Narodna biblioteka Vlasotince: Promovisan zbornik poezije „Zemljo slavnih predaka“

ВЛАСОТИЦЕ – У галерији Народне библиотеке „Десанка Максимовић“ синоћ  је уприличено књижевно вече на коме је представљен зборник поезије „Земљо славних предака“. Реч је о књизи коју је издао Уметнички клуб „Расковник“ из Смедерева, а поводом обележавања седмогодишњице постојања овог клуба. У књизи су песме приспеле на 3. међународни конкурс „Деспотова заклетва“, а тема конкурса била је „Земљо славних предака“. Поздрављајући присутне в.д. библиотеке Србољуб Такић је подсетио да је ово књижевно вече организовано поводом обележавања 23. априла – Светског дана књиге. Он је истакао да је одлука о обележавању Светског дана књиге и ауторских права донета на генералној конференцији УНЕСКО-а 1995. године у Паризу. Поред поезије присутни су могли да чују и гуслара Радослава Додеровића из Сијаринске Бање. Говорећи о књизи Мирослав Болтрес, председник Уметничког клуба „Расковник“ је између осталог рекао:

„У књизи се налазе песме аутора из Србије, Републике Српске, Црне Горе, Хрватске, Словеније, Македоније, Бугарске… Да бисмо могли дуго и смерно да трајемо и потомцима достојан траг сећања на добро учињена дела оставимо морамо добро познавати сопствене претке, како на властитом породичном стаблу тако и оне од предака заслужника из матице народа нашега. Памтећи претке будућност заслужујемо, певајући о њима себе оплемењујемо. Сведочанство о славним прецима и у овој књизи на поколења остављамо“.
У зборнику се налази 120 песама од исто толико аутора. Међу ауторима су и власотиначки и црнотравски песници. Стихове су казивали Александар Игњатовић, Радослав Додеровић, Мирослав Болтрес, Љиљана Глигоријевић, Срба Такић и Новица Јовић.  Гуслар Радослав Додеровић је за ову прилику извео неколико песама у осмерцу и десетерцу.

Присутнима се обратио и Радоња Додеровић, крепки осамдесетогодишњак који се бави израдом овог старог инструмента. Каже да је гусле наследио од деде и оца, а да се израдом бави скоро 60 година. За то време ручно је направио 800 комада овог инструмента.

„ Гусле чувају нашу традицију. Углавном се праве од  јавора и козје или јареће коже. На неким гуслама урезани су поједини делови српске историје. У зависности од рељефа који се налази на инструменту за израду је потребно од једне недеље до месец дана. Поклонио сам преко 100 гусала пријатељима, родбини, познаницима а неке су отишле и за далеку Аустралију“, рекао је Радоња Додеровић, а преноси лист Власина.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s