Danilo Kocić: „Čovek bez radne adrese“, iz zbirke „Nevreme“

kocic-danilo-januar-2017

Бити без посла, то је рам који не нуди веселе дане. Ноћи кошмарне, јутра препуна стреса и неке притајене чежње да ће се баш тога дана десити – чудо! Позива нема! Слике незапослених подсећају на увенулу реку, на пусте обале крај којих бораве људи који у том тужном крајолику себе најбоље могу да ослушну!

Међу онима који траже радно место много је сиромаха, болесних, усамљених људи. Док су ишли у школу, било је наде да ће – када се заврши та деоница њихових живота – неко рећи: ,,Браво, па ви сте сјајни! Успех ће вам отворити сва врата!“

У ту причу многи млади људи наивни, неискварени, пуни неког чудног животног оптимизма намах поверују! Младост је каткад спремна да стрпљиво слуша туђа говорења, дуге приче и велике лажи!

Када нада утихне, кад нестане та, можда и варљива сенка лепе слике, онда долази доба очајника. Сивило постаје једина прича коју препознаје губитник. Нема другог излаза. Негде далеко, ко зна где, покушаће – само неки, они храбрији и упорнији – да потраже своји нови пут. Многи ће га пронаћи далеко од завичајних брда, у крају где се говори другим језиком. Тада ће прозборити, док је све у знаку притајеног плача који уништава људску доброту: „Збогом, завичају!“

Како се осећа човек без адресе, без радне адресе!? У уском ходнику НСЗ гласови немоћних људи делују као најтврђа оптужница. Као што су чинили и други, било је дана када је на бројне адресе слао уредно сређена документа. Ту су биле и факултетске дипломе и уверења да никада није осуђиван, да није под истрагом. Слао је и уверење о дражављанству и налаз лекара и лепо срочена молба, али и спискове бројних награда освојених на анонимним конкурсима. И много другог, потребног и мање важног. Све на једном месту и све у исти мах!

Одговарали су ћутањем! Покаткад су стизала и писма; дојавили су да је примљен неко други! Бољи, гори, успешнији, није сазнао! Знам, међутим, да је новопримљени кандидат давно, месецима пре расписивања конкурса, на радном месту! То је, дакле, та шифра за успех. И пре конкурса, ето запослења! И тако редом десетине пута. Циничним смехом хтео je да победи своју несталност, да буде јачи од те велике неправде. Спремаo се да пише нову молбу, али без наде да ће жеља бити испуњена.

Ово је, нажалост, време очајника и доба полтрона. Изабрао је прву адресу; није једини! И то га је тешило, јер у овом несталном добу није поразно бити побеђен.

Сан о правди и правичности је његова прошлост. Ипак, нада последња умире! То је једина шифра спасења његове рањене и несталне сенке која  каткад подсећа да се иза ње крије неки давно испричани живот!

 dadince-januar-2017-2

ДАНИЛО КОЦИЋ

Данило Коцић рођен је 4. септембра 1949. године (село Дадинце, Власотинце). Коцић је професор књижевности и дипломирани правник. Као стипендиста Косова и Метихије, (1972/73) био је професор Устава СФРЈ и Српског језика у Гимназији „Браћа Рибар“ (Исток). Радио је и као професор књижевности у Гимназији „Стеван Јаковљевић“ (Власотинце).

Коцић је био новинар и уредник у приштинском дневном листу „Јединство“ 1977/1978. године, а затим је три деценије радио као новинар – дописник Политике из Лесковца и југа Србије. Један је од оснивача (био је и председник) Удружења писаца Лесковца и стални сарадник „Помака“.

Коцић је члан Савеза књижевника у отаџбини расејању (СКОР).

КЊИЖЕВНИ РАД:

Романи: Изабрани живот (Из бележака мојих дана, Лесковац 1997), Изабрана тишина (Случај новинара Косте Даниловића, Лесковац 2000), Изабрани дани (Лесковац 2012); Измаглице (Лесковац 2016), Аутобиографија – време сенки, I део (Лесковац 2016); Изабрани списи – сликање меморије (I) (романи, приче, песме, стручни радови, Лесковац 2016);

Збирке песама и прича: Чудна лађа (Лесковац 1987), Дневник на распусту (Лесковац 2002), Говор камена (Лесковац 2004), Песма жени (Власотинце 2007); Невреме – приче из завичаја (Лесковац 2016);

Студије: Лесковачки писци – трагови и трагања, I-II (Лесковац 2015, 2016); Хумор у делима писаца лесковачког краја (Лесковац 2016), Говор Лесковца и југа Србије (Лесковац 2016)

Приређивачки рад: Лесковачки песници – трагови и трагања (Панорама лесковачког песништва 1944 – 2014), Лесковац 2015. године.

Добитник је бројних признања, а 2016. године додељена му је Октобарска награда Лесковац за изузетан допринос новинарству и пручавању лесковачке књижевности, односно за двотомну студију Лесковачки писци – трагови и трагања I-II, прво издање 2015, друго 2016. године (око 2.000 страна великог формата).

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s