Danilo Kocić, novinar i pisac: „Tuga“, kratka priča iz zbirke „Nevreme“

kocic-danilo-mala-promocija-101-mart-2016

Радознао, великодушан, пун љубави према животу, ти си пролазио кроз време. Осећао си сваки траг сеоске прашине. Бежао си као сенка, сударао се са површним мислима, губио летње дане у вишечасовној доколици. Увек си био спреман на дирљиву учтивост према другима, посебно старијим људима или градској господи, коју си посматрао из прикрајка и са неке непознате висине!

Осећао си немир у себи и усред дана, али и ноћи док је небо било прекривено звездама. Тада, док су оне дозивале на дружење, изводио си чудесне мелодије. Тако си се бранио од туге и наглог напада сна. Повремено, између две мелодије, изненадио би се што те нико не слуша. Твоје песме су биле као заводљиве, лепе жене, гордог лица и уморног, али равнодушног израза. Воља и спокојство сливале су се у исти час!

Ноћ, далеке звезде, тихи, летњи поветарац и повремени шум, распаљивали су у теби успомене на време које се давно изгубило. Звук твога гласа био је самоуверено јасан и све сеоске девојке лако су се заљубљивале. Поред тебе, за њих није било досадних дана иако ни саме нису биле свесне шта је права љубав.

Требало је да одеш наредне недеље, али се дочуло да те више нема у дому у коме је свака слика, свака изговорена реч и свако ћутање имало своју поруку.

Правила доброг укуса су нагло нестала, време је заћутало и остала су само неизговорена сећања!

dadince_skola_1

На слици: Зграда Основне школе „Синиша Јанић“ у селу Дадинцу – више нема ђака

ДАНИЛО КОЦИЋ

Данило Коцић рођен је 4. септембра 1949. године (село Дадинце, Власотинце). Коцић је професор књижевности и дипломирани правник. Као стипендиста Косова и Метихије, (1972/73) био је професор Устава СФРЈ и Српског језика у Гимназији „Браћа Рибар“ (Исток). Радио је и као професор књижевности у Гимназији „Стеван Јаковљевић“ (Власотинце).

Коцић је био новинар и уредник у приштинском дневном листу „Јединство“ 1977/1978. године, а затим је три деценије радио као новинар – дописник Политике из Лесковца и југа Србије. Jедан je од оснивача (био је и председник) Удружења писаца Лесковца и стални сарадник „Помака“. Коцић је члан Савеза књижевника у отаџбини расејању (СКОР).

КЊИЖЕВНИ РАД:

Романи: Изабрани живот (Из бележака мојих дана, Лесковац 1997), Изабрана тишина (Случај новинара Косте Даниловића, Лесковац 2000), Изабрани дани (Лесковац 2012); Измаглице (Лесковац 2016), Аутобиографија – време сенки, I део (Лесковац 2016); Изабрани списи – сликање меморије (I) (романи, приче, песме, стручни радови, Лесковац 2016);

Збирке песама и прича: Чудна лађа (Лесковац 1987), Дневник на распусту (Лесковац 2002), Говор камена (Лесковац 2004), Песма жени (Власотинце 2007); Невреме – приче из завичаја (Лесковац 2016);

Студије: Лесковачки писци – трагови и трагања, I-II (Лесковац 2015, 2016); Хумор у делима писаца лесковачког краја (Лесковац 2016), Говор Лесковца и југа Србије (Лесковац 2016);

Приређивачки рад: Лесковачки песници – трагови и трагања (Панорама лесковачког песништва 1944 – 2014), Лесковац 2015. године.

Добитник је бројних признања, а 2016. године додељена му је Октобарска награда Лесковац за изузетан допринос новинарству и пручавању лесковачке књижевности, односно за двотомну студију Лесковачки писци – трагови и трагања I-II, прво издање 2015, друго 2016. године (око 2.000 страна великог формата).

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s