Milica Nikolić: Roman „Koma“ promovisan u Leskovcu

nikolic-milica-koma-roman-mala

LESKOVAC – Večeras sam se probudila iz kome posle 23 godine, poručila je na promociji dugoočekivanog romana „Koma“, mlada spisateljica i glumica Milice Nikolić u sali hotela „Hajat S“ u Leskovcu.

„Koma“ govori o neobičnoj životnoj priči Zorane Lazarević, koja je zapravo i prototip autorke koja je imala samo 5 godina kada su joj deca na ulici brutalno saopštila da je usvojena, a 16 kada je počela da traga za svojim biološkim roditeljima, iako su joj njeni „pravi“ roditelji pružili svu ljubav i topli dom. „Na promociji večeras moja prva majka sedi možda baš za vašim stolom, i znam kako se oseća u ovom trenutku, ponosna na ćerku koju je odgajila“, poručila je Milica majci koja je usvojila i izazvala buru emocija u Sali – prenosi JUGmedia.info.

nikolic-milica-nova-mala

Ovaj roman, istovremeno i psihološki i ljubavni, ali i sa momentima drame u sebi, nikoga neće ostaviti ravnodušnim, a mnogima će promeniti i život, poručeno je sa promocije „Kome“.

dincic-ljubisa-i-milica-nikolic

LJUBIŠA DINČIĆ: TRAGANJE ZA SUDBINOM – Poštovani ljubitelji knjige! Ja ću vam govoriti o jednom životu koji je bio bačen, pa vaskrsao i vraćen na početak. To temeljito stoji u ogledalu ove knjige, koju s velikim zadovoljstvom i ponosom promovišemo večeras. Dakle, govoriću vam o poimanju lakoće odricanja, napuštanja i fenomenu straha od ćutanja i sakrivanja istine. Zapravo, o svemu ovome, ovo hrabro dete, tražeći odgovor i povod počinitelja, otvara stranice za brojnu čitalačku publiku, ali i za sve one koji tragaju za izgubljenim poreklom i u tome ne odustaju.

To traganje za istinom, kao nostalgija za izgubljenim snom, započeto u glasu iz kartonske kutije, tamo negde na nekom dalekom mestu za ostavljanje suvišnih i nepotrebnih stvari, bez adrese, pre dvadeset i tri godine – traje i danas. Ta potraga za buđenjem i životom, za kap iskrene krvi porekla, sa mesta za odbačene stvari pa sve do danas, od ruke koja je smela da gurne živi kamen u snegu, do potrebne sreće i glasne radosti, nema nameru da kleveta i sudi ostavljačima. Dovoljno je, za kaznu, samo brojanje godina u bežanju, ili kajanje za greh pred Gospodom i svetom. Ostavljenima, kojima sudbina treba sama da nađe put, mogu da tragaju u ljudskom bespuću bojeći se jedino da ne ostanu sami. Jer, opasno je biti sam. To grešni ljubavnici možda nisu znali!

Iskrenost je teška i suvišna, ako se prećutkuje i taji da se ne obelodani poreklo tog glasa iz kutije na nekom mestu, kraj kapije i zamrznutog puta koji ne vodi nigde, bez straha od februarske zaleđene magle, koja je mogla da se probudi i zaustavi dah. Pokušaj oduzimanja  disanja nije gušenje obesti, pomračenje strasti i veličanje bezuslovne slobode posle straha, već otuđenje svih simbola života. I potezanje za pravdom ne iziskuje pokajanje. To nije traženje samoće od samog sebe, ili bežanje od tajne, koja bi ponizila gordost, to je hrabrost da se ponizi tuđi život tek rođenog deteta. Rodi se kamen i baci negde u stranu, bilo koju i bilo gde.

Ali, to traganje za istinom, kamena koji je postao čovek, podignutog sa zemlje, po poimanju spisateljice, nije vinut u svet da gori u ognju prezira i gorčine. Čuva se na dohvat ruke, na vidnom mestu, i ne daje drugima u naručje. Za inat onima koji se više ne sećaju mesta kraj kapije za opraštanje grehova, koja se više ne otvara zato što je ključ od katanca u drugim, pravednijim i iskrenijim rukama, koje znaju za roditeljsku ljubav.

