Pečenjevce: Obeležena godišnjica smrti Tome Zdravkovića

септембар 30, 2016 у 2:57 pm | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , ,

zdravkovic-toma

LESKOVAC, PEČENJEVCE – Toma Zdravković je ’’Srpski Rej Čarls’’ neprevazidjena muzička legenda za sva vremena. Ovako se juče govorilo uz čašicu ljute ’’Pečenjevačke’’ i njegove pesme ’’Jesen je došla u mommkraju’’ u Pečenjevcu, rodnom mestu legendarnog kantautora i autora velikih bomeskih i kafanskih hitova Tome Zdravkovića njegovi bliski i dalji rodjaci, drugari iz detinjstva, a i kasnije, gde su polaganjem venaca i cveća obeležili 25 godina od kada je otišao u nezaborav.

Miodrag Rakić i Blaža Petrov pesmom čuvaju sećanje na Tomu. Rakić je, kako kaže, kao mladić imao prilike da se susretne i zapeva sa Tomom. Družili su se i u Pečenjevcu, a Blaža je najviše učinio da se organizuje večeri posvećene čuvenom pevaču. Tomu neće, kako priča, do kraja života zaboraviti Mile C. (80) iz Pečenjevca.On kaže da mu je Toma poklonio košulju kada ga je slučajno sreo kako izlazi iz kafančeta u blizini Bajlonove pijace.

zdravkovic-toma-pecenjevce

-Još je čuvam. Sećam se da mi je rekao: ’’Mile, evo ti košulja da izgledaš pristojno na pijaci’’. Skinuo je košulju sa sebe i dao mi, a on, onako ’’pod gas’’ u sakou sa majcom ispod nastavio dalje, priseča se ovaj Pečenjevčanin, Tomin zemljak.

Inače,  slično je bilo i u leskovačkom centralnom parku ispred spomenika Tome Zdravkovića u prirodnoj veličini – javlja sajt Budite u toku.

Advertisements

Vlasotince: Promovisana knjiga „U slavu belih breza“

септембар 30, 2016 у 1:50 pm | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , ,

takic-srba-narodna-promocija

VLASOTINCE – U galeriji Narodne biblioteke „Desanka Maksimović“ sinoć je priređeno književno veče na kome je promovisana knjiga „U slavu belih breza“. Reč je o dvojezičnoj, rusko-srpskoj, štampanoj knjizi poezije Sergeja Jesenjina u prevodu Ljubomira M. Gligorijevića. Pozdravljajući prisutne, vd direktora biblioteke Srboljub Takić je istakao da je pred čitaocima delo koje je štampano u inostranstvu, u Rusiji , da je Ljuba Gligorijević do sada izdao sedam knjiga, šest prevoda Jesenjina i jedan prevod Ljermontova, i da je ovo prvi put da neki vlasotinački autor bude štampan u inostranstvu. Govoreći o knjizi prof. dr Marina Morehanova je rekla da Ljuba Gligorijević u svojim prevodima oseća dušu ruskih pesnika i da njegovi prevodi ne zaostaju za drugim prevodima. Knjiga se može naći u Rusiji i kroz ovu knjigu Rusi koji žele mogu da upoznaju srpski jezik.
Ljubomir Gligorijević je kazao da već 15 godina prevodi sa ruskog na srpski jezik, te da je Jesenjin mnogo puta do sada prevođen, da ga je prevodilo oko stotinak prevodilaca, no uglavnom se radilo o prepevima, ne o pravom prevodu. Kada se prevodi 90% prevoda mora da bude veran originalu. Gligorijević je napomenuo da je najteže prevoditi pesme upravo zbog originalnosti.
Uredniku ove dvojezične knjige dr Marini Morehanovoj sinoć je predsednik opštine Zoran Todorović uručio Oktobarsko priznanje kao zahvalnost Skupštine opštine Vlasotince na njenom naporu i trudu da se kulturne veze dva naroda još više prošire. Uručujući priznanje predsednik Todorović je obećao da će lokalna samouprava i u narednom periodu pomagati kulturu i odvajati veća sredstva za štampanje značajnih izdanja.

