Leskovački pisci: Tomislav Ilić – život i delo

фебруар 12, 2017 у 1:33 pm | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , ,

 Ilic Tomislav 2

ЛЕСКОВАЦ – Томислав Илић, чији је рад представљен у двотомној студији Данила Коцића  „Лесковачки писци – трагови и трагања“ (2015, 2016), рођен je 23. маја 1937. године у Јашуњи. У Лесковцу завршава основну школу и гимназију, а затим уписује студије права у Скопљу. На Правном факултету дипломира 23. јуна 1961. године. Маја 1966. године изабран је за судију Општинског суда у Лесковцу, а у лето 1971. године изабран је за судију Окружног суда у Лесковцу. Тако постаје најмлађи судија ове високе судске инстанце. У првој половини 1981. године Томислав Илић постаје председник Окружног суда у Лесковцу и октобра преузима дужност председника суда. У периоду од 1983. до 1984. године Томислав Илић је био председник лесковачке општине, а од 1984. до краја 1986. године посланик у Скупштини Србије. Почетком 1993. године, после избора у Србији, изабран је за члана Владе Републике Србије и министра правде, а крајем 1994. године враћа се на место председника Окружног суда у Лесковцу на коме остаје до почетка 2002. године када одлази у пензију.

 I

У периоду од 1994. до краја 2004. године професор је на Факултету за трговину и банкарство Универзитета БК у Београду. Докторирао је са тезом „Правне последице развода брака“, која се састоја из Увода и закључка и шест одељака који третирају ову прблематику, а штампана је у Нишу 1987. године. Илић је написао више десетина научних и стручних радова објављених у разним југословенским часописима. Илић је објавио више монографија из области грађанског и породичног права, судског поступка, уџбеник Уговорно и пословно право, Пословно право. Заступљен је бројним прилозима у ,,Нашој речи’’, ,,Нашем стварању’’, београдској периодици ,,Правни живот’’, ,,Социјално право’’, ,,Социјална политика и социјални рад’’. Илић је 1996. године основао лист за науку и књижевност „Лесковчанин“[1]

Године 2014. Томислав Илић је објавио обимну монографију “Суд и правда“ у издању лесковачког Филекса.

