Nova Naša reč: Predstavljena studija Danila Kocića „Leskovački pisci – tragovi i traganja“

април 29, 2016 у 5:50 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , , , ,

Kocic danilo promocija 5

LESKOVAC – Nova Naša reč predstavlja dvotomnu studiju „Leskovački pisci – tragovi i traganja“, autora Danila Kocića, novinara i pisca. U okviru feljtona „Leskovčani beogradske dijaspore“ autor Žarko Spasić piše o profesorki opšte jugoslovenske književnosti Olgi Stojanović.

SNS sedište leskovac mart 2016

Najnoviji broj Nove Naše reči,koji je od danas, 29. aprila, na kioscima, donosi rezultate sa lokalnih izbora održanih prošle nedelje, kao i reagovanje stranačkih lidera  na postignute rezultate. Goran Cvetanović ispred SNS-a kaže da je lista „Aleksandar Vučić –Srbija pobeđuje“ ostvarila veličanstvenu pobedu. Aleksandar Đurović kaže da je SPS ostvario rezultat koji je vredan poštovanja, dok Tomislav Ljubenović u ime SRS-a obećava da će ova stranka opravdati poverenje građana. Saša Stojanović konstatuje da je to što je DS prešao cenzus u uslovima pritiska i pretnji veliku uspeh, dok Nenad Zdravković naglašava da je najbitnije to što je SDS postao parlamentarna stranka. U Novoj Srbiji zadovoljni su izbornim rezultatima, ali je Slobodan Milošević konstatuje da je moglo i bolje.
Jura 2

Nava Naša reč pažnju posvećuje i događaju koji je ovih dana aktuelan – protestu radnika „Jure“ zbog toga što poslodavac namerava da im uskrati pravo na slobodne dane povodom predstojećih praznika, i to komentatorskim tekstom, koji šire obrađuje  temu položaja radnika u privatnom sektoru i to ko treba da ih zaštiti.
Zaostajanje prosečnih plata na jugu Srbije šokantno je u odnosu na sever, piše Nova Naša reč, i prenosi najnovije podatke Zavoda za statistiku koji to i potvrđuju. Naime, prsečna plata uBeogradu duplo je veća nego u Leskovcu, piše Nova Naša reč.
stojkovic Miodrag knjiga 2

Nova Naša reč piše o tome kako je u prepunoj sali kinjižare „Stošić“ održana promocija prve knjige našeg poznatog genetičara Miodraga Stojkovića – „Crničani“. Leskovački nedeljnik bavi se i jednim događajem, koji je zbog izbora ostao u zapećku – kako je u Leskovcu obeležen Dan devojčica. U okviru ove zanimljive manifestacije je 81 devočica iz osam osnovnih škola posetila tri kompanije – „Falke“, Auto Stop Interiors“ i „Univerzal“, kao i Školu za tekstil i dizajn, o čemu opširini piše Nova Naša reč.
Ovaj broj prenosi šta je sve rečeno na tribini posvećenoj medijima u Leskovcu, koju su organizovali Građanska inicijativa i NUNS, a na kojoj su govorili predsednik NUNS-a Vukašin Obradović i direktor FoNET-a Zoran Sekulić.

 

EVO IZVEŠTAJA SA PROMOCIJE OBJAVLJEN U NAŠOJ REČI

Kocic danilo Miljkovic Leskovaki pisci PRVI TOM mala 2Kocic danilo Miljkovic pisci tragovi II TOM

У ЛКЦ ПРОМОВИСАНА ДВОТОМНА СТУДИЈА ДАНИЛА КОЦИЋА, НОВИНАРА И ПИСЦА

ЛЕСКОВАЧКИ ПИСЦИ – ТРАГОВИ И ТРАГАЊА

Данило Коцић, дугогодишњи новинар – дописник „Политике“ из Лесковца, најавио да ће до краја године бити представљено ново, допуњено двотомно издање на више од 1.850 страница

Kocic danilo promocija

У Лесковачаком културном центру промовисана је двотомна студија „Лесковачки писци – трагови и трагања“ о којој су говорили проф. др Душан Јањић, Верица Баторовић Божовић, председница Удружења писаца Лесковац, Дејан Ђорђевић, професор, рецензент студије, Драган Радовић, уредник у ЛКЦ и аутор. На промоцији је такође било говора и о Коцићевој најновијој књизи „Панорама лесковачког песништва“ у којој су заступљени аутори који су писали од 1944. до 2014. године.

Janjic dusan mala 2 najmanja

ОЦЕНА ПРОФЕСОРА ДУШАНА ЈАЊИЋА

После више пута најављиване и одлагане промоције дела „Лесковачки писци – трагови и трагања“, издатог 2015. године у виду двотомне студије, ево, коначно представљамо ову врло необичну и по много чему изузетну књигу која има несумљив значај за културу Лесковца и околине. Њен аутор је Данило Коцић, наш угледни писац, професор књижевности и дипломирани правник, дугогодишњи истакнути новинар „Политике“, али, по вокацији, и књижевник који се огледао у готово свим литерарним жанровима – као романсијер, приповедач, песник, књижевни критичар. Овим својим делом, он се исказује и као респектабилни историчар књижевности.