Traganje za sudbinom nalik je brodu bez kormila. Istinu pokrivaju talasi, a vetrovi ne umeju da broje dane nadanja u peni zabrinutog mora. U iščekivanju dana da voda zablista i s visine dođe reč istine, možda će se tada i nebo nasmejati. A strah od prizora bacača kamena u vodu možda i ne postoji, a kamo li da prepozna kutiju iz koje se glas čuje čak dovde, do ovog mesta. Jer, posle svega, uviđaj stida neće dati slobodu onima koji su mogli, a nisu hteli, ili nisu bili zaraženi bolom od tek stvorenog života.

Kako da im se oduži za ovaj život, onima koji kriju istinu, za sve ove godine, i nebrojane dane. Opraštanje za poklonjeno disanje – da! I za ništa drugo!

Toliko o onima koji su bili hrabri da na februrskoj promrzloj magli, na rafalnoj vejavici ostave plen ljubavi, u kartonskoj kutiji, na nekom mestu tamo negde, nije ni važno gde. Na kraju, pobedila je ona, ova mlada žena, još devojčica. Traži istinu i ništa više. Sve ostalo ima.

Upoznao sam je pre dve godine, na promociji njene prve knjige, koju je smela da napiše u devetnaestoj godini. Nije to uspela za inat.Ne da bi pokazala da je neko pogrešio – već da te, za kojima traga, ponizi stidom. I danas ne znam da li je bolji pisac, ili je bolja glumica. Talentovana, nesvakidanja, hrabra i odvažna. Pleni na pozorišnim scenama po Srbiji, a danas prkosi svojim novim romanom. Ja ću je, obećao sam, voditi kroz svet pozorišne umetnosti, koliko znam i mogu, a neka sama osvaja one koji vole dobru knjigu. Biću srećan i ponosan tek kad je vidim u naslovnoj ulozi – Gospođe ministarke u Narodnom pozorištu. Jer, ona ima svog dedu, koji je čuva od lošeg društva i gradskih mangupa. Ja rekoh svoje. Srećno, dete moje. Hvala vam.

 

 

Advertisements

Opšta bolnica Leskovac: Ulepšano dvorište

 ЛЕСКОВАЦ –  Двориште које се налази између Дневне болнице Службе психијатрије и зграде Службе за инфектологију добило је потпуно нови изглед захваљујући партерном уређењу које је обухватало и постављање фонтане и летњиковца.

Вредност радова које је изводила Инвестградња Лесковац, износила је 1,2 милиона динара, а уређење овог некада запуштеног простора наишло је на позитивне реакције запослених, пацијената, њихових пратиоца и чланова породице.

У протекле две године су у овом делу болнице уређени и Дневна болница психијатрије, кабинет за ЕЕГ, одељење болести зависности, као и зграда онкологије и дечје неуропсихијатрије.  У плану је да се ове године крене са реконструкцијом зграде Службе за инфектологију, преко Канцеларије за управљање јавних улагањима,  а предрачунска вредност радова износи 63,6 милиона динара. На овом објекту планирани су енергетска санација зграде, комплетна замена дотрајалих инсталације, сређивање тоалета, реконструкција крова итд – објављено је на званичном сајту Града Лесковца.

Plivački klub Dubočica: Na zimskom prvenstvu osvojili 87 medalja

pk-dubocica-februar

LESKOVAC – U subotu, 25.02.2017. završeno je zimsko prvenstvo centralne Srbije u plivanju. Prvo kolo održano je 21.01.2017. u Paraćinu, gde su plivači Dubočice osvojili prvo mesto u ekipnom plasmanu, osvojivši 43 medalje, od čega 18 zlatnih, 14 srebrnih i 11 bronzanih.

pk-dubocica-februar-1
Ovog vikenda održano je i drugo kolo zimskog prvenstva centralne Srbije, takodje u Paraćinu, gde su plivači Dubočice ponovo bili najbolji u ekipnom plasmanu, osvojivši ovog puta 44 medalje, od čega 17 zlatnih, 12 srebrnih i 15 bronzanih.
pk-dubocica-februar-3
Ukupan bilans zimskog prvenstva je :
87 medalja ukupno
35 zlata
26 srebra
26 bronza
pk-dubocica-februar-2
Ovo je fantastičan uspeh PK Dubočica, ali i grada Leskovca, koji su pozicionirani na plivačkoj mapi Srbije na trećem mestu, iza Beograda i Novog Sada, obziorom da centralna Srbija pokriva region od Beograda prema jugu Srbije.
Naši plivači nastavljaju da vredno rade na pripremama za prvenstvo Srbije, koje će se održati u martu mesecu u Bečeju i Beogradu, odakle očekujemo takodje lepe vesti.
Srdačan pozdrav,
Uprava kluba

