Mirjana Bobić Mojsilović: „Tvoj anđeo čuvar“, promocija u LKC

март 27, 2017 у 9:55 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , ,

ЛЕСКОВАЦ – Промоција књиге „Твој анђео чувар“ Мирјане Бобић Мојсиловић биће одржана 30. марта у Камерној сали Лесковачког културног центра у Лесковцу у 19 сати. У роману „Твој анђео чувар“ ауторка у центар збивања ставља успешну жену која среће мушкарца који ће је најпре потпуно одушевити, а затим показати своје друго лице – посесивност и љубомору. Она му се потпуно препушта и пада, док не одлучи да нешто промени.

Ово је узбудљива, духовита и потресна прича о љубави, љубомори, паду и устајању, о губитку и поновном освајању властитог живота. То је књига о страху и дрхтању, буци и бесу, о попуштању, слабости и снази, о јакој жени која среће јаког мушкарца и препушта му се.

Мирјана Бобић Мојсиловић је списатељица и сликарка. Објавила је романе „Дневник српске домаћице“, „Хаппy Енд“, „Мајке ми, бајка“, „Оно све што знаш о мени“, „Твој сам“, „Срце моје“, „Азбука мог живота“, „Глад“, „Господин погрешни“… Дванаест њених наслова објављено је у Француској, Италији, Чешкој, Хрватској, Словенији и Македонији. Ауторка је неколико самосталних изложби слика. Била је један од првих аутора – самосталних издавача у Београду. Неколико пута је добила награду „Златни бестселер“ и добитница је „Златне значке“ Културно-просветне заједнице Србије.

Лесковац, 27.3. 2017.

Лесковачки културни центар

 

 

Advertisements

Vlasotince: Sećanja na stradale

март 25, 2017 у 1:25 pm | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , ,

VLASOTINCE – Povodom obeležavanja 18. godišnjice NATO bombardovanja, na spomenik palim borcima, u vlasotinačkom Spomen parku, vence i cveće položile su delegacije porodica poginulih, Vojske Srbije, Policijske stanice, opštine Vlasotince, boračkih udruženja, škola i drugi. Recitujući pesme naših poznatih pesnika, učenici Vlasotinačke gimnazije održali su pesnički čas. Ovom prilikom je porodicama poginulih uručena novčana pomoć od po 15.000 dinara.

Sa područja opštine Vlasotince, 1999. godine bilo je mobilisano 1.300 žitelja, 20 je ranjeno, a petorica su izgubila život. Na spomen obeležju su i imena dvojice Vlasotinčana od kojih je jedan stradao 1998. na Kosovu, a drugi u ratu u Hrvatskoj – prenosi sajt Budite u toku.

Počinje letnje računanje vremena 26. marta u 2 časa

март 25, 2017 у 12:39 pm | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , ,

LESKOVAC, BEOGRAD – Na osnovu Zakona o računanju vremena letnje računanje vremena u 2017. godini počinje u nedelju 26. marta u 2 sata pomeranjem časovnika za jedan sat unapred.

U nedelju u dva sata ujutru časovnici će biti pomereni za jedan čas unapred, tako da se vreme u dva sata računa kao tri sata.

Nova naša reč: Posrtanje ekonomskog gorostasa

март 25, 2017 у 12:21 pm | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , ,

LESKOVAC – Leskovac danas spada u red gradova  za koji se kaže da su – “južna pruga”, i za čije ime se vezuje rečenica – što južnije, to tužnije. Onim koji pamte duže znaju da je između Dva svetska rata “južna pruga” bila na severu, a severna pruga prolazila kroz Leskovac, kaže u atutorskom tekstu Sava Dimitrijević, koji govori o tome kako je Leskovac od privrednog gorostasa došao do prosjačkog štapa. Tekst Save Dimitrijevića prenosi najnoviji broj Nove Naše reči.

Priču o Ljubivoju Stankoviću, iz Oraovice, koji je nedavno proslavio 100. rođendan, donosi najnoviji broj Nove Naše reči. Ljubomir, koji ima sina, dve ćerke, sedam unučari i sedam praunučadi, kaže da je jedini recept za dug život – rad.

