Danilo Kocić: Priče iz zavičaja: „Koncert“ (11)

јул 31, 2016 у 10:52 am | Објављено у Uncategorized | 1 коментар
Ознаке: , , ,

Kocic Danilo kraj Vlasinskog jezera na zadatku

Из занесености, нагло се враћам у стварност. Нема ту никаквог чуда, ни чињеница. Брзина мења догађаје. Актуелност књижевног дела Лазе Лазаревића потврђују обогаљени момци, бивши ратници. Све ће то народ позлатити, шири се уздах. Можда баш зато господарима рата није ни стало до мира! У животу кадшто ништа није у реду, али је и то живот. Као када у аутобусу зајеча труба и затрепере даире. Ништа не штима, али је и то некакав концерт! За неке можда и најбољи који су икада слушали! Увек не узбуђује узбудљиво, не засмејава смешно! Кад нисмо расположени, све нам је у истој боји!

Можда ми зато остаје „света служба сећања“. Иде јесен, ја сада за тебе имам времена! Одсликавамо колективно умрлог пријатеља, па нам се некако чини да је ту, са нама, за столом, и да је некако – мање мртав! Свако од нас игра шаховску партију са вечношћу и свако од нас започиње да губи игру после можда првог (не)срећно изабраног потеза!

Лаза Костић је био несрећан због једне прелепе будимске госпођице, којој посвећује песму: „Ој, очима тим сунчаним…“ Његови дани су постали пронадани и пројадани. Његови санци сад су – уздисанци и „мрачни тугованци“. И као утеха и себи и свима другима несрећно заљубљеним пева: „Од јаве си ково снове, сад од снова јаву вези.“

Живот је и прича о дерту, о пригушеним страстима, о чистим емоцијама, о жудњи за животом. На једној су крила душе да се полети, на другој је најчешће тврди живот, шкрт и тежак на земљи са које се одлетети никуда више не може. Песник је испричао део своје животне приче, а сви ми, попут лептира, који пролете за трен крај нас, проживљавамо живот, али га најчешћеи не упамтимо, а када нам и то пође за руком, не знамо ваљано да га испричамо! Човек који није у стању да се присети свог живота као и да га и није проживео! Да дозовем свет на сва твоја звона, јер иза нас може да остане само „пуста срећа“ са „ружом расутом од вина“ и „летом што формулише закон падања“. Нека, ипак, како вели један песник, „од свега остане римовани пепео/ једна терцина чарнога бунила“.

Враћамо се у крај почетка са болном обазривошћу. Гледамо се издалека. Склони смо једно другом. Мученици су људи који најречитије сведоче. Већина средовечних, негдашњих мојих школараца, није прелиставала књиге песама. Остаје ми да живот читам кроз безброј суза! Гавранови су прекрили небо као обележене године. Само бесконачна самоћа може да буде суровија. У очима видим предео гробова и затамњене сенке прошлости. И свој незнани живот!

Сан је моја дубока потреба. Замишљам тај савршени сан данима, можда годинама, трагам за њим, а можда га никада нећу ни досањати. Што мање сањам, све више губим своју равнотежу и све мање разумем себе! Чујем неки опојни језик, осећам бљесак из срца таме. Кошмар! Мит и историја! Нестале и нестварне љубави! Временско плаветнило и поново мрак. Тражим морално спасење за своју душу, а све ми се више чини, како време лети, да га никада нећу пронаћи!

Померам уназад казаљке на сату, штимујем време и са носталгијом се враћам у прошлост на таласима бескраја. Сличим себи из најранијих дана. Успомене су постале моји једини сведоци времена. Мислим да мислим, а то је, можда, само привид између онога што је било или је могло бити и онога што мислим да је било или се могло догодити!

Неће да васкрсну речи. Ћутање је надјачало тишину и заборав. Ћутање о себи – да помало допустим слободу и парафразирам Борислава Михајловића – је и ћутање о другима! Недостаје ми смислено време. Ако је тачно да су нам живови пролазни, а једино вечита смрт, лебди ми питање: „Зашто не кренемо у вечни предео?“

Да ли је ово време натерало друге да, попут Нарциса, буду загледани у свој лик у изворишту. Следи бескрајни одсјај воде, хаотична стварност, пролазност у вечности, а непоновљиво постаје поновљиво. Само живот који сам описао и даље у мени живи. Сад знам шта сам и ко сам. Не онај који је живео већ који је описивао! – прибележио сам давно мисли једног филозофа. Зашто Нарцис бира смрт загледан над извором. У многим митологијама народним огледало је симбол смрти.

