Danilo Kocić: „Spomenici sećanja“, priča

Kocic danilo drvo vlasina 101

ДАДИНЦЕ, ЛЕСКОВАЦ, ВЛАСОТИНЦЕ – Данило Коцић (1949, Дадинце, Власотинце), професор књижевности и дипломирани правник, дугогодишњи новинар „Политике“, аутор двотомне студије „Лесковачки писци – трагови и трагања“ (око 2.000 страна), објавио је збирку Приче из завичаја „Невреме“. Већина прича – међу којима има и награђених на књижевним конкурсима – публиковано је у познатим часописима и листовима.

 Данило Коцић: СПОМЕНИЦИ СЕЋАЊА

Има ли места сумљи да се одмори!? Некако тако, или ми се бар чини да је тако било, приупитао сам мог старог Пријатеља, историчара, заљубљеника у писани траг времена.

Приупитао сам га иако сам унапред знао прави одговор. Људи неуморне енергије, па чак и када су свесни да је каткад троше у залудне ствари, увек су спремни да своје стваралаштво мере истовремено и сопственим понором, али и надом да ће сустићи признања и то чудноватим путељцима којима се трага за немогућим.

У крајолику гробља, које је на улазу у само Забрђе, има споменике које је време заборавило. Накривљени опомињу, други пропадају као да дозивају. Грађени да би чували успомене на најдраже, постали су људска мора. Зар је баш време морало да добије битку против тих споменика? У том крајолику сеоског гробља, где се само сиромаси друже са својим болом, приметио сам и један необичан споменик. Можда је његова необичност у томе што је онако бео и усправан одударао од сивих, потамнелих и заборављених споменика. Стегло ме нешто у грлу, прочитах име покојника и би ми некако драго што је тај споменик победио олују и ветар. Драго име Учитеља, човека који је заслужан што сам успео брзо да научим прва слова и прве дивне песмице. Њега, тог дивног човека, поштовали смо и волели! Ђаци, родитељи, инспектори… Једном ми један постарији господин, већ увелико заборављени политичар, који је после Другог светког рата, био инспектор, испричао да је управо у Забрђу, мом родном селу, упознао најбољег учитеља у својој каријери. Био је то управо мој Учитељ!

Прича о споменику подсетила ме је на један колико смешан, толико и преозбиљан догађај. Шетајући градом, у потрази за занимљивошћу, наиђох на Пријатеља. Кренуо, вели, да купи себи споменик! „За живота јефтин да купим себи камен!“, рече.

– Споменик је танка утеха за људски живот! – одговорих.

Одвратио сам га да баш тога дана купи споменик, а он, кад год му смрт дође памети, уз критику коју ми упућује, сети се да још није купио – јефтин камен! Ипак, неколико година касније, испунио је своју жељу и ено споменика на Светоилијском гробљу.

Један такође мени драги Пријатељ, кога сам упознао изненада у јесен, када су ветрови сустизали наше сенке, дуго ми је, уз вечерњу доколицу, причао о споменику. Био је готово сав у другом, мени далеком свету, у коме су, чинило ми се, само сенке могле да се друже.

Домаћини и дођоши су у тешком неспоразуму иако су им и језик и судбине исте, иако им се имена презивају до вечности. Ту се сустижу и избледела сећања и нови дан, и неки чудни мириси, и заборављена јутра. Ту, крај споменика, све нестварне приче постају допричане и све негдашње наде досањане.

„У загробље се сенке доселише!“, прибележих те јесење вечери нешто што ми се учини интересантним за сећање на прва сусретања и последња виђења.

 

Advertisements

Leskovac: Poezija, muzika, ples i – vino!

mitrovic-andrijana-vino-100

LESKOVAC – Poezija, muzika, ples i vino sreli su se davno. Druže se i danas. Svoju kreativnu  snagu udružuju. Objedinjeni u stvaraocu bude sva čula, stvaraju zanos, nadahnuće, velika dela. Sunce pretočeno u čašu greje dušu, podstiče vrlinu, budi ljubav i druželjubivost. ali samo ako je umereno.

Čovek, kao i vino, duboko je vezan za tlo sa koga je ponikao. Zato, pijte autohtona vina u saglasju sa tradicionalnom hranom, čitajte domaće pesnike.

Neformalni, a veoma uspešan književni klub Poezija 016 zablistao je svojim stihovima o vinu i hedonizmu u petak 25.11. u Centru za ekonomiku domaćinstva u Leskovcu. Pravo uživanje za uši izazvao je svojim izvodjenjem na gitari Zoran Andjelkovic.  A estetski snazan vizuelni dozivljaj nastao je prikazom tango plesa kreatinog plesnog studija Avangarda.

I sva su čula bila opijena već kada je na red dosla degustacija sira Belgrader i vina vinskog podruma u Malči.

Bora Jovic oživeo je podrum iz 1905, zasadio prvi planinski vinograd na 510 m nadmorske visine, dovezao amfore iz Gruzije i u njima zakopana u zemlji odležavaju vina Konstantin Veliki i Carica Jelena. Posetom vinskog podruma u Malči putujete kroz četiri vinske epohe: Rimsku kuću, Nemanjića kuću, srpsku kucu XX veka i savremenu vinariju. U to veče je pristigao i Konstantin Veliki, u svom kostimu, autorski rad Saše Ilića i prelepa Rimljanka Milica Trajković. I koliko je još talenata i nadahnuća prikazano i podstaknuto u jednoj novembarskoj većeri kao rezultat entuzijazma, prijateljstva i dobre volje. „Dobro vino i dobra žena da vas ne boli glava“, istakla je Ana Jovic, somelijer i profesor knjizevnosti.

Piše: Ana Ranđelović

 P.S.

Postovani, šaljem izvestaj o proteklom dogadjaju koji sam organizovala. Nadam se da će okolnosti dozvoliti da se pridružite narednog puta. Imaću cast da i nadalje budem kreator ovakvih okupljanja.

S postovanjem,

Ana Jović, somelijer i profesor književnosti

 

Škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“: Pregršt nagrada

strip-marko-stojanovic2

LESKOVAC – Škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“, koja radi pri Leskovačkom kulturnom centru, u periodu od kraja septembra do kraja novembra, iz Sofije, Velesa, Beograda i Kragujevca u Leskovac donela čak 38 nagrada. U godini u kojoj je obeležila 21 godinu postojanja Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“ uspela je nesvakidašnje – za samo nekoliko mesec u Leskovac je donela pravi pregršt nagrada iz Makedonije, Bugarske i Srbije, kaže Marko Stojanović, instruktor u leskovačkoj Školi stripa.

Prvo je na 14. Međunarodnom salonu stripa u Beogradu septembra predavač u školi stripa Marko Stojanović osvojio tri nagrade, po rekordni peti put osvojivši nagradu najstarijeg balkanskog strip časopisa „Stripoteka“, da bi oktobra na 14. Međunarodnom salonu stripa u Velesu, jedinom strip festivalu u Makedoniji, osvojio nagradu za najbolji scenario, a osmogodišnji Tanasije Mitić osvojio nagradu za najmlađeg učesnika festivala. Zatim je na beogradskom festivalu subkulture „Paralel“, sredinom oktobra, predavač u školi Miloš Cvetković i 29 učenika škole stripa dobilo nagrade (Andrej Stanojević, Anastasija Vidanović, Marija Ilić, Mateja Stojković, Marko Miladinović, Dunja Avramović, Dunja Mitrović, Jovana Savić, Iva Milovanović, Katarina Prokopović, Milica Kocić, Nikola Arađelović, Ognjen Vasić, Katarina Hadži-Jovančić, Uroš Stojković, Anđelina Conić, Selena Starčević, Tanasije Ignjatović,Veljko Marinković, Vuk Maričić, Miloš Cvetković, Aleksandar Anđelković, Miroslav Nikolić, Mina Davić, Dušan Anđelković, Stefan Stojković, Andrijana Cvetković, Marijana Kostić, Jovana Stanković i Blagoje Filić) za svoje radove.

Krajem oktobra delegacija Bugarskih autora je u Leskovcu, na otvaranju izložbe „Leskovac-Sofija preko Vekovnika“, Marku Stojanoviću uručila nagradu Aleksandar Denkov za doprinos bugarskom stripu kao četvrtom dobitniku u njenoj istoriji i prvom koji nije iz Bugarske.

Kruna svega došla je na Festivalu dečije ilustracije „Kreativni genijalci“, koji će zvanično biti otvoren 3. decembra u Kragujevcu u organizaciji kragujevačke Narodne biblioteke „Vuk Karadžić“, na kome je devetogodišnja Anastasija Videnović osvojila prvo mesto u kategoriji do 9 godina, a dvanaestogodišnja Anđela Savić drugo mesto u kategoriji do 12 godina. Uspeh je tim veći kad se uzme u obzir da je ostvaren u konkurenciji od 2076 dece iz čitave Srbije i Republike Srpsk – prenosi sajt Budite u toku.

„Tugo boške“ Ljubiše Dinčića na sceni Lutkarskog pozorišta

nikolic-milica-tugo-boske-dincic

LESKOVAC – U subotu 3. decembra, na sceni Lutkarskog pozorišta, igra se monodrama „Tugo boške“ ili „Šta se to tebe eventualno smatra“. Početak predstave u 19h. Cena karte 200 dinara. Karte se mogu nabaviti u Caffe Vespa ili u kafani Galija, kao i u Lutkarskom pozorištu.

Reč je o monodrami čija radnja prati život Dostane, žene iz sela Neputince, koja preko noći postaje predsednik mesne zajednice a zatim još brže ulazi u Skupštinu.

Na koji način to uspeva pokušaće da nam dočara mlada leskovačka glumica i književnica Milica Nikolić, autor romana „Bez Granica“,  polaznica škole glume LekART koju vodi poznati srpski glumac Branislav Lečić.

„Tekst je fenomenalan! Sa prvom rečenicom, ja kao izvođač dobro sam se nasmejala. Kako sam ulazila dublje u tekst smeh je bio zagarantovan do samog kraja. Mislim da je upravo ova predstava ono što je potrebno narodu. Pored svakodnevnih obaveza i problema sa kojima se susrećemo, trebala bi nam baš jedna ovakva predstava kao izduvni ventil.“

Realnost iz svakodnevnog života, prenešena na scenu na leskovačkom dijalektu, garantuje dobar provod i puno smeha.

Dragoslav Gile Branković izveo predstavu „Priče o pozorištu“

Приче-о-позоришту

ВЛАСОТИНЦЕ – Лесковачки глумац Драгослав Гиле Бранковић у сали Културног центра извео дечју представу „Приче о позоришту“. Представа у подне била је намењена ученицима ОШ „8. октобар“ док је нешто касније изведена за ђаке ОШ „Синиша Јанић“.

Реч је о интерактивној представи за децу која је први пут изведена пре десетак година. Током година извођења представа се развијала, обогаћивала, прилагођавала деци различитог узраста и малишанима из различитих средина. Још увек се игра од Сјенице до Суботице. Глумац Драгослав Гиле Бранковић каже да радо игра за децу јер су она искренија у коментарима и одмах реагују ако им се не свиђа позоришни комад. Поред представа зе децу Културни центар Власотинце побринуо се и за старију публику која ће вечерас имати прилику да види stand-up комедију Гилета Бранковића.

Leskovčanin Nemanja Stanković najuspešniji na Svetskoj izložbi fotografija u Luksemburgu

nemanja-stankovic

LESKOVAC – Član foto kluba „Leskovac“ Nemanja Stanković proglašen je za najboljeg i najuspešnijheg autora na Svetskoj izložbi fotografija mladih autora u Luksemburgu. Kao najbolji autor, on je dobitnik specijalnog FIAP-ovog bedža.
Nagradu je dobio na osnovu sve četiri prispele i odabrane fotografije, koje su izložene od 19. novembra u Kulturnom centru „A Rousen“ u Petanžu u Luksemburgu.
Nemanja Stanković, učenik Škole za tekstil i dizajn, planira da fotografija postane njegovo životno opredeljenje. Stanković, učenik Škole za tekstil i dizajn u Leskovcu na smeru dizajn grafike, je ovo prestižno priznanje dobio u jednoj od 2 kategorije, kategoriji fotografa starosti od 16 do 21 godine, u ogromnoj konkurenciji.

Najpre je sam bio vrlo iznenađen, a potom neizmerno srećan jer nisam ni verovao da će moje fotgrafije ući u konkurenciju s obzirom da se na ovoj izložbi takmiče mladi iz celog sveta“; priča mladi fotograf On je poslao četiri tematske fotografije, porterti dece, iako je izbor bio slobodan, od koje su tri portreti njegovog mlađeg brata. Sve su odabrane i nagrađene i izložene, objašnjava Nemanja Stanković, koji je fotografisanjem počeo da se bavi još u osnovnoj školi „Vasa Pelagić“

Inače, ljubav prema fotografiji razvila je kod mene moja nastvanica likovne kulture Danica Flahović jer je verovatno primetila da imam talenat. Prve fotografije napravio sam mobilnim telefonom, a kasnije sam kupovao foto-aparate. Trentno fotografišem aparatom marke „kanon 6D“, veli mladjani Stanković i dodaje da je za dobru, kretaivnu fotografiju, kakve Nemanja pravi, nije, kaže, potreban skup aparat, već ideja, dobro oko, kreativnost i inovativnost. Mladi Nemanja Stanković učestvovao je na mnogim fotografskim salonima u Srbiji. Učešće na luksemburškom salonu je njegov prvi izlazak van granice, prvi i veoma uspešan i plodonosan- prenosi sajt Budite u toku!

Vlasotince: Promocija knjige „Znak istine“ Mladena Cakića

cakic-mladen-znak-istine-aforizmi-2

VLASOTINCE – U četvrtak, 1. decembra u 19 sati, u Zavičajnom muzeju (Soba stare srpske grafike), Kulturni centar Vlasotinca organizuje promociju knjige „Znak istine“ Mladena Cakića. O knjizi će govoriti Slaviša Šušulić, prof. srpskog jezika, mr Luka Krstić i autor.

Mladen S. Cakić objavio je 2016. godine knjigu – zbirku misli i aforizama „Znak istine“. Cakić je rođen 2. januara 1948. godine u selu Stajkovcu, kod Vlasotinca. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Vlasotincu, a studirao je prava u Zagrebu. Bio je radnik u Kulturnom centru u Vlasotincu gde živi kao penzioner.

U veoma inspirativnom predgovoru „Reč kao lek“, mr Luka Kstić, jedan od najčuvenijih profesora Vlasotinačke gimnazije, na samom početku napisao je: Mladen Cakić je jedinstven po mnogo čemu, kontraverzna ličnost, sazdan od brojnih protivurečnosti.Čovek lutalica, tragač, bez tereta, lak kao pero, nemiran kao ptica, praznih džepova, iskren, detinjasto poverljiv, spontan, analitičar, buntovnik, nezadovoljnik, usamljen čovek, krhkog zdravlja, uvek budnih očiju, nemirnog duha, naivan, oštrouman, misaon i dubok, svoj radni vek je proveo u Kulturnom centru u Vlasotincu pomažući u organizovanju kulturnih, umetničkih i zabavnih  dešavanja, nagledavši se pritom pravih kreativnih vrednosti, i isto tako, a možda i više, umišljenih, lažnih veličina u svetu kulture i stvaralaštva“.

Preporučujući za objavljivanje knjigu, mr Krstić, između ostalog, primećuje: „U sažetoj formi, kao misao, iskaz, aforizam, Cakić je sakupio svoje glasove mudrosti stavljajući ih između korica knjige pod naslovom „Znak istine“.

Kao ilustraciju vrednosti ove knjige, mr Krstić navodi nekoliko aforizama „koje otkrivaju autorov misaoni profil“:

Živim kao izbeglica jer sam pobegao od samoga sebe;

Moja muka je prokleti kamen na međi razbijene duše i tragične ličnosti;

Smestite me u temelj poraženog ideala;

Prazan džep je napušteno gnezdo života;

Život je dramatična borba koju samo smrt može razumeti;

Luka Krstić zaključuje da „kod Cakića ima i vedrih tonova i to uglavnom onda kada govori o ženi, o ljubavi:

Srce je puno ljubavi kada u očima sijaju zvezde;

Žena je vatra u srcu i duša u poeziji;

Izdavač ove zanimljive knjige je Kulturni centar Vlasotince (za izdavača Maja Marković, direktor), recenzent mr Luka Krstić, lektor Slaviša Šušulić, korektor Snežana Đokić, tehnički urednik Boban Dimitrijević, naslovnu stranu uradio Milentije Petković, štampa (u 300 primeraka) Suzu D&D – Vlasotince.