Nedelju za nama obeležili su brojni događaji u svim sferama života, o čemu čitaoci mogu pročitati u najnovijem broju Nove Naše reči. Gradonačelnik Leskovca je još jednom razgovarao sa građanima o njihovim problemima. Nerešeni imovinski odnosi, nezaposlenost i komunalna infrastruktura i dalje zadaju najviše muka Leskovčanima. Održana javna licitacija za prodaju novosagrađenih lokala na pijaci, od 15 ponuđenih prodato devet lokala, a nova licitacija za preostalih šest se očekuje uskoro. Počeli radovi na izgradnji ulice Topličkog ustanka, a pored saobraćajnice biće izgrađeno i 33 parking mesta. Preko programa stručne prakse, u okviru Lokalnog akcionog plana za zapošljavanje, angažovano 64 mladih kod 26 poslodavaca, dok će u naredna tri meseca studenti Visoke poslovne škole strukovnih studija obavljati stručnu praksu u javnim preduzećima I gradskoj upravi, teme su o kojima piše najnovniji broj Nove Naše reči.

Na sednici Saveta Jablaničkog upravnog okruga razmatrane su aktuelne teme i zaključeno je da je po uspešnosti sprovođenja Zakona o ozakonjenju Leskovac drugi u Srbiji, kao i da će novi Zakon o komorama omogućiti da one budu istinski servis privrednicima.

Na poslednjoj sednici Gradskog veća odlučeno je da grad preuzima imovinu i obaveze ALER-a, ali su i prihvaćene odluke komisije o tome koji će se projekti  sufinansirati iz budžeta grada u oblasti socijane zaštite i kulture.

I ovaj broj Nove Naše reči prati aktivnosti političkih stanaka. Leskovac su posetili predsednički kandidati grupe građana „Za Srbiju bez straha“ Saša Janković, pokreta Dveri Boško Obradović i DSS-a Nenad Popović.

Nova Naša reč piše o subvencijama koje su uručene poljoprivrednicma u Grdelici, Vučju i Manojlovcu.

Povodom Svetskog dana voda Leskovac je dobio novu javnu česmu, a u planu je postavljanje velikog broja česama na teritoriji grada, o čemu piše Nova Naša reč.

Iz oblasti sporta Nova Naša reč piše o podeli sportske opreme  učenicima osnovnih škola sa teritorije grada, o uspesima „Aktavis Akademije“ u Smederevskoj Palanci i drugim dešavanjima u sportu.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Dragomir S. Radovanović: Konkurs u kulturi grada Leskovca

март 25, 2017 у 9:20 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , ,

LESKOVAC – Prof. dr Dragomir S. Radovanović, najplodniji leskovački pisac, autor više od 150 knjiga, objavio je na svom FB nalogu, reagovanje povodom odluke o dodeli sredstva iz gradskog budžeta za projekte u kutluri. Njegov projekat nije prihvaćen!!!

Prilog objavljujemo u celini:

Grad Leskovac raspisao je konkurs za dodelu sredstava iz gradskog budžeta projektima u kulturi. Ovih dana su saopšteni rezultati koji su izazvali različita reagovanja, jer su neki dobili, a neki nisu. Moj projektni tim, sastavljen, po meni, od najrelevantnijih stručnjaka za tu oblast, konkurisao je projektom „Obredi, običaji i narodne umotvorine leskovačkog kraja“.
Komisija i Gradsko veće glatko su odbili ovaj projekat. Zasto? Da li grad Leskovac ima dugoročni plan razvoja ove oblasti pa se projekat u to ne uklapa ili su se primenjivali neki drugi kriterijumi. Začudićete se kada kažem da sam namerno ovim projektom konkurisao znajući unapred da ću biti odbijen. Ali, ja sam potvrdio neke svoje pretpostavke i sada smo svi zadovoljni.
1. Vlast, jer je sredstva dodelila svojima;
2. Komisija jer je pred svojim prekobrojnim zaposlenima glumila stručnjake koji odlučuju o bitnim pitanjima kulture grada pa su se osećali važnim, jer ih u kolektivima gde rade gotovo niko ne ceni a osećali su veliko zadovoljstvo što su ih neki učesnici konkursa ,,jurili“ da lobiraju za njih;
3.Ja, jer sam se uverio da ovakva vrsta projekata ne može biti pomognuta, jer tradicija treba da se izbriše i da nam se promeni svest. Sada sam zvanično dobio potvrdu o onome što se godinama unazad priča tajno i u što su upućeni samo najodgovorniji.
Komsiji, Gradskom veću, Gradu, želim uspehe u daljem radu, a ja ću se i dalje snalaziti kako znam i umem. Nadam se da ću projekat realizovati uz pomoć gradjana i privrede grada, jer ne moramo baš svi da slušamo instrukcije i zapovesti sa Zapada.
Dok su oni rešavali, mi smo iz ove edicije već objavili dve knjige, a novih pet je pripremljeno.
Idemo dalje, svako sa svojim ciljevima i opredeljenjima.
Sef projektnog tima, prof. dr Dragomir S. Radovanović