Пишем из дубоке усамљености и постајем свесно изабрана жртва своје пролазности. Све се више уверавам да је слобода, у ствари, једина велика мистерија! Боли ме живот. Осећам како умирем од живота, не од смрти. Наш живот је дим како, још као монах Симеон, рече Стефан Немања. Све се негде загубило. Ништа више није вечито. Поготово сећање. Почињем да скончавам своју духовну животну авантуру. И да се враћам забораву!

Kocic B. Danilo

О АУТОРУ

Данило Б. Коцић рођен је 4. септембра 1949. године (село Дадинце, општина Власотинце). Коцић је професор књижевности и дипломирани правник. Као стипендиста Косова и Метихије, (1972/73) радио је као професор Устава СФРЈ и Српског језика у Гимназији „Браћа Рибар“ (Исток), и био професор књижевности у Гимназији „Стеван Јаковљевић“ (Власотинце). Радио је као новинар и уредник у приштинском дневном листу „Јединство“ и три деценије професионално је био новинар – дописник Политике из Лесковца и југа Србије.

КЊИЖЕВНИ РАД: Романи: Изабрани живот (Из бележака мојих дана, Лесковац 1997), Изабрана тишина (Случај новинара Косте Даниловића, Лесковац 2000), Изабрани дани (Лесковац 2012), Измаглице (Лесковац 2016); Збирке песама и прича: Чудна лађа (Лесковац 1987) Дневник на распусту (Лесковац 2002), Говор камена (Лесковац 2004), Песма жени (Власотинце 2007); Невреме – приче из завичаја (Лесковац 2016); Студије: Лесковачки писци – трагови и трагања, I-II (Лесковац 2015), Лесковачки писци – трагови и трагања“, I – II, друго измењено и допуњено издање (Лесковац 2016). Приређивачки рад: Лесковачки песници – трагови и трагања (Панорама лесковачког песништва 1944 – 2014), Лесковац 2015. године.

Коцић jе један од оснивача (био је и председник) Удружења писаца Лесковца и стални сарадник „Помака“.

Advertisements

Leto u Vlasotincu: Koncert u centru grada

јул 30, 2016 у 1:49 pm | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , ,

leto u vlasotincu igra

VLASOTINCE – Sinoć je koncertom u centru grada završeno „Leto u Vlasotincu 2016“, koje Kulturni centar organizuje duže od jedne decenije. Publika je uživala u nastupu Ženskog narodnog hora i Kluba za narodne igre„Žarava“, koji su osnovani pri Narodnom čiatlištu „Ivan Vazov – 1893“ u bugarskom gradiću Prvomajci.
Domaćin na muzičkoj sceni gostima iz Bugarske bilisu članovi KUD „Bratstvo“ iz Vlasotinca i Stajkovca.
Gosti su se vlasotinačkoj publici predstavili horskim i solističkim nastupima i narodnim igrama, kojima su dočarali deo svoje bogate kulturne baštine.
Vlasotinački folklorci izveli su tom prilikom „Igre iz Leskovca, „Igre iz Ponišavlja“ i „Igre iz Šumadije“, a svoj nastup završili su koregorafijom Marka Stanojevića „Verka Kaludjerka“.
„Leto u Vlasotincu“ je završeno nakon četiri nedelje trajanja koje su obilovale muzičkim i književnim večerima, projekcijama filmova , izložbama i dečjim kolažnim programima

Andrijana Mitrović, pesnikinja: „Točak života i smrti“

јул 30, 2016 у 12:20 pm | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , ,

mitrovic andrijana 101

ЛЕСКОВАЦ – Aндријана Митровић рођена је 1980. године у Лесковцу. Дипломирала на  Технолошком факултету у Лесковцу. Поезију пише још од раних школских дана. Чланица је групе „Поезија 016“. Пише мисаону и љубавну поезију и мудре изреке и чест је учесник песничких скупова. Освојила је бројне награде: друго место по оцени публике на песничком маратону у Нишу, а на песничким сусретима у организацији Књижевног клуба „Душан Матић“ у Ћуприји припала јој је награда за најбољу песму и награда „Марама Злате Живадиновић“.

