Danilo Kocić: „Putokaz za lutalicu“ Andrijane Mitrović

ВЛАСОТИНЦЕ – Данило Коцић, Андријане Митровић „Путоказ за луталицу“, Српска духовна академија –Параћин 2017, промоција, Народна библиотека „Десанка Максимовић“ – Власотинце, 7. јул 2017, уводна реч).

За изузетно успелу збирку песама Путоказ за луталицу Андријане Митровић, талентовану лесковачку песникињу, могли бисмо најпре да изрекнемо непоткупљиву оцену:

„Тајанствена као нада,

наухватљива као чежња

пожељна као живот.“

Збирка несумљивог метафоричког именослова поседује све особине добро написаног дела: избрушен стих, занимљив језик и јасне поруке. Рецензент Мирослав Димитријевић с правом констатује: „Ова књига је тако добро написана да се мора чешће да чита као песничка молитва и обавезно је треба учити наизуст, јер је зато срочена да нас разговори, изнутра пролепша, пробуди, подмлади… Свака песма у њој је – ЦВЕТ, а цела збирка јесте ЦВЕТНИК – ПОЕТСКИ СВЕТИОНИК. Овде живе најлепше српске речи и најфинија осећања, најсуптилније духовне вибрације и мудри трептаји срца и ума.“

Остале наводе рецензента засигурно и не треба цитирати, јер су сви у знаку јасно препознатљивих оцена највишег значаја.

Тешко је, дабоме, не сложити се са оценом Мирослава Димитријевића, виспреног српског критичара и есејисте, и то не само што је реч о интелектуалцу реткога уметничког дара, него и истинском зналцу савременог српског песничког гласа.

О уметничкој вештини Андријане Митровић (Лесковац, 1980), дипломираном инежењеру технологије, у више наврата и разним поводима  износио сам, чини се, кристално јасне оцене, истичући у први план њено познавање модерног песничког израза, али никада не губећи из вида оцену да је она – рођена песникиња!

У Поговору ове збирке, која завређује оцене и најозбиљнијих савремених критичара (Поговор објављен, између осталог, у часопису Наше стварање), анализирајући две песме „У крви записан“ и „Точак живота и смрти“, изрекао сам став о својеврсном исказу о нама у нама, о лепоти, али и мисаоности „љубавне игре“ и човековог постојања.

Песма „У крви записан“, исписана у духу савременог лирског таласа, потврђује давно изречену оцену најбољих критичара да су и нове, али и тзв. „старе песме“, у ствари, саткане од исте „песничке боје“, од песничких снова којима се ововременски простор и људи у њему доживљавају на тзв. самосвојни и довољно оригиналан начин, стилско-метафоричким језиком новога гласа, који би могао да се протумачи као оригинална, потпуно непозната, али пожељна слика стварности!

Андријана Митровић јасно говори и када – ћути! Даровита песникиња разоткирива романтику своје душе и скривену интиму што може бити схваћено не само као „игра речи“, него и као „велика магија“, која има јасну поруку. Песникиња је повремено самовољно „заробљеница своје сенке“, коју једино може да однесе нови, добри дух љубави.

У збирци има прелепог поређења готово потпуно непознатог у савременој песничкој строфи, о „смеху као ветру“, који налази свој пут где је песникињи најлепше, испод њене косе, да би, одговара она, „додирну недодирљиво“ и следи поента, „распламсао угаснуло“. Поједини стиховови Андријане Митровић доносе „поруку далеких светова“ и тзв. „скривену сенку непролаза“.

По начину настајања песама („У крви записан“), по слободном стиху, по доследној, на моменте драматично исказаној причи о лепоти, али и трептају људског трајања, по сликама које маме уздахе, али и јасној поруци љубави која „распламсава угаснуло“, ова песма, као и цела збирка, припада малом, одабраном кругу савременог песничког говора.

Овом изузетно успелом збирком, Андријана Митровић је показала не само да зна шта је „нови песнички говор“, него успева на занимљив начин, као талентована песникиња, да приповеда о „малим људским драмама“, што само могу најбољи и најталентованији песници и зналци нашег савременог песничког тренутка.

У овој збирци, првенцу Андријане Митровић, читамо својеврсну „игру препричавања типичну за бајку у којој се свако може, ако би хтео, да препозна“.

Писање, а то још више важи за писање песама, својеврсна је „тиха медитација“, нека врста безвременог хода, безвремених сенки и безвремене зачуђености у магичност топлине времена, неба и људске несталности.

Овом збирком Андријана Митровић подсећа нас на дирљивост „заноса тишине“; да никада не заборавимо нека лета, можда топле вечерње трептаје и шум реке!

Коначно, песме  Андријане Митровић у себи садрже и лепоту и бол људског гласа. Њен стих је јасан и убедљив. Она је, дакле, мајстор речи, боје и посебности.

Ако је истина да је суштина музике звук, мелодија, не реч, за збирку Андријане Митровић могли бисмо да кажемо да су у њој присутни и мелодија, и звук, али, пре свега, добро одабрана – РЕЧ!!!

Због свега реченог, можда казано само у назнакама, али са истинским уверењем да је речо збирци која увелико превазилази завичајни песнички оквир, препоручујем свима који воле заносни, узвишени, лепо избрушени песнички стих, да се упознају са збирком Андријане Митровић, иначе добитницом значајних награда за даровану песничку зрелост да исприча о данима, како каже на почетку песме, „Путоказ за луталицу“, када (парафразирам) није потребно ништа сем – тишине!

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s