LESKOVAC – Zvanično je otvoren konkurs za finansiranje omladinskih volonterskih projekata u okviru programa Mladi su zakon! Konkurs je otvoren do 10. jula 2016. godine!
Pozivamo sve zainteresovane mlade sa teritorije Jablaničkog i Pčinjskog okruga da se informišu na našem sajtu, a uskoro ćemo organizovati i info sesije za mlade u gradovima i opštinama ova dva okruga.
www.parlament.org.rs/konkurs-za-finansiranje-omladinskih-projekata-mladi-su-zakon-2016/
LESKOVAC – Škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“ koja radi pri Leskovačkom kulturnom centru ima čast da vam uputi poziv za prisustvo svečanom otvaranju 16. Balkanske smotre mladih strip autora u galeriji Leskovačkog kulturnog centra u petak 24.06.2016. u 20:00h.
Osamnaesta balkanska smotra , koja se održava u Leskovcu od 24 do 26. juna 2016. godine ima rekordnih 2326 učesnika iz 42 zemlje sveta, iz Evrope, Afrike, Azije, Australije, Severne i Južne Amerike, a prisustvovaće joj 90 gostiju iz čitave Evrope.
ЛЕСКОВАЦ – У Центру за економику домаћинства 29. јуна у 18 часова биће промовисана прва збирка Дејана Ристића „Ни тамо ни овамо“. О збирци ће говорити Соња Ђорђевић. Гости: Горица Станковић, Анита Јоксимовић, Стефан Митић.
Дејан Д. Ристић, рођен 04.07.1978. године у Лесковцу. Дипломирао је на Машинском факултету у Нишу. Поезију пише још из студентских дана, а ово је његова прва збирка. Живи у Великом Војловцу (општина Лебане). Ради као професор у школи.
На песничкој манифестацији “У срцу Југа” у Лесковцу 2014. год., освојио је трећу награду. Награду „Најбоља лира” на песничким сусретимау Алексинцу 2015. год., за песму „Лагали су те, мајко.” Награду публике на песничким сусретима у Нишу2014. год., за песму „На месту на којем сам рођен.”Освајач је посебних признања на разним књижевним конкурсима. Песме су му објављиване у зборницима: -Зборник поезије и прозе „Желим да ти кажем”, СВЕН, Ниш, 2015. год. -Зборник одабраних радова, књижевног конкурса на тему „Мајка”, Друштво српско – руског пријатељства „Православље“, Крушевац и књижевни клуб „Богољуб“, при црквеној општини Јасика, 2015. год.ине
Часопис за поезију, удружења песника Србије „Поезија СРБ” , Крушевац, 2015. год. – Зборник прозе „Причај ми родни крају”, СВЕН, Ниш, 2015. год. – Електронски часопис за поезију „Суштина поетике.“ Заступљен је у Антологији лесковачких песника „Трагови и трагања (1944–2014)”, Данило Коцић, Лесковац, 2014. године и студији Д. Коцића „Лесковачки писци – трагови и трагањ“ (Лесковац 2016)
НИ ТАМО НИ ОВАМО – Одзвања у достојанственом крику човека геометријске линије, ругајући се незлонамерно, већ чини се као какав римски диктатор, питајући се: Ко сам ја овде?!? Предочавајући процес мењања сопственог идентитета, језички сконцентрисан, читалац би могао стећи утисак радикалног Ја у култури поимања бића у свету ,,сијасет модерних и кратких речи”, мултиперспективних странпутица, са којима ће се Дејан Ристић, умивен прашином већ толико пута пређених истих путева, ухватити у коштац бранећи постојање у сопственом рукопису, улажући додатни напор, не би ли нашао своје Јеванђеље. Отуд у поезији, наизглед у трагању за непознатим, Дејан Ристић свесно, често наменски ће рећи да зна за чим трага, парафразирајучи постојање његове друге половине. Жене. ,,Тако глувој и смешно поносној, тако жедној ничега”, ,,песма у тишини, ОНА што ножем чежњу комада”, та иста ЖЕНА само је потреба трагача скривене еротике и страсти за портретом оне једине, исконски чисте (,,У косу којом шибаш ветар, удени багремов цвет и склизни низ улицу победника”). И управо мотив жене у првенцу човека који професионално влада терминима ,,с оне стране тачности” (,,координатни систем времена, пиксел, бинарни производ, ресетовање…”), јесте тајни код који ће бити златна нит у изатканом ћилиму песниковог хоризонта. А његови хоризонти досежу и оно што нам је рођењем дато, допиру до оног обриса детињства (,,Ја још увек корачам