Ево анализе песме Андријане Митровић „Точак живота и смрти“ коју је урадио Данило Коцић, аутора двотомне студије „Лесковачки писци – трагови и трагања“, друго издање (Лесковац 2016) у којој је представљено њено стваралаштво.

АНДРИЈАНА МИТРОВИЋ: „ТОЧАК ЖИВОТА И СМРТИ“ –

ЛЕПОТА И БОЛ ЉУДСКОГ ГЛАСА

Андријана Митровић, несумљиво даровита лесковачка песникиња млађе генерације, стекла је популарност читалаца и књижевне критике бројним песмама које је рецитовала на књижевним вечерима. Посебну пажњу привукла је њена песма  „У крви записан“, која припада групи понајбољих остварења у новијој завичајној литератури.

По начину писања, песма „Точак живота и смрти“ указује да Митровићева влада техником писања и да је овде применила ретко присутну изражајну форму – секстина (строфа од шест стихова), што је захтевало од ове талентоване песникиње да другачије, него у стофама од четири стиха (катрен), искаже свој песнички свет.

Пођимо до самог наслова. Најпре уочавамо две тако често присутне речи у људском свакодневљу – живот и смрт, којима песникиња придодаје смисленицу „точак“ чиме, у ствари, сугерише да су и живот и смрт у сталном покрету, што се може јасно закључити из саме песме.

Точак из самог наслова песме, песникиња ће употребити само једном, у трећем стиху прве строфе: „Тај вечни точак живота и смрти“. Овде, дакле, придодаје једну временску одредницу „вечни“, што само појачава снагу њеног поимања људског трајања и његове пролазности.

Занимљиво је да је већ у првој строфи Митровићева дала одговор на питање саме суштине, односно смисла „вечног точка живота и смрти“, јер шаље поруку да се он у њој „окреће и туче“ и у завршним стиховима прве строфе допевава своје стање овоземаљског трајања:

Када летим, у прах ме дроби,
А кад падам, из понора ме вуче.

Ту такође уочавамо два стања и две слике; једну која указује на летење, а друга на пад. У првом случају „тај вечни точак живота и смрти“, у прах је дроби, а у другом из понора је вуче.

У наставку ове заиста више него успешне песме ретких строфа Андријана Митровић разоткрива део своје интиме, али сасвим прецизно даје одговор на питање „ако живот треба осетити душом“, пита се „нашто чизме, нашто капути!“ Јер, додаје „стопала моја не газе плитко“ и опет поентира стихом „нити ми се срце икада штеди“.

У претпоследњем стиху друге строфе, Митровића бира реч „битка“, која сугерише на стање које обично доводи до разарања, када често нема ни победника, ни побеђених, али нам јасно сугерише:

Битка у којој ни окрзнута нисам,
Горштачкој души много не вреди.

Ако занемериму (прејаку) реч „битка“, онда наредни стихови јасно разоткривају нежно срце младе песникиње:

Сакрила сам сету у коврџе златне,
И уста су моја ћудљива ко ватра 

Посебно су сугестивни и лепо пронађени стихови јасног метафоричког значења како су јој уста „ћудљива ко ватра“. Таква врста поређења у савременом песничком изразу су  – права реткост! То су два јасно супротстављена песничка појма: „ћутљив“ и „ватра“. Ако бисмо тумачили изворно реч ћутљив, онда бисмо закључили да он упућује на – тишину! Са друге стране „ватра“ јасно асоцира на – узаврело стање које може да изазове катастрофу!

Значење саме „ватре“ и њено место, песникиња тумачи крајње занимљивим и донекле загонетним стиховима:

Што с лавом ћути испод мирног вулкана
Све док ми сокови живота жеђ гасе.
Не живим ли све своје страсти,
Изгорим изнутра и свет око се!

Завршни део песме такође јасно исказује снажно осећање које је у сасвежју ауторке ове песме. Већ у првом стиху даје леп оквир стварности – „мирисни смирај дана“, али тај прелепи тренутак није за песникињу довољан да буде спокојна јер осећа „колико је несрећан свет“ и закључује, као да је преживела готово цели живот, да плач и бол тога света није јој стран. Снажна поента песме је, заправо, сам завршетак:

О, Господе, ја сам се са немиром саживела,
Али дај ми снаге да живим обичан дан!

