Danilo Kocić: „Rodoslov“, kratka priča iz zbirke „Nevreme“

јануар 25, 2017 у 8:14 am | Објављено у Uncategorized | 1 коментар
Ознаке: , ,

kocic danilo 1001

Нико у прави родослов не верује, јер је допричан стотину пута. Упамтили су старе по времену које је било другачије од садашњег. Заваравали су се измишљеним причама иако су неке биле скројене по мери ововременог доба. Бадава. Њих је свако казивање онеспокојавало. Мало имена су са сигурношћу изговарали. Куће и кућишта су их подсећали да је раније било другог, бољег, смисленијег живота, али то није било довољно да загонеткама дају коначну верзију свога памћења.

Почетак доброг причања њима је био далек, јер су се мисли затрпавале док још нису ни пристизале да буду изговорене. Морали су да прођу истим путевима да би дошли до својих домова и свога заборављеног умовања. Крај гробља им је било најлакше и најближе. Без застајкивања, неми као оробљени камен, дотицали се саме ограде која је делила време на садашњу и прошлу причу.

Нико није желео да заобиђе тај пут, јер им се чинило да после тога неће бити мирног сна. Многи делови тог вечилишта су давно зарасли у коров, али и та слика је казивала своју причу, чак и много боље него што су знали да смисле неку нову, трајнију и наметљивију.

Чули су давно: кога ухвате у лажи, улудо може сада истину да говори! Бежали су од превара, од измишљеног изворишта речи, од неизрецивог ћутилишта, од тешке заваде двосмислица, од бајатих фраза и свакојаких псовки.

Зато ни родослову нису знали да надену почетак казивања!

 dadince-2

                    На слици: Село Дадинце

ДАНИЛО КОЦИЋ

Данило Коцић рођен је 4. септембра 1949. године (село Дадинце, Власотинце). Коцић је професор књижевности и дипломирани правник. Као стипендиста Косова и Метихије, (1972/73) био је професор Устава СФРЈ и Српског језика у Гимназији „Браћа Рибар“ (Исток). Радио је и као професор књижевности у Гимназији „Стеван Јаковљевић“ (Власотинце).

Коцић је био новинар и уредник у приштинском дневном листу „Јединство“ 1977/1978. године, а затим је три деценије радио као новинар – дописник Политике из Лесковца и југа Србије. Jедан je од оснивача (био је и председник) Удружења писаца Лесковца и стални сарадник „Помака“.

Коцић је члан Савеза књижевника у отаџбини расејању (СКОР).

КЊИЖЕВНИ РАД:

Романи: Изабрани живот (Из бележака мојих дана, Лесковац 1997), Изабрана тишина (Случај новинара Косте Даниловића, Лесковац 2000), Изабрани дани (Лесковац 2012); Измаглице (Лесковац 2016), Аутобиографија – време сенки, I део (Лесковац 2016); Изабрани списи – сликање меморије (I) (романи, приче, песме, стручни радови, Лесковац 2016);

Збирке песама и прича: Чудна лађа (Лесковац 1987), Дневник на распусту (Лесковац 2002), Говор камена (Лесковац 2004), Песма жени (Власотинце 2007); Невреме – приче из завичаја (Лесковац 2016);

Студије: Лесковачки писци – трагови и трагања, I-II (Лесковац 2015, 2016); Хумор у делима писаца лесковачког краја (Лесковац 2016), Говор Лесковца и југа Србије (Лесковац 2016);

Приређивачки рад: Лесковачки песници – трагови и трагања (Панорама лесковачког песништва 1944 – 2014), Лесковац 2015. године.

Добитник је бројних признања, а 2016. године додељена му је Октобарска награда Лесковац за изузетан допринос новинарству и пручавању лесковачке књижевности, односно за двотомну студију Лесковачки писци – трагови и трагања I-II, прво издање 2015, друго 2016. године (око 2.000 страна великог формата).

 

Advertisements

1 коментар »

RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

  1. Odličan prozni tekst!

    Свиђа ми се


Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Create a free website or blog at WordPress.com.
Entries и коментари feeds.