по твојој јесењој раскаљаности”), (,,за ново сутра, са згаришта од јуче”), враћајући се ЗАВИЧАЈУ с вечитим питањем: ,, ДА ЛИ ЈЕ ТВОЈЕ СИВИЛО ВРЕДНИЈЕ ОД ДРУГИХ?” Болеће га завичај, ал певаће о њему! Прогласиће га у песми чији назив носи овај првенац (НИ ТАМО НИ ОВАМО) најгорим местом за живот, проклеће га, ал напуниће кофере успоменама). Јер, успомене су човеку неминовне, оне ће проговорити о НЕСУЂЕНОЈ ДАТОСТИ, ОСПОРЕНОЈ ТИШИНИ, ДОДИРУ ЗА ГУБИЛИШТЕ,али и о ВЕРИ У СВАКО НОВО ПРОЛЕЋЕ, иако зна да је ,,ПролеЋе ионако само због пролећа. „А колико ли је само пролећа потребно да човек у човеку процвета? Кадрирањем стварности одгонетаће сваког усплахиреног трена свога бића, дефинисаће себе не бројећи падове, већ анализирајући начине како је устајао после њих, и с осмехом на лицу, искапивши последњу сузу у прашини крај пута, ни тамо, ни овамо, рећи ће: ,,ЈА НЕ БИВАМ БЕЗ ХИЉАДУ ЈА. „И тако… ,,корак по корак у непознато и забрањено” магијом осећаја кротиће своје одлуке, али не и ону најпотребнију, одлуку да настави трагање за смислом без бесмисла, бесмисла за смислом, креативним нередом, понекад хаосом, бојећи речи одслушаним јецајима, премеравајући значај опомињућег звона универзума (,,У ноћи космос трепери.“) У томе и јесте лепота безграничног! Поентираће Дејан Ристић, аутор збирке НИ ТАМО НИ ОВАМО, остављајући џентлменски читаоцима могућност стварања сопственог поимања лепе писане речи, певушећи у властитом котлу ,,Be your self no matter what they say!“[1]
ДЕЈАН РИСТИЋ: НИ ТАМО НИ ОВАМО
Закоровљена постаде
земљо завичајна.
Док уснула лежиш
испод трнових жила,
нико се за тебе не отима.
Одавно те напустише владари
и они који проходаше
на твом зеленилу.
И нико више не зарива
железо у тебе,
нити топлину и сунчев зрак.
Свугде се расејали дивљи плодови,
да нахране размножене звери и црве.
И ништа више не мирише,
сем багрема у пролеће.
Ни оно самоникло цвеће
над гробом мога деде.
Ја још увек корачам
у твојој јесењој раскаљаности.
Док ме изнова тераш
на туђе прагове.
Под светла неона.
Где гаврани настањују
анемично дрвеће
и развејано корача
лепо обучена
сиротиња.
Да ли је твоје сивило
вредније од других ?
Или је само мање болно
од ударања челом у бетон ?
И докле ћемо,
крупним очима загледани
једно у друго,
да разгрћемо суштину
сопственог мрења ?
Кад те рукама не могу изорати
и оком својим напојити.
Нити ти мене нахранти.
Све мртвија,
недужна,
кисела,
устајала
земљо.
[1] Напомена: О поезији Дејана Ристића ,,Чудесна је симбиоза минулог и будућег.”- рецензија Тамаре Стојановић, професорице.
LESKOVAC -Iz oblasti kuture najnoviji broj Nove Naše reči donosi više priloga, o novoj knjizi profesora Tihomira Petrovića „Čovek i delo“, koncertima grupe „Libero“ i dečjeg hora „Branko“ povodom gradske slave, o završetku ovogodišnjeg Ledamusa, kao i o nagradi „Milutin Uskoković“ koju je naš književnik Saša Stojanović dobio u Užicu za najbolju neobjavljenu srpsku pripovetku.
Nova Naša reč najavljuje 18. Balkansku smotru mladih strip autora, koja će biti održana tokom vikenda, i to sa za trećinu većim brojem učenika u odnosu na prošlogodišnju smotru.
U feljtonu „Leskovčani beogradske dijaspore“ autor Žarko Spasić za ovaj broj piše o diplomiranom inženjeru elektronike Aleksi Jovanoviću.
U selu Lipovica održana je tradicionalna manifestacija „Dani višnje – Lipovica 2016“. O tome kako je protekao ovaj događaj, ali i o uzgoju višanja na našem području, problemima sa kojima se ove godine susreću proizvođači, kao i o tome šta grad i država čine u cilju pružanja pomoći proizvođačima ovog voća, piše najnoviji broj Nove Naše reči.
Za Novu Našu reč govori šef odborničke grupe SNS u Skupštini grada Leskovca doktor Predrag Ivanović. Nećemo biti autistični, opoziciji nudimo dijalog, kaže Ivanović, i zaključuje da će vladajuća koalicija, upravo zbog komotne većine, imati posebnu odgovornost, i da odluke koje donosi moraju biti brze, efikasne i u korist građana.