То је тај песнички универзум који одзвања и нагони на промишљања о смислености живота исказаног јасноћом самога наслова песме „Точак живота и смрти“. Поруке завршног стиха песме даје одговор на питање о лепоти, али и болу људског века у коме су испреплетане личне, али и туђе тајне, радост и туга; све наједном, а опет посебно. И тако у недоглед!

Андријана Митровић, инжењер по образовању, а поета у души, овом песмом потврдила је оно што смо одавно знали – да поседује неспорни таленат и да снагом својих стихова у бојама препуних метафора показује сву лепоту српског песничког гласа. (Данило Коцић)

mitrovic andrijana super

МИТРОВИЋ АНДРИЈАНА: ТОЧАК  ЖИВОТА И СМРТИ

Moжда ни за живота сазнати нећу
Да ли је благослов или моје –
Тај вечни точак живота и смрти
Што се у мени окреће и туче.
Када летим, у прах ме дроби,
А кад падам, из понора ме вуче.

Ако живот треба осетити душом,
Нашто чизме, нашто капути!
Стопала моја не газе плитко,
Нити ми се срце икада штеди.
Битка у којој ни окрзнута нисам,
Горштачкој души много не вреди.

Сакрила сам сету у коврџе златне,
И уста су моја ћудљива ко ватра
Што с лавом ћути испод мирног вулкана
Све док ми сокови живота жеђ гасе.
Не живим ли све своје страсти,
Изгорим изнутра и свет око се!

Каткад у мирисни смирај дана,
Кад се чине лаким и сати и минути,
Осетим колико је несрећан свет
И његов плач и бол ми није стран.
О, Господе, ја сам се са немиром саживела,
Али дај ми снаге да живим обичан дан!

 

 

Dan Svete mučenice Marine – u narodu poznatije kao Ognjena Marija

јул 30, 2016 у 7:34 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , ,

Ognjena Marija

LESKOVAC – Dan Svete mučenice Marine – u narodu poznatije kao Ognjena Marija – smatra se veoma poštovanim praznikom posebno među ženama, pa je običaj da se tog dana nipošto ne rade ručni radovi niti posluje u polju. Sveta mučenica Marina rodom je iz Antiohije, krstila se u 12. godini i rano je ostala bez majke, a otac ju je, kada je saznao da je hrišćanka, oterao od kuće. Na putu iz Antiohije ona je srela eparha Olimvrija koji je pošao da goni hrišćane. Pošto je odbila ponuđeni brak i zbog njene vere u Gospoda Isusa Hrista, gnevni eparh naredi da je izlože najgorim mukama.

Ognjenu Mariju neke pravoslavne porodice obeležavaju kao krsnu slavu. Mošti ove svetiteljke počivaju u manastiru Svete Marine u Albaniji, na planini Longa iznad Ohridskog jezera.

U crkvenom kalendaru, 30. jul nije obeležen „crvenim slovom“, ali žene toga dana odbijaju da zadenu i iglu u konac iz strahopoštovanja prema ovom prazniku. Prema narodnom verovanju, Sveta Marina pali i kažnjava ognjem i kao Sveti Ilija koji kažnjava gromom, ona spada u „ognjevite“ svece.

Među pravoslavcima Ognjena Marija (koja, inače, u narodnoj tradiciji slovi kao sestra Gromovnika Ilije i Svetog Pantelije) izaziva posebno strahopoštovanje.

Toga dana (30. jula po novom, odnosno 17. po starom kalendaru) niko ne radi jer se smatra da je toga dana svaki posao netaličan i grešan, da svako ko toga dana prekrši Božju volju, ne može očekivati milost njegovu

Leto u Vlasotincu: Godina preduzetništva

јул 29, 2016 у 10:51 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , , , ,

Vlasotince preduzetništvo 1

VLASOTINCE – O istoriji razvoja preduzetništva u Vlasotincu se malo zna, jer ovaj istorijski segment nije dovoljno istražen. Na početke razvoja, napredne ljude koji su nakon oslobođenja od Turaka, kao i između dva svetska rata, pokrenuli privrednu aktivnost Vlasotinca potsetili su sinoć učesnici okruglog stola, koji je organizovan u okviru projekta Godina preduzetništva u Vlasotincu. Projekat sprovodi opština Vlasotince u saradnji sa Centrom za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga, a opština Vlasotince je među prvim opštinama pokrenula ovaj projekat. Inače , Vlada Srbije je 2016. godinu proglasila godinom preduzetništva.
Vlasotince preduzetnistvo izlozba

