањем пронађемо још који динар у шупљим џеповима и сакупимо за заједнички поклон „премијеру генерације“, ми најављујемо штрајк!

Чудом неким, иако је било покушаја да то не успе, репрезентативни синдикати образовања коначно су се дозвали памети и повезали. Споразум који је потписан 23. априла доследно се поштује, о чему сведочи и заједнички наступ пред новим ресорним министром, али и одлуке које се доносе. На састанку репрезентативних синдиката одржаном 7. маја донета је одлука о ступању у штрајк упозорења. Репрезентативни синдикати не прихватају смањење зарада у просвети и залажу се за што хитније доношење Закона о платама у јавном сектору уз услов да синдикати буду укључени у тај посао.

Имајући у виду да су плате у образовању најниже у јавном сектору, да држава не смањује број иаонако непотребних агенција, да субвенционише мега-губиташе, и да се број запослених у државној управи и локалним самоуправама енормно повећао последњих година услед политичког запошљавања, даље ћутање просвете било би само саучесништво у уништавању земље.

Штрајк упозорења биће одржан 19. маја и спровешће се обуставом наставе првог часа у првој и другој смени. Уколико не дође до договора са Владом у вези са штрајкачким захтевима, репрезентативни синдикати ће одлучити о даљим потезима.

ДОКУМЕНТА ЗА ПРЕУЗИМАЊЕ:

http://www.mcleskovac.com