Grdelica: Obeležena 18. godišnjica NATO agresije

март 25, 2017 у 9:01 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: ,
ОБЕЛЕЖЕНО 18 ГОДИНА ОД ПОЧЕТКА НАТО БОМБАРДОВАЊА

 ГРДЕЛИЦА – У Грделици, код Железничког моста, одржана је централна церемонија обележавања годишњице НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, која је почела 24. марта 1999. године. Церемонија, којој је присуствовало око четири хиљаде људи, почела је симболично доласком воза, сиреном и минутом ћутања на месту на којем је 12. априла бомбардован путнички воз, у којем је погинуло најмање 15 цивила. Венце и цвеће положили су породице погинулих, премијер Србије Александар Вучић, председник Републике Српске Милорад Додик.

– Пре тачно 18. година на овај дан отпочела је НАТО агресија на Југославију, на Србију. Почео је један трагичан рат у коме је 19 земаља имало потребу да покаже да су јаче, боље и наоружаније од једне мале земље, од наше Србије. Хтели су да нас униште, да нас пониште, да отму, да понизе, да убију Србију и њену децу. Али сачували смо понос и достојанство српског срца. Једна мала земља остала је непокорена и данас, јасније и гласније него икада, кличе слободи, лепој најлепшој слободи и својој лепој и најлепшој Србији, рекао је премијер Србије Александар Вучић.

На Србију је за 78 дана испаљено 50.000 пројектила, штета се процењује на 30 милијарди долара, а парама које су уложене у бомбардовање могло је да се нахрани 80 милиона људи, десет пута више него што Србија има становника, рекао је премијер Вучић, истичући да је  била скупа сахрана коју су за нас припремили, скупа за њих, скупа за нас. Он је нагласио да је Србија изгубила много више, нешто што се не враћа и нема цену – људске животе, посебно истичући да је у бомбардовању страдало 79 деце.

Свечаности је присуствовао и председник Републике Српске Милорад Додик који је подсетио да је страшна операција бомбардовања Југославије названа „Милосрдни анђео“, и да  ништа не може да боље опише бесмисао бомбардовања од реченице „Заборави ако можеш“, која је истакнута на плакату иза њега.

Бројним грађанима обратио се и Бобан Костић, преживели машиновођа путничког воза 393, који је говорио о потресним сценама чији је сведок био тога дана.

Напади НАТО-а почели су 24. марта нешто пре 20 часова, а током 78 дана погинуло је од 1200 до 2500 људи -објављено је на званичном сајту Града Лесковца.

Andrijana Mitrović: „Putokaz za lutalicu“, promocija u LKC 31. marta

март 24, 2017 у 12:35 pm | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , ,

ЛЕСКОВАЦ – У Лесковачком културном центру 31. марта, у 19 часова, биће промовисана збирка песама Андријане Митровић „Путоказ за луталицу“. Поред ауторке, о збирци ће говорити Мирослав Димитријевић, књижевник и рецент, а стихове ће читати глумице Народног позоришта из Лесковца Маја Јовановић и Маја Јанковић.

Андријана Митровић рођена је 1980. године у Лесковцу. Дипломирала на  Технолошком факултету у Лесковцу. Поезију пише још од раних школских дана. Чланица је неформалне групе „Поезија 016“. Пише мисаону и љубавну поезију и мудре изреке и чест је учесник песничких скупова. Освојила је бројне награде: друго место по оцени публике на песничком маратону у Нишу, а на песничким сусретима у организацији Књижевног клуба „Душан Матић“ у Ћуприји припала јој је награда за најбољу песму и награда „Марама Злате Живадиновић“. Године 2017. Андријана Митровић објавила је првенац, збирку песама „Путоказ за луталицу“.

ПУТОКАЗ ЗА АНГЕЛАРИЈУМ – Ова књига је тако добро написана да се мора чешће читати, ишчитавати, дочитавати и очитавати као песничка молитва, и обавезно је треба учити наизуст, јер зато је и срочена да нас изнутра пролепша, пробуди, подмлади… Свака песма у њој је – цвет, а цела збирка јесте  – цветачник. Поетски светачник. Овде живе најлепше српске речи и најфинија осећања, најсуптилније духовне вибрације и мудри трептаји срца и ума.[1]

У овим песмама чује се благи и нежни шум анђеоских крила, дах лептира… Овде су ангели, чувари људских душа, нашли свој дом. Зато је ова књига својеврсни – ангеларијум. Људско биће или Божје створење мора бити прво анђео на Земљи, да би на Небу постало човек. Такви су закони љубави.

