In memoriam: Milorad Ilić Parada

LESKOVAC (PanoramaPress) – Profesor ekonomskih nauka u penziji Milorad Ilic Parada iz Leskovca preminuo je u 78-oj godini života posle kraće bolesti – javila je agencija JUGmedi.info, a prenosi PanoramaPress.

Bio je rukovodilac u privredi, bankarstvu i radio kao profesor u Visokoj poslovnoj školi u Leskovcu, odakle je penzionisan. Rođen 1939. u Darkovcu, pored Crne Trave, gde je zavrsio osnovnu skolu. Srednju je zavrsio u Leskovcu, Ekonomski fakultet u Nišu, a magistrirao je Ekonomske nauke u Skoplju. Prijatelji ga se sećaju kao dobrog čoveka, vedrog duha sa otvorenim izviđačkim srcem Iza sebe je ostavio troje dece i četvoro unučadi.

Sahrana ce biti 12. decembra u 12 časova na Svetoiliskom groblju.

 

PROF. DR DRAGOMIR S. RADOVANOVIĆ O MILORADU ILIĆU PARADI

Dana 10.12.2017.godine umro je Milorad Ilic-Parada, mr ekonomskih nauka, ekonomista u mnogim privrednim organizacijama, direktor ekspoziture beogradske ,,Jubanke!“ u Leskovcu, profesor i direktor Više ekonomske škole, sada Visoke poslovne škole u našem gradu. Živeo je 78 godia i za sobom ostavio suprugu, troje dece i četvoro unučadi. I to bi bila novinarska vest.
Medjutim, Milorad Ilić je u prvom redu bio čovek. Brinuo je o mnogobrojnoj porodici, svuda gde je radio uvodio je neke novine, stalno težeci ka boljem i prosperitetnijem. Odlikovao ga je danonoćni rad, znao je da uočava probleme i da nadje rešenja za njih, a zatim postupno, korak po korak, dodje do onoga što je trebalo biti.
Bio je dobar suprug, otac i deda, dobar rukovoodilac, dobar bankar i dobar profesor. Uvek je želeo da pomogne svima i pomogao je u meri u kojoj je to mogao. Umeo je da okupi saradnike, da iznese planove i puteve realizacije, da podeli zadatke i da kontroliše. I nikad primenom sankcija nego objasnjenjima i pružanjem stručne pomoci. Sa saradnicima je imao korektan odnos pun uvažavanja, ali kada posao ne ide kako valja umeo je da bude i strog. Nije podnosio nedisciplinu, a pogotovo neizvršavanje zadataka i nepoštovanje rokova. Voleo je da se šali, ali u izvršavanju zadataka šale nije bilo.
Bio je prirodan, čovek narodni, što bi se reklo. Sa svima je razgovarao na odgovarajućem nivou, i sa radnicima i sa studentima i sa profesorima. Govorio je plastičnim narodnim jezikom da ga svi razumeju, a u nauci je koristio naučnu terminologiju.
Voleo je kafanu i rado je boravio u njoj. Ja sam mu često bio ,“prva pratilja“. Ta sedenja su bila puna razmene iskustava, šale, humora i nadmudrivanja. Jednom rečju, bio je čovek kakav se samo pozeleti može. Uvek je znao da odvoji bitno od nebitnog kao i poslovni od privatnog odnosa. Zato je i bio uspešan.
Njegovim odlaskom nije izgubila samo porodica nego smo i mi, njegovi saradnici, izgubili vernog druga, saradnika, učitelja i savetodavca. Neka mu je laka zemlja i neka ga andjeli čuvaju.

Prof. dr Dragomir S. Radovanović

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s