Vlasotince: Sto godina od streljanja 33 meštana Šišave i Donje Lomnice

ВЛАСОТИНЦЕ – Удружење потомака ратника Србије 1912 – 1920. године Власотинца 1. марта пригодним програмом обележиће 100 година од стрељања 33 мештана Шишаве и Доње Ломнице на месту Трле – Санинска долина , на путу Власотинце – Доња Ломница. Планом и програмом обележавања предвиђен је парастос – помен, полагање венаца и одавање поште недужним жртвама а ученици Гимназије припремили су пригодан програм. Програм ће се одвијати поред спомен чесме која је 2009. године подигнута на месту стрељања. Спомен чесма подигнута је трудом чланова Савеза потомака ратника Србије 1912-1920. година Подружнице у Власотинцу (данас Удружење носи назив Удружење потомака Србије 1912-1920. године Власотинце).

Фебруара 1917. године наредник Српске војске Влајко Николић – Равноделац из Власотинца ступа у везу са војводом Костом Пећанцем, од њега добија проглас за подизање устанка. Влајко неуморно обилази села власотиначког краја и позива на устанак. У Шишави се формира комитска чета, где из јабланичког краја убрзо долази и војвода Јован Радовић са својим четницима. Припадници шишавске комитске чете и четници војводе Радовића врше напад на Бугарске војнике и из власотиначке школе ослобађају око 400 принудно регрутованим српских младића, ослобађају Власотинце и неколико околних села. Након повлачења устаника Бугари су у знак одмазде на месту Трле – Санинска долина 1. марта 1917. године стрељали 33 мештана Шишаве и Доње Ломнице. Шишаву, Ломницу, Средор и Црну Бару су запалили.

ПРОГРАМ ОБЕЛЕЖАВАЊА

11.30 сати – Парастос стрељаним мештанима  ( свештенство Српске православне цркве )

– Полагање венаца на Спомен чесму и одавање поште страдалим мештанима ( делегације локалне самоуправе, Удружења потомака ратника Србије 1912-1920.год, делегације борачких удружења, ученици ОШ ,,Браћа Миленковић”- Шишава… )

– Говор председника општине Власотинце госп. Зорана Тодоровића

– Говор председника Удружења потомака ратника Србије 1912 – 1920. год. Власотинце Драгана Д. Видосављевића

– Пригодни програм – рецитал родољубивих песама ученика власотинчке Гимназије уз пратњу Луке Стојиљковића (хармоника),  ученика ниже музичке школе Станислав Бинички Лесковац – истуреног одељења у Власотинцу. Почасна стража око спомен чесме – ученици ОШ ,,Браћа Миленковић “ из Шишаве.

– Предавање Први светски рат и Топлички устанак – проф.др Иван Бецић и проф. мр Дејан Антић – Народна библиотека ,,Десанка Максимовић” у Власотинцу (почетак у 14.00 сати)

Удружење потомака ратника Србије 1912 – 1920.год. Власотинце

„Knjižara „Stošić“: Promocija stvaralaštva Marine Jovanović

stosic knjizara

LESKOVAC – U Leskovcu, 28. februar. 2017 od 18:00 časova u „Knjižari Stošić“ u (Salonu knjiga), Bulevar oslobodjenja 101, održaće se promovisanje književnog i umetničkog stvaralaštva – pisca Marina Jovanović rođene 21.12.1969. U Leskovcu.

stosic-knjizara-marina-jovanovic

U pozivu organizatora, „Knjižare Stošića“, navodi se: Veče će biti satkano kroz poetsko, duhovno, filozofsko metafizičko promišljanja Tvorca u svakom od nas. Pored autorke prisustvovaće mnogi gosti, posetioci, kao i mladi talenti – umetnici iz Leskovca.

Veče gde vas Marina Jovanović neće ostaviti bez odgovora, na sva vaša pitanja dobićete upravo odgovor koji tražite u sebi, odraz od koga bežite iz ličnog nerazumevanja sopstvenih htenja slabosti koji su vaš potpis odbrane.

Svako od prisutne publike, gostiju, posetilaca, čitalaca, imaće priliku da bez straha od osude ili procene izvaga sebe na odabran način iskustva kao smernicu za lični samorazvoj dalje. Veče za  blic svesti može vam  biti okidač za buđenje, a nekima, i preporuka izbora kako da nastave dalje.