А ова изузетна збирка песама се родила из душе и срца, из ума и разума, из пера Андријане Митровић, младе, али већ познате и признате лесковачке песникиње, која овом књигом-кометом узлази у Свету Васиону Бога Логоса, Духа Пресветога, у надљубавни океан етра, чисте Божанске енергије која нас све прожима својим плаветнилом и бескрајном милошћу, уједињује нас у Једно, у Целину и Целост, у Пунину, Пуност и у Пуноћу – у Свејединство и Свесвест Бога и човека, Божанског и људског…

Млада и врсна српска поетеса Андријана Митровић изабрала је сасвим одговарајући наслов за своју прву песничку књигу која ће је ускоро винути у сам звездани врх младе српске поезије, у ново јато Пегазово.

Наслов „Путоказ за луталицу“ не односи се само на библијског Ахасвера, ни на Хомеровог Одисеја, ни на витеза округлог стола Борса (Бориса), иначе Србина пореклом, као што то беху и сви витезови краља Артура, трагачи за Светим Гралом…

„Путоказ за луталицу“ није намењен ни једној номадској групи или појединцу, као ни савременим путницима – глобтротерима, већ је истовремено путоказ свима њима и нама, односно целом човечанству.

Оног тренутка када је јекнула реза  на Еденском врту, и Адам и Ева се нашли изван Раја, почиње вечно лутање наших прародитеља и нас њихових потомака по белом свету и несвету, све до данашњих дана – у потрази за знаковима поред пута, за било каквим путоказом.

Раскошног песничког талента, Андријана Митровић поседује не само добру уметничку опсервацију, широке хоризонте, већ има и моћ дубоке интроспекције, самопознања и созерцавања душе и срца, јер се по томе новозаветни Унутарњи човек и познаје за разлику од Спољашњег старозаветног човека.

Зато је поезија Андријане Митровић врло суптилна, емотивна, женски нежна али мушки мудра и одважна, спремна на велика лична одрицања зарад ближњег свог, кадра и на самопожртвовање у име Љубави, Вере и Наде, и мајке им Софије, које се славе 30. септембра по православном календару.

Блистава песничка жица Андријане Митровић, којом везе своје стихове, трокатна је, односно састављена од три конца: љубавног, духовног и мисаоног. Андријана је нова стиховезиља, савремена Јефимија нашег тужног доба, која стихове везе на српском језику у ћириличном руху, по Гутемберговој и дигиталној галаксији.

Лесковачка стиховезиља Андријана Митровић већ са својом првом књигом отвара нове песничке теме које до сада нису обрађиване у нашој поезији, па тако и на овај начин одређује путоказ новим лирским душама, луталицама у потрази за сопством и јаством.

Има ли Андијанин „Путоказ за луталицу“ коначно исходише? Наравно. То је сусрет са Светом и Самозрачећом  Светлошћу – са Богом, са оним „Који је старији и од Самог Себе“, а „сваког се часа подмлађује“. То је исходиште свих  душа залуталих или не, океан Живе Светлости – наручје Живог Бога у коме се сливају све душе, не губећи свој идентитет.

Име је знак (nomen est omen). Човек се сроди са својим именом, стане да личи на њега и име на човека. То је закон кумовања у овом свету. Једно друго штите и бране, гарантују једно за друго пред Лицем Божјим. Зато је кумство код нас и изнад свега у великом поштовању.

Андријана Митровић у свом имену и презимену носи врло високе духовне фреквенције, високонапонску космичку и Божанску енергију. Најпознатији Андрија у хришћанској култури и цивилизацији је Свети Андрија Првозвани, апостол Христов, а Андријана као његова имењакиња носи звучне вибрације овог светог имена. У презимену Митровић налазимо име бога Митре, из старе српске религије – митраизма, од којег нам и у новој вери остадоше термини: митра, митрополија, Митровица (Сремска и Косовска) где беху седишта митрополије… Андријанино презиме се налази и у светој књизи митраизма – Зардушт – што значи Зарна душа, Светла или Светлосна душа. Поезију какву читамо у овој збирци могла је да напише само једна таква светла песничка душа, какву носи Андријана Митровић.