Књига је, рекох, необична, најпре, по своме обиму. Овако волуминозно дело у овој области, у нашој средини, признајем, нисам видео. Први том има, тако, око 800 страна, други близу 600. У питању је, дакле, један веома занимљив и амбициозан подухват који представља прави подвиг у завичајној издавачкој делатности. Оно што се, ипак, чини очигледним, то је огроман ауторов труд уложен у писање историје лесковачке књижевности, историографије и публицистике.

Ваљало је, најпре, проучити релевантну литературу у овој области, прикупити расположиве податке о животу и стваралаштву бројних писаца, а њих је овде билизу две стотине, ишчитати, колико је то било могуће, њихова дела, пратити редовно домаћу периодику, али и одјеке о књигама наших писаца у часописима изван Лесковца.

С друге стране, Коцићева двотомна књига је изузетна пре свега по томе што попуњава, како се то каже, зјапећу празнину у сагледавању укупног, једно и по вековног, лесковачког стваралааштва у домену књижевности, историографије и публицистике. Наш аутор помиње, додуше, с дужним поштовањем, „Преглед лесковачког књижевног стваралаштва“ Драгољуба Трајковићева из 1973. године у издању „Нашег стварања“, преглед који је, нема сумње, вредан прилог проучавању домаће литерарне историје, али који се, са својих 127 страница текста, не може упоредити са Коцићевим свеобухватним захватом који поред књижевног укључује и друге области.

Први задатак који се пред њим постављао био је како распоредити прикупљену грађу, како извршити поделу, на које целине, поглавља. Да ли посебно издвојити поезију, прозу, драму, па потом књижевно-научне врсте (књижевну критику и историју књижевности), да ли редослед писаца спровести по некаквим временским одсецима или према азбучном реду?

Мислим да је аутор студије успешно решио овај изузетно тежак проблем, односно да је нашао право решење за нимало лаке дилеме. Први том почиње поглављем „Кратка историја Лесковца“, чије место у књизи није спорно јер даје некакав историјски контекст развоја града до отприлике Првог светског рата и у коме је дат интересантан одељак о лесковачком говору. После тог поглавља зачиње се тема о лесковачкој књижевности, најпре пре Другог светског рата, а потом долази део о послератној књижевности, који је најобимнији у читавој књизи. Први том се завршава поглављем „Заједничке збирке лесковачких писаца“.

Други том обухвата најпре књижевну критику, потом следи поглавље под називом „Лесковчаки историчари и публицисти“, да би се, коначно, завршио одељком „Панорама лесковчаке периодике“, почев од „Нашег стварања“ до „Think tank.

На почетку и једног и другог поглавља налазе се ауторова уводна реч, названа „Уместо уводника“, у којој се образлажу побуде, разлози за писање књиге, који је њен циљ, као и поступак примене у њено састављању. Поглављима, пак, претходе, њихови садржаји, а најчешће су то кратке биографије писаца који су у овој студији представљени према азбучном реду, што је, мислим, и најцелисходније у овом случају. Књига је, иначе, као свако озбиљно дело овакве врсте, снабдевено потребним регистром. На самом крају је текст рецензије и кратка белешка о аутору.

Студија Данила Коцића покреће низ питања. Почев од самог наслова: „трагови и трагања“. За неке је то израз превелике ауторове скромности, само као уочавање путева према којима треба полазити. За друге, међу њима сам и ја, то је позив да се само непрестаним трајањима, истраживањима, може остварити целовитији увид у меритум ствари. Може се поставити и питање зашто је један писац сврстан у ову или ону категорију а бавио се разним облицима стварања. На пример, Драган Тасић је одличан књижевни критичар, али је и врстан песник, или Никола Цветковић, да не набрајам друге. Наравно, то је ствар ауторове процене; налази се сигурно понекад на муци, али држао се опредељења да се писац може обрадити само у једном поглављу, у области којом се претежно бавио (што је опет ствар процене), с тим да се ту прикаже, ипак, целокупан пишчев рад, што је Коцић редовно чинио. Једна од недоумица је, свакако, и да ли је место рођења довољан разлог да се неко може сматрати лесковачким писцем.

Највише дилема има, можда, око метода, поступка у проучавању писаца. Уочљива је, наиме, у књизи велика присутност цитата, цитирања других аутора у освртима, приказима у периодици и другде о конкретним делима наших писаца. Који је она удео нашег састављача студије, приупитаће се неко!? Ову, назови, дилему разрешио је сам Данило Коцић у уводнику на почетку књиге. Он признаје да његова књига није само његово дело, да му је богата литература била највећи савезник, али додаје он, „трагање, одабир литературе, процена вредности сваког податка, критички осврт на време, људе и догађаје“, дело су самог аутора књиге. Мислим да се можемо сложити са њим. Коришћење туђих текстова у презентовању стваралаштва појединих писаца легитиман је приступ. Што да не. Нека се види шта је и ко је све писао о издатим књигама лесковачких писаца.