“Shvatili smo značaj preduzetništva za Vlasotince i lokalna samouprava je podržala ovaj projekat, najpre da bismo se prisetili kakvo je preduzetništvo nekada bilo, kakvo je sada, a istovremeno da stvorimo viziju kakvo ono treba da bude kako bismo bili korak ispred drugih. Cilj nam je svakako da podstaknemo mlade ljude da razmišljaju drugačije nego do sada, da shvate da mora da se bore za svoju egzistenciju, da shvate da je sve dostižno – kazao je obraćajući se prisutnima Zoran Todorović, predsednik opštine.
O razvoju vinogradarstva i formiranju prve zadruge u Vlasotincu govorio je Novica Tričković, kustos Zavičajnog muzeja.
“Ideja o formiranju zadruge javila se još pre Prvog svetskog rata. Osnivačka skupština zadruge održana je 1922. godine, a ona je radila po principu otvorenog računa. To znači da otkupna cena grožđa nije bila određena, a sve što se isplati zadrugaru za uneto grožđe isplaćuje se nakon prodaje svih proizvoda iz te berbe i to nakon što se se odbiju troškovi poslovanja- rekao je Tričković.
Sava Ćukalović, profesor fizike u penziji, u svom obračanju podsetio je da je zadruga bila simbol poštenja, dostojanstva, reda i rada. Da su između dva svetska rata u Vlasotincu postojali vinarski podrumi, a da bi se bio član zadruge morala je da se priloži i određena suma novca. Posebno je bio interesantan podatak da su Italijani otkupljivali komine od zadruge.
Posebnu pažnju privuklo je izlaganje profesora Saše Stankovića, autora knjige o Vlasotinčaninu Vladi Iliću, jednom od najbogatih ljudi ondašnjeg vremena u Srbiji, o njegovom pokretanju tekstilne industrije u Vlasotincu i Leskovcu. Inače, Vlada Ilić je bio gradonačelnik Beograda, osnivač zoološkog vrta u Beogradu, vlasnik više fabrika u raznim krajevima Srbije.
Inače, Saša Stanković je sedam godina prikupljao podatke za svoju knjigu, a od nadležnih dobio je obećanje da će knjiga ugledati svetlost dana u godini preduzetništva.
O razvoju tekstilstva i tekstilnom kombinatu Vlasinka govorio je Jovan Mitrović, jedan od nekadašnjih direktora, a po njegovim rečima najveći razvoj tekstilstva u Vlasotincu je u periodu od 1969. do 1988. godine kada su korišćena podsticajna sredstva za razvoj tekstilne industrije.
Pored mnogih novih saznanja vezanih za oblast razvoja preduzetništva prisutni su mogli da vide i izlozbu fotografija o privrednim aktivnostima vlasotinačkog kraja između dva svetska rata – objavljeno je na sajtu lista Vlasina.

Uvodičar i voditelj prezentacije bio je Srba Takić, politikolog i pesnik.

Odbor za ljudska prava: Ponovo kazna zatvora zbog mišljenja!

јул 29, 2016 у 10:16 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , ,

Odbor za ljudska prava logo

LESKOVAC -Vučiću pederu, Vučiću Hitleru, Vučiću Gebelsu. To pišu na naslovnim stranama pojedinih srpskih novina sa imenom i prezimenom, odnosno izdavačem o sadašnjem predsedniku Vlade. Ali to nisu uvrede. Uvreda je kada za starog političkog prevaranta Božidara Vučkovića kašete „da on nije osoba koja zbog svoje kontroverzne političke istorije ne može da prima predstavnike visenacionalne sredine kakav je Novi Pazar, a sve to u ime gradjana Leskovca”.

E to je uvreda kako ovaj stav predsednika Odbora za ljudska prava Nečić Dobrosava, tumače sudija Osnovnog suda (ime poznato D.K.) a tu odluku hrabro potvrdjuje sudija Višeg suda (ime poznato D.K.).

