Leskovac: Promovisan „Pomak“ za 2017. godinu

LESKOVAC –  (PanoramaPress.016) – U Leskovačkom kulturnom centru sinoć je promovisan list za književnost, umetnost i kulturu „Pomak“ za 2017. godinu. O listu Udruženja pisaca govorili su Verica Batorević-Božović, predsednica Udruženja pisaca i Vlastimir Veljković, glavni i odgovorni urednik.

List uređuje Uređivački odbor Udruženja pisaca: Verica Batorević-Božović, Nebojša Đokić, Mihajlo Dojčinović, Zoran Stojanović, Ljiljana Janjić (sekretar), Živan Stojković i Vlastimir Veljković (glavni i odgovorni urednik). Prvi broj ovog glasila pojavio se 1996. godine.

Na promociji najnovijeg broja „Pomaka“ radove si čitali, između ostalih, prof. dr Dušan Janjić, prof. dr Dragomir Radovanović, prof. dr Živan Stojković, dr Ivan Becić, dr Miodrag Goranović, Marija Stojanović, Nebojša Đokić, Miodrag Cvetković, Slobodan Mladenović, Slavica Beba Blažić, Ljijanan Janjić, Zoran M. Jovanović, Jelena Janković, Vlastimir Veljković, Ljiljana Takić Milenković, Verica Batorević-Božović, Dragan Radović i Danilo Kocić.

U najnovijem broju „Pomaka“ objavljeni su i prilozi poznatih leskovačkih pisaca, prvog glavnog i odgovornog urednika Tomislava N. Cvetkovića (koji je preminuo pre nekoiko godina), Nenada Kražića („Kosta“, o poznatom leskovačkom piscu i humisti Slobodanu Kostiću, koji je preminuo pre nekoliko godina), Josifa Stefanovića, Mihajla Dojčinovića, Živka Vasića Džide, Srđana Dojčinovića, Jovice Stamenkovića, Milana Jokovića, Milana Rad. Božovića (preminuo pre nekoliko godina), Tamare Stojanović, Svetolika Stankovića, Stanka Đorđevića, Dobrosava Ž. Turovića, Gruje Petkovića, Slobodana Mladenovića, Andrijane Mitrović, Gorice Stanković, Zorana Jovanovića – Jajinskog, prim. dr Vladimira Colića, Zlađane Zdravković i nekoliko stvaralaca van Leskovca.

U ovom broju „Pomaka“ objavljen je i izveštaj sa Godinje skupštine Udruženja pisaca Leskovca za 2016. godinu, a štampanje lista pomogla je lokalna samouprava grada Leskovca.

 

Advertisements

1 Comment

  1. Моја прича, коју Помак ни после две године дана, није хтео да објави: Моја прва платонска Драгана. И да није било Хелене Химел, и Кутије љубави. Она би остала тако.

    Moja, prva, platonska, Dragana – Dušan Dojčinović
    Posted: 6. фебруара 2015. in Kutija prijateljstva
    3

    Rate This

    Moja, prva, platonska, Dragana !