Nova Naša reč izveštava o tome kako je Leskovac proslavio svoju gradsku slavu, Svetu Trojicu, ili Duhove. Lokalna vlast nastavlja sa obnavljanjem voznog parka javnih preduzeća, nova vozila dobili su „Komunalac“ i „Vodovod“, piše Nova Naša reč, kao i o tome od kakvog će značaja to biti za grad. Nova Naša reč piše i o zameni vodovodne mreže u Leskovcu, koja se trenutno vrši na bulevaru Oslobođenja, ali i u još nekim delovima grada.
Na sednici Saveta Jablaničkog upravnog okruga bilo je reči o praćenju, prevenciji i kontroli zarazne bolesti goveda „kvrgava koža“, o tome kako prepoznati bolest i šta su nadležni otrgani preduzeli ovim povodom, kao i o početku vakcinacije.
U sportskoj rubrici Nova Naša reč donosi dve zanimljive priče – predstavlja fudbalskog sudiju Dajanu Rajčević i piše o prvom srpskom ragbi klubu, o mladićima koji su nakon Prvog svetskog rata došli u Edinburg kao izbeglice i napravili ragbi klub koji je Srbiju predstavljao na međunarodnim takmičenjima.
LESKOVAC – Na drugoj sednici Gradskog veća usvojeno je nekoliko tačaka dnevnog reda koje su vezane za likvidaciju JP Radio Leskovac – predlog odluke o usvajanju finansijskog izveštaja za 2015. godinu, početnog likvidacionog bilansa i početnog likvidacionog izveštaja.
Početni likvidacioni bilans je obaveza propisana Zakonom o privrednim društvima i Zakonom o računovodstvu i on će biti registrovan kod Agencije za privredne registre. To je jako značajan dokument jer će od momenta njegovog usvajanja moći će da se izmiruju obaveze preduzeća i da se nastavi posupak likvidacije prodajom imovine i naplatom potraživanja, obrazložio je likvidacioni upravnik Slobodan Ranđelović – prenosi JUGpress.
ЛЕСКОВАЦ – Светолик Станковић, познати лесковачки писац, аутор неколико запажених песничких књига и романа, као и бројних критика, написао је и занимљиву песму „Да ти рекнем, синовче!“
СВЕТОЛИК СТАНКОВИЋ: Д А Т И Р Е К Н Е М, С И Н О В Ч Е!
Имао би’ да ти рекнем штогод
Но, бојим се нећеш ме разумети
Синовче.
Све што речемо ми стари
За вас младе је ништа
Вазда мислите да ми кекељави
Дробимо, жваћемо, мељемо, тртљамо
Трућамо, балегамо, лупетамо, смарамо
Булазнимо, терамо ветар капом
Шиљимо овас, наклапамо, запопрђујемо
Досољавамо пресољено
Одсољавамо бљутаво
Криви смо вам за све
На овоме ишчашеном свету
Велите да смо приграбили
Најбоље што се пригабити могло
Вама не остависмо ништа, сем јада
Да се патите к’о нико живи
Под пошироком капом небеском
Због нас овакве и онакве
Углавном, никакве и загуљене.
Синовче мој распојасани и гневни
Ми смо вазда добијали пацке
Кад ти речем Ми, мислим на
Нас што одрастасмо на Унриним пакетима
Са вашкама и крастама на глави
Најлепши нам мирис бејаше ДИ-Ди-Ти
Прашак за тамањење ситне гамади
Храњени крупним жељама и идеалима
У младости имадосмо велике очеве
Говораху нам непрекидно и прекорно
‘’Ћутите! Шта ви знате’’?
‘’Све што имате, ми смо вам створили’’
А имали смо,таман колик’
Црног испод нокта, кувану коприву
Ливадскога зеља и дивљачну јабуку
Хладну и скорену проју, но не довољно
Гњилу крушку да осладимо душу геачку
Ваљда, више нисмо ни заслужили
Сиротиња се радује и кад јој се
Сврака ил’ врана, посеру на главу
Тер по тер, дан за даном, година за годином
Зајаши нас старост, грозна и болешљива
Данас,
Ви нам кажете како не знамо ништа
Не знамо шта је пи-си, ни ајфон
Шта је ин, а шта фул и кул
О сајберима и провајдерима
Поњатија никаква немамо
Некакве поносне параде не подржавамо
Побркали смо прајд и шејм
И, уопште, прости смо и затуцани
Нарочито вас нервирамо на изборима
Глупи смо и никако да гласамо
Демократски, по вашој вољи
Не разумемо овај ваш, дивни век
А Ми кукавци сињи, ћутимо
Срећни што нас још не бијете
Испаде, синовче гневни и разљућени
Проведосмо век у мраку и незнању
Слепци, да би слепци, давно заведени
Кратковиди, да гледамо даље
И опет, морам ти казати понешто
Што се нагомилало у мени
Било би ми жао, а и срамота је синовче
Да све то понесем са собом
На пут са којег се нико вратио није
Повећи се товар накупио, отежао
Осећам, морао бих да га поделим
Са млађим и чвршћим, снажнијим.