Medicinska škola u Leskovcu obeležila 58. rođendan

септембар 30, 2016 у 1:35 pm | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , ,

medicinska-dan-skole

LESKOVAC – Medicinska škola u Leskovcu danas je obeležila 58 godina postojanja i rada, uz prisustvo zaposlenih, đaka i brojnih prijatelja ove škole. Manifestaciji je prisustvovao i gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović koji je kazao da je ova škola uvek bila rezervisana za najbolje đake, a da je tako i danas dokazuje veliki broj učenika koji osvajaju nagrade na republičkim i međunarodnim takmičenjima.

-Dragi đaci, izabrali ste najplemenitiji poziv, a ova škola vam je važna osnova za budući rad i dalje učenje i usavršavanje koje će trajati čitav vaš radni vek. Medicinska škola spaja obrazovanje i zdravstvo, dva suštinski značajna segmenta za dobro funkcionisanje svake društvene zajednice. Da radimo na njihovom unapređenju pokazali smo mnogo puta svojim delima i velikim ulaganjima u školske i zdravstvene objekte. Nastojaćemo da u narednom periodu pronađemo rešenje i za nagomilane probleme koje ova škola ima godinama unazad, rekao je gradonačelnik Cvetanović, koji je najboljim đacima uručio knjige, objavljeno je na zvaničnom gradskom sajtu.

Ovom prilikom je priređen i prigodni program uz skečeve, recitale i muzičkie numere.

Vlasotince: Održani 22. Vlasinski susreti – dodeljena priznanja

септембар 30, 2016 у 11:15 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , ,

vlasinski-susreti-septembar

VLASOTINCE – Dvadeset i drugi Vlasinski susreti, međunarodni naučni skup sociologa sela, ove godine održani su 29. i 30. septembra u Vlasotincu i Vlasinskom jezeru. Vlasinske susrete koje tradicionalno organizuju Zavod za proučavanje sela, Srpsko udruženje za sociologiju sela i poljoprivrede, Balkanska asocijacija za proučavanje sela i poljoprivrede a u saradnji sa Kulturnim centrom Vlasotince i uz podršku Ministarstva nauke, prosvete i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Tema ovogodišnjih Susreta je Uzroci i posledice društvenih promena u ruralnom prostoru, šta da se radi na lokalnom i državnom nivou.
Tokom dvodnevnog rada na interdisciplinaran način analizirani su problemi vezani za ruralna područja kako u Srbiji tako i u Evropi, teme vezane za regionalnu ruralnu politiku kao i druga bitna pitanja važna za razvoj i opstanak ruralnog područja. Koliko je bitan ovaj jedinstveni naučni skup govore i teme o kojima se poslednjih dvadesetak godina raspravljalo.
Ove godine na Vlasinskim susretima učestvovalo je tridesetak učesnika iz Srbije i Rusije. U ime lokalne samouprave dobrodošlicu sociolozima je poželeo Zoran Stamenković, član Opštinskog veća koji je između ostalog istakao: “Statistika pokazuje da je u Srbiji svako četvrto selo u fazi nestajanja. Istini za volju ima i retkih primera povratnika koji napuštaju gradska područja i oživljavaju seoska ognjišta. U vlasotinačkoj opštini ima 49 sela, a većina njih se nalazi u brdsko-planinskom delu opštine. Njihovi žitelji se susreću sa brojnim problemima. Koliko god da lokalna samouprava pomaže, čini se da je nedovoljno. Zato je neophodan sistemski pristup selu i poljoprivredi i ozbiljni koraci na rešavanju uzroka i posledica koje su društvene promene prethodnih decenija proizvele na ruralnom području”.
Povelja Vlasinskih susreta ove godine dodeljena je prof. dr Dragoljubu M. Đorđeviću, redovnom profesoru Univerziteta u Nišu, dok je Bošku Prokiću dodeljena Zahvalnica za doslednost i veru u Susrete i ubeđenja da su neophodni srpskom selu.
Uvodni referat o efektim agrarnih mera koje ministarstvo preduzima podneo je prof. dr Zoran Rajić, redovni profesor Univerziteta u Beogradu. Prof. Rajić je ovom prilikom naglasio, da je neophodno da se u narednom periodu smanji razlika u korišćenju subvencija i drugih agrarnih mera između Vojvodine i ostalog dela Srbije, da je neophodno da se pronađe način da se poljoprivredni proizvođač prevede u robnog proizvođača a ne da proizvodi samo za sebe i da se u narednom periodu moraju odrediti prioriteti u ministarstvu i neophodne dugoročne mere, a da bi to bilo dobro neophodno je uključiti ljude iz struke, približiti naučne institucije i ministarstva, a sve to kako bi našem selu i poljoprivredi bilo bolje – prenosi list Vlasina.

