Biljana Zlatković: Jezik u književnim delima Brane Mitrovića

март 12, 2017 у 8:15 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , ,

ЛЕСКОВАЦ – Биљана Златковић  рођена је 1986. године у Лесковцу. Дипломирала је на Филозофском факултету у Нишу, на Катедри за српски језик и књижевност. За време трајања основних студија добитник награде као студент који је на Департману за српски језик и књижевност постигао најбољи успех у школској 2006/07. Добитник стипендије за најбоље студенте града Лесковца 2008. године. Након дипломирања годину дана радила на Филолошком факултету Универзитета Св. Ћирило и Методије у Великом Трнову на позицији асистента у звању страног лектора. Докторанд је Филолошко-уметничког факултета Универзитета у Крагујевцу, смер Наука о језику. Области интересовања: савремени српски језик и стилистика. Објавила бројне радове у домаћим часописима.  Активно учествује на научним скуповима из области језика.

Напомена:

Рад Биљане Златковић представљен је у студији Данила Коцића: „Лесковачки писци – трагови и трагања: хрестоматија и коментари“, која би ускоро требало да се појави у Лесковцу на око 2.000 страна. Реч је о трећем, допуњеном и прерађеном издању раније двотомне студије „Лесковачки писци – трагови и трагања“ (Лесковац 2015, 2016).

ЈЕЗИК У КЊИЖЕВНИМ ДЕЛИМА БРАНЕ МИТРОВИЋА –   Брана Митровић се наметнуо јавности као плодан и марљив књижевни радник, и као један од најистакнутијих представника групе која је унела свежину у културни живот Лесковца и подигла ниво писане речи у овој средини. У сећању Лесковчана остао је упамћен најпре као професор, а затим као писац и журналиста.[1]

Свој рад у области дијалектологије крунисао је Речником лесковачког говора, по коме је постао познат и ван свог подручја. Бавио се проучавањем лесковачког говора на свим нивоима, а не само на нивоу лексике. Писао је приповетке, приче и драме у којима је обрађивао теме из локалног и локално-друштвеног живота, али  не искључујући из њега ни опште моменте живота. Његова једина послератна збирка приповедака је Време протекло; драма Срца у бури и књига прича Искрице из Дубочице.

%

Време протекло се састоји од приповедака: Кад се сретну капикомшије, Доне се бори за љубав, И Тала је хтела да прослави Ускрс, Свој своме, Писмо пријатељу, Писмо на часу, Била је то борба, Између дана и ноћи, Победа прокопа Самарџијског и На новоме путу, док се Искрице из Дубочице састоје од свега пет кратких прича, од којих је највећу пажњу привукла прича Динча. У њој и Црњански проналази „нешто истинско и меко“ и „печат завичаја“, дакле атмосферу туге и носталгије која прожима најбоље Митровићеве приче.

Митровићеве приче су лесковачке у пуном смислу те речи и њих ваља пре свега испитати и са психолошког и социолошког становишта, без обзира на то што овај писац не располаже нарочито истанчаним смислом за прављење психолошких портрета својих јунака…То није велика литература али је у сваком случају литерарни прилог социологији и психологији лесковачке паланке. [Тимченко 2007: 104].

Определио се за социјалну књижевност, и његова белетристика је најпре допринос социјалној књижевности; он пише о малим, сиромашним људима са дна које је поразио живот, који се губе у безначајностима притерани тешким условима уза сами понор, тражећи излаза у алкохолу и забораву. То су усамљеници, предани мукотрпном раду у коме проводе цео живот али који им не доноси ни среће ни задовољства. Погађа их несрећа за несрећом, као некакав фатум, сурвава се на њих читав низ тегоба и они завршавају у крајњој беди и пијанству. [Тимченко 2007: 100-101].

Циљ овог рада јесте да прикаже основне карактеристике наведених књижевних дела. Наиме, извршићемо фонетску, морфолошку и синтаксичку анализу дијалектизама и семантичку анализу забележених израза.