Добро де!
Знам да не тржиш и не желиш
Да ти отварам сумњиво бреме
Свакојакога је еспапа у њему
Бојиш се да те не преплаши
Не бој се синовче
Ако сам ја све то понео некако
На ова моја грба, сељачка плећа
Истинабог, к’о битољско магаре
Ти ћеш лакше само да слушаш
О товарима и бременима љутим
Које ми качише Бог, усуд и људи
Ко зна, можда ћеш какав наук стећи
Упамти, најбољи је наук на туђи рачун
Почећу са дна моје претоварене вреће.
Побегох са оне тврде убоге и сироте
Бабичке прљуше, на којој је хлеба
До Божића, у бољим кућама до Васкрса
Потом, отац упрти џак на раме, па у Банат
У повратку, срце му сишло у пете
Код Дољевца, народна милиција чека
Због ‘’шпекулације’’, у окружни затвор
У кући два реда гладних уста, око огњишта
Пендреке по леђима не рачуна у зло
Навикла сељачка леђа на свакога ђавола
Но му жао гладне деце. Плаче са њом кукавац.
А од плача, синовче, не пуни се стомак
Само се душа препуни, док не пукне
Побегох, са надом да ћу наћи бољи свет
Даљине ме непрестано вукле
К’о ђаво поштеног човека у грех
Ево, пола ће века како страдавам
Од Немила до Недрага и њима сличним
Све тражећи онај бољи и лепши свет
Заводљиве и плаве даљине иза планина
Река и гора, језера из историјских скаски
Кад се побојах да их никада нећу наћи
Указа ми се најлепши свет, окраћаше даљине
Под старе дане стиже ми наук, прост
Каквоме се не надах, грешан и смућен
Велиш да је касно
Велиш да старост и није богзна какав наук
Грешиш синовче, слушај ме добро
Нема лепшега света
Од онога на којем си кмекнуо.
Врелом, љигавом главицом
Тек изишао из мајчине утробе
Додирнуо тло хладне собе
А баба ти српом пресекла пупак.
Нема лепшега дворца на свету
Од куће у којој си проходао
И огњишта поред којег си се грејао
Версајски дворци и паркови, ништа су
Према оној ливади на којој се играш
Док те мајка дозива са прага
‘’Пожури да не закасниш у школу’’
И други наук стекох синовче
Вазда тражих мудрост у књигама
Ипак, остадох јадно неук
У трену, као блесак муње у ноћи
Указа ми се чудесно тајна истина
Највећи је наук сакривен иза људскога лица
Човек!
Тајна је коју никада нећеш одгонетнути
Рекох ти што имадох, синовче
Теби остаје на вољу
Хоћеш ли ми веровати, или не
Једнога дана, кад ти коса побели као мливо
Колена постану клецава, а руке дрхтаве
Ову ћеш причу причати малађем од себе
Док он буде нестрпљиво чекао
Да је приведеш крају, к’о прибогу
Што ти сада чекаш да ја докрајчим
Моју причу, теби досадну и дугу
Ни замислити не можеш колико ми је жао
Што то нећу моћи да видим и чујем
20. мај 2016.
ЛЕСКОВАЦ, МЕДВЕЂА – У Медвеђи је промивисана збирка „Нит“ лесковачког песника и афористичара мр Зорана Јовановића. Поред аутора,о збирци је говорила позната лесковачка песникиња Горица Станковић, аутор две изузетно успеле песничке збирке.
Крајем 2015. године Зоран Јовановић објавио je прву песничку збирку „Нит“, у издању књижевне куће „Медивест КТ из Ниша, а представљена је у Књижари „Стошић“ средином децембра. О збирци је зналачки беседио проф. др Драгомир Радовановић, најплоднији лесковачки књижевник.
Проф. др Драгомир Радовановић о „Нит“
Драго ми је што могу данас, пред вама, да говорим о књизи песама аутора Зорана Јовановића под насловом „Нит“. Драго ми је због тога што се ја свакој књизи, а поготово књизи из наше средине, искрено радујем. Драго ми је и због Зорана чији рад пратим и што знам како се сада осећа, јер претпостављам да се осећа онако како сам се ја осећао када сам имао промоцију своје прве књиге.
У свету има пуно народа. Они се препознају по великанима из својих редова, али и по својој култури и уметности коју су створили кроз историју. Ми смо по овоме оставили значајан траг у историји али и у књижевности јер смо изненадили и добитника Нобелове награде за књижевност.
Ако се у књижевности роман сматра краљем, онда се по истим критеријумима, песма може сматрати краљицом књижевности. Али како у животу многи поданици не сматрају много ни краља ни краљицу, тако и у књижевности многи читаоци песму могу сматрати не као краљицу него као „дворску луду“. Но то није ни битно јер народна пословица каже „Паметан и будала једно исто дрво не виде исто“.