Leskovac: Karavan „Izadji mi na teglu“ 1. oktobra

септембар 30, 2016 у 11:00 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , ,

tegla-ajvar-takmicenje-septembar

LESKOVAC – Leskovčanke koje bi da se oprobaju u pripremanju ajvara imaju priliku da učestvuju u karavanu “Izađi mi na teglu”. U subotu 1. oktobra od 10 sati ispred “Roda centra” biće obezbeđeni svi potrebni sastojci i oprema za pripremu ovog specijaliteta.

Osnovni cilj ovog takmičenja je, prema rečima organizatora iz “Bašte Mašte”, potraga za šampionima u pripremanju najboljeg i najpoznatijeg srpskog proizvoda u svetu.

tol-tina-stojanovic

Kvalifikacionim takmičenjem u više od  25 gradova biraju se pobednici koji se na finalnom takmičenju bore za titulu najboljeg ajvar-majstora u državi. Sve što učesnici treba da urade je da se naoružaju tajnim receptima, dobrom voljom i da nam “izađu na teglu” – kaže Tina Stojanović iz TOL-a.

Pripremljene su nove programske aktivnosti za takmičare i posetioce, nagradne igre, a biće organizovane i radionice za decu od 13 sati, dok je za popodne planiran muzički program.

Zainteresovani mogu da se prijave za takmičenje u TOL. Kako kaže Tina Stojanović PR TOL-a, Karavan je u prethodne dve sezone, posetio 40 gradova, imao preko 3000 učesnika, 8.000 proizvedenih tegli i proglasio najbolji ajvar za 2014. i 2015. godinu – prenosi sajt Budite u toku.

U svakom od gradova u proseku se proizvede oko 200 tegli ajvara, a celokupna količina ostavlja se takmičarskim ekipama na raspolaganje. Manifestacija je uspela da spoji tradicionalno i moderno, selo i grad, prošlost i sadašnjost, dobar recept sa istančanim ukusom, sve to promeša i na kraju postigne ono zbog čega je i nastala – napuni teglu i nameni je kome je najpotrebnija.

Leskovački pisci: Jasmina Petković

септембар 30, 2016 у 8:13 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , ,

petkovic-jasmina-novinarka-radio-leskovca

 

LESKOVAC – Jasmina Petković rođena je u Leskovcu 1966. godine.  Završila Filozofski fakultet u Skoplju (Grupa pedagogija). Od 1991. godine bila je izuzetno uspešan novinar Radio Leskovca. U listovima i časopisima oglašavala se veoma dobrim prilozima, posebno za najmlađe. Objavila više priča u Jutarnjem programu Radio Beograd. Petkovićeva spada u red najtalentovanijih pisaca leskovačkog kraja.

Njen rad predstavljen je u dvotomnoj studiji D. Kocića „Leskovački pisci – tragovi i traganja“. Za ovu priliku objavljujemo jednu njenu priču i dve pesme.

Jasmina Petković: E V R O A J V A R

–    Šta fali mom ajvaru ? Pa i moja baba ga je tako pravila – pitao sam uštogljenog.

–   Vaša baba nije promolila nos iz sela i bio joj je dobar. A vi hoćete u Evropu, e njoj neće biti dobar. A ja sam tu da vam pomognem. Evo!

–    Šta je to?

–    Lista propisa – reče uštogljeni – po fazama.

–    Kakvim fazama?

