Danilo Kocić, novinar i pisac: „Aber“, kratka priča iz zbirke „Nevreme“

јануар 21, 2017 у 12:13 pm | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , ,

Kocic danilo stosic 1

Абер је дошао ненадано, кришом, у затамњеном реду речи. Огласише сељаци његово пристизање као да је пристигло невреме. Обнародована вест затече многе на пола пута.

– Шта нас снађе! – говорише неки.

Други су ћутали као да су се плашили неизговореног рукописа. Знали су да речи могу да збуне и натерају на сумњу. Гледали су немо неспремни да изусте, да именују шта се скривало на врху затурене слике.

Нико се не пита, нико се не слуша, само пристижу нови кораци у зајутрину која је личила на предвечерје. По старини се једино види ко је предводник. Тишина не да страху да се раскомоти, а страх је једино међу њима видљива као да је обасјана најјачим светлом. Неверке су завладале, завадиле се, прете да подивљају, тишини нема краја. Нема дима у кући на ћувику куда су кренули, а не знају зашто и ко је нареди да туда дођу. Плаше се да умовањем разрешавају загонетку; само покушавају да у себи испричају своју верзију приче ако су већ овде где морају бити.

Не успевају да се договоре када је ненадано завладао метеж гласова. Нису разумели речи, учинило им се да долазе из густиша, из маглине и непрозира. Бојали су се да ће у њиховом ћутању највише страдати ћутање!

Одједном се зачу лавеж паса што их осоколи, јер сада нису сами. Та слика поништава другу која нагони на страх. Некуда се мора када се кренуло.  Одједном видеше неколико веселих, припитих младића, који подарише абер:

– Рат је завршен, слободни сте!

 dadince reka

О АУТОРУ:  ДАНИЛО КОЦИЋ

Данило Коцић рођен је 4. септембра 1949. године (село Дадинце, Власотинце). Коцић је професор књижевности и дипломирани правник. Као стипендиста Косова и Метихије, (1972/73) био је професор Устава СФРЈ и Српског језика у Гимназији „Браћа Рибар“ (Исток). Радио је и као професор књижевности у Гимназији „Стеван Јаковљевић“ (Власотинце).

Коцић је био новинар и уредник у приштинском дневном листу „Јединство“ 1977/1978. године, а затим је три деценије радио као новинар – дописник Политике из Лесковца и југа Србије. Jедан je од оснивача (био је и председник) Удружења писаца Лесковца и стални сарадник „Помака“.

КЊИЖЕВНИ РАД:

Романи: Изабрани живот (Из бележака мојих дана, Лесковац 1997), Изабрана тишина (Случај новинара Косте Даниловића, Лесковац 2000), Изабрани дани (Лесковац 2012); Измаглице (Лесковац 2016), Аутобиографија – време сенки, I део (Лесковац 2016); Изабрани списи I – романи, приче, песме, стручни радови (Лесковац 2016);

Збирке песама и прича: Чудна лађа (Лесковац 1987), Дневник на распусту (Лесковац 2002), Говор камена (Лесковац 2004), Песма жени (Власотинце 2007); Невреме – приче из завичаја (Лесковац 2016);

Студије: Лесковачки писци – трагови и трагања, I-II (Лесковац 2015); Хумор у делима писаца лесковачког краја (Лесковац 2016), Говор Лесковца и југа Србије (Лесковац 2016);

Приређивачки рад: Лесковачки песници – трагови и трагања (Панорама лесковачког песништва 1944 – 2014), Лесковац 2015. године.

Добитник је бројних књижевних награда, а 2016. године додељена му је Октобарска награда Лесковац за иузетан допринос новинарству и допринос пручавању лесковачке књижевности, односно за двотомну студију „Лесковачки писци – трагови и трагања“ (на око 2000 страна великог формата).

 

Advertisements

Оставите коментар »

RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Create a free website or blog at WordPress.com.
Entries и коментари feeds.