 ilic-tomislav-sud-i-pravda-naslovna-3

II

СТРУЧНИ И НАУЧНИ РАДОВИ ТОМИСЛАВА ИЛИЋА – У књизи Трагови времена објављен је списак стручних и научних радова др Томислава Илића (више од педесет наслова).[2]
  1. Уз тридесетогодишњицу органа правосуђа у СР Србији: Сложена и одговорна дужност правосудних органа, Наша реч, бр. 4. од 31.01.1975. године;
  2. Подруштвљавање судова, Наша реч, бр. 14. од 11.04.1975. године;
  3. Праћење негативних друштвнеих појава, нова функција правосудних органа, Наша реч, бр. 27, 18.07.1975. године и наставак текста у бр. 28, 25.07.1975. године;
  4. Одговорност у самоуправном друштву и друштвена самозаштита, Наша реч, бр. 7, 20.02.1976. године и наставак у броју 8, 27.02.1976. године;
  5. У сусрет Закону о удруженом раду: Средства за производњу су под директном влашћу рандика, Наша реч, бр.19, 21.05.1976. године;
  6. У сусрет Закону о удруженом раду: Ко може располагати друштвеним средствима, Наша реч, бр. 20, 28.05.1976. године;
  7. У сусрет Закону о удруженом раду: Заштита друштвене својине, Наша реч, бр. 28, 23.07.1976. године;
  8. У сусрет Закону о удруженом раду: Одговорност радника у удруженом раду, Наша реч, бр. 32, 20.08.1976. године;
  9. Неподношљив заједнички живот као бракоразводни узрок у пракси Окружног суда у Лесковцу, Билтен Окружног суда у Лесковцу, 1976, бр. 1;
  10. Бракоразводни систем у нашем праву, Билтен Окружног суда у Лесковцу, 1977, бр. 2;
  11. Оживотворење Закона о удруженом раду: Ко је дужан да извршава одлуке Суда удруженог рада, Наша реч, бр. 42, 11.11.1977. године;
  12. Треба ли изједначити ванбрачну са брачном заједницом, Наша реч, бр. 15, 20.04.1979. године;
  13. Дискусија о Нацрту републичког закона о породици: Ванбрачна заједница, Наша реч, бр. 14, 13.04.1979. године;
  14. Ванбрачна заједница у праву, Наше стварање, Лесковац, 1979, бр.3/4, стр.17-31;
  15. Дискусија о Нацрту републичког закона о породици: Нова улога старатељства, Наша реч, бр. 16, 27.04.1979. године;
  16. Дискусија о Нацрту републичког закона о породици: Какву породицу хоћемо, Наша реч, бр. 13, 06.04.1979. године;
  17. Оживотворење Закона о мировним већима: Мировна већа – саставни део самоуправних судова, Наша реч, бр. 12, 18.03.1980. године;
  18. Оживотворење Закона о мировним већима: Надлежност и одлучивање мировних већа, Наша реч, бр. 13, 25.03.1980. године;
  19. Накнада штете и осигурање од одговорности за штету од моторних возила, Билтен Окружног суда у Лесковцу, 1980, бр. 7;
  20. Ванбрачна заједница, монографија, Културни центар Лесковац, 1980, стр. 1-166;
  21. Правне последице развода брака, докторска дисертација, Ниш, 1978. стр. 1-374;
  22. Парнични поступак – Књига о грађанско-судском поступку, I том, Правни живот, Београд 1989. године. Судско поравнање, стр. 207-219;
  23. Презумција ванбрачног патернитета по Закону о односима родитеља и деце СР Македоније, Наше стварање, Лесковац 1980, бр. 5/6, стр. 38-41;
  24. Истраживање ванбрачног материнства, Наше стварање, Лесковац 1981, бр. 1/2, стр. 18-28;
  25. Истраживање ванбрачне деце, Наше стварање, Лесковац 1982, бр. 3/4, стр. 30-53;
  26. Враћање поклона између разведених брачних другова, Наше стварање, 1986, бр. 3/4, стр. 52-66;
  27. Правна природа права на издржавање разведеног брачног друга, Наше стварање, Лесковац, 1988, бр. 1/2, стр. 55-59;
  28. Развод и поверавање деце на чување и васпитање у републичком и покрајинском законодавству, Социјална политика, Београд, 1988, бр. 1, стр. 41-50;
  29. Правосуђе у радовима Димитрија Кулића, Научно дело Димитрија Кулића, монографија, Културни центар Лесковац, 1988, стр. 131-136;
  30. Оцена интереса деце у поступку за споразумни развод брака, Годишњак Института за социјалну политику, Београд, 1989. године, бр. 3, стр. 69-77;
  31. Вршење родитељског права од стране разведених родитеља у упоредном праву, Наше стварање, Лесковац, 1989. године. бр. 1/2, стр. 44-50;
  32. Судско поравнање, Правни живот, Београд, 1989. године, бр. 11/12, стр. 1651-1662;
  33. Вршење родитељског права од стране разведених родитеља, Социјално право, Београд, 1989, бр. 11/12, стр. 53-60;
  34. Појам заједничке имовине брачних другова у републичком и покрајинском законодавству, Наше стварање, Лесковац, 1990, бр. 1/2;
  35. Облици вршења власти у држави Србији, Наше стварање, Лесковац, 1991, бр.1/2;
  36. Споразумни развод брака, Социјално право, Београд, 1991, бр. 15, стр. 85-94;
  37. Утицај породичних односа н активност појединаца у радној средини, Наше стварање, Лесковац, 1991, бр. 3/4, стр. 5-11;
  38. Квалификациона структура радне снаге у индустрији Лесковца, Зборник радова Технолошког факултета у Лесковцу, 1991-92, бр. 9/10;
  39. Професионална структура разведених брачних другова у пракси Окружног суда у Лесковцу, Социјална политика и социјални рад, Београд, 1992, бр. I, стр. 34-39;
  40. Кривично законодавство Републике Србије, Наше стварање, Лесковац, 1993, бр. 1/2, стр. 27-32;
  41. Имовински односи разведених супружника, монографија, Службени гласник РС, Београд, 1996, стр. 1-164;
  42. Истраживање ванбрачног очинства, монографија, Службени гласник РС, Београд, 1998, стр. 1-237;
  43. Људске судбине, монографија, Лесковчанин, Лесковац, 2001, стр. 1-127;
  44. Беседа поводом 13. фебруара, Дана судства, Лесковчанин, 1997-98, бр. C/4-5;
  45. Дириговани или тржишни односи у привреди, Лесковчанин, 1998, бр. C/6;
  46. Рат као средство наметања туђих вредности, Лесковчанин, 1999, бр. C/10;
  47. Светлост и сочиво (пред уметничким фотографијама Дејана Вељковића), Освит, 1998, стр. 132-134;
  48. На прагу трећег миленијума, Лесковчанин, 2001,бр. C/13-14;
  49. Уговорно и пословно право, уџбеник, Београд 1998, стр. 1-379;
  50. Пословно право, уџбеник, Београд 1999, стр. 1-326;
  51. Пословно право, измењено и допуњено издање, Београд 2005, стр. 1-523;