–  Svim! Faza pranja. Paprika se ne pere ni u kakvim kazanima i burićima. Obezbediti tekuću vodu kvaliteta vode za piće koja posle pranja otiče u zatvoreni sistem.  Na kraju sistema nalazi se filter za sedimentaciju čvrstog taloga, koji vi zovete blato. Nephodan vam je i filter za teške metale i hemijske otrove, jer ako koristite vodu iz gradskog vodovoda biće ih o ho ho…

Faza pečenja. Evropa ne zna ni za kakav Smederevac, kubence ili lim sa štale ispod kog ste založili vatru. Paprika se peče na plotni od hirurškog nerđajućeg čelika. Debljina pečene korice mora da bude 0,0001 milimetar uz toleranciju do 0.00015, sve što izgori preko toga smatra se potencijalno kancerogenim.

Faza prženja. Nema zejtina, isključivo hladno ceđeno maslinovo ulje. U razmazu ajvara u našoj laboratoriji pronađena je koncentracija soli koja ne odgovara preporukama Svetske zdravstvene organizacije o dnevnom unosu natrijum hlorida. I … ne daj bože, da vam se unutra omakne neka semenčica, biće vam vraćen ceo kontigent.

Faza ljuštenja paprike. To već znate, uniforma, rukavice, sanitarne knjižice… Ljuspe pakujete u kese sa nalepnicom  „Biorazgradivi otpad“, datum, mesto, pečat i naravno napomena „Nije za ljudsku ishranu.“

–    Pa ko će bre da jede drške i semenke…

–   Vi to ne znate! Zato na ajvaru mora da postoji i  uputstvo za upotrebu. Znači, poklopac se okreće u desnu stranu, što pokazuje strelica. Ajvar vaditi kašičicom, premerite masti, ugljene hidrate i vitamine. Deca do tri godine starosti ne smeju se bez nadzora odraslih ostavljati u blizini tegle. Tegla se ne sme udarati o zid ili patos zbog mogućeg povređivanja. Ah da… kada premeravate one masti i vitamine, napomenite da unutra nema glutena, kikirikija, ostriga i drugih potencijalnih alergena.

–     Ma kakav bre kikiriki čoveče… ma čuješ li bre ovo, ženo… Radojka… Radojka gde si dođi da čuješ.

–     Ne moguuuu…

–      A što?

–    Vi ste među džaci u ulaz za primarnu sirovinu, a ja sam na izlaz za gotovi proizvod. Onaj ukočeni me stalno tera da se banjam i presvlačim kad iz taj tamo pređem u ovaj ovde. E pa ne mogu više!

–      Koji, bre, drugi izlaz, pa mi imamo samo ova vrata.

–    Znam. Zato se penjem na merdevine i dodajem tegle baba Slavki kroz prozor. Nije izlaz, al važno je da izađu. Baba kaže da su joj tegle mlogo teške i pita može li da ih ređa u kecelju jer nemamo te palete…

–     Slušaj, uštogljeni, e ne da si mi pomogo… Kome ću, bre, ja da prodam neslan ajvar koji smrdi na maslinovo ulje. Kome?

–       Paaa… nećeš da prodaješ, nego ćeš da švercuješ!

–       Molim?!

–      Prijatelju, slušaj ovako. Ovi iz Evropske unije su nas pritegli za propise za hranu, ali još se ne diraju u šverc i kriminal, ne znaju odakle da počnu. Hoću da kažem, u ovom trenutku, veću kaznu možeš da popiješ ako pregoriš papriku, nego ako te navataju sa teglama sakrivenim u prtljažniku.

Mi smo zato oformili poseban tim za podršku izvoznim projektima. Naš tim najpre vrši procenu kapaciteta tvog kombija, a zatim ugrađuje dupli patos, krov, džepove u prednjim i zadnjim vratima,vadi tapacir iz sedišta … s tim što tegle koje kriješ u sedištu prodaješ po 20 odsto nižoj ceni. Niko neće da jede ajvar na kom je neko grejao zadnjicu. Ali ne brini, te tegle uglavnom kupuju kafedžije! Vođa tima  trenutno je u Donjem Rupljevcu i sa svojom ekipom pruža podršku izvoznom programu organski uzgajanog krompira. Kamion je u pitanju, ima malo više posla… Sad mi je javio da se nabo na ekser dok je heftao patosnice, čim previje prst, dolazi kod tebe. Ali, prema mojoj proceni, u ovom tvom kombiju može da se sakrije cirka 150 tegli.