Ако читаоцу и вернику Поезије треба препоручити најбоље песме из Андријанине збирке одлучујем се најбоље од најбољих: У крви записан, Месечарење (Страсти), Док те тангом плешем, Блиска даљина, Повратак птице, Кад време стане, Сазвежђе, Мозаик, Точак живота и смрти, Снага, Пукотине, Мимикрија, Твоја посебност, Тешки сати, Даљине, На крају пута… и тако бих могао да набрајам све једну за другом, јер то су истовремено и мисаоне песме које говоре о љубави, а потрага за љубављу је потрага за Богом, као највишом инстанцом („Љуби Господа Бога свим срцем својим…“) али посебно бих издвојио поемичну рефлексивну песму – заправо поему „Путоказ за луталицу“ која има шест фрактула, који могу да функционишу и сами за себе као посебне песме, али и као јединствена и смисаона целина у поеми, која је позјмила наслов Андријаниној књизи. Дакле, Андријана везе песме златном жицом, сложени вез лирике и философије – лирозофије. Искрено, честито, отворено, без трунке лицемерја, без уздржавања зарад лажног скрупула и сличног. Та отвореност према свету и чини је значајном песникињом, јер колико се отвориш у срцу и души, толико ћеш и добити љубави и светлости. Затворена срца чамују у тами.

У Будизму као култури, грех је чак и песничка опсесија, па се тако на самрти чувени Мацуо Башо, исповедао пред учеником да је био опседнут хаику песмом и да је целог живота само на поезију мислио. Мало после задње исповести позвао је ученика да исправи своју последњу песму. У нашој православној култури, чувени мудрац и духовник Свети Владика Николај је песнике стављао на друго место, одмах иза монаха. И сам је био песник и духовник и страсни заљубљеник у стихове, које је и сам писао. По њему песници су изабрани по вољи Божјој, не њиховом заслугом, већ да буду преносиоци Промисли Божје. Једна од Божјих изабраница и страсница поезије је и Андријана Митровић, која је страсти посветила и посебну песму (Месечарење), у којој каже: „Ја се и даље вртоглаво сурвавам./ У себе/ Када од страсти живим,/ Нека од ње и страдам“.

Слободни стих који је претежан у овој сјајној песничкој књизи, пружа вишеструке могућности за тумачења и значења, али и за естрадно говорење, пред публиком, по чему је Андријана постала позната и додатно, као рецитатор, и стекла велики ауторитет. Наравно, Андријана има и катрене, везане риме, чиме је показала да се не удаљава од најбоље српске песничке традиције, већ напротив користи је те на чврстим темељима гради нову архитектонику песме, спој традиционалног и модерног. Андријана води рачуна како о спољашњој, тако и о унутрашњој архитектури песме, а често користи и тзв. филмску монтажу слике, које се ређају у брзим резовима, сажето и функционално.

„Путоказ за луталицу“ Андријане Митровић је истовремено путоказ и читаоцима, и песницима, и критичарима… И наравно, новим антологичарима, који ће издвајати најбоље песнике за нови српски Парнас. А верујемо да ће се тамо наћи места и за поезију Андријане Митровић.

АНДРИЈАНА МИТРОВИЋ – ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ

 

У КРВИ ЗАПИСАН

 

У тренутку,

Кад зажелех зид поверења

Да се тужна наслоним

Наишао је он,

За мене стран.

И не знам,

Да ли је странпутица

или моја судбина,

Али ми је у крви записан.

Стрпљиво,

Као што се чека срећа,

Дуго ме је

Одмакнуту гледао

И тишином снегова

Са мном ћутао.

 

Сваког ми је дана

Прилазио ближе

Јер је такав,

Као од моје душе

Откинут, па створен,

Непогрешиво знао

Да је срце моје стидљиво дете

А слобода,

Птица срезаних крила.

 

Песмом,

Као реком,

Слио се у мене непробојну

Да поплави немир и самоћу.

Смехом,

Као ветром,

Завукао се испод моје косе

Да ми протресе шарене мисли.

Додирнуо је недодирљиво

И распламсао угаснуло.

 

Тада спознах

Болно откровење:

Нежни сам цвет

Крила под груди

Да се не постидим,

Виде ли га људи.

Али застидех се

Пред својом душом простом,

Намерниче мој,

Светлости моје душе,

Бескрајно ти хвала на том!

Нека су дланови пуни

Суза покајница!

Твоја сам дужница!

 

Сада знам зашто је дошао

Тог сетног дана.

Послат је да ми срце преда

Њиме да гледам

И љубављу осветли пут

До мене и мог бездана.

Више није странац

Иако је самозван,

Дошао је да ми врати крила

У трену који је у крви записан.

 

ТОЧАК  ЖИВОТА И СМРТИ

 

Moжда ни за живота сазнати нећу
Да ли је благослов или моје –
Тај вечни точак живота и смрти

Што се у мени окреће и туче.

