Promovisana 150. knjiga prof. dr Dragomira S. Radovanovića „Greške ekonomije i novi put“

фебруар 24, 2017 у 12:13 pm | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , ,

radovanovic-dragomir-greske-ekonomije-promocija-2

ЛЕСКОВАЦ – У Свечаној сали лесковачког Технолошког факултета данас је промовисана 150. књига проф. др Драгомира С. Радовановића „Грешке економије и нови пут“. По броју објављених књига, Радовановић је апсолутни рекордер у Лесковцу. О његовом обимном раду, посебно о најновијој књизи, говориле су колеге и пријатељи, а модератор програма био је проф. др Живан Стојковић. Књигу је објавила Висока школа за пословну економију и предузетништво из Београда, а рецензенти си проф. др Радмила Грозданић, академик СКАНУ и проф. др Драган Момировић.

Рад проф. Радовановића опширно је представљен у двотомној студији Данила Коцића „Лесковачки писци – трагови и трагања“ (Лесковац 2015, 2016).

Видети о в д е: 

Драгомир С. Радовановић 

radovanovic-dragomir-greske-ekonomije-2

ПРЕДГОВОР КЊИЗИ ГРЕШКЕ ЕКОНОМИЈЕ И НОВИ ПУТ

Још на првим предавањима из економије, запазио сам да нешто није у реду са овом науком и њеним принципима. Наиме, наставник је онда рекао: „Основни економски принцип репродукције гласи: “са што мањим улагањима остварити што веће резултате“ или још скраћеније, а то сам касније сазнао, „уз минималона улагања остварити максималне резултате“.

Сетим се одмах очевих речи када смо орали и посејали њиву да ми по завршетку сејања рече: Чак и да нас послужи време и буде добра година, неће да буде добра жетва на овој њиви.

Зашто? – упитао сам

Мало сам бацио семе! – одговорио је.

Аха, размишљао сам. Преведено на мој ђачки посао то значи да уз минимално учење или неучење чак, остварим што више знања и највише оцене. Да ли је то логично. Није.

Па шта онда ова дефиниција треба да значи?

И завршим школе. Средњу, факултет, магистратуру и докторирам на економији. И још пуно сам слушао предавања у истом стилу. Био сам и професор на вишим и високим школама, као и на факултетима. И ја сам понављао исте дефиниције мојим студентима.

Половину радног века провео сам у привреди радећи све послове од радника у непосредној производњи до генералног директора фирме. И увек се ова дефиниција показала нетачном, ако се поштено обавља било који рад и мислим да би било исправније рећи „уз стандардна, технолошки оправдана улагања остварити оптималне резултате“.

На непоштеним пословима нисам проверавао, јер такве послове нисам ни радио.

Током времена, прочитао сам много књига, па и књигу „Протоколи сијонских мудраца“, која је изашла 1905. године. Књига енигма. Нема аутора. Неки је приписују Израелцима, а неки агентима руске тајне службе, где сам сазнао, на пример, да циљ оправдава средства, да нема економије без политике, да је право у сили итд.

Уосталом, ево идеја које су у тој књизи изнете:

  1. „Када дође време да се наш господар целога света окруни тада ће те исте руке избрисати све што би му могло сметати“ (П-3)
  2. „Када ми загосподаримо, наши ће стручњаци дискутовати о великим проблемима, који би узбуњивали човечанство само зато да би га довели до наше управе. Ко ће у том тренутку посумњати да смо ми те проблеме сами намештали, јер су они део нашег политичког плана, а који нико вековима није успео проникнути.“ (П – 13)
  3. „Када наш цар на своју светачку главу стави круну, коју ће му понудити Европа, он ће аутоматски постати патријарх света. Жртве које треба принети због сврсисходности никада неће достићи онолики број жртава који су вековима приносили мегаломанија и надметања гојинских влада. Наш ће се цар налазити у директном контакту са народом и са трибина ће говорити, а глас ће се одмах преносити целим светом.“ (П – 15)
  4. „Наш ће цар бити прави папа земаљски – патријарх међународне цркве.“ (П– 17)
  5. „Када дође наша власт, злочинци ће бити ухапшени чим се на њих мање или више посумња.

Не може се због опасности да ће се погрешити, политичком кривцу или злочинцу допустити да побегне, јер ћемо према политичким преступима и злочинима, заиста бити немилосрдни.

Ако се још донекле и може на неки начин отезати са посматрањем неких побуда и лакшим преступима, ни у ком случају неће бити попуштања за особе које се баве питањима о којима нико осим владе не може ништа разумети, штавише и све владе не разумеју праву политику.“ (П – 18).

  1. Без одређеног плана не да се управљати. Крећући неодређеним путем и неодређеним резервама пропаст ће и великани и хероји. (П – 20).
  2. „Када ми заседнемо на светско престоље, сва финансијска кривудања ће нестати као нешто што не одговара нашим интересима. Биће неповратно уништена као и фондовске берзе, јер нећемо допустити да углед наше Владе буде доведен у питање због промене цене драгоцености, које ћемо ми озаконити и објавити у износима њихових стварних вредности, без могућности подизања и спустања цена (подизање цена даје одмах право спуштању цена) како смо ми то покушали код гоја.“ (П – 21).
  3. „У нашим је рукама највећа савремена моћ света – злато. За два дана ми га можемо из наших трезора изнети у жељеним количинама.“ (П – 22).
  4. „Зар треба доказивати да је наша власт од Бога предодређена? Зар ми са толиким богатством нећемо доказати да је све оно зло, које смо вековима морали чинити, на крају послужило истинском добру – довођењу свега у ред?!“ ( П- 23)
  5. „Народ произвођач не зна за незапосленост и то га веже за постојећи ред, а следом тога и за постојаност такве власти. Незапосленост је најопаснија ствар за владу. За нас ће улога незапослености бити окончана чим власт дође у наше руке.“ (П – 23)[1]

Стварно чудна и загонетна књига. Ја сам је протумачио као сценарио владара из сенке да се дође до новог светског поретка.

Чудна књига, јер су чудни и путеви Господњи, како каже народ. Народ је то рекао јер је хтео да оправда све оно што му се дешава, а није у стању да му се одупре или да га промени. Али, народ и кад нешто не види, не разуме, не може да објасни, не може да схвати шта се и зашто се нешто дешава, он осећа. Осећа да нешто није логично, није прихватљиво, није поштено, није праведно, да му се наноси штета, да му је неподношљиво…

Чуди се народ и властодржцима на мерама које спроводе, на понашању, похлепи, дезинформацијама, али се чуди и себи што све то трпи, што се мучи, што се не буни…

Иако све зна, испада да ништа не зна. Тешко му је, али га је истовремено страх од промена, јер не зна на шта ће то све изаћи. Историја га је томе научила. Ћути и плива у бурном океану проблема са потајном надом да ће бити боље. А ко треба да изврши промене и оствари наде народа? Ми. Свако у свом послу и свако на свој начин. Ова књига је мој прилог томе.

 

[1] Сергеј Александровић Нилус – Протоколи Сијонских мудраца

Advertisements

Оставите коментар »

RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Блог на WordPress.com.
Entries и коментари feeds.