Пошто овде видим многе чланове Књижевног клуба „Поезија 016“ рећу ћу нешто и о томе како треба да радите. Пишите, стварајте, дружите се, чувајте се… Будите искрени и добронамерни критичари и према себи и према другима. Говорите искрено шта мислите.
Да бисте успели морати одретити циљ којем тежите. Ту вас очекује дуг и трновит пут. Одмах, на почетку, одвојите битно од небитног и одредите приоритете. Извршавајући те приоритетне задатке будите упорни, без обзира на свакојаке препреке и што је најважније имајте веру у себе. Такмичећи се са другима схватили сте да ти други нису ништа посебно, и да су и они људи као ви, са свим врлинама и манама. Наш рад је јаван и подлеже оценама читалаца и позитивних и негативних, али и добронамерних и недобронамерних. Не узбуђујте се много због лоших критика. Пажљиво их изучите и извлачите правилне закључке.
Објављујте само оно са чим сте ви лично задовољни, као што је ваш друг Зоран урадио у овој књизи. Са овим у вези постоји изрека грађанског економисте Адама Смита која каже „Ако застанете за сваким псом који вас лаје, да га гађате камењем, заборавићете где сте пошли.“
Не може свака песма да буде ремек дело. И највећи светски и наши песници, који су објавили на стотине песама, остали су запамћени међу читалачком публиком са по неколико песама. Узмите само песника Велимира Рајића који је препознатљив по песми „На дан твог венчања“ . Многи су познати по једном стиху као Миљковић „Уби ме прејака реч“ или Дединац „Све бих ти дао а немам ништа“ или једна не много позната песникиња која каже „Мислила сам да је љубав нешто што се стално чува, нисам знала да њу може поветарац да одува“.
Песник Зорана Јовановића, које су пред нама су изузетне. Оне су кракте, јасне, животне, стварне и реалне.
У песми „Посебна“, Зоран каже“…А ја, борећи се са олујом, остао насукан на њене груди“ или у песми „Нисам ја“ каже „Нисам ја од оних што скупе парфеме ко поклоне носе да савест умире ја ти пишем песме чежњиве поеме о љубави која из срца извире“
И тако може у недоглед. У свакој ћете пронаћи нешто што вас неће оставити равнодушним.
Уосталом треба веровати ренцензенту збирке „Нит“ , књижевници Биљани Станојевић: „Када песник поетски текст успешно доведе до песме значи да је умео да се ослободи сувишних мисли, да је начинио добру селекцију асоцијација и написао само оно једро и битно. То јесте умеће, али и афирмација воље која се достиже кроз осветљење свесног и несвесног“. Па на крају каже „Истински сам уживала читајући ову књигу, одмотавајући клупко и пратећи НИТ до одредишта, а где је и какво је то одредиште – пронађите сами. Бићете задовољни открићем истог. Стога, топло препоручујем ову предивну књигу свим љубитељима писане речи“. Наравно овде се можда нећемо сложити сви, али ја износим своје утиске и убеђен сам да не грешим.
Овом књигом Зоран је само доказао оно што сам већ знао о њему: талентован, вредан образован, упоран и после ове књиге, сигуран сам скренуће на себе пажњу шире читалачке публике, али и критике.
Ја сам пратио његов рад и могу вам рећи кошаркашким речником он је мој пик и вероватни предлог за будући пријем у чланство у УКС, најстарије књижевничке асоцијације на Балкану и у Европи. Још нека збирка и ја ћу га предложити за пријем.
Драго ми је што смо добили још једну вредну књигу у нашој средини, али и у српској књижевности и што смо изнедрили једног врсног писца, за сада у нашој а врло брзо и признатог у српској књижевности. Зоран може да се поноси својом књигом, а ми Лесковчани да се поносимо Зораном.
ЗОРАН ЈОВАНОВИЋ
I
| Зоран М. Јовановић, рођен је новембра 1969. године, ради у „Пошти Србије“ на месту главног сарадника у служби за поштанске услуге. Магистар економских наука од 2010. године, а писањем се бави од 2006. године. |
II
| Јовановић је награђен на бројним конкурсима за поезију: у Суботици 2009. на конкурсу Књижевног клуба Иродалми за песму на тему Вино-Боеми-Роми, конкурсу УСКОР-а „Драган Жигић“ 2012. године освојио прву награду за поезију, у Власотинцу на конкурсу на тему „Вино-грожђе“, 2011. године, похваљен, у Барајеву, на конкурсу за родољубиву, љубавну и мисаону поезију – Оловко не ћути, 2012. године, похваљен, на конкурсу „Јадарски Одисеј“ издавачке куће Поета, освојио специјалну награду за родољубиву поезију 2013. године, на конкрусу Књижевног луба Соколово перо, 2013. године, добио трећу награду, на конкрусу у Ћуприји, освојио повељу „Бата Ждерић“ за песму написану у глоси. |
Јовановић је освојио и бројне награде на конкурсима афористичара: на конкурсу „Милован Илић Минимакс“ у Новом Саду, 3. награда, 2011. и 2013. године, на конкурсу „Оловко не ћути у Барајеву“ за 2011. годину освојио 1. награду и 2012. трећу награду, на конкурсу КК „Душан Матић“ у Ћуприји за 2012. годину освојио 1. награду и на конкурсу у Ћуприји 2011. године похваљен.