Сложио бих се и са још једном Коцићевом оценом: да има вероватно понешто пропуштено у његовом делу. Да, има пропуста. Ја сам уочио да су неке ствари заобиђене. Има и грешака, највише оних ситнијих, техничке природе, а како их не би било када је овако обимну књигу аутор писао сам самцијат, без лектора, коректора, без ичије финансијске подршке. Али, без обзира на све, ипак, минорне, чак неминовне пропусте, књига која је пред нама дргоцен је документ, чија се вредност и домет не могу оспоравати. Она је и подстицајна, незаобилазна за све будуће истраживаче на овом пољу.На пример, за компаративна испитивања, аналузе. Замислите, рецимо, књигу „Књижевност Југа Србије“. Може ли се она написати без увида у материјал, прикупљен и изложен у делу Данила Коцића!

За мене је, најзад, питање над питањима како то да одговорни чиниоци у Лесковцу нису препознали значај ове књиге за културну историју нашега града и нису одобрили потребна средста за њено штампање, тако да она, на жалост, има само своје електронско издање.

Остаје ми још да кажем нешто о другој књизи која иде уз „Лесковачке писце – трагови и трагања“. Реч је о збирци „Панорама лесковачког песништва“, својеврсној допуни текстова о песницима из првог и другог тома претходне књиге. Састављач није, наравно, пао у искушење да збирку песама назове антологијом, што било претенциозно, већ јој је дао сасвим прикладан, одговарајући назив.

Треба, свакако, поменути да „Панорами…“ претходи слична збирка песама „Песмопис“, коју је сачинио Мирослав Миловановић 1977. године. Но она, уз дужно поштовање њене вредности, по броју песника и песама, двоструко је танушнија од Коцићеве књиге.

У „Панора лесковачког песништва“ заступљено је 112 песника, неко са једном две, три песме, неко са знатно више (највише песама имају Борислав Здравковић и Михајло Дојчиновић: по 16), некоме је дато више простора, некоме мање. Но, избор песама је само лична ствар састављача, његовог односа, његове процене. Овде можда вреди цитирати став чувеног француског песника Пола Елијара: „Најбољи избор песама је онај који се прави за самога себе“. Ову Елијарову мисао цитирао је и наш Зоран Мишић, аутор знамените „Антологије српске поезије“, који у њеном предговору даје и ово: „Да ли је могуће и замислити добру антологију сложену од песама које састављач не воли? И није ли свака антологија индивидуална креација, огледало личности свога творца, као свака друга књига“. Уз све разлике између антологије и збирке, ово mutatis mutandis важи, вероватно, и за избор песама „Панорама лесковачког песништва“. У сваком случају, овом својом књигом и, уопште, целим својим делом о лесковачким писцима, Данило Коцић потврдио је да у културни овога краја Србије заузима једно од највреднијих места.

djordjevic dejan 3mala

Дејена ЂОРЂЕВИЋ: ПРИЧА О „МАЛИМ“ и „ВЕЛИКИМ“ ПИСЦИМА

Студија Данила Коцића „Лесковачки писци – трагови и трагања, I – II“ имa своје значење и свој смисао. Поједини делови могу се посматрати самостално, издвојени из целине, али се тек у односу према другима деловима могу разумети као делови истог мозаика и тако сагледати на местима која им припадају – истиче рецензент Дејан Ђорђевић, професор књижевности, позанти лесковачки књижевни критичар, есејист и песник.

На почетку ваља истаћи да на овом пољу није пуно урађено. Једини хронолошки запис о прошлим временима и људима који су стварали у Лесковцу дао је Драгољуб Трајковић у књизи ,,Преглед лесковачког књижевног стваралаштва’’ о којој више и подробније говори и сам аутор студије.

Ова двотомна студија је прича о ,,великим’’ и ,,малим’’ писцима у нади да Коцић потврђује већ изречену тезу Јована Скерлића да су велики писци универзални и ванвременски, а да мали писци изразитије бележе време у коме живе. Зато аутор с правом у своју књигу уноси скоро такве одреднице, ,,велики’’ и ,,мали’’ са намером да адекватно забележи време XX и почетак XXI века.

Иако је књига у већој мери писана на основу литературе (онога што је забележено о самим ствараоцима и њиховим делима), чини нам се да на интересантан начин решава одређене дилеме лесковачке књижевности и доноси свеже и драгоцене закључке.