Marina Jovanović piše poeziju i prozu sa duhovno-filozofsko-metafizičkom  temama, a u nekim knjigama, kombinuje i jedno i drugo. Bavi se pisanjem, metafizikom, filozofijom, psihologijom…

Marina Jovanović, objavila je dve knjige poezije 2006 godine u Novom Sadu: „Vremenska varljivost” i „Greh požude”; 2011 godine objavljuje poetsko-filozofsko-teološko delo, roman „Razmišljanja palog gospodara”, katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice srpske Novi Sad.
Godine 2015 dobila je mišljenje Pravoslavne crkve i recenziju dr Dragomira Sande protojereja stavrofora, profesora na Teološkom fakultetu, recenzije dr profesora i književnika Mladena Dražetin Izbor je svakome dat, samo treba probiti iluziju straha.

jovanovic-marina-roman-pesme

MARINA JOVANOVIĆ: BLAGOSLOV LJUBAVI

Prava ljubav ako je ne zaslužujemo ode,
vratiće se još koji put da nas pogleda
da li smo to mi još uvek isti
u nadi?
Jesmo li, više se neće vraćati.
Za laž pravila nema, laž može imati hiljade
naličja ljubavi, a ona samo jedno lice,
vaše u želji; onome kome dozvolite
da je čuje, ljubav se za ljubav daje,
prostije, da prostije ne može biti,
ako vam se ne ispuni, sami ste krivi,
kako ste je želeli, tako vam se ispunila.
Nemojte da lažete, da niste pomislili
da će da vas prevari, setite se…
Možda ste zaboravili?… Ali ona nije.
Zato vas je prevarila, to ne znači
da vas ona zaista laže, lagali ste,
vi nju, očekivali šta ne zaslužujete
a dobili ste šta ste tražili.
Sve što je komplikovano nije savršeno,
od Boga nam ne stižu zagonetke,
nego blagoslov ljubavi,
samo treba da razumemo
kako da ga primimo a saznamo u nama,
da zbog takve ljubavi treba da verujemo
u ljubav ili ćete pored nje proći
slušajući večno njenu pesmu tišine
iz mog ranjenog srca koje može biti
lako i vaše

Власотинце: Фолклорни ансамбл „Црниловић“

folklorni-ansambl-crnilovic-vlasotince

ВЛАСОТИНЦЕ – Фолклорни ансамбл “Црниловић” формиран је 2006. године при Културном центру Власотинце. Тренутно броји око 120 чланова узраста од 7 до 18 година који су распоређени у три узрасне групе.
Ансамбл на репертоару има дванаест кореографија из свих делова Србије:

* Игре из околине Лесковца
* Игре из Шумадије
* Игре из Поморавља
* Игре из Понишавља
* Игре из централне Србије
* Игре са Старе планине
* Игре из Србије
* Врањанска свита
* Игре из Баната
* Тимочке игре
* Шопске игре
* Биљана платно белеше

У овом временском периоду фолклорни ансамбл “Црниловић” наступао је на свим важнијим манифестацијама у Власотинцу и на многим концертима, фестивалима и смотрама широм Србије (Београд, Ниш, Ваљево, Лесковац, Врање, Бујановац, Краљево, Гружа, Лебане, Бојник, Дољевац, Владичин Хан, Сурдулица, Босилеград, Сијаринска бања, Вучје и др.), као и на многим међународном фестивалима фолклора у Словенији, Македонији, Бугарској, Мађарској, Аустрији и Словачкој.

Кореограф: Браца Стојковић- Баћа
Уметнички руководилац: Братислав Валчић

(Извор: сајт Културног центра Власотинце)

„Оџаклија“: Наступ Црквеног хора „Бранко“

У ЦРКВИ ОЏАКЛИЈИ ОДРЖАН КОНЦЕРТ ЦРКВЕНОГ ХОРА БРАНКО

ЛЕСКОВАЦ – У лесковачкој цркви Оџаклији одржано је бденије које је служио епископ рашко-призренски господин Теодосије уочи обележавања дана Светог Симеона Мироточивог, родоначелника свете лозе Немањића. Након бденија наступио је Црквени хор „Бранко“ који ове године обележава 130 година постојања и рада.

Црквени хор „Бранко“ је свој први наступ имао на Божић 1887. године, тада као искључиво мушки хор. Међу диригентима овог хора био је и чувени композитор Станислав Бинички. Хор „Бранко“ данас има тридесетак чланова, као и дечји хор, а наступају на недељним литургија, венчањима, као и фестивалима у региону са којих су донели и многа признања.

Чланови овог хора су углавном вероучитељи, студенти и професори музике, али има и лекара и припадника других професија, којима је заједничка љубав према духовној музици – објављено је на званичном сајту Града Лесковца.