    – Sedeo sam na klupici ispred drveta zapisa, okretao sam brojanicu, u šaci. Molio se za onu iz snova: mladu, prostu, smirenu sa šiškama, preko čela, svetlim očima, rupicom na bradi. Još me je držao san: ,,kažiprstom mi pokaza njen lik, na nebu, andjeo ili utvara ne znam.
    Reče mi : to ti je sudbina! Ovo je poslednji put da se molim za nju, neke slične su se pojavile, a one sudjene niotkuda. Razočaran se penjem uz stepenice ,,Južnog bloka i vidim nju: Draganu, gleda me pitomo iz svog lokala, dok nekoj devojci polira nokte.
    Zaljubljujem se na prvi pogled i to traje tri godine. Ja odlazim u igraonicu, i iz najlon kese, vadim svesku i olovku, sedam za kompjuter, otvaram stranicu, moju mejl adresu. Tresem se od tog pogleda, osećam leptiriće, i pohvaljujem se Igoru, da je to ono što volim i čekam.
    – On mi predlaže da joj to kažem i pridjem joj? Naravno čavrljam s njom, ona se smeška, nežno je milujem, ali nikako da joj nagovestim da nas ta brzina vremena odvaja. Brzo prodje pola sata, i sat vremena na internetu. I budim se, zaspao sam, poslepodnevna dremka i moja prva platonska: Dragana! U snu, onako lepa, otmena, smedja kestenjasta kosa, lepe usne, nos, smedja boja očiju. Kao, ja!- ona ima maramu na glavi, koju je stavila iz pobožnosti, mrežaste čarape, haljinu, i cipele, one plitke, brodarice, i zamoli me da je uzmem u naručje i da je prenesem preko praga.
    I tako sam je to poslepodne nosio i piljio u njene oči, ljubio sam je, a da to nisam osetio, fizički kontakt, ni dodir usana. Stižemo do njenog stana, ja je unosim, njena mi majka otvara vrata, njena sestra Nena, je zaspala i predlaže da je ne uznemiravam, jer tu je njen muž i Igor iz igraonice, neki stariji likovi, koje prvi put vidim. Onda sam prešao preko neke zamrznute bare u mom selu, i kad je promaja udarila u prozor, zatvorivši ga, shvatio sam da sam odužio sa dremkom, tako mi je bila tuga, jer nije bila stvarna sva ta situacija sa Draganom.
    Sve snove sam zapisivao u crni rokovnik sa crvenom trakicom. A, kada sam ga potrošio, onda u sveske, brdo svezaka….
    – Evo smo na brdu Hisaru, ispod se pruža panorama grada, na pikniku smo, nedelja, i kaže mi: ,,Pucaj, kume, pucaj! Uzrasta je približno koliko i deca u igraonici.

    -Kako je ovde fino Dušane, rekla mi je Dragana.
    -Fino je, miris borova, tu je nekad bilo more.
    Šta je bilo? Začudjeno će Dragana.
    – Pa, more, evo ti kamenčići i crepuljčići iz doba Rimljana su još..,,
    Voliš li da putuješ ? -Pitala me je.
    Da, do mlečnog puta i natrag!
    – Eno ono su mali i veliki medved! – Pokazujem joj.
    Na njeno rame sleće slavuj, već je zora. O, bože još jedan san, sa mojom prvom platonskom. Snove sam zapisivao u svesku, Igor je brisao moje brige i patnje na DELETE, dugme na tastaturi. Odlazio sam u igraonicu, gledao u Draganu, i ona mene.
    I onda prvi put pred praznik, vršilo se jeloosvećenje. Nisam joj rekao ni reč, a bio sam tako blizu nje. Prišli smo da nam svestenik izvrši miropomazanje, poljubila je ikonu, a ja za njom, poljubio sam ikonu Bogorodice. Onda sam otišao kući, i kad me je spopalo zevanje, opet zaspao.
    Ja u nekoj bašti, punoj zelenila, baštovan reže živu ogradu u oblik slova: D!
    – Dragana se sunča i na laptopu čita ovu ljubavnu priču. Kaže mi za doručkom, da pospremim po vili, kad ode u kozmetički salon. Budim se sa užasnom čeonom glavoboljom od napada migrene, talasa vrućine.
    U igraonicu odlazim sve redje, gledam da odem pre početka njenog radnog vremena ili nedeljom kad igraonica radi od 13 časova, ali Dragana ne radi. Draganu vidjam sve češće, ali u crkvi, Svete Trojice, i Svetog Ilije, onomad u ophodu oko crkve i osvećivanju vodice. Da jednom me vidi i pred praznik, i ja nju vidim, kad idem iz krajnosti u krajnost, i pevam uz pevnicu. Gledam je i ona mene gleda! Meni je četrdeset prva, i viđam je često. Dragana je sklona doterivanju: kosa, nokti, odeća, obuća…
    Skromno se ponaša s obzirom na njene mogućnosti. Meni kao da je dvadeset, sklon sam zaljubljivanju i preterivanju. Drugog avgusta sam je opet video na par minuta, na brdu iznad Spomen Parka. Ona, lepa blista od lepote, spoljašnje i unutrašnje u poznim tridesetim. Opet sam zaspao, sanjam.
    Pita me: – jesi poneo kupaći? Idemo na Maltu, uplatila sam nam aražmane. ,,potreban mi je odmor!
    – Znam, turpijanje i deljanje nokata ženama, nimalo lak posao. Tada je nestala i ništa više ne bih mogao da dodam ili oduzmem mojoj, prvoj, platonskoj, ljubavi, patnje..

    Свиђа ми се

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.