Danilo Kocić, novinar i pisac: „Zagonetna reč“, priča

јануар 13, 2017 у 9:22 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , ,

Kocic danilo vikipedija 300

У животу се углавном играју епизодне улоге. А и то је нешто. Бржим живљењем још више старимо! Има доста речи, мало је оних правих. А без њих нема ни речи! Ни симбола времена ни простора. Ми и у сну често бежимо испред неких!

После пете-шесте чаше, има услова да уследе глупе шале и тада постаје највеселије! Време пристиже за нове догодовштине. Стваралаштво је као владање: у почетку је благослов, на крају постаје грех! Увек се трага за изненађењима, за неоткривеним истинама, што нас тера да досетки додамо коју нову, лепу, али и загонетну реч!

Како да знамо да смо на крају, јер је можда одавно био крај, а да то нисмо ни примтили, али како да знамо да је то био почетак? Тренутак пролази и са њима сва значења која носи.

Неко  је за све нас и туга и опомена, а спремност и способност нису увек најбоља препорука. Треба знати шта је лепота, а шта је мудрост. Није лако разликовати ни то – ни лепоту мудрости, ни мудрост лепоте!

Можда је пристигло време да се изврши попис свих наших привида. Само празан папир је наша слободна територија!

Прошлост, прошлост, неупотребљива прошлост! Само нешто што је било или је могло бити. Ми смо већ одведени. Можда се више нећемо ни вратити! Природно стање је стање сумњи! Варајући друге, заваравамо сами себе. То је можда део неке урођене неумитности, део привида и стварности између онога што већ постоји и онога што се намеће. Нешто је дијалог. И јесте и није. Почињемо као својеврсне незналице, а потом неко од нас постане заробљеник библиотеке.

Дивно, наивно време, треба увек обновити. Некада су промене такве да све остаје исто. И туга остаје каткад једини човеков избор. Заборавити време значи заборавити мостове прошлости и будућа надања. Писари су први бесмртници људског рода, они преко којих људи постају бића времена. Они су најчешће регистровали оно што се збивало без најаве и реда, у животу распеваном у оквирима обичног људског века. Чувањем трагова и сећања настали су наши истински трептаји. Можда временом не би требало ништа читати, само писати и то, како би рекли филозофи, писати не пишући ништа!

Сневамо о ономе што је немогуће и иза видљивог трагања за невидљивим. Није чудно што неке људе тешко препознајемо у тамној кафанској ноћи док другују с незнанцем. Неко се бори пером, неко ћутањем! И примерцима безвредног живота.

Стално говоримо о опсесији смрти, а не помињемо опсесију животом. Многи су, у ствари, заражени смрћу, јер тако је хтео живот. И велике жалости не морају бити истине, као што велике истине нису увек жалосне. Самотници су моћници, али и међу дангубама има самотњака. Често смо уморни; нисмо дорасли својим идејама. Глупост преводимо по сопствеој глупости.

И благим изразима често прекорачујемо своја овлашћења! Трудим се да оставим у аманет свој дијалог са собом и својим давно заборављеним временом!

Kocic danilo Miljkovic Leskovaki pisci PRVI TOM mala 2

ДАНИЛО КОЦИЋ

Данило Коцић рођен је 4. септембра 1949. године (село Дадинце, Власотинце). Коцић је професор књижевности и дипломирани правник. Као стипендиста Косова и Метихије, (1972/73) био је професор Устава СФРЈ и Српског језика у Гимназији „Браћа Рибар“ (Исток). Радио је и као професор књижевности у Гимназији „Стеван Јаковљевић“ (Власотинце).

Коцић је био новинар и уредник у приштинском дневном листу „Јединство“ 1977/1978. године, а затим је три деценије радио као новинар – дописник Политике из Лесковца и југа Србије. Jедан je од оснивача (био је и председник) Удружења писаца Лесковца и стални сарадник „Помака“.

Коцић је члан Савеза књижевника у отаџбини расејању (СКОР).

КЊИЖЕВНИ РАД:

Романи: Изабрани живот (Из бележака мојих дана, Лесковац 1997), Изабрана тишина (Случај новинара Косте Даниловића, Лесковац 2000), Изабрани дани (Лесковац 2012); Измаглице (Лесковац 2016), Аутобиографија – време сенки, I део (Лесковац 2016); Изабрани списи – сликање меморије (I) (романи, приче, песме, стручни радови, Лесковац 2016);

Збирке песама и прича: Чудна лађа (Лесковац 1987), Дневник на распусту (Лесковац 2002), Говор камена (Лесковац 2004), Песма жени (Власотинце 2007); Невреме – приче из завичаја (Лесковац 2016);

Студије: Лесковачки писци – трагови и трагања, I-II (Лесковац 2015, 2016); Хумор у делима писаца лесковачког краја (Лесковац 2016), Говор Лесковца и југа Србије (Лесковац 2016);

Приређивачки рад: Лесковачки песници – трагови и трагања (Панорама лесковачког песништва 1944 – 2014), Лесковац 2015. године.

Добитник је бројних признања, а 2016. године додељена му је Октобарска награда Лесковац за изузетан допринос новинарству и пручавању лесковачке књижевности, односно за двотомну студију Лесковачки писци – трагови и трагања I-II, прво издање 2015, друго 2016. године (око 2.000 страна великог формата).

 

Advertisements

Оставите коментар »

RSS feed for comments on this post. TrackBack URI

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s

Блог на WordPress.com.
Entries и коментари feeds.