На конкурсима за кратку причу такође био веома успешан: у Лесковцу 2010. године на конкурсу „Вукашин Цонић“ припала му је друга награда, у Апатину, на конкурсу „Миодраг Борисављевић“ похваљен за причу „Мој храст“.
На песничком маратону и сусретима песника освојио друго место по оцени жирија публике на песничким сусретима у Алексинцу 2012. и треће место по оцени жирија публике на Поетској позорници у Ћуприји 2012. године. Био је веома успешан и на међународним књижевним конкурсима: Специјална награда, Караманови Поетски Средби, Радовиш, Македонија 2012. године. Похваљене су му кратке приче и песме послате на конкурсе у Барајеву, Коњуху, Апатину, Ћуприји и Житишту.
Песме и приче објављиване су у зборницима радова: Рудничка Врела 2010, 2011, 2012, Гарави Сокак 2010, Жубори са Моравице 2009 и 2010, Панонски Галеб, Лептирица у Ћилибару, Ћирилица слово српског лица 2010 и 2011, 2012, 2013, Ћирилица огледало српске душе 2011, 2012, 2013. године. Између два света 2011. и 2012. године. Један од аутора заступљених у збиркама поезије више аутора „Први пут“,“Љубавни рецеПат“, „Ветрењача“ и „Окретање Точкао“ у издању Културног центра Крушевац, у часопису за књижевност, уметност и културу „Помак“ и недељнику „Наша Реч“ из Лесковца као и на неколико интернет сајтова посвећених поезији. Приче, песме и афоризми објављиване су у електронским часописима за политичку сатиру „Жикишон“ у Србији и сарајевском „МаксМинус-у“, као и у издању овог часописа за Швајцарску, а у припреми је и прва збирка песама и прича под насловом „Моја последња зб(и)рка“.
| Песме су му превођене на македонски, португалски, француски, енглески и пољски језик. Организатор Књижевног конкурса и један од техничких уредника зборника радова са конкурса „Слапови Вучјанке“ и оснивач Књижевног клуба „Парабола“ у Лесковцу. Такође је покретач групе „Поезија016“, која окупља већи број талентованих стваралаца из Лесковца и југа Србије. |
LESKOVAC – Škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“ koja radi pri Leskovačkom kulturnom centru ima čast da vam uputi poziv na konferenciju za štampu koja će se odigrati u potkrovlju Leskovačkog kulturnog centra (u prostorijama škole stripa „Nikola Mitrović Kokan“) u četvrtak 23.06.2016. u 12:30 časova – saopštava Marko Stojanović, najzaslužniji za veliki uspeh Škole stripa u Leskovcu.
Povod za organizovanje konferencije za štampu jeste najava Osamnaeste Balkanske smotre mladih strip autora koja uspostavlja svetski rekord po masovnosti učesnika a održaće se 24-26.06.2016. godine u Leskovcu. Na prostoru bivše SFRJ danas postoji oko 25 strip festivala – samo ih Srbija danas ima desetak. Jedan je stariji od svih ostalih, a to je Balkanska smotra mladih strip autora, koja postoji od jula 1998. godine. Ipak, njena starost i dugovečnost nije jedini razlog po kome je ova strip manifestacija poznata. Naime, ona već godinama svake godine postavlja svetski rekord u masovnosti, samo da bi ga naredne godine sama oborila! Tako je Sedamanesta balkanska smotra 2015. postavila svetski rekord time što je imala 1709 učesnika iz 36 zemalja sa svih šest stalno naseljenih kontinenata. Osamanesta smotra ga je nadmašila, i to ni manje ni više nego za trećinu – Osmanaesta balkanska smotra, koja će se održati u Leskovcu od 24 do 26. juna 2016. godine ima 2326 učesnika iz 42 zemlje sveta, iz Evrope, Afrike, Azije, Australije, Severne i Južne Amerike. To su cifre, koje je po svedočanstvu najeminentnijeg strip teoretičara na svetu, Britanca Pola Graveta, čine rekorderom po masovnosti učešća izlagača na bilo kom strip festivalu na svetu!