Писање ове студије је у методолошком погледу деликатно, али и веома занимљиво, због перспективе из које треба сагледати време и простор о коме се пише, а пример је већи део књиге који говори о савременој књижевности која спада у живу историју књижевности која се такорећи одвија пред нашим очима и зато јој је врло тешко одредити координате. Она је флуидна, стално у покрету, и све оно што се каже може бити оповргнуто већ сутрадан новим делом или неком другом појавом у књижевном животу. Међутим, аутор студије, свестан да се упушта у ризик писања о савременој књижевности, ипак даје своје гледање на ствари и појаве.

У посебном делу књиге, Данило Коцић, професор књижевности, правник и новинар, даје преглед остварења из области публицистике и историографије, са освртом на поједине ауторе и записе о њима и њиховим делима. На први поглед, овај део некако као да излази из контекста а опет, и садржајно и стилски, улази у оквире књиге.

Не желећи да по сваку цену анализирам и тумачим сваки део студије – а и сама природа садржаја то не допушта –  јер ће то бити задатак оних који ће се служити овом литературом, и оних који прате дешавања на пољу књижевности, закључујем следеће: Ова студија пример је систематизованог знања о једној књижевности. Он је методолошки тако конципиран да може да послужи ученицима, студентима књижевности, а и сваком другом интересенту за књижевно-историјске и документарне вредности које ће овом појавом засигурно изазвати научно и књижевно интересовање и ван Лесковца.

Због свега реченог, топло препоручујем ову студију аутора Данила Коцића, професора, правника, новинара, романописца, приповедача, песника и публицисте.

Аутор студије „Лесковачки писци – трагови и трагања“ најавио је друго, допуњено и измењено издање на више од 1.850 страница, које би требало да буде промовисано до краја ове године.

Kocic Danilo mala promocija 101 mart 2016

О АУТОРУ

Данило Коцић рођен је 4. септембра 1949. године (село Дадинце, Власотинце). Коцић је професор књижевности и дипломирани правник. Као стипендиста Косова и Метихије, (1972/73) био је професор Устава СФРЈ и Српског језика у Гимназији „Браћа Рибар“ (Исток). Радио је и као професор књижевности у Гимназији „Стеван Јаковљевић“ (Власотинце). Коцић је био новинар и уредник у приштинском дневном листу „Јединство“ 1977/1978. године, а затим је три деценије радио као новинар – дописник Политике из Лесковца и југа Србије. Jедан je од оснивача (био је и председник) Удружења писаца Лесковца и стални сарадник „Помака“.

КЊИЖЕВНИ РАД: Романи: Изабрани живот (Из бележака мојих дана, Лесковац 1997), Изабрана тишина (Случај новинара Косте Даниловића, Лесковац 2000), Изабрани дани (Лесковац 2012); Измаглице (Лесковац 2016), Аутобиографија – време сенки (I део); Збирке песама и прича: Чудна лађа (Лесковац 1987), Дневник на распусту (Лесковац 2002), Говор камена (Лесковац 2004), Песма жени (Власотинце 2007); Невреме – приче из завичаја (Лесковац 2016);  Студије: Лесковачки писци – трагови и трагања, I-II (Лесковац 2015); Хумор у делима писаца лесковачког краја (Лесковац 2016), Говор Лесковца и југа Србије (Лесковац 2016); Приређивачки рад: Лесковачки песници – трагови и трагања (Панорама лесковачког песништва 1944 – 2014), Лесковац 2015. године.

 

 

Advertisements

RPK Leskovac: Dobitnici nagrade „Kapetan Miša Anastasijević“

април 28, 2016 у 12:29 pm | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , , ,

Regionalna komora 2011

ЛЕСКОВАЦ – Из Регионалне привредне коморе у Лесковцу добили смо саопштење о додели награде „Капетан Миша Анастасијевић“, која ће бити уручена 6. маја 2016. године у просторијама Високе пословне школе струковних студија у Лесковцу.

Davinic Aleksandar novinar - Leskovac

Саопштење објављујемо у целини:

Медиа Инвент,Универзитет у Новом Саду и Регионална привредна комора Лесковац позивају вас на доделу признања „Капетан Миша Анастасијевић“,која ће се одржати 6.05.2016.године (петак), у 12,00 часова у просторијама Високе пословне школе струковних студија  у Лесковцу, (Улица Владе Јовановића 8).

Подсећамо Вас да се ово, својеврсно оцењивање и вредновање предузетничког стваралаштва, организује у оквиру пројекта „Пут ка врху“, који је настао  пре 16 година, са основном идејом  афирмације привредног и друштвеног стваралаштва Србије.

Признање ће бити додељено 16 привредних  и друштвених субјеката са подручја Јабланичког и Пчињског округа.

Одлуку о додели признања донео је жири, којим председава проф. Радован Пејановић, са  Универзитета у Новом Саду и истакнути привредници, новинари, професори…

Установљено признање (Плакета и Златник са ликом Капетана Мише,  познатог српског трговца и добротвора из 19. века) уметничко је дело Љубише Манчића, академског вајара из Београда.