 ilic-tomislav-iz-tragovi-vremena-fotos

III

ТРАГОВИ ВРЕМЕНАМонографију о доктору правних наука,  стручњаку из области кривичног и породичног права, одговорном вршиоцу правосудних фунција, посланику у Скупштини Србије и Савезној скупштини, члану Владе Републике Србије и министру правде, аутору стручних и научних дела, професору Томиславу Илићу, из пера публицисте Властимира Вељковића, по свему судећи, ауторски је и културно-историјски прилог од ширег значаја. Не колико својим карактеристикама (веродостојност извора, исцрпан приказ стваралачких планова, обухватност) ово дело не само да осветљава место и значај Илићевог послеништва, већ се, истовремено, нашој друштвеној јавности намеће Вељковићевом систематичношћу и акрибичношћу да у широком дијапазону његових активности види и реконструише један од најзанимљивијих периода у историји града на Ветерници после Другог светског рата.  Да би у томе у потпуности успео, Вељковић је дао исцрпан преглед Илићевих активности у свим областима у којима је делатворно учествовао. Рукопис његове књиге под насловом ,,Трагови времена’’ по дометима има и несумњиву аутономност у оквирима завичајне историографије и биографизма.[3]

Намера аутора била је двојака: да изнесе најбитније садржаје из доприносом богатог животног и радног века Томислава Илића и, једновремено, прикаже битне социолошко-економске, политичке и друге друштвене прилике, карактеристике и одлике тог времена апострофиране у његовим радовима и званично изреченим оценама.

Такво опредељење, веома осетљиво по свом бићу и основи, садржи незаобилазности које ненамерно могу нарушити целину уколико се пренебрегну, или измакну ауторовој пажњи и суптилној контроли.

Једна је да се личност, којој је текст посвећен, не прикаже у довољној мери и обиму и, следствено томе, не осветле сви релевантни токови и догађаји у којима је активно суделовао, имајући свој удео у њима и дајући непосредни стваралачки допринос.

Друга је да се тим токовима и догађајима, типичним по садржају , опсегу и динамици, чак драматичним у нашој новијој историји, посвети несразмерна пажња и простор.

Заправо, да једна, или друга буду нецеловите, недовољно повезане и непотпуно осенчене, једна другом буду окрњене, што би умањило значај и величину одређених догађаја и односа, засенило слику реалности и нарушило ауторов приступ. Књигом Трагови времена искрена су настојања да се избегну такве могућности, поштујући и придржавајући се узејамности релација и руководећи се принципом како је било. Заиста, тако је било.[4]

 IV

ОСНИВАЧ ЛИСТА „ЛЕСКОВЧАНИН“ – Непосредно после појаве првог броја листа ,,Лесковчанин’’, 1996. године, културна јавност Лесковца исказала је велико интересовање. Један од разлога је сам оснивач овог обновљеног листа за науку и књижевност, угледни правник др Томислав Илић, који је у то време био председник Окружног суда. У импресуму се могло прочитати да је директор тога листа др Димитрије Кулић, Лесковчанин, који живи у Нишу, познати професор Уставног права, а место главног и одговорног уредника било је поверено књижевнику Саши Хаџи Танчићу, који се низ година, са великим успехом исказао на тим дужностима. Укратко, реч је о екипи која је – гарантовала успех.[5]

Из први број обновљеног ,,Лесковчанина’’ (18. децембар 1996), у уводном тексту, на првој страни (уз слику Колета Рашића, ослободиоца Лесковца, 11. децембра 1877. године) читамо прилог уз потпис проф. др Димитрија Кулића, др Томислава Илића и Саше Хаџи Танчића: ,,Пред Вама је први приватни лист у Лесковцу после Друго светског рата Покрећемо га у име наших предака и у наше име.

(…) Поновна појава ,,Лесковчанина’’ може се, уопште узев, схватити и као још једна, додуше лична активност у сусрет јубиларној 600. годишњици првих писаних помена града на Ветерници. И чином његовог обнављања, још једном, доказује се да је Лесковац, захваљујући благодарним појединцима, пре свега – град обнове.