Литерарна дела стварана на дијалекту могу се, условно, сврстати у две најшире групе. Једна обухвата дела у којима дијалекатске одлике припадају дијалозима и служе пре свега карактеризацији ликова, а друга скупина су она књижевна дела која су у целини писана на дијалекту. Књижевна дела која је написао Брана Митровић не могу се сврстати ни у једну групу, или, прецизније речено, могу се сврстати у обе. Дијалози су углавном, већим делом,  писани дијалектом, а приповедачев текст углавном књижевним језиком. Стандардним језиком говоре и школоване личности у овим делима.

Већ у првој приповеци збирке Време протекло имамо разговор двојице комшија, младог судије Радмила и Трајчета. Радмило, говори стандардним језиком: Знаш, није ми лако да их се сећам. Како ти живиш? Како су твоји?; док Трајче говори својим дијалектом: На куде ћемо?, Арно. Направија сам и убаву кућицу. Радњица ми иде добро, па си богами убаво живим. Имам и нешто паре, готовину. Имам с’г два сина. Не се ич за њи брини. Које ћу прајим?…

Сличну ситуацију налазимо и у драми Срца у бури. Док Роска чита писмо мајци, које је послао школован брат, написано стандардним језиком, мајка не разуме о чему заправо говори њен син: „Не разбирам које му је, ал га убаво осићам. Не ли га ти разбираш, Росо, од које он тој збори?…Куде ћу га разберем к’д је толке школе учија, па више и не збори по нашински.“

Дијалекатске речи, облици или конструкције су продуктивна естетичка категорија. Дијалектизам у науци о језику означава реч ограничену на уже језичко подручје, реч која не улази у књижевнојезичку норму, а која се у књижевном језику понекад појављује. Писци прибегавају употреби дијалекатске речи или конструкције ради остварења одређеног утиска, али и за стварање локалног колорита. Они имају не само илустративну, већ и стилску функцију.

Лесковачки говор има своје специфичне локалне особине: чува полугласник, дифтонг дз, своди именску промену на два падежа, редукује конјугацију на најнужније облике и обогаћује лексику подједнако старим и новим изразима и речима.

На фонетском плану, поред пет основних вокала и гласа р у самогласничкој функцији, егзистира и полугласник, глас напрегнуте артикулације боје гласа „а“: чьском 9,сьг 9, бьш 9, ноћьске 10, кьд 11,льжем 11, ручьк 15, такьв 15, дьньске 15, вьшке 15, једьн 33, сьв 55,  а ноге льке 55, польк 60, сьн 108, дугьчке 113, бьшчьльк 116…

Лексеме са полугласником у овим делима су бројне, и нема странице на којој их нема по неколико. Регистровани примери дали су потврду за бројне категорије у којима се очувао полугласник.

У анализираним делима су забележене бројне гласовне алтернације у вокалском и консонантском систему. Јављају се најпре вокалска једначења или разједначавања разног вида, у неким случајевима иницирана аналошким уједначавањима: а>о одокле 55, собајле 107, долеко 109, собирало се 116; о>е ете 60, еве идем 123; о>у доктурка 16; е>и осићам 110, виће 110, шићер 113; и>е мислела сам 126, урадели 129, прежалело 130, у>о одавам 10, одадо се 112.

Вокално л је дало у(сузе 10), али као и у осталим јужноморавским говорима, и овде је позната замена са лу, у ограниченом броју примера. У нашој екцерпираној грађи забележена је само именица слунце: на слунце 14, седим на слунце 125.

Глас јат је овде доследно замењен гласом е: несмо се одавно видели 5, неси гладна, неси гола 7, несам варила 15, неје из нашо село 33, стареји му брат 111. Изузетак су следећи примери: не се ич сикирај за тој 6, ника мука 107, не ли си ништо болна 108, сикира 112.

Код именица и придева финално л се чува. Бројни су примери који то потврђују: цел дан 8, бел 10, цел живот 108, Белград 109, бел свет 109, да не чује ђавол 111, цел век 111, пепел 116, сол  122, жал 122, дел 126, врел куршум 126. Али свакако су најбројнији  примери са променом финалног л у (ј)а, код радног глаголског придева мушког рода: направија 6, заљубија се 10, рекнуја 11, остануја 15, запазија 20, искочија 55, учија 110, волеја 111, донеја 114, родија, врнуја 130.