O slobodi govora, izražavanja o Ustavu i slobodi mišljenja nema ni pomena. O medjunarodnim zakonima koji se tiču slobode govora kao temeljnom pravu, leskovačke sudije (bar ova dva) ne haju. Njima je bitno da zastite ČLANA Gradskog veća, a predstavnika civilnog sektora mogu da kazne da zajedno sa advokatskim tarifama i sudskim taksama plati oko 100 000 dinara. Jer je Nešić već kažnjavan po Zakonu o informisanju i odležao zatvor mesec dana. Ali sudije (njihova imana se navode u saopštenju) su milostivi i predlažu kaznu samo 20 dana zatvora, iako se takvom njihovom odlukom krše sve domaće i medjunarodne norme o slobodi izrazavanja, pogotovu što su poglavlja 23 i 24 već otvorena i odnose se baš na ovakve slučajeve.

O ovoj udvoričkoj odluci predstavnici Odbora obevestiće Ministarstvo pravde i informisanja, predstavnika OEBS-a, kancelariju UN i EU u Beogradu, ambasade zemalja članica Veća sigurnosti UN, Komesara Saveta Evrope za ljudska prava i slobode i druge relevantne institucije.

Nova Naša reč: Ima li Leskovac javni wc?

јул 29, 2016 у 9:38 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , ,

so leskovac zgrada

LESKOVAC – Tema kojom se bavi najnoviji broj Nove Naše reči je da li Leskovac ima javne toalete. Prema našim saznanjima, postoje dva javna toaleta, jedan u zanatskom centru „Dezert“, a drugi u okviru restorana „Safari“. Da li je ovaj drugi toalet u centralnom gradskom parku, koji je inače lokalna vlast dodelila vlasniku ovog restorana na upravljanje, dostupan svim građanima, a ne samo gositma restorana, ili je uglavnom po ključem za građanstvo, pitanje je kojim se bavi Nova
Naša reč.
Za najnovjiji broj Nove Naše reči govori šefica odborničke grupe Nova Srbija u Skupštini grada Ljiljana Božuta. Nismo u vlasti zarad vlasti, kaže ona, objašnjavajući kako je ova stranka promenila više koalicija i kako se dešavalo da uvek bude deo vlasti. Božuta odgovara na brojna druga pitanja vezana za stranački život u gradu, govori o privrednim i ostalim problemima sa kojima se susreću Leskovčani, i o tome kako irešiti.
Nova Nasa reč pise o tome kako lkovački „Komunalac“ u vrelim julskim danima obavlja delatnosti koje su mu nedavno poverene, uz konstataciju direktora da je finansijsko stanje stabilizovano i da se preduzeće nalazi na putu oporavka. Kompanija Por Vener i Veber u proteklih nedkoliko  nedelja nabavila je još 3.500 kanti za smeće i 192 kontejnera, rečeno je u ovom preduzeću, a prenosi Nova Naša reč.
Narodna bilbioteka u Leskovcu ove godine biće bogatija za oko 200 naslova. U toku leta najtraženija je beletristika, dok za stručnom literaturnom tokom cele godine postoji interesovanje. O svemu ovome, kao i o tome kome će pripasti fonoteka Radio Leskovca, piše najnoviji broj Nove Naše reči.
Zahvaljujući ulaganju lokalne samouprave, Vučjanci, ali i Leskovčani, dobili su novo uređeno kupalište, piše Nova Naša reč, ali i konstatuje da na ovako lepo uređenoj i atraktivnoj lokaciji nema javne česme i vode za piće.
Nova Naša reč donosi priču o Srđanu Pešiću, profesionalnom pčelaru, kao i razgovor sa Vladimirom Grujićem, predsednikom Udruženja spasilaca na vodi, koji priča o lepotama i izazovima ovog posla.
U feljtonu „Leskovčani beogradske dijaspore“ autor Žarko Spasić u ovom broju predstavlja doktora prirodno-matematičkih nauka akademika Zvonka Marića.
U sportskoj rubrici, između ostalog, Nova Naša reč piše o dvojici košarkaških trenera, Zoranu Joviću Blekiju i Nikoli Pavloviću, koji rade u američkoj školi košarke „Show“ sa sedištem u Pekingu.

In memoriam: Nebojša Krstić

јул 28, 2016 у 1:12 pm | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , ,

Krstic Nebojsa

ЛЕСКОВАЦ – Дана 28. јула 2016. године, у 56 години живота, након краће болести, преминуо је Небојша Крстић, директор Јавно – комуналног предузећа „Топлана“, шеф Изборног штаба и потпредседнике Градског одбора Српске напредне странке Лесковац. Небојша Крстић рођен је 19. јуна 1960. године у Лесковцу , а дипломирао је на Пољопривредном факултету у Скопљу.

