Crna Trava: Nema obolelih od gripa!

crna trava 13

LESKOVAC – Na osnovu obrađenih podataka Centra za kontrolu i prevenciju bolesti ZZJZ Leskovac, u periodu od 23.01.2017-29.01.2017.godine (četvrta nedelja izveštavanja za grip ) na teritoriji Jablaničkog okruga  i dalje se beleži blagi pad obolelih od OSG ili gripa 1.341 slučaj, u odnosu na treću nedelju izveštavanja kada je prijavljeno 1.842  slučaja.

I dalje je najviše zahvaćena populacija predškolske i školske dece. Najveći broj obolelih je na teritoriji opštine Leskovac (491 slučaj). Jedina opština u kojoj nije registrovan nijedan slučaj obolevanja od gripa je opština Crna Trava.

Advertisements

Gradsko veće: Nagrade najboljima bez obzira da li su deca funkcionera!

Gradska skupstiina sediste jesen zima 2

LESKOVAC – Gradsko veće Leskovca usvojilo je odluku o besplatnom korišćenju sportsko-rekreativnih i kulturnih sadržaja za učenike osnovnih i srednjih škola na teritoriji grada u toku zimskog raspusta, od 1. do 19. februara.  Đaci u tom periodu mogu besplatno gledati dečije predstave u Narodnom pozorištu, koristiti bazen u Sportsko-rekreativnom centru „Dubočica“ i usluge klizališta u kompleksu Šop-Đokić, posećivati Narodni muzej i učlaniti se u Narodnu biblioteku u Leskovcu, odlučilo je Gradsko veće.

Gradonačelnik Leskovca Goran  Cvetanović  rekao je danas da su deca funkcionera,  koja imaju visoke proceke na fakultetima diskriminisana jer nisi uključena u mere predviđene ovim planom. Gradonačelnik Cvetanović je ovo rekao povodom usvajanja Lokalnog akcionog plana zapošljavanja koji oidrazumjeva podsticaj zapošljavanja i samozapošljavanja.

On je od direktora ALER-a Bojana Tojage zatražio da u pismenoj formi, dostavi izveštaj o tome. -Zašto deca od Dragana Jovanovića (zamenik gradonačelnika)  koja studiraju medicinu, i ćerka ima prosek 10, a sin 9,5, kao i sin člana Gradskog veća Nikole Jakovljevića Koče  koji ima prosek 10 na medicini, u Beogradu nisu dobili nagradnu stipendiju. To što je neko funkcioner, to ne znači da treba da bude diskriminisan. Ja sam prošli put rekao za decu Zorana Vukašinovića (sekretar Skupštine grada) i Ivana Đorđevića (bivši gradski pravobranilac), sa prosekom 10, da ne prime novčane nagrade, da ne bi isplalo da ih forsirano. Ali, deca ne treba da isplaštaju zato što su dobra”, rekao je Cvetanović i dodao: -Na pitanje da li ćerka Slobodana Kocića (bivši gradonačelnik), koja ima prosecek 10, treba da dobije nagradnu stipedniju, odgovorio sam da takvo pitanje više nikada ne želim da čujem. Svako dete koje zaslužuje mora da dobije, jer to nije moj novac, niti vaš, to je novac svih građana. Ne treba niko da ispašta zbog toga što je predstavnik opozicije, niti pa oni koji su deo ovog sistema, rekao je  Cvetanović. Ponos je što imamo i članove Gradskog veća i lokalne samouprave člija su deca bolja od njih, što mogu da kažem i za svoju decu,” rekao je Cvetanović i zaključio: Hoću pismeni izveštaj kako bih video da li je u pitanju greška, jer nije stvar ispraviti grešku i dati novac, već ta deca treba da ponosno izađu pred svima, da budu uzor drugima, dodao je Cvetanović, prenosi portal Budite u toku.

Danilo Kocić: „Tragovi sećanja“, kratka priče iz zbirke „Nevreme“

Kocic Danilo, novinar i pisac malaza studiju

Нама нису биле потребне никаве шифре. Распознавали смо се по мирисима, по далеким погледима, по нади да ћемо се видети, да ћемо једнога дана бити срећни. Тај далеки, затворени поглед, то истрајавање да се не примети колико се волимо, и када се можда нисмо довољно познавали, та игра светлости и сенки, тај привидни колорит разноразних боја наше сиротињске туге, то је било наше младалачко трајање.