Када летим, у прах ме дроби,

А када падам, из понора ме вуче.

 

Ако живот треба осетити душом,

Нашто чизме, нашто капути!

Стопама моја не газе плитко,

Нити ми се срце икада штеди.

Битка у којој ни окрзнута нисам,

Горштачкој души много не вреди.

 

Сакрила сам сету у коврџе златне,

И уста су моја ћудљива ко ватра

Што с лавом ћути испод мирног вулкана

Све док ми сокови живота жеђ гасе.

Не живим ли све своје страсти,

Изгорим изнутра и свет око се!

Каткад у мирисни смирај дана,

Када се чине лаким и сати и минути,

Осетим колико је несрећан свет

И његов плач и бол ми није стран.

О, Господе, ја сам се са немиром саживела,

Али дај ми снаге да живим обичан дан!

 

МИМИКРИЈА

 

Мимимикријом лептира

Са лажним очима

Сакрих се од грабљивица

У дубокој шуми

Где је опасно

Летети нежних крила.

Али моје унутрашње очи,

Те издајице клете,

Озарене ватром силних хтења,

Одаше се сјајем усхићења!

 

У том изгнанству

Од земаљских страхова

И небеских снова,

На пола пута,

И на пола моћи,

Пронађох један крхки цвет…

Самотан на брегу

И на удару ветрова.

Те створих на њему чудноват свет

Далеко од смртних створова.

 

И тек ако ме нека радознала луталица

Открије жмурећи,

Довикне ћутањем,

И разоткрије срцем,

Обрисаће ми лажне очи

И изоштрити крила да секу ветрове.

До рањивости голи,

Открићемо своје коже од паучине

И као небески виртуози

Полетети пут месечине.

 

СНАГА

Само напред, хајде ломи ме,

Загризи најбоље што знаш, али знај,

Нека су места временом отврдла,

А ту где је меко, уживај!

 

Гордо ћу истрпети бол

И тежак крик угушити под груди,

Нека твој отров буде убојит

Као код бедних, невољених људи.

 

Нема мира између човека и вука,

Звери су верне само својој ћуди,

Сувише јака да бих звер била

Нека те моја тишина излуди!

 

А када ме тешком чизмом згазиш,

Из плодне ћу земље скупити све соли

И попут свежег планинског цвета

Усправити се поносно, мирисна и лепа.

 

ПОВРАТАК ПТИЦЕ

 

Када ми дођу немири што гласно ћуте,

И речи с ветром умину,

О, тако ми требаш у те плаве минуте

Да самоће спојимо у нежну тишину.

 

С пролећа, када ливада цветна и плодна

Поветарцем замирише,

Плесала бих са тобом боса и слободна

Под веселим капима неке топле кише.

 

Кад летња ноћ окачи месец изнад гора

На озвезданом капуту,

Открила бих ти тајне испод мојих бора

Па нека твој поглед лута по млечном путу.

 

Кад ми се златни дани под кожу увуку,

И проспу по лишћу сувом,

Расула бих косу на том меком јастуку,

Да од валова њених себи саградиш дом.

Кад зимска студен наниже ледена шила,

Веруј драги, чак и тада!

Ја бих с тобом планинске снегове газила,

Док твој поглед к`о пахуља по мени пада.

 

Иако птицама треба небо слободно,

Ја бих се теби вратила,

Ти ме не везујеш рукама чврсто за тло,

Већ дижеш да полетим опружених крила.

 

ТИ, МИСАО МОЈА

 

Баш сам неспретна,

Кад не могу да се досетим начина

Да ти покажем како горим онда

Кад лењо спустим главу на твоје груди,

Слушам твоје срце,

Осећам ритам твог уздаха,

Стежем ти руку

И ћутим.

 

Додирнуо си ми срце својим погледом

И кад би само могао да осетиш

Ту врелину што ћути у мени,

Насмешио би се

И схватио да у поређењу са њом

Ватра није толико јака.

 

Срушио си моје зидове уздржања

Откад сам допустила да постанеш

Моја прва јутарња мисао

Тако нежна и јака,

Да и у самоћи осетим како твоји прсти

Промичу мојом косом.

 

ЗАШТО СЕ ЉУДИ СУШЕ

Гледам ова отврдла, пуста људска срца

И како се луда младост старости руга,

пролазећи покрај ње као да је куга,

гледа, а не види како у беди грца.

 

Заслепеше нас светла далеких градова,

Па заборависмо да покајање вреди,

И лагано из живота човечност бледи.

Утихнуше давно сва уста старог кова.