Нови Сад  25.04.2016.године

Председнник жирија: Проф. др Радован Пејановић, ректор Универзитета у Новом Саду

Председник РПК Лесковац мр Горан Јовић

Директор Медиа Инвента Владо Маркановић

П.С.

У прилогу шаљемо списак награђених:

  1. Град Лесковац, градоначелник др Горан Цветановић, најуспешнија локaлна самоуправа у Региону;

2.Регионална привредна комора Лесковац, мр Горан Јовић, председник, за унапређење пословног амбијента у региону;

3.Богољуб Томић, генерални директор Дуванске индустрије Бујановац (ДИБ), најбољи  менаџер у региону;

4.Компанија „Алфа –Плам“ ад Врање, генерални директор Горан Костић, најбоља компанија у региону;

  1. „Zdravlje Actavis“ Лесковац, генерални директор Бојан Јовић, за изузетност бренда и иновативност;

6.Невенка Костадинов, сувласница предузећа „ИБЕР“д.о.о и „ИНАК“д.о.о  Босилеград, Нај жена у бизнису региона;

7.Нутрико доо, Врање,-Винарија „Алексић“, Нај бренд у региону;

8.Др Миодраг Стојковић, познати српски генетичар, оснивач Клинике „ „SPEBO Medical“ – Лесковац, за  врхунска достигнућа у области генетике и научног рада;

9.Факултет за пословне студије и право Београд, за квалитет образовања и васпитања младих;

10.Др Гордана Савић, директор Установе за одрасле и старије (УОЛ) Лесковац, за изванредне резултате у социјалној политици и заштити старих особа;

11.Мирослав Цакић, власник предузећа „Госпер“ доо Београд  и      председник Удружења Лесковчана -Дубочица у Београду, за везе Лесковца са Србијом и светом;

12.Проф. др Жика Стојановић, Висока пословна школа струковних студија Лесковац, за унапређење образовања на југу Србије;

13.Драган Павловић, власник мотела „Предејане“, за развој етно -туризма и афирмацију туристичких потенцијала југа Србије;

14.Прим.др Саша Гргов, начелник Службе интерне медицине са  дерматовенерологијом у Општој болници Лесковац, за значајне научне искораке у гастроентерологији у земљи и свету;

  1. Александар Давинић, новинар и публициста из Лесковца, за ангажовано информисање и друштвену одговорност;

16.Зорица Арсић, медицинска сестра у пензији, Ивање – Радан планина, за хуманост и доброчинство;

 

Srđan Đorđević, pesnik: „Zaleđena reka“

април 28, 2016 у 5:36 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , ,

djordjevic srdjan 2

ЛЕСКОВАЦ – Срђан Ђорђевић је један од најталентованијих лесковачких песника. Објавио је збирку „Залеђена река“, а његове песме можете прочитати у бројним часописима. Живи у Грајевцу, недалеко од Лесковца и за то место каже да је „Дубровник у малом“. О његовим песничком раду писали су Маре Караниловић, БоркицаМиловановићи други лесковачки критичари.

 I

Срђан Ђорђевић Крле рођен је августа 1961. године у Лесковцу. Од рођења живи у Грајевцу. О свом дивном селу каже да је „Дубровник у малом“. Безгранично воли своје вредне Грајевчане. Свет уметноси га је одавно привлачио; још из најраније младости почео је да црта портрете и карикатуре. Љубав према ликовној уметности била је огромна, али то није било довољно да оствари своје снове. Ликовну академију није уписао из финансијских разлога. Од малих ногу почео је да плови и песничким водама. Своје радове је објављивао у многим часописима за децу. Године 2006. постаје члан Књижевног клуба „Глубица“ и објављује своје песме у заједничкој збирци „Глубочица између обала 2005-2006“. Охрабрен добрим пријемом песама одлучује се да изда своју прву збирку „Залеђена река“[1]

II

ЗАЛЕЂЕНА РЕКА – „Залеђена река“ је прво песничко остварење Срђана Ђорђевића Крлета. Песме из ове збирке дуго су сазревале у песничкој души и песник их је дуго чувао у рукопису, сведок није смогао храбростида их поклони читалачкој публици.  Оне ће сигурно пробудити успаване или сакривене емоције у вашим срцима и распламсати љубав и наду у вама, јер је свака песма плод љубави, наде и вере.[2]

Песник је неуморни борац који тежи првој љубави и срећи. У збирци преовладавају љубавне и рефлесивне песме, а у мањем броју заступљене су и родољубиве песме и песме посвећене најближима – мајци, синовима, другу…

У љубавним песмама жена представља отелотворење љубави. Понекад је она конкретна; насликан је конкретни доживљај са Биљаном, Сузаном, Јованом. Међутим, чешће мотив жене у песмама Срђана Ђорђевића има шири значај, посебно када је жена плод песничке имагинације, жена као сновиђење. Жена тада представља ону вечиту тежњу човека за љубављу.