Током свог радног века био је директор и руководилац сектора виноградарства у А.Д. Навип Плантажа Лесковац и директор Фонда за подстицај развоја пољопривреде. Дугогодишње искуство на руководећим функцијама омогућило му је да веома успешно води лесковачку „Топлану“, где је на месту директора постављен новембра 2012. године.

Својим огромним залагањем и радом дао је велики допринос развоју и јачању Градског одбора Српске напредне странке у Лесковцу.

Иза себе оставио је супругу Светлану и ћерке проф. Ању и др Емилију.

Комеморација ће бити одржана сутра, 29. јула, у 9 часова у сали Скупштине града, а сахрана ће се обавити у 11 часова на Светоилијском гробљу. Књига жалости биће отворена данас у 15 часова у просторијама Градског одбора Српске напредне странке Лесковац – објављено је на званичном сајту града Лесковца.

Izašao novi broj časopisa „Naše stvaranje“ za 2016. godinu

јул 28, 2016 у 7:47 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , , , ,

Nase stvaranje 1 -2 2016

LESKOVAC – Časopis za književnost, umetnost i kulturu 1-2/2016 u izdanju Leskovačkog kulturnog centra upravo je izašao iz štampe. Glavni urednik je pesnik i književni kritičar Dragan Radović, profesor književnosti.

U časopisu su objavljeni prilozi Enesa Halilovića, Zorana Vučića, Petra Žarkova, Bogoljuba T. Mihajlovića, Miroslava Kostića, Dragan Velikića, Jovana Bukelića, Alekse Stankovića, Svetolika Stankovića, Stojana Bogdanovića, Miloša Simića, Lazara Ivanovića, Marije Marković.

Za časopis pišu i: Nikolaj Glazgov, Bardulj Malići, Luka Stojanović, Dragan Radović, Danilo Kocić, Golub M. Jašović, Marija Stojanović, Ljubomir Ćorilić, Dejan Đorđević, Jovica Stamenković i Brankica Živković.

Radovic Dragan, pesnik

Ovaj broj časopisa uredila je redakcija: Dušan Janjić, Nikola Cvetković, Tihomir Petrović, Radmila Žugić, Biljana Mićić, Mare Karanfilović, Dejan Đorđević i Dragan Radovića (glavni i odgovorni urednik).

Naše stvaranje izlazi četiri puta godišnje, a prvi broj se pojavio pre 63 godine (1953).

Dosadašnji urednici časopisa: Vladimir Kamenović, Dragan Ničić, Tomislav N. Cvetković, Borislav Zdravković, Slobodan A. Mladenović, Svetislav Pavićević, Dimtrije Tasić, Verica Batorević-Božović i Jovan Pejčić.

Udruženja: Tasovac obesmislio medijske reforme

јул 27, 2016 у 1:28 pm | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , ,

1 Medija centar znak NOVO

Odluka tehničkog ministra kulture i informisanja Ivana Tasovca, da po sopstvenom nahođenju prepravi predlog stručne komisije za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja u kategoriji elektronskih medija, predstavlja čin ozbiljnog ugrožavanja i obesmišljavanja medijskih reformi u Srbiji.

Dva stuba medijskih reformi – izlazak države iz medijskog vlasništva i sufinansiranje javnog interesa u sferi javnog informisanja kroz stručne komisije – sada su se potpuno urušila: državni mediji su postali partijski, a ministar je legalizovao da novac medijima dodeljuju političari u skladu sa svojom nekontrolisanom voljom, a ne medijski stručnjaci.

Na lokalnom nivou je i inače bilo ogromnih problema sa sprovođenjem konkursnog sufinansiranja i u prošloj i u ovoj godini. Ovom odlukom tehnički ministar je poslao poruku nižim nivoima vlasti da su medijski zakoni i stručne komisije samo ukras za međunarodnu zajednicu i šarena laža za domaću javnost i da se ne treba pridržavati njihovih odluka, što će, sigurni smo, biti dočekano sa velikim odobravanjem od strane lokalnih vlasti.
 
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) 
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) 
Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV) 
Poslovno udruženje Lokal pres 
 

Beograd-Kragujevac-Novi Sad, 27. jula 2016.

Следећа страна »

Блог на WordPress.com.
Entries и коментари feeds.