(…) Страх оснивача, директора и главног и одговорног уредника ,,Лесковчанина’’ да ће судбина тог листа бити краткотрајна, нажалост, била је оправдана. Лист је, истина, неколико година без тешкоћа излазио, али се фебруара 2001. године појавио последњи број, заправо двоброј 13/14 и тако је после пет година практично угашен, иако у том последњем двоброју није дато никакво објашњење, па би се могло закључити да је до престанка његовог појављивања дошло – ненадано![6]

Поводом изласка десетог броја листа „Лесковчанин“, који се појавио 10. јуна 1999. године, Томислав Илић је дао кратку оцену: У ове три године потврдило се становиште редакције да лист буде лесковачки, а да „Лесковчанин“ буде југословенски, европски, светски. Досадашње критике дају нам за правода храбрије идемо у том правцу. Зато је излазак десетог броја добар повод за даље размишљање како афирмисати позитивно стваралаштво, а негирати све оно што наноси бол и патњу појединцу.[7]

 ilic-ljudmila-tomina-cerka-2

V

СУД И ПРАВДА – Навршило се више од два века од установљења савременог судства у Србији (1809) и 140 година од постојања Окружног суда у Лесковцу.[8]

Монографија „Суд и правда“ о лесковачком Окружном суду и његовим судијама, управо, говори о начелима на којима се заснивала државна власт и у том склопу судство као њен нераздвојни део. Зато је монографија књига о положају судова и судија и начину вршења  судске власти у српској и југословенској држави.

Грађа за ову монографију били су формални прописи Народне скупштине (Устав, закони, резолуција), Владе (уредба, наредба, закључак, предлог) и стручна литература и публикација у којима се анализира рад судова и судија у одређеном периоду државног развоја.

Међутим, за оцену унутрашње структуре држвне власти и њеног начина рада, значајнији су радни материјали Народне скупштине и Владе; стенографске белешке записници, аудо и видео снимци, на основу којих се закључује унутрашњи однос између Народне скупштине, Владе и судства. Такође су од значаја била саопштења, интервјуи и говори страначких првака и њихови коментари у листовима, часописима и ревијама на радију и телевизији. Одлучујућу улогу за поједине периоде државне власти имале су одлуке и упутства државних и војних органа у одговарајућем историјском тренутку, којима су уређивани положај и независност судија и судова.

Коментари и расправе на интернету, фејзбуку, твитеру, Википедији (библиотека). Одлуке уставних судова, преких судова, посебних и редовних судова. Стручно јавно мњење, политичка и сатирична обрада у књижевности и уметности о начину вршења државне и судске власти (дела књижевника, песника). Нарочито су биле значајне одлуке разних изборних комисија и партијских форума после 1980. године у Србији и СФРЈ.

Оваква грађа представљала је опасност  да се поједине одлуке, документа или јавна иступања одређених лидера погрешно интерпретирају, па тиме заузму и погрешни ставови. Ово због тога што су многи од тих аката (докумената), по правилу идеолошки објени, недовољно аргументовани, једнострани и што су одређене чињенице увек објашњаване са позиција оне политичке опције која је тренутно вршила власт, негирајући сва ранија начела на којима се заснивала дотадашња власт или, још горе, једноставно свесно уклањајући све што је до тада било у организацији дотичне државне власти.

Из ових разлога је, у овом периоду, државно право, па и судски систем, доживљавао преврате. Таквих чињеница у монографији је превише. Преврати у време Уставобранитеља, династички преврати, стварање Краљевине Југославије после Првог светског рата, настанак Социјалистичке Југославије, распад Социјалистичке Југославије и настанак нових држава на њеној дотадашњој територији и, најзад, преврат октобра 2000. године.

Преврати су означавали „Ново доба“, а свако ново доба није настављало развијање власти на основу ранијих начела, већ су се њима обрачунавало, јер је сматрало да дух новог доба треба другчије да се развија, у новом облику државне организације.

Зато је аутор при оцени тих чињеница полазио од општег става израженог у закону и науци и указивао на контрадикторне чињенице на основу којих су изражени ставови „за“ или „против“, или „да“ или „не“, и на основу њих формирао своје виђење положаја судова и судија. Тиме су читаоцима презентовани различити ставови, али и став аутора.