–      Auuu… pa to nije loše! Mogu još i da zaradim.

–     Jašta ćeš nego da zaradiš! Veruj mi, prijatelju, država je ovog puta zaista stala iza svog seljaka!

 

JASMINA PETKOVIĆ – ODABRANE PESME

 PESNIKINJA LIJA

Jednog hladnog zimskog dana

Odlučila kuma lija

Književnošću da se bavi.

A leži joj i poezija!

 

Razmišljala dugo tako

Koje su joj pesme bliske.

O čemu bi to da piše

Usled hladne zimske stiske.

 

Stvarala je onda dugo

Prva šumska poetesa,

Al teme joj se vrte

Oko mladog, sočnog mesa.

 

Šta da radi kad batake,

Krilca, šije, tome slično

Umetnička njena duša

Shvata vrlo poetično.

 

KROKODILSKE SUZE

Plen grabim bez po muke

Krvoločan jesam, što bi krio.

Al kunem se, ni za kim do sada

Nisam nijednu suzu prolio.

Kad slažem žrtvu

Na suncu su lepo izvalim i dremam.

I što bi me savest mučila

Kada je i nemam?

A što je to tako?

Đavo bi ga znao.

Kad neko ovakav apetit ima

Što bi zbog toga plakao.

Zato vam tvrdim, deco

Časne mi duše krvožedne moje.

Za krokodilske suze samo vas lažu!

One uopšte ne postoje!

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nova Naša reč: Dečje igralište poklon kompanije „Falke“

септембар 30, 2016 у 7:27 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: ,

garetova-plaata-igraliste

LESKOVAC – Kompanija „Falke“ donirala je gradu Leskovcu opremu za dečje igralište kod Garetove palate u visini od 26.500 evra. Direkcija za urbanizam uredila je staze, plato i postavila osvetljenje, dok je JKP „Grdelica“ postavila klupe i kante za smeće. Time su žitelji ovog dela grada, pre svega mališani, dobili prelep kutak za igru i druženje, piše najnoviji broj Nove Naše reči.

Ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Aleksandar Vulin predao je svečano leskovačkom Domu zdravlja novo sanitetsko vozilo, sa kompletnom medicinskom opremom. Vulin je ovom prilikom govorio o migrantima i drugim aktuelnim pitanjima vezanim za ovu problematiku, o čemu piše Nova Naša reč.

U ovom broju Nova Naša reč prenosi autorski tekst Rade Trajković „Od Briselskog sporazuma do Beograda na vodi“.

Za Novu Našu reč govori predsednik opštine Medveđa Nebojša Arsić. Između ostalog, on kaže da se sudbina rudnika „Lece“ direktno vezuje za sudbinu Medveđe, govori o političkoj situaciji u ovoj opštini, rebalansku budžeta, otvaranju graničnog prelaza Mutivode za protok robe, o peletarnici „Jablanica eko“ i sudbini ove fabrike, odnosu Srba i Albanaca i o drugim aktuelnim pitanjima karakterističnim za ovu multietničku sredinu.

Nova Naša reč donosi opširniji izveštaj o tome kako je protekla treća sednica Skupštine grada na kojoj je, između ostalog, usvojen rebalans budžeta. Šta se sve dešavalo u skupštinskim klupama za vreme dvodnevnog zasedanja, šta je imala po raznim pitanjima da kaže opozicija, a šta pozicija, čitaoci mogu pročitati u najnovijem broju Nove Naše reči.