Takođe, na smotri će lično gostovati oko 90 strip autora iz Francuske, Italije, Velike Britanije, Francuske, Belgije, Makedonije, Crne Gore, Rumunije, Hrvatske, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Bugarske i Srbije, kao i po prvi put gosti iz Rusije i Turske. Broj gostiju koji lično posećuju festival takođe je nezabeležen u ovom delu Evrope, a treba dodati da su pitanju su strip autori koji objavljuju za najveće svetske strip izdavače, redom crtačke zvezde u zemljama iz kojih dolaze i na svetskoj strip sceni… Ova manifestacija se i ove godine održava uz pomoć grada Leskovca i kompanije Actavis.
Balkanske smotre mladih autora su jedini strip festival u regionu koji ima pedagoški karakter. To znači da se u Leskovcu se mladim strip autorima dodeljuje nagrade s ciljem da se oni ohrabre da istraju u daljem bavljenju devetom umetnošću. Svake godine se, stoga, nagrađuje najbolji mladi strip crtač, ilustrator, strip scenarista i strip teoretičar Balkana.
Ono što Balkanske smotre mladih strip autora još izdvaja od drugih festivala jeste i to što su usmerene ka boljem povezivanju nacionalnih kulturnih scena balkanskih zemalja i razvijanju saradnje među njima.
Na festivalu se dodeljuje plaketa „Nikola Mitrović Kokan“, najstarija nagrada za doprinos srpskom stripu u zemlji, koju će ove godine dobiti Jovan Stojanović i Živojin Tamburić, naši stvaraoci iz dijaspore. Takođe, dodeljuje se i internacionalna nagrada „Miodrag Veličković Mivel“ za satiričan strip, a ovogodišnji dobitnik je naš internacionalni majstor karikature i stripa Tošo Borković.
Osamanesta balkanska smotra će za tri dana svog trajanja imati 3 dešavanja više nego prošle godine, dakle 22 dešavanje u vidu predavanja, promocija, tribina, otvaranja izložbi, a biće tu i concert grupe P.M.S. Squad za goste i posetioce smotre. Takođe, na Osamnestoj balkanskoj smotri odigraće se i 2 master klasa. U jednom će Belgijanac Didijer Svisen Alkante i Francuz Pjer Makajo, dvojica od najpoznatijih strip scenarista u Evropi, upoznati posetioce sa time kako nastaje strip scenario, a na drugom master kalsu će jedan od najpoznatijih strip crtača Italije, Eugenio Sikamoro, pokazati osnove strip crteža. Biće održana i predstavljanja ruskog, turskog, slovenačkog i rumunskog stripa.
Specijalni gosti su renomirani scenaristi i crtači, izdavači i organizatori festivala, Francuzi Pjer Makajo, Beona Prijer i Herve La Gal, Italijan Eugenio Sikamoro, Belgijanci Didijer Svisen Alkante, Piter Bolen i Mišel Kolman, onda crtači Dimitri Narožni iz Rusije i Devrim Kunter iz Turske, Bernard Kole iz Slovenije, Dan Ianos i Adrian Barbu iz Rumunije, Alksandar Vačkov iz Bugarske…
Uz takmičarsku izložbu mladih strip autora Balkana koja je će svečano biti otvorena u galeriji Leskovačkog kulturnog centra 24.6.2016. u 20h, što će ujedno biti i zvanično otvaranje manifestacije, u holu Kulturnog centra biće otvorena i izložba „Titanik – Jedna grafička zavera“ Didijera Svisena Alakantea, Bernarda Kolea i Ivana Stojanovića Fikija, kao i izložba „Savremeni turski strip“ u Galeriji Narodnog muzeja 25.6. 2016.u 20h. Inače, treba napomenuti da je ovo prvi put da se strip Turske predstavlja u bilo kojoj državi Istočne Evrope.
Organizatori Balkanske smotre mladih strip autora su Marko Stojanović, Miloš Cvetković i Ivan Stojanović ispred Leskovačke škole stripa „Nikola Mitrović Kokan“, a suorganizator je Leskovački kulturni centar.
LESKOVAC – Koncertom učenika Muzičke škole “Stanislav Binički” u Narodnom pozorištu u Leskovcu sinoć su završene Leskovačke muzičke svečanosti (LEDAMUS).
Ovogodišnji LEDAMUS obeležio je nastup Stefana Milenkovića, ali i nešto što su Leskovčani mogli da po prvi put uživo čuju i vide u svom gradu, a to je nastup Ljiljane Nestorovske na harfi. Koliko je muziciranje na ovom instrumentu privuklo pažnju govori i podatak da su se pojedini učenici raspitivali za mogućnost učenja sviranja harfe u leskovačkoj Muzičkoj školi – javlja JUGpress.
LESKOVAC – Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović razrešio je danas dužnosti dosadašnjeg načelnika Policijske uprave Leskovca Vladimira Žugića i tako prihvatio njegov zahtev za razrešenje, saznaje JUGpress. Žugić je zahtev za razrešenje uputio pre nekoliko dana Stefanoviću .