Нова власт, звана „ДОС“, не само да се супротстављала ранијим начелима, већ их је уништавала и преко Устава од 2006. године, објавила нову еру у развоју демократије и државне власти у Србији. Очигледно се преварила, јер је већ 2012. године, ДОС нестао са политичке сцене. Поново су у Србији нове идеје, нове власти.[9]

[1] Трагови времена (књига о Томиславу Илићу, приредио новинар Властимир Вељковић), СВЕН, Ниш 2006. Напомена: Књига „Суд и правда“ проф. др Томислава Илића, некадашњег председника лесковачког Окружног суда,  промовисана je 18. марта 2015. у Лесковачком културном центру. Поред аутора, о овом обимном делу говорили су Власотимир  Вељковић, публициста, Људмила Марковић, судија Основног суда у Лесковцу, Милан Китановић, судија Окружног суда у Лесковцу, у пензији и Зоран Петрушић, председник Вишег (Окружног) суда у Лесковцу. Резензенти ове обимне студије (на око 630 страна великог формата) су Људмила Марковић, судија и Властимир Вељковић, публициста.

[2] Трагови времена, СВЕН, Ниш, стр. 203-206.

[3] Саша Хаџи Танчић, Време у траговима, Трагови времена, СВЕН, Ниш 2006. Средином марта 2006. године у Лесковачком културном центру одржана је промоција ове књиге. На промоцији су говорили књижевник Саша Хаџи Танчић и аутор Властимир Вељковић, а приказан је на видео биму филм о животу Томислава Илића..

[4] Властимир Вељковић, Трагови времена, поговор, Свен, Ниш 2006, стр. 293. Напомена: Лесковац је маја 1966. године био центар српског и југословенског судства. Обележавало се 120 година постојања и рада судства у лесковчаком округу и 100 година зграде Окружног суда у Лесковцу. Импозантни скуп најеминентнијих правника Југославије и Србије и других угледника из области друштвеног, економског, научног и културног живота, био је најзначајни догађај тога дана у Југославији. Присуствују представници јуословенског и српског правосуђа на највишем нивоу, професори универзитета, многи угледници лесковачког краја, председници свих окружних судова из Србије и све судије и тужиоци у лесковачком крају. Уводни реферат имао је Томислав Илић, а затим су о развоју и раду судства говорили: мр Часлав Игњатовић, председник Врховногсуда Србије, мр Боривоје Вукићевић, председник Савезног суда Југославије, др Мирко Перовић, ранији председник Врховног суда Југославије, Драган Петковић, републички јавни тужилац, др Љубисав Марковић, професор универзитета у Београду и др Драгољуб Стојановић, професор Правног факултета у Крагујевцу. Догађај дана је премијерно приказивање инсерта из филма „Судство у Србији“, први пут у историји српског судства (Трагови времена, стр. 116).

[5] Напомена: Опширније о листу Лесковчанин видети поглавље „Лесковачка париодика“.

[6] ,,Лесковчанин’’, лист политички, економски и књижевни, одштампан је први пут 9. марта 1896. године у Трговачкој штампарији Живојина Д. Обреновића у Лесковцу.

[7] Трагови времена, СВЕН, Ниш 2006, стр. 194.

[8] Књига „Суд и правда“ проф. др Томислава Илића, некадашњег председника лесковачког Окружног суда,  промовисана je 18. марта 2015. године у Лесковачком културном центру. Поред аутора, о овом обимном делу говорили су Властимир  Вељковић, публициста, Људмила Марковић (на слици), судија Основног суда у Лесковцу, Милан Китановић, судија Окружног суда у Лесковцу, у пензији и Зоран Петрушић, председник Вишег (Окружног) суда у Лесковцу. Резензенти ове обимне студије (на око 630 страна великог формата) су Људмила Марковић, судија и Властимир Вељковић, публициста. У рецензији, (стр. 612 – 614) између осталог, пише: „…Тако је угледни правник и судија, теоретичар и публициста Томислав Илић, аутор занимљивог дела „Суд и правда“ студијско-аналитичким приступом и научно-документарном методом, заснованом на прописима, документима, теоријским и политичким расправама и судској пракси, осветлио срж уставног уређења, изграђивања правног и судског поретка и његове следбености у држави, уложивши несумљиво много времена и труда, знања и инвентивности, чиме постаје незаобилазан у мозаику правне мисли и праксе код нас“. Напомена: У Помаку бр. 69 – 72 (децембар – јануар 2015), на стр. 26. и 27. објављено је излагање Људмиле Марковић о књизи Суд и правда са ромоције књиге која је приређена 18. марта 2015. године у Лесковачком културном центру.

[9] Томислав Илић, Суд и правда, Филекс, Лесковац 2014. Предговор. Напомена: Предговор, који преносимо у целини, написан је, новембра 2013. године.

Advertisements

Оставите коментар »

RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Блог на WordPress.com.
Entries и коментари feeds.