Африката дз чује се у говору ликова, као звучни парњак гласа ц, и регистрована је у неколико примера: а дзинат имам да оратим 10, чекам салте онуј дздњу да повидим 125, надзрћате ме 127.

И у језику нашег писца бележимо бројне примере без сугласника х у свим позицијама: на почетку речи: колко оћу 7, оћете ли 8, ајд да се променимо 8, леб 9, под Исар 10, ајдемо, мори Роске 11, раниш 113, аљинке 113, апсив 121, одим 123,  рани 126; у средини: уватите 7, поитам 9, снау 10, њиов 117, греота 108, њиово 117; на крају речи: дођо 5, за њи 6, т’г се ја подиго 7, ја узедо 10, реко 15, па ме чисто стра 112, одма 112, сирома сељак 117.

Сугласник ф се чује: руке ми прифатише кудељу 107, мука ме уфатила 108, фала богу 111, по једну кафу 111, од фабрику 113, фала ви 122, и нема  примера где је он замењен сугласником в. У новије време и х се стабилизује.

Изговор гласа в је најчешће исти као у књижевном језику – уснено-зубни. Међутим, он се у лесковачком говору некад губи. То је последица извесне пасивности артикулације познате од најстаријих времена. У облицима презента, као и код именица које се завршавају на –ство: распраљаш 7, осусто 111, проодиш 118, забраљате 127, попраљамо 127.

Упрошћавање финалних секвенци одвија се тако да од гласовних група: -ст, -зд, -шт, -жд отпада финални (плозивни) консонант: влас 129, радос 130. И друге гласовне алтернације: упрошћавање сугласничких група, губљење сугласника, обезвучавање звучних и озвучавање безвучних консонаната на крају речи, присутне су у језику ликова Бране Митровића: млозина 10, лојзе 15, болесан 19, од’мно 20, мнозина 55, грацку 55, јошенпутке 108, млого 110, веџбу 112, свецки 112, шесет 112, друкше 112, маз 113, четерес 116, цврсто 125, црешња 127, друкче 127, панти 131…

Вокали могу и да се губе, али могу и да испадају и цели слогови: ‘ква работа 107, ‘ко сте ми 111, ‘ко му беше име 111, ‘тка Перке 111, к’в народ 122, Шћеш бре туј, црни синко? 7, к’к’в си.

Присутан је аналитички систем деклинације. Свођење на два облика(изузев вокатива): номинатив и општи падеж који врши функцију (службу) свих зависних падежа.

Службу генитива, датива, инструментала и локатива врше предлози са општим падежом.

Генитив: Нешто паре 6, до баштованџију 7, из фабрику 11, до јело 17, из наше село 33, из кућу 55, без фирму и порез 55, од сељаци 55, од сиротињу 55, из писмо 108, од парче месо 110, из војску 111, пола Лесковац 112, преко главу 112, до гушу 113, испод жито 114, без реч 116, од Лесковац 117, пре полицијски час 117, из Немачку 121, за време рат 128…

Датив: На тетка Васку 10, на мајку 10, на мојега мужа 10, на мојега Ване 15, дај столичку на Перку 111, радувасмо на синови 113, На мене, на Кеву, на тебе Перке…на Росу, и на овој весело момче. На цел град, и на целу земљу се тој десило. 115, фала на бога 129.

Инструментал: С децу 7, с тестљиве руке 9, с његовога побратима 9, с’с Душана, сас Влајче 10, с једну моју другарицу 11, с моју сиротињу 54, с дете како с човека 110, с пијац 119

Локатив: Први мајстор у Лесковац 10, на таван 60, по села 55, седим у кућу 108, у Лесковац 109,  тамо у војску 113, толке године провеја у војску 114, прикрпи по кућу 116, пијац у Пуковац 119, по села и путеви 120, легам у гроб 125, камен на срце 126, на крај настрада 128, има правдина на свет 128, кад у живот до сг несам 129, у одбор 129, у нашу малу 129, на твоје јуначко срце 132.

Вокатив има различете наставке. То потврђују примери у тексту: наставак -о: жено 7, браћо 19, синко 53, Тало 14, ћерко 107, мамо 112; -е: мајке 7, земљаче 21, господине 53, друже Столе 60, девојче 111, војниче 114, другарке 125; -у: пријатељу 33.