Kao razlog, saznajemo iz naših izvora iz vrha MUP-a, Žugić je naveo zdravstvene probleme. Do imenovanja novog načelnika , kažu dobro obavešteni izvori „za nekoliko dana“ o Policijskoj upravi u Leskovcu brine doskorašnji Žugićev pomoćnik koji je ranije postavljen za v.d. načelnika Policijske uprave u Vranju Toma Ilić.
ВЛАСОТИНЦЕ – Фудбалери Власине после неколико година проведених у зонашком степену такмичења успели су поново да постану чланови Српске лиге група ,,Исток“ .У веома неизвесној трци са екипом Врањске бање из истоименог места успели су први да стигну на циљ, буквално у последњој првенственој утакмици. Последњих неколико година много тога није штимало како треба на легендарној фудбалској ,,Росуљи“, тако да је било много више скептика, него оптимиста да фудбалери Власине могу да
се врате на фудбалској сцени,,Истока“.
Промене које су се десиле у зимској паузи у структури руковођења клуба показале су се као делотворне. На месту председника клуба стигао је некадашњи голман младе репрезентације Југославије и члан шампионске Црвене звезде, Дејан Пешић, који је, иначе и сам прве голманске кораке научио на,,Росуљи“ под диригентском палицом ненадмашног учитеља и ствараоца младих чувара мреже Мише Петровића.
Како је био храбар и одлучан испред мреже своје екипе, тако се храбро упустио у ново и потпуно неизвесно пучешествије повратка клуба на прави пут. Свакодневно је био на стадиону и уз играче и тренераДрагана Николића, верујући да Власина може и мора да се врати међу српсколигаше.
-Када сам крајем децембра дошао у клуб затекао сам готово хаотично стање. Такмичарски резултати и нису били тако лоши, али клуб је био готово у самој провалији када су у питању биле финансије. Не, баш мала средства, а износила су близу девет милиона динара за прошлу годину које је дала локална самоуправа била су потрошена. Али терет дуговања из предходних година, а односила су се за неизмирене обавезе
према играчима, тренерима и појединим правним субјектима била су изузетно велика – започиње причу не баш пријатну са почетка свог рада у Власини, њен председник Дејан Пешић.
Да ли сте успели да решите све те проблеме које сте имали?
-Морам посебно да истакнем фудбалере, који су у целој овој причи испали прави хероји. Како на терену тако и ван терена. Сви играчи одрекли су се највећим делом од својих неннаплаћених потрживања. Део дуговања решили смо тромесечним репрограмом, уз помоћ челника општине. На терену су, уз командну палицу тренера Драгана Николића, били прави кад је било најтеже, и тако су успели, уз помоћ наших верних навијача, чији је, такође допринос изузетно велики, да освоје шампионску титулу.
Када је било најтеже?
-Од почетка, па до краја било је тешко. Нисмо имали право на никакв кикс, морали смо да водимо рачуна о свему. Новца није било, али жеље за успехом јесте. У сваки меч улазили смо са жељом да га добијемо, а
императив победе понекад је био превелик терет за наше фудбалере. Веровали смо у себе и у своју снагу и свој квалитет и зато смо и успели.
Да ли Власина остаје без председника: ПЕШИЋ (НЕ)ОСТАЈЕ!?
Председник Пешић самопрегорним радом у великој мери био је главни генератор свих позитивних дешавања на ,,Росуљи“. Власотиначком чаршијом увелико се прича да Пешић (не)остаје у клубу.
-Мој долазак у клуб је био резултат разговора и договора са челницима локалне самоуправе. Уколико не буде испоштован договор у целини, када је Власина у питању, не видим себе више на ,,Росуљи“ – јасан је
председник Пешић
Председник општине Власотинце Зоран Тодоровић: СВЕ ПО ЗАКОНУ
Председник власотиначке општине Зоран Тодоровић, на пријему поводом освајања првог места у зони ,,Југ“ био је јасан када је у питању финансирање клуба.
-Играчима и руководству клуба честитам на уласку у виши ранг, али када су питању финансијска средства за клуб у потпуности сва та новчана давања морају бити у оквиру важећих закона и прописа – рекао
је први човек власотиначке општине Зоран Тодоровић.
Властимир Стаменковић
БОЈНИК – Штаб за ванредне ситуације општине Бојник обавештава све пољопривредне произвођаче (сточаре) да је општина Бојник проглашена за угрожено подручје од појаве (dermatitisа), тако да сточари не изводе грла на испашу и да своје стаје обезбеде одговарајућим мрежицама и тракама за муве јер се зараза преноси путем комараца и мува.
За све додатне информације обратити се на телефон 064/8743900 доктора ветеринара Небојше Миленковића и на телефон 064/3195630 дипломираног инжињера сточарства Стаменковић Томислава.
Командант штаба за ванредне ситуације
Председник општине
Небојша Ненадовић
Medija Centar Danilo Kocić 