Заљубљена чељад у животну лакоћу

Свакој жртви бахато окренуше леђа,

Те заћуташе горди због речи што вређа,

Напуштајућ` немо понижену самоћу.

 

На тиха смо врата некад често куцали

Да видимо очи тишини што виче.

Туђа нас се бол сада уопште не тиче,

Не иштемо помоћ да је не бисмо дали.

 

Када нам пресахну топле сузе из груди

За све изгладнеле и напаћене душе,

Почеће и отврдла срца да се суше

Опустећемо и престати бити људи!

 

ТВОЈА ПОСЕБНОСТ

 

Да ли знаш

Да је одувек била посебна

Бистрина твог погледа

Која објашњава необњашљиво,

Твој мозаик речи детета и мудраца,

И додир твојих руку

Нежнији од пустињског ветра?

 

Пољубац твој је посебан

Којим ми говориш да

Нисам ни свесна љубави коју осећаш.

И твоје очи су посебне,

Тамне и бистре толико

Да могу видети свој одраз у њима

И заспати с најлепшим осмехом.

 

Начин на који ме волиш је посебан,

Тако посебан

Да су године навике немоћне

Да униште чаролију у мени

Док те посматрам

Како хитро ходаш нашом собом

И угађаш ми вечером и вином.

 

Ти си као небо,

Као сунце,

Стално си ми пред очима

Да их више и не гледам,

Већ само твоју посебност

Коју не могу да опишем

Овим земаљским језиком.

 

НА КРАЈУ ПУТА

 

Ноћ тако дивно мирише,

Удахни дубоко

И осетићеш да ваздух

Нечег чудног има у себи,

Голица ноздрве

И досеже до срца.

 

Зато крени!

Затвори очи

И пусти да те ветар носи.

 

И не бој се,

Не мисли ништа

Већ осети,

Осети како те води тамо

Где сигурно желиш отићи.

 

На крају пута,

Када те остави испред мог прага

Отвори очи

И посматрај како те волим.

 

ДАЉИНЕ

 

Разголићени

До рањивих истина,

Загрлили смо се душама,

Спојивши чворишне тачке

Укрштања самоће и бола,

Пољубили имагинацијом,

И разумели ћутањем,

Док су нам тела браниле

Непролазне даљине,

На које нисам љута,

Јер сам босог срца

Ту савршеност

Могла да дотакнем.

 

[1] Мирослав Димитријевић, књижевник,  председник Српске духовне академије, рецензија збирке песама „Путоказ за луталицу“, која је промовисана у ЛКЦ краjем марта 2017. године.

Gimnazija „Stevan Jakovljević“: „Ne zaboravi da budeš srećan“

март 24, 2017 у 6:03 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , ,

ВЛАСОТИНЦЕ – У галерији Народне библиотеке „Десанка Максимовић“ је 21.марта у присуству многобројних љубитеља писане речи колажним програмом обележен  Светски дан поезије. Галерија  библиотеке била је премала да прими све заинтересоване, многи су стајали са стране, а неки су вече пратили из дворишта. Програм је  реализован у сарадњни са Гимназијом „Стеван Јаковљевић“. Организовано је музичко-поетско вече под називом „Не заборави да будеш срећан“. Гимназијалци су са својом професорком српског језика и књижевности Сузаном Пешић,  за ову прилику припремили програм који је присутнима разгалио срце и душу, пробудио емоције, па се у публици чула и песма.

Leskovac: Odobrena sredstva za projekte iz kulture za 2017. godinu

март 22, 2017 у 12:41 pm | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: ,

LESKOVAC – Na konkurs  za projekte iz oblasti  kulture prijavljeno je 68 projekata, a komisija je odobrila 40, u nekim slučajevima po dva i više projekata jednoj organizaciji, čiji ukupan budžet iznosi 9 miliona. Inače, ukupna potraživanja po podnetim projektima iznosila su 27.053.000 dinara.

 Raspodela sredstava po projektima:

  1. Ivana Stanković, korisnik Docendo centar – 170.000 dinara;
  2. Savez potomaka ratnika Srbije 1912-1920. – 50.000 dinara;
  3. Udruženje inženjera i tehničara i Udruženje „Teslin Toranj“ – 100.000;
  4. Muzička škola „Stanislav Binički“ – 400.000;
  5. Gradski ženski hor Viva Voce – 100.000;
  6. Udruženje penzionera ženska vokalna grupa „Neven“ – 100.000;
  7. Udruženje penzionera grada Leskovca – 100.000;
  8. KUD „Hisarlije“ – 50.000;
  9. Književni kljub Glubočica – 50.000;
  10. Savez potomaka ratnika Srbije 1912-1920. – 100.000;
  11. Udruženje pisaca Leskovac – 50.000;
  12. Udruženje „Vokalna grupa Libero“ – 600.000;
  13. KUD „Lemind“ – 400.000;
  14. Udruženje „Zvezdice“ – 870.000;
  15. Udruženje građana „Ansambl gradske muzike“ – 100.000;
  16.  Gradski odbor SUBNOR-a – 50.000;
  17. Muzička škola „Stanislav Binički“ – milion i 100 hiljada;
  18. Strahinja Eraković, korisnik Srpska pravoslavna opština Leskovac – 30.000;
  19. Zadužbina „Nikolaj Timčenko“ – 50.000;
  20. Humanitarna organizacija „Izvor života“ – 50.000;
  21. Zadužbina „Nikolaj Timčenko“ – 50.000;
  22. Udruženje „Kamerni orkestar Amorozo“ – milion 450 hiljada;
  23. Zadužbina „Nikolaj Timčenko“ – 70.000;
  24. Foto klub Leskovac – 400.000;
  25. Saša Stojanović – 300.000;
  26. Vladimir Aranđelović Mars – 50.000;
  27. Udruženje inženjera i tehničara Leskovac  40.000
  28. Udruženje „Teslin Toranj“ – 40.000
  29. Udruženje „Muzička komunikacija“ – 500.000;
  30. Učiteljsko društvo Leskovac – 100.000;
  31. Učiteljsko društvo Leskovac – 200.000:
  32. Udruženje „Region“ Leskovac – 150.000 dinara;
  33. Oksford skul – 100.000
  34. Leskovački klub čitalaca – 50.000;
  35. Udruženje omladina Roma Grdelica – 50.000;
  36. Udruženje M. O. D. U. S. – 250.000;
  37. Udruženje ljubitelja stripa i pisane reči „Nikola Mitrović Kokan“ – 500.000;
  38. Udruženje Roma „Budućnost“ – 50.000;
  39. Nacionalni savet romske nacionalne manjine – 50.000 dinara
  40. Udruženje ljibitelja stripa i pisane reči „Nikola Mitrović Kokan“ – 80.000 dinara;

 

SPC: Danas su Mladenci

март 22, 2017 у 8:40 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , ,

Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetih četrdeset mučenika, dok narod praznuje Mladence. Pročitajte koji običaji su vezani za ovaj dan, kao i šta znače venci koji se u crkvi stavljaju na glave mladenaca…. Praznik Mladenci u hrišćanskoj crkvi, pa tako i SPC, posvećen je uspomeni na stradanje mladih vojnika koji su položili život za veru Isusa Hrista 320 godine. Ovaj praznik je u crkvenom kalendaru obeležen crnim slovom.

Crkveni praznik je, kao i mnogi drugi, nakalemljen na paganski, jer još su se drevni Kelti, Rimljani i Egipćani od 1. do 21. marta molili su se trostrukim božanstvima ne bi li dobili ljubav ili moć.

Naš narod je taj dan uzeo kao praznik na koji mladi supružnici (mladenci) u svome domu primaju goste, a ovi im donose poklone i na taj način im pomažu na početku njihovog života u bračnoj zajednici. Ovakav način praznovanja Mladenaca je najpre održavan u gradu, a kasnije ga je prihvatilo i selo.

Tu važi pravilo reciprociteta – „oni su bili kod nas, moramo i mi kod njih“ – materijalni pokloni su potpuno zamenili sve druge i lepše strane običaja.

U „teoriji“ na Mladence moraju doći svi koji su bili na svadbenom veselju. Čak i oni koji su bili pozvani na svadbu, a nisu joj prisustvovali, obavezni su da dođu na Mladence. Međutim, u praksi je to drugačije. Bračnom paru koji slavi Mladence u goste uglavnom dolazi najuža porodica i prijatelji.

Međutim, postoje i restoranska slavlja Mladenaca. A taj događaj već iziskuje drugačiji bontom – poziv, dolazak u predviđeno vreme, kafanski jelovnik…

Svi ovi banalni „običaji“ tek su senka onih pravih, utemljenih u kulturi i tradiciji, koji nam daju neprekinutu vezu sa precima i postojbinom. Mladenci su se u davna vremena slavili na dan prolećne ravnodnevnice koja može biti 19, 20. ili 21. derikože (marta). Kako to nije zgodno za crkveni kalendar, datum je fiksiran na 22. mart.

Izvor: SPC

Следећа страна »

Блог на WordPress.com.
Entries и коментари feeds.