Од маркатнијих морфолошких црта код именица издвајамо прелазак именица женског рода на сугласник деклинационом типу мушког рода: поједини ствари 11, на људски реч 56, за многи ствари 110, сваки твој реч 130.

Заменички систем лесковачког говора је посебан. Дијалекатске особине код заменица огледају се у употреби:

– енклитике си, која није увек са заменичком функцијом: ћутим си 5, иде си убаво работа 55, купио сам си леб 54, имам си работу 108, мислим си 112, игра си карте 112.

– енклитике ни, ви за датив: које ви је малко 7, што ви остануло 7, доста ни и онакој посла задавав 8, ништа лошо ни не писује 111; и не, ве за акузатив: не могу да ве разбудим 116, немаше ве 119, зелени не испитујев 120, које ти не не питуваше 120, па не нема живи 122; као и гу за једнину женског рода: да гу носим 54, овакој гу имате преко главу 119 ( работу), брго гу претицам 120, стрељали гу 126, добар гу је човек 129; и ги за множину свих родова: ја ги заустави 7, да ги купим бостан 7, да ги ја не гледам, манимо ги 7, викну ги обе 7, земља ли ги изела 10, знам ли ги 55, још ги нема116.

– за косе падеже личних заменица женског рода у једнини уобичајена је јужноморавска иновација њума: без њума 108, у њума 111, да се игра с њума 123, на њума навикнула 126.

– осим пуног и енклитичког облика личних заменица, овде се јавља и комбиновани удвојени облик: на мене ми ништа не треба 128, које ти на тебе фали 7, које ви је на вас две 7.

– партикула ј је честа код заменица свих врста: за тој 6, да имав такој 7, никој од тебе не иска 7, затој 10, овакој стар 53, оној што су понели 55, овој кубе 117, овај глава 116, бија туј 116, овеј две 117.

– упитна именичка заменица замењена је заменицом кој: кој ти рече за рат? 116, кој ме тој вика? 124, кој ти га знаје? 125.

У заменичко-придевској промени уопштавају се наставци тврде промене: нашо је тој за празник 15, ништо ми је лошо 17, лошо му је 110, све је добро што неје лошо 111.

Лесковачки говор обележава и аналитичка компарација. Компаратив се образује од позитива и речце по, а суперлатив још и речцом нај. Има и остатака старог компаратива типа: малеј 10, стареји му брат 111, ако је на мене лакше 8. Аналитичком компарацијом подлежу  и неке именице, заменице, бројеви и глаголи: поубаво 7, по јефтино купив…по скупо продавав 55, по боље 55, полошо 110, помлада си 110, по убав 110, по бољи од тебе 110, по разбира 110, по ми згодно 111, по малко 112, по страшно беше 113, по л’сно 117, по рано 118, најчесто 125, по блиско 129, по голема 132.

Код глагола дијалекатску боју дају:

– облици футура који се граде од енклитике помоћног глагола хтети, да и презента – ћу, ће+ да+ презент: ја ћу да седим дома 8, ћу да оратим 10, ћу да дадем реч 10, ја ћу си га понесем 53.

презент јесте на –м, али посебност се јавља у трећем лицу множине. Код глагола на –ају најпре испада -ј- а онда се вокалска група декомпонује преласком у>в, тако добијамо: имају>имау>имав, па потом: носив, једев: чекав,знајев, имав, дував, чував, гледав, досићав, требав,стојив 7, миришев 8, идев 9, питујев 10, продавав 55, бегав, можев, оставив 55, мислив, врћав, додав, тражив 116.

– у трпном придеву истрвени су резултати старог јотовања: неподелено 7,  цепене 55, цепен 117, загубена 125, доделен 125,  уцвелен 126, изгазена 126, изгубена 126.

– аорист и имперфекат су у лесковачком говору у живој употреби.  Аорист карактерише постојање облика првог лица једнине без –х: дођо 5, т’г се ја подиго 7, ја узедо 10, реко 15; док је прво лице множине на –мо: припосламо 111,  послужимо 111, искачамо 112, погубимо 119, прођомо 120, легомо 120, чекамо 120, чумо 120.  Уопштавање форманта –ше- у имперфекту: даваше 112, одвикаше 113, рекоше 116, отидоше 116, радеше 117, отпадоше 120, одведоше 126.