Љубав није само песников ослонац у стваралаштву, већ и звезда водиља кроз живот. Тако се овај мотив може срести у свакој његовој песми. Песник „живи у једном смеру“, вођен само племенитим осећањима, вођен светлошћу којој се поклања.

Вечити оптимиста и крају даје светле тонове. Вешто служећи се контрастним сликама, не верује да је крај нешто коначно. Сваки је крај почетак нечег новог. Крај једне љубави оставља тугу, али не убија наду. Остаје вера песника да љубав постоји и он ће трагати за њом све док је не пронађе. Не жели да верује да је заувек остао без љубави, јер би то сазнање убило сензибилну душу песника.

Прошлост често окупира његову душу. Понекад је она плод сазнања да је живот пролазан, понекад извор туге, али никада није препуштена песимизму. Слике из албума не могу избледети, не због заборава већ због суза којима их песник умива, али успомене остају у његовој души.

Песник се суочава и са стварношћу, не бежи од ње. Светли тонови преовладавају у његовим песмама. Макар та светлост била представљена свећом, песник се нада да ће њена маленкост успети да победи мрак. Онсе бори свим снагама против мрака. Можда ће то некоме личити на борбу Дон Кихота са ветрењачама, али зар то није узвишена борба за идеале у које човек искрено верујеи када је осуђен на пораз. Само ће његова свећа „горети до зоре“ и то је довољно усамљеном песнику да истраје у својим трагањима, како у стваралаштву тако и  у животу уопште.

Слој схематизованих аспеката заузима посебно место у поезији Срђана Ђорђевића. Овај је слој веома захвалан за интерпретацију, али за једно дубље и шире проучавање. Песник је оставио доста простора читаоцу па је тако пружио могућност својим песмама да направе чврст мост који ће спајати душу ствараоца са сродним дужама. Његове „Недовршене мисли“ вапе за разумевањем, али и трагају за савршенством у стваралаштву:

„Разлеже се туга

улицама недовршених мисли.

О делу ни речи,

Повикаше велика недела.“

Будно око песника представља „језеро душе“, али и „море соли“. Око уметника уперено је у недостижне висине. Оно трага за визијом будућности, за вшим циљевима и зато је увек будно. Песник је целим бићем посвећен поезији, стваралаштву. Њега убија „белина папира, суза несрећног, рука утехе“, а једини му је циљ да поезији „обезбеди“ вечност „која се спаја са садашњошћу и траје до краја будућности.“

(…) Песник размишља и о пролазности живота. Као вечити опимиста, свестан је чињенице да је живот пролазан, али не очајава, жели да живот осмисли, оплемени и испуни креативнопћу. Када бисмо сви прихватили живот као песници оптимисти, он би нам сигурно био не само подношљивији, већ и богатији. Срђан проналази срећу у посвећености поезији и једина награда, коју очекује, јесте жеља да песмама победи смрт, да оне живе након његовог физичког нестајања.

 СРЂАН ЂОРЂЕВИЋ – ИЗАБРАНЕ ПЕСМЕ

 НЕДОВРШЕНЕ МИСЛИ

И попуцаше стакла

на уснама уснулих свитања.

Раширена лепеза мисли,

ко пустињска прашина

на цвет без воде.

 

Разлеже се туга

улицама недовршених мисли.

 

О делу ни речи,

повикаше велика недела.

 

И притисла сузу трепавица,

ко мрежа паука птице.

 

И великих падова јој  жао,

ал’ највише оних

падова низ лице.

 

НИКАДА

Не реци никада никада!

Јер, то никада, кад постане некада,

поносиће се због некога.

А, ако не због неке,

која због никога не рече никада,

а знала је да чува некога.

И, никада га није због некога издала

и рекла никоме.

Зато не мој ни због чега

издати никога!

И никада не заборави никога.

 

ЗАЛЕЂЕНА РЕКА

Залеђено око моје,

што ти пусти слатку сузу

као река моје душе,

па бисери залеђени

ко од стакла сад се руше.

 

Падалице моје мале,

све на свету сте ми биле:

бистра река залеђена,

нежна душа увређена,

румен усне наквашене,

све љубави изгубљене.

 

Додир нежни што се губи

као магла са јесени,

над речицом залеђеном

и у души мојој сненој,

па у срцу сд се љуби.

 

Љубим своју златну реку

што јој срце мраз затегло.

На леденом крилу њеном

ја бих срећа ту залего.

 

Да се с реком ту сјединим,

па да једно ми будемо…

Једна река, једно биће,

као књига аутору,

ко пијанцу задње пиће

[1] Срђан Ђорђевић, Залеђена река, Филекс, Лесковац, КК Глубочица, Лесковац 2006.

[2] Маре Каранфиловић, Боркица Миловановић, рецензија – Песникова потреба за љубављу чији је синоним савршество, Залеђена река, Филекс, Лесковац, КК Глубочица, Лесковац 2006, стр. 92-94.

