Danijela Radovanović: „Svi napukli svetovi“, zbirka pesama

ЛЕСКОВАЦ (PanoramaPress) – Драги пријатељи, ево и мене после дуже паузе. Желим да са вама поделим радост стваралачког искуства која дође само после дугог и озбиљног рада. Сви напукли светови до сада су били само моји. Од данас су и ваши. Хвала свима који верују у мене, хвала свима који верују мојој поезији – објавила је на свом ФБ Данијела Радовановић, песникиња, професорица српског језика из Лесковца, чији рад је представљен у студији Д. Коцића Лесковачки писци – трагови и трагања (Лесковац 2015, 2016). Објављујемо опширан приказ збирке проф. др Живана Стојковића.

Проф. др Живан Стојковић: „Нови бисер књижевног узлета“

У узвишености школског амбијента, уз радознале погледе младости, у лесковачкој Економској школи у Лесковцу куца срце професорке српског језика и књижевности Данијеле Радовановић, које својим дамаром обогаћује песничка надахнућа, скривена у дубини њене душе дуго и неправедно да би се, на срећу 2017. године огласила другом по реду књигом песничке даровитости Сви напукли светови и подарила нам још један бисер поетског златног миљеа културне баштине овог града. И да нам на тај начин још једном потврди да је Лесковац на високој ранг листи песничког Парнаса и књижевних вредности Србије. Обогатила нас је и поносом  који нам тако недостаје да покажемо ко смо и да силином својих осећања и стваралаштва надмашимо устајале стереотипе схватања провинције. Уз нашу захвалност и дивљење не желимо да скривамо своју срећу да она припада оној генерацији стваралаца који жели силином своје воље и талента да проникне у све тајновитости напуклих светова овога времена, да их препозна, песнички саопшти, да саопшти своје неслагање са било каквом пукотином у људској срећи, описујући је маштовито, тајновито до мистериозне узнемирености, а да при томе не буде скептик, већ трагалац за песником у гомили или у свом бићу, за звездознанцима и покислим сањарима или како се постаје песма, јер „стих мора да се мало сања.“ А наша поетеса признаје да је опчињују слеђени стихови „смрзути у капсулама, неотопљени, јер јој туга из туђег ока то још увек не дозвољава.“ А када се осмели, пукну све капсиле ових стихова и снагом своје мистичности доведу нас у егзалтираност, али и до стања збуњености силином порука које нам њене песме доносе. И тек онда сазнајемо, како каже Сенека „Ми у суштини гледамо свет само кроз наша осећања која га разлажу у боје по својој жељи“ што јер песникиња Данијела разастрла по цветној ливади сопственог поимања света и тајанственог космоса, са јасном поруком Шилера „Настали сте у љубави, у љубави цветајте“. Она, међутим, ово богатство људске душе исказује на по све другачији, скоро недостижан начин, претвара га у фолозофију поезије и стиха, збуњује и одушевљава, примора вас да га по ко зна који пут прочитате, чак и до комплекса да га схватите и жеље да проникнете у њену душу, у недостижност порука уз скривену способност несхватања снаге израза, порука, хтења или патњи. Свака њена песма је својеврстан изазов за себе, крик бола и надања, борба да нема напуклих светова да би књигу завршила песмом „Можда ипак имам нешто“ и стихом „Веруј, Ако још умеш, Веруј, Далекој песми, Ако заборавио си, Како да верујеш мени, И мојој уморној љубави“, потврђујући на тај начин мисао славног Шилера „ Шта је љубав без сјаја у љубави“. А она верује у своју љубав и напукли светови су њена опсесија, јер не жели да их призна, до спремности да се жртвује. И тако је закорачила у зачарани круг недостижних сазнања о снази љубави, коју треба схватити као божанску светињу и смело, успешно и надарено закорачила у уметност песничке магије коју Виљем Пен назива „свиленом нити која повезује све бисере“. А књижевној баштини Србије Данијела је овом књигом подарила више од бисера, поклонила нам  је сву снагу своје душе, њеног унутрашњег сазвежђа и космичке недостижности.

Нисам сигуран да су ови редови мојих мисли достојни  вредности ове књиге утолико пре што ми је стручна вокација другојачија, али када једна књига буде посебан предмет интересовања, једног он најпознатијих књижевника и књижевног критичара Србије Мирослава Димитријевића, председника Српске духовне академије и његових високостручних оцена песничког узлета савременог Лесковца, онда могу бити охрабрен да као конзумент ове уметничке громаде песништва потпишем овај текст и поручим Данијели Радовановић да настави да нам и даље дарује своја нова песничка остварења, која ће са сигурношћу заузети часно место у златној антологији лесковачког и српског стваралаштва.

Лесковац, 14. јануар 2018.

Проф. др Живан Стојковић

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.