Nova Naša reč je potražila odgovor na pitanje zbog čega leskovačka „Toplana“ nije počela sa grejanjem, iako je temperatura u jutarnjim satima danima oko nule. Za Novu Našu reč v. d. direktor ovoj javno komunalnog preduzeća Jovica Đorđević govori o tome da li je „Toplana“ spremna za predstojeću grejnu sezonu, šta je urađeno kada je o remontu postrojenja reč, ima li u Leskovcu zahteva za isključenje sa sistema daljinskog grejanja, cenama, naplati  i o drugim pitanjima važnim za korisnke usluga ovog javnog preduzeća.

Nova Naša reč donosi tekstove i o drugim aktuelnim dešavanjima u gradu – šta je urađeno na adaptaciji Jašunjskih manastira, ko kontoliše rad autoprevoznika i ima li pritužbi građana, zašto je ugašen tradicionalni jesenji leskovački vašar, kako Radio klub realizuje projekat za vanredne situacije, kako je protekla Učitiljada, kave uspehe su učenici ugostiteljske škole postigli na međunarodnim takmičenjima.

U feljtonu „Leskovčani beogradske dijaspore“ autor nam ovog puta predstvlja primarijusa dr Milorada Stankovića, pneumoftiziologa.

Na sportskoj strani Nova Naša reč piše o tome kako je FK „Veternica“ obeležila 90 godina postojanja, kao i o tome kako je protekao treći Balkanski kup za košarkaše generacije 2004/5.

 

Medveđa: Prvi put otvoren Klub za traženje posla

септембар 29, 2016 у 4:31 pm | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , ,

medvedja-klub-za-trazenje-posla

MEDVEĐA – U Medveđi po prvi put otvoren je Klub za traženje posla čije se opremanje i rad finansiraju iz sredstava Evropske unije kroz projekat „EU pomoć nezaposlenim licima i teže zapošljivim grupama”, koji je zvanično počeo sa radom i obukom prve grupe polaznika, nezaposlenih lica 26. septembra u Medveđi.

Klub je otvorio predsednik opštine Medveđa dr Nejoša Arsić rečima da je ovo samo početak projekata koji će pomoći zapošljavanju mladih i da će njihova lokalna samouprava učiniti sve da bi im obezbedila bolje uslove za život i rad u Medveđi.

Aktivnosti u klubu imaju za cilj da nauče i osposobe nezaposlena lica da se što reprezentativnije predstave na tržištu rada. Polaznici će dobiti obuku kako najlakše doći do posla, kako se piše radna biografija, kontaktno, propratno pismo, preporuke i koja radna mesta su aktuelna. U Klubu nezaposlena lica mogu da saznaju na koje se sve načine dolazi do informacija. Naučiće gde i kako da traže posao i na koji način da se predstave poslodavcu. Takođe, među prvima će dobiti informacije o slobodnim radnim mestima, imaće slobodan pristup internetu i pripremljen spisak sajtova koji nude informacije na tržištu rada – objavljeno je na sajtu opštine Medveđa.

 

NALED izabrao novog predsednika i članove Upravnog odbora

септембар 29, 2016 у 1:51 pm | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , ,

naled-septembar-2

BEOGRAD, 29. septembar 2016. – Na sednici Upravnog odbora Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), održanoj u prostorijama Coca-Cola HBC Srbija, izabrani su novi  predsednik i članovi Upravnog odbora, koji će do novog saziva Skupštine NALED-a predvoditi organizaciju i inicijative za unapređenje poslovnog okruženja u Srbiji.

naled-septembar-1

Za novog predsednika Upravnog odbora, na nekadašnje mesto ministarke Ane Brnabić, izabran je Goran Kovačević, generalni direktor kompanije Gomex. Novi članovi su Dušanka Golubović, gradonačelnica Sombora, Nebojša Zelenović, gradonačelnik Šapca i Dragana Čukić, član UO ACES-a. Članovi koji su zadržali pozicije u UO su Stanka Pejanović, generalni direktor Gorenja, Aleksandar Ružević, generalni direktor kompanije Coca-Cola HBC, Ernst Bode, generalni direktor Messer Tehnogas, Vojislav Genić, direktor SAP-a za javni sektor centralne i istočne Evrope i  Vladan Vasić, gradonačelnik Pirota.