OŠ „Bora Stanković“ – Guberevac: Uspesi na okružnim takmičenjima

април 28, 2016 у 5:16 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , ,

guberevac Osnovna skola 28 april 2

LESKOVAC, GUBEREVAC – Piše: Saša Z. Stanković, profesor – Kao i ranijih godina, Osnovna škola „Bora Stanković’’ u Guberevcu nastavlja da beleži uspešne rezultate na brojnim okružnim takmičenjima.

guberevac osnovna skola 28 april

Učenici koji su osvojili jedno od prva tri mesta na Jablaničkom okrugu:

Danilo Lazić I2 – 3. mesto u recitovanju (učiteljica Vesna Stamenković) ;

Vukašin Stanojević II2 – 2. mesto u šahu (učitelj Nebojša Simonović);

Emilija Zdravković IV1 – 3. mesto iz matematike i 1. mesto u šahu (učiteljica Jasmina Spasić);

Nikola Vasiljković V1 – 3. mesto na takmičenju „Šta znam o saobraćaju’’ (nastavnik Miodrag Lazić);

Mateja Pešić VI2 – 3. mesto iz biologije (nastavnica Sanja Mitrović Stevanović);

Aleksandra Kocić i Andrijana Mitić VII2 – 2. i 3. mesto iz biologije  (nastavnica Milena Jovanović);

Kristina Todorović VII2 – 1. mesto iz fizike (nastavnica Suzana Mićović);

Natalija Stamenković VIII2 – 3. mesto iz biologije  (nastavnica Milena Jovanović).

Radio 016: Saopštenje za javnost o nepravilnostima u raspodeli novca iz gradskog budžeta!

април 27, 2016 у 12:59 pm | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , ,

radio 016 novo

LESKOVAC – Radio 016 u današnjem saopštenju za javnost ukazuje da je pokrenuo Upravni spor zbog brojnih neregularnosti u realizaciji Konkursa za sufinasiranje projekata iz oblasti javnog informisanja na teritoriji grada Leskovca u 2016. godini. Saopštenje, koje je potpisao direktor ove stanice Jugoslav Tomić, objavljujemo u celini.

Leskovac sediste administracije

S A O P Š T E Nj E 

RADIJA „016“ U VEZI REALIZACIJE KONKURSA ZA SUFINANSIRANjE PROJEKATA U OBLASTI JAVNOG  INFORMISANjA NA TERITORIJI GRADA LESKOVCA U 2016. GODINI

 

Ono u čemu smo gotovo bili sigurni, sada, posle prikupljenih dokaza koje vam stavljamo na uvid, možemo i zvanično da potvrdimo. A to je, da su 20 miliona dinara građana Leskovca – poreskih obveznika u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja na teritoriji grada Leskovca u 2016. godini, podeljena mimo utvrđene zakonske procedure, Pravilnika o sufinansiranju projekata i Uslova raspisanog Konkursa od strane Gradske uprave za društvene delatnosti, i da će zato neko za ovu prevaru morati da odgovara.

Naime, po Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja, dobili smo od Uprave za društvene delatnosti pismeni dokaz o tome, ispred koga su delegirani članovi Komisije za izbor projekata i fotokopiju Zapisnika o radu komisije.

Iako je Komisija formirana rešenjem načelnice Gradske uprave za društvene delatnosti Suzane Stanković Ilić, i na koje je saglasnost dalo Gradsko veće, pokazalo se da je Komisija radila nelegalno, protivzakonito i da njene odluke nisu validne, što ćemo dokazati upravnim postupkom, koji smo pokrenuli pred Upravnim sudom. Jedino je bilo važno da se novac za medije podeli po volji gradonačelnika Gorana Cvetanovića i da Radio „016“ d.o.o. „ne sme da dobije ni dinara“, kako je to naredio članovima Komisije, a sve ostalo je bilo nebitno, čak i poštovanje Zakona.

Pođimo redom. Od 3 člana Komisije, jedino je legalno izabran Goran Vlatković iz Vranja, koga su predložili ANEM i LOKALPRESS. Srđan Conić, dopisnik RTS-a iz Leskovca, kasnije izabran za predsednika Komisije, koji je i prošle godine „uspešno“ vodio komisiju po uputstvima gradonačelnika, sam je sebe predložio, pa su i tu prisutne određene nepravilnosti. Zašto ga bar neko iz grada nije predložio? Ali zato, pri izboru trećeg člana Komisije, Aleksandra Davinića, dopisnika „Kurira“ iz Leskovca, napravljena su 3 namerna propusta, samo da bi se udovoljilo gradonačelniku, da sa falsifikovanom većinom može da podeli 20 miliona dinara, kako samo on zna i ume. A postojala su još dva validna predloga za članove Komisije, i to od strane UNS-a i NUNS-a.