– императив на – ите у 2. лицу множине: одите 7, оставите 124 али имамо и скраћивање у 2.лицу једнине: држ 53.

– глаголски прилог садашњи се гради додавањем наставка –(еј)ећи основама различитог типа: ходејећи 117, носејећи 117.

Језик Бране Митровића карактеришу бројни прилози: малко 5, дип 108, јоште 108, ич 108,  топрв 120, јучерке 15, синоћке 33, овдека 33, јутроске 107, вечераске 118; предлози: на куде 5, сас 10, поза мене 11; речце: јест 5, зал 8, јес 9, тике 9, де 11, з’р 11, јок 114.

Благ у посматрању живота и животних појава човек нашег краја изражавао је своју осећајност и преко бројних устаљених израза. Највише је фраза које говорници стварају да би именовали нешто што одступа од очекиваног, пожељног, уобичајеног него оних којима се именују неутрална или пожељна , очекивана својства.

У овом делу рада извршили смо семантичку анализу забележених израза, којих је доста, с обзиром на то да књиживни опус који нам је извор није преобиман. Мотивација за то је свакако потреба да се изразе доживљаји и осећаји таквих специфичних завичајних реалности и завичајно обојених психичко-осећајних стања за какве у стандардном језику нема изражајних средстава. Изрази одражавају колективно мишљење и ставове једне средине.

Изрази који су присутни и у другим говорима: Свака воду наврћа на своју страну 7, куде је отишло јуне нека иде и јуже 53, вртимо куке како знамо и умемо 111, да не чује ђавол 111, паднула ми сикира у мед с њума 112, испод жито 114, на леву ногу устануја 115, сила бога не моли 126, заигра мечка и пред њину кућу 128, дете ми отвори очи 132, не зна ни куде му је глава 8.

Примери израза са поређењем: што се кољете ко жути мрави 7; ко замајана Таска 108;  које ти је јутрос те улазиш ко у шталу 115, летив главе ко лејке 117, пут се отегја ко гладна година 120, једев не ко бесни кучики 121, дођомо кршене ко да не је ники низ цел пут тепаја 121, сркам по малко од живот, а зевам како риба кад гу извадив из воду 125, како сув пањ у кућу 125.

Остали изрази су карактеристични за лесковачки говор:  ћутим си, ал берем 7 → ћутим, али сакупљам све у себи; ударише да ми причав од Маркови конаци 7→ преопширно; које ти на тебе фали те се џапаш 7→ шта теби недостаје, па се буниш; сврби те језик 7→ не можеш да ћутиш; па се не миришев 8→ опет не могу да се усагласе (сложе); имам да оратим 10 →из ината ћу причати; забанда се с овуј џериму 15→ изгубих време с овим;  аратос ти такав живот  17→ до врага с оваквим животом; кој иска рогови, и очи ће изгуби 22 → ко тражи више, изгубиће и то што има; једва вучем краци 55 →једва ходам; ко да имаш вајду од туј проклету работу 108 → као да имаш користи од тог проклетог посла; ветар га да би 109 → нека иде дођавола; мозак ти боље ради, мој је виће изветрео110 → слабије памптим; збори по нашински 110 → говори да те сви разумемо; чувај га …од парче месо 110 → чувај га од рођења;  несам ни за ништо малко каил 110 → немам снаге, нисам сагласна, не желим;  ми се забандамо у причање 111 → задржасмо се причајући; нема те цел век 111 → дуго; шесет године сам претурила преко главу 112 → напунила сам шесдесет година; па тој, само мало друкше 112 → исто то, само мало другачије; работа до гушу 113 → пуно посла; обели образ 113 → не обрукати се; цел град је уштумео 116 → је ућутао; неје с’г време ни за мрење 119 → много лоше и небезбедно; не се дава 119 → не иде ми ништа од руке; несам каил 119, малко коске да си одморим 120, душа да ти искочи 120, ће б’пне ништо па ће се искидамо од лошо смејање 120 → рећи ће неку глупост, па ћемо лоше проћи; без сол ће не изедев 122, како ни је убаво, ће почнемо да вијемо како вуци зими у шуму 122 → иронично, лоше стање у граду; ветар ти и так’в живот 122, кидај преко бачу 123, на кога је глава непотребна да се игра с њума 123, ти ич абер немаш 125 → немаш срама, стида; једанпут се гледа овој бело видело 125 → једампут се живи;  мајем јоште душу 125 → животарим; фала на људски реч 125 → захваљујем на топлим речима; ти најчесто наминеш куде мене 125 → ти чешће свраћаш код мене; ни бробињка несам згазила 125 → ни мрава нисам згазила → превише добар човек; ће искочи арно 128 → изаћи ће на добро; нема више за које да се алосујем да живим 132 → немам више разлога да живим.

Дијалекатски говор је у евидентном узмицању; све очигледније је растакање лексике и синтаксе хомогених скупина народа везаних за једно тле. У новим друштвеним, економским и културним приликама, промене књижевног језика у лексичком, морфолошком и акценатском погледу теку веома брзо – речи нестају и умиру заједно с људима. Постоји опасност да се језичко благо изгуби за будуће нараштаје. [Петровић 2009: 247].

Лесковачки говор има не само културну него и научну важност као документ за упознавање наше прошлости. На лесковачком говору је написана разноврсна проза и поезија, забележене разне фолклорне књижевне творевине и ко зна , како каже Николај Тимченко, можда ће се показати да је у Брани Митровићу Лесковац имао свог писца.

Јер Митровић је у правом смислу писац Лесковца, Лесковчана, лесковачких сокака и менталитета, начина и услова живота, нарочито оног његовог сиротињског дела становништва, и он се увек бавио темама из овог града.[2]

[1] Напомена: Чланак  Биљане Златковић „Језик у књижевним делима Бране Митровића“ објављен у Нашем старању 2015. године. Напомена: Апстракт: У раду се говори о дијалекатским особинама у збирци приповедака Време протекло, драми Срца у бури и књизи прича Искрице из Дубочице Бране Митровића.  Урађена је анализа дијалектизама на фонетском, морфолошком и синтаксичком нивоу и семантичка анализа забележених израза. Указаће се на оне језичке одлике које су за лесковачки говор специфичне. Кључне речи: Брана Митровић,  језичка анализа, лесковачки говор, фонетика, морфологија, синтакса, семантика.

[2]Напомена: ИЗВОР: Брана Митровић, Време протекло, Раднички универзитет-Лесковац, 1971, 5-63; Брана Митровић, Срца у бури, ( Сепарат из часописа „ Наше стварање“, број 1-2, 1978), Лесковац, 1978, 107-132; Брана Митровић, Искрице из Дубочице, Лесковац, 1935. ЛИТЕРАТУРА: Белић 1905: Александар Белић, Дијалекти јужне и источне Србије. – Српски дијалектолошки зборник I. – Српска краљевска академија, Београд; Богдановић 2009:  Недељко Богдановић, О лесковачком говору, Лесковац: ЛКЦ; Богдановић, Марковић 2000: Недељко Богдановић, Јордана Марковић, Практикум из дијалектологије, Ниш; Лесковачки зборник 19/ 1979, ( издање Народног музеја у Лесковцу), Лесковац; Лесковачки зборник 21/ 1981, ( издање Народног музеја у Лесковцу), Лесковац; Митровић 1984: Брана Митровић, Речник лесковачког говора, Лесковац: Библиотека Народног музеја у Лесковцу; Михајловић 1977: Јован Михајловић, Лесковачки говор, Лесковац: Библиотека Народног музеја у Лесковцу, књ. 24; Тимченко 2007: Николај Тимченко, Књижевна баштина Лесковца,  Лесковац: ЛКЦ; Петровић 2009: Тихомир Петровић, Дијалектизми као естетичка књижевна категорија, Лесковац: Зборник радова са научног скупа: Дијалекат – Дијалекатска књижевност, ЛКЦ, 247-255;

 

Advertisements

Оставите коментар »

RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Create a free website or blog at WordPress.com.
Entries и коментари feeds.