Na otvorenoj sednici sa medijima, UO NALED-a dao je objektivnu ocenu rada Vlade u prethodnoj godini i najavio dalje reformske prioritete. Prema najnovijim podacima Regulatornog indeksa Srbije (RIS) koji ocenjuje proces pripreme, donošenja i primene zakona, Vlada Srbije zaslužila je polovičnu ocenu (4,8 od maksimalnih 10), što predstavlja blagi napredak u odnosu na prethodnu godinu. Najbolju ocenu institucije su zaslužile za brzinu odgovora na upit privrednog subjekta i  dostupnost informacija od javnog značaja (7,5/10). Iako je rezultat usvajanja podzakonskih akata tri puta bolji, oblast sprovođenja zakona je i dalje najslabije ocenjena (3,1/10) s obzirom da različiti pravilnici i uredbe od značaja za privredu kasne u proseku 1.411 dana.

Domaćin skupa i član UO Aleksandar Ružević, istakao je ključne rezultate koje je Vlada ostvarila u saradnji sa NALED-om: „Ponosni smo što smo zajedno sa Vladom radili na uvođenju elektronskih dozvola, izradi Nacionalnog programa za suzbijanje sive ekonomije i unapređenju pozicije Srbije na Doing Business listi Svetske banke – zahvaljujući tome investitori danas dolaze do građevinske dozvole za 8 dana, bolja naplata poreza donela je dodatnih 40 milijardi dinara u budžet, a Srbija je 59. u svetu po konkurentnosti što je najbolji rezultat u poslednjih 9 godina.“

Prioriteti NALED-a u narednom periodu biće dalja implementacija elektronskih dozvola i ukupni razvoj elektronske uprave, ukidanje parafiskalnih nameta i formiranje registra taksi i naknada, unapređenje rada inspekcija i nagradna igra sa fiskalnim računima. Novi predsednik UO NALED-a, Goran Kovačević, najavio je i početak rada na novom izdanju Sive knjige propisa: „Pozivam sve građane i privredu da preko sajta NALED-a ukažu na birokratske procedure koje treba eliminisati i da predlože rešenja. U proteklih osam godina na našu adresu je pristiglo skoro 500 predloga za Vladu Srbije, od čega je 153 kvalitetom zaslužilo mesto u Sivoj knjizi, a gotovo 50% je sprovedeno u delo“.

Završena izgradnja igrališta iza Garetove palate, u centru grada

септембар 29, 2016 у 12:08 pm | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , ,

garetova-plaata-igraliste

ЛЕСКОВАЦ – Градоначелник Лесковца Горан Цвeтановић и генерални директор компаније „Фалке“ у Лесковцу Томас Кругер посетили су данас дечије игралиште иза Гаретове палете које је изграђено у сарадњи ове компаније и локалне самоуправе. Опрема која је предмет донације обухватала је гумиране плоче укупне површине око 330 квадратних метара и опрему произвођача „Креативни градски центар“ Београд. Њена укупна вредност је скоро 26 500 евра. Обавеза Дирекције за урбанизам и изградњу Лесковца била је партерно уређење стаза и платоа са постављањем осветљења, а вредност ових радова је око 1 027 000 динара.

– Ово је наставак наше политике да у готово свим деловима града постоје површине на којима деца могу да на квалитетан начин проводе своје слободно време и да се баве спортом – рекао је градоначелник Цветановић и додао да је до сада преко Агенције за локални економски развој изграђено 14 спортских терена, а у сарадњи са привредним субјектима игралишта на Хисару, у Месној заједници Моше Пијаде, као и први скејт парка у Дубочици. У име становника овог дела града захвалио се Предраг Ивановић.

-Ово је веома значајно за све нас који живимо у близини, а нарочито за наше најмлађе становнике – рекао је Ивановић који је иначе и одборник у Скупштини града.

Јавно комунално предузеће „Грделица“ имало је обавезу постављања клупа и корпи за отпатке, док ће преко Месне заједнице Центар ускоро бити инсталиран и видео надозор комплетног игралишта – објављено је на сајту Града Лесковца.

Следећа страна »

Блог на WordPress.com.
Entries и коментари feeds.