A sada, malo o nepravilnostima:

1) Predlog za Aleksandra Davinića, bez njegove biografije, što je bilo obavezno, stigao je od nepostojećeg Aktiva novinara juga Srbije za Jablanički i Pčinjski okrug. Aktiv nikada nije postojao kao pravno lice, a uslov je po Pravilniku (Čl. 21) „…da pravo na predlaganje članova imaju novinarska i medijska udruženja koja su registrovana najmanje tri godine pre datuma raspisivanja Konkursa…“. Udruženje novinara Srbije pismeno nam je potvrdilo da „u svom sastavu nema Aktiv novinara juga Srbije“ i da Aleksandar Davinić nije njihov predlog, već novinar Milorad Doderović iz Niša (oba mail-a UNS-a vam prilažemo).

2) „Predlog“ Aktiva novinara juga Srbije je poslat faksom 07.03.2016. godine, iako po Pravilniku (čl. 21) i Uslovima konkursa „rok za dostavljanje predloga za članova Komisije, isti je kao rok za podnošenje prijava za Konkurs“, a to je u ovom slučaju bio 20.02.2016. godine. Znači da je predlog stigao u Upravu za društvene delatnosti 15-tak dana posle roka, i

3) Ono što je najvažnije, „predlog“ za Aleksandra Davinića, ispred nepostojećeg Aktiva novinara juga Srbije potpisao je Dragan Mladenović, kako piše – vlasnik i glavni i odgovorni urednik RTV „Fokus“ iz Vranja i, gle bezobrazluka, sa pečatom tog preduzeća O.D. „Fokus“ – Vranje (i ovo vam prilažemo kao dokaz).

Predlog za Aleksandra Davinića – čist falsifikat, nije bio problem za načelnicu Uprave za društvene delatnosti, članove Gradskog veća i Gradonačelnika Gorana Cvetanovića, da raspolede 20 miliona dinara medijima u Leskovcu i Nišu.

Zbog svega ovoga, pokrenuli smo upravni spor pred Upravnim sudom, sa zahtevom da se ceo Konkurs Uprave za društvene delatnosti poništi, jer su predlozi Komisije nezakoniti, a samim tim i Rešenje o raspodeli sredstava po raspisanom Konkursu.

Tražićemo od Suda časti Udruženja novinara Srbije da iz svojih redova isključi novinara Aleksandra Davinića, zbog izrečenih laži i falsifikata.

Smatramo da načelnica Uprave za društvene delatnosti Suzana Stanković Ilić, zbog očiglednih i namernih propusta u radu, treba da podnese ostavku na ovu funkciju, a ako to ne učini, tražićemo njeno smenjivanje.

Gradonačelniku Goranu Cvetanoviću poručujemo, da prestane da se ponaša apsolutistički i diktatorski, jer 20 miliona dinara građana Leskovca nisu male pare i ne treba se sa njima igrati i deliti ih protivzakonito,skrivajući se iza Gradske uprave za društvene delatnosti, falsifikovane Komisije i poslušnih članova Gradskog veća.

Na kraju, još jednom pozivamo gradonačelnika Gorana Cvetanovića, načelnicu Uprave za društvene delatnosti Suzanu Stanković Ilić i većinski deo Komisije, Srđana Conića i Aleksandra Davinića da bilo kada i u bilo koje vreme, pred bilo kojim medijem u Leskovcu, u prisustvu našeg predstavnika iznesu svoje argumente, pa neka građani Leskovca sami procene, da li je bilo zloupotrebe i nezakonitih radnji u realizaciji ovogodišnjeg Konkursa.

U Leskovcu, 26.04.2016.

Za Radio „016“ Jugoslav Tomić, direktor

 

 

 

Knjižara „Stošić“: Promovisan roman „Crničani“ dr Miodraga Stojkovića

април 27, 2016 у 7:59 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , ,

stojkovic Miodrag knjiga 2

ЛЕСКОВАЦ – У кафеу Књижаре „Стошић“ синоћ је промовисан роман-првенац проф. др Миодрага Стојковића „Црничани“. О роману су говорили Саша Стојановић Чарли, познати лесковачки књижевник и сам аутор.

stojkovic miodrag promocija

МИОДРАГ СТОЈКОВИЋ

  I

Професор Миодраг Стојковић рођен је 1964. године у Лесковцу где је завршио основну и средњу медицинску школу. Студије ветеринарске медицине у Београду завршио је 1990. године, а 1991. одлази у Немачку, где је прве две године био медицински техничар. Убрзо у Минхену почиње да ради на нострификацији дипломе и докторским студијама.

Докторира из области биотехнологије 1996, а 2002. године постаје и приватни доцент на Ludvig-Maksimilijan универзитету у Минхену. У међувремену ради као ембриолог, са посебним интересовањем за репрограмирање, епигенетику и рану ембриологију.

У Великој Британији се, 2002. године, придружује Институту за Хуману генетику и Медицинском