Тако је било и оног јунског дана када смо испевали заједничку песму, када нисмо могли да смислимо боље речи од оних које су долазиле из дубине младалачких уздисаја. Касније, размишљао сам: колико ће дуго трајати ово наше лудило! Недељу… две… годину… Можда и читаву вечност!

Моја слика је осенчена твојом сенком, твојим насмејаним лицем и твојом жељом да наше заједничко лудило траје до краја живота.

И сада, док путујем другом класом прљавог путничког воза, који је претоворен, јер су ту многе људске сидбине које, препродавајићи сумњиву робу, траже своје спасење, не примећујем туђа говорења, ни туђе муке.

У нади, док сам био млад, налазио сам шифру за будуће дане, а сада у нади налазим утеху да се све ипак неће завршити тако брзо, нагло и крајње неподношљиво.

Осећам се као да разгрћем завејане трагове и тражим неки други живот, који је остао негде другде, подаље од мога видокруга.

dadince-2

ДАНИЛО КОЦИЋ

Данило Коцић рођен је 4. септембра 1949. године (село Дадинце, Власотинце). Коцић је професор књижевности и дипломирани правник. Као стипендиста Косова и Метихије, (1972/73) био је професор Устава СФРЈ и Српског језика у Гимназији „Браћа Рибар“ (Исток). Радио је и као професор књижевности у Гимназији „Стеван Јаковљевић“ (Власотинце).

Коцић је био новинар и уредник у приштинском дневном листу „Јединство“ 1977/1978. године, а затим је три деценије радио као новинар – дописник Политике из Лесковца и југа Србије. Jедан je од оснивача (био је и председник) Удружења писаца Лесковца и стални сарадник „Помака“.

Коцић је члан Савеза књижевника у отаџбини расејању (СКОР).

КЊИЖЕВНИ РАД:

Романи: Изабрани живот (Из бележака мојих дана, Лесковац 1997), Изабрана тишина (Случај новинара Косте Даниловића, Лесковац 2000), Изабрани дани (Лесковац 2012); Измаглице (Лесковац 2016), Аутобиографија – време сенки, I део (Лесковац 2016); Изабрани списи – сликање меморије (I) (романи, приче, песме, стручни радови, Лесковац 2016);

Збирке песама и прича: Чудна лађа (Лесковац 1987), Дневник на распусту (Лесковац 2002), Говор камена (Лесковац 2004), Песма жени (Власотинце 2007); Невреме – приче из завичаја (Лесковац 2016);

Студије: Лесковачки писци – трагови и трагања, I-II (Лесковац 2015, 2016); Хумор у делима писаца лесковачког краја (Лесковац 2016), Говор Лесковца и југа Србије (Лесковац 2016);

Приређивачки рад: Лесковачки песници – трагови и трагања (Панорама лесковачког песништва 1944 – 2014), Лесковац 2015. године.

Добитник је бројних признања, а 2016. године додељена му је Октобарска награда Лесковац за изузетан допринос новинарству и пручавању лесковачке књижевности, односно за двотомну студију Лесковачки писци – трагови и трагања I-II, прво издање 2015, друго 2016. године (око 2.000 страна великог формата).

 

Danilo Kocić: „Senka“, kratka priča“ iz zbirke „Nevreme“

kocic-danilo-mala-promocija-101-mart-2016

Полако падам у чемер и дубоку тугу. Кратковид сам, али ми се чини да добро видим када је то потребно. Живим, у ствари, два живота пијаног створа који само повремено гледа отвореним очима. Да ли ћу успети да сузбијем плач и вечиту жалост? Не знам да певам, само сам упамтио дане туге.

Зној и мирис, буђ и прошлост, то је моје трајање. Пристиже небеска муња да ме покоси због онога што сам видео и чуо, ако сам видео и чуо или ми се само причинило, јер сам бунован пред старом кућом.

Слике се губе између дрвећа у дубокој шуми. Шта је смрт до ужас, плач и кукњава, али шта је живот ако су дани само у знаку бола, плача и кукњаве? Зато и слика смрти надјачава живот. Гледа негде далеко, не могу да ошинем тај промукли глас.

Сметен и збуњен, почињем све испочетка и на другачији начин, али не вреди. Убрзо поново чујем тужан глас, без гласа и одговора.

Злогруб на забрђанској ветрометини, осматрам како тече време. Промукао од пролазности, намрштен, безвољан, бројим пролазне слике. Питања су се ређала у нереду, ни ноћи више нису као што су некада биле! Као да се крећемо у зачараном кругу и без видљивог трага. Ничега новог сем бездна и несна.

Остаје ми да жалим себе и да се бојим своје сенке!

 Ilic Zoran Karikatura 77

Карикатура (рад мог школског друга Зорана Илића)

ДАНИЛО КОЦИЋ

Данило Коцић рођен је 4. септембра 1949. године (село Дадинце, Власотинце). Коцић је професор књижевности и дипломирани правник. Као стипендиста Косова и Метихије, (1972/73) био је професор Устава СФРЈ и Српског језика у Гимназији „Браћа Рибар“ (Исток). Радио је и као професор књижевности у Гимназији „Стеван Јаковљевић“ (Власотинце).

Коцић је био новинар и уредник у приштинском дневном листу „Јединство“ 1977/1978. године, а затим је три деценије радио као новинар – дописник Политике из Лесковца и југа Србије. Jедан je од оснивача (био је и председник) Удружења писаца Лесковца и стални сарадник „Помака“.

Коцић је члан Савеза књижевника у отаџбини расејању (СКОР).

КЊИЖЕВНИ РАД:

Романи: Изабрани живот (Из бележака мојих дана, Лесковац 1997), Изабрана тишина (Случај новинара Косте Даниловића, Лесковац 2000), Изабрани дани (Лесковац 2012); Измаглице (Лесковац 2016), Аутобиографија – време сенки, I део (Лесковац 2016); Изабрани списи – сликање меморије (I) (романи, приче, песме, стручни радови, Лесковац 2016);

Збирке песама и прича: Чудна лађа (Лесковац 1987), Дневник на распусту (Лесковац 2002), Говор камена (Лесковац 2004), Песма жени (Власотинце 2007); Невреме – приче из завичаја (Лесковац 2016);

Студије: Лесковачки писци – трагови и трагања, I-II (Лесковац 2015, 2016); Хумор у делима писаца лесковачког краја (Лесковац 2016), Говор Лесковца и југа Србије (Лесковац 2016);

Приређивачки рад: Лесковачки песници – трагови и трагања (Панорама лесковачког песништва 1944 – 2014), Лесковац 2015. године.

Добитник је бројних признања, а 2016. године додељена му је Октобарска награда Лесковац за изузетан допринос новинарству и пручавању лесковачке књижевности, односно за двотомну студију Лесковачки писци – трагови и трагања I-II, прво издање 2015, друго 2016. године (око 2.000 страна великог формата).

 

Vlasotince: Veliki uspeh na Okružnom takmičenju u šahu

ВЛАСОТИНЦЕ – У лесковачкој Основној школи “Јосиф Костић” одржано је окружно школско такмичење у шаху, у Јабланичког округа. Такмичење се одвијало у шест категорија у мушкој и шест категорија у женској конкуренцији. Прва три места иду директно на Централно првенство које се одржава у Краљеву. Шах клуб Власотинце доминирао је на самом такмичењу освојивши укупно 7 медаља: три златне, једно сребро и три бронзане. Михаило Момчиловић и Анђела Динић већ трећу годину за редом били су неприкосновени у својим категоријама освојивши златне медаље као и малени Павле Коцуловић коме је ово прво учешће на турниру и његовом брату Мартину коме је припало сребро. Николић Стефан, Најдановић Немања и Стаменковић Павле освојили су бронзане медаље. Шах клуб Власотинце оправдао је своју репутацију квалитетом и талентованом децом која су понос својих школа и града.

Желимо им пуно успеха и још више медаља на предстојећим републичким такмичењима – преноси редакција листа Власина.

Власотинце: Светосавска академија у Основној школи „Осми октобар“

ВЛАСОТИНЦЕ – Резањем славског колача и Светосавском академијом под називом „Ватра Савиног ума за вечност“ данас је у Основној школи „8. октобар“ обележена школска слава и завршене су Светосавске активности које су почеле у понедељак, 23. јануара.

Резање славског колача обавио је протонамесник о. Горан Димитријевић. Домаћини славе Јован Јанковић предао је колач будућем домаћину Ђорђу Анђелковићу.

Danilo Kocić: „Život posle života“, kratka priča iz zbirke „Nevreme“

Kocic Danilo 4001 mala

Знао је да брани ставове, био је професионални политичар. Боље сам га упознао када су пристигле године и када је, попут многих стараца, почео да пребире по успоменама.

Стари политичар започе разговор занимљивом оценом: „Ово моје стање је живот после живота!“

Нисам га разумео, а слушао сам га!

„Ми смо били део хора који је осуђен на живот. Леп живот! Док траје тај живот. После тога, збогом. Као у захукталом, препуном возу, неко мора у једном тренутку да испадне. И квит!“

Доприча: „Свега је било. И страха, и сажаљења, лажног сажаљења, и спасења, и лажног спасења, и љубави, и лажне љубави.“

Онда заврши, као да је диктирао оптужницу: „Било је јунака, и немоћних јунака, и хероја, и лажних хероја. И људи гоњених несрећом и злом. Ми смо били само јединке приче која нам је наметнута као властити доживљај!“

Све је ово само разбијени комадић сећања у глувој провинцији, можда изван сваког пута и свакога наума када сам и најснажније говорио само – ћутањем!

Самују моје приче, надају се бољем времену! За свој живот изабрао сам тишину и слутњу!

Dadince rodna kuca danilo kocic

На слици: Село Дадинце – кућа у којој сам рођен (фото Владан Коцић, мој рођени брат, дипломирани инжењер машинства, преминуо пре нешто више од годину дана)

ДАНИЛО КОЦИЋ

Данило Коцић рођен је 4. септембра 1949. године (село Дадинце, Власотинце). Коцић је професор књижевности и дипломирани правник. Као стипендиста Косова и Метихије, (1972/73) био је професор Устава СФРЈ и Српског језика у Гимназији „Браћа Рибар“ (Исток). Радио је и као професор књижевности у Гимназији „Стеван Јаковљевић“ (Власотинце).

Коцић је био новинар и уредник у приштинском дневном листу „Јединство“ 1977/1978. године, а затим је три деценије радио као новинар – дописник Политике из Лесковца и југа Србије. Jедан je од оснивача (био је и председник) Удружења писаца Лесковца и стални сарадник „Помака“.

Коцић је члан Савеза књижевника у отаџбини расејању (СКОР).

КЊИЖЕВНИ РАД:

Романи: Изабрани живот (Из бележака мојих дана, Лесковац 1997), Изабрана тишина (Случај новинара Косте Даниловића, Лесковац 2000), Изабрани дани (Лесковац 2012); Измаглице (Лесковац 2016), Аутобиографија – време сенки, I део (Лесковац 2016); Изабрани списи – сликање меморије (I) (романи, приче, песме, стручни радови, Лесковац 2016);

Збирке песама и прича: Чудна лађа (Лесковац 1987), Дневник на распусту (Лесковац 2002), Говор камена (Лесковац 2004), Песма жени (Власотинце 2007); Невреме – приче из завичаја (Лесковац 2016);

Студије: Лесковачки писци – трагови и трагања, I-II (Лесковац 2015, 2016); Хумор у делима писаца лесковачког краја (Лесковац 2016), Говор Лесковца и југа Србије (Лесковац 2016);

Приређивачки рад: Лесковачки песници – трагови и трагања (Панорама лесковачког песништва 1944 – 2014), Лесковац 2015. године.

Добитник је бројних признања, а 2016. године додељена му је Октобарска награда Лесковац за изузетан допринос новинарству и пручавању лесковачке књижевности, односно за двотомну студију Лесковачки писци – трагови и трагања I-II, прво издање 2015, друго 2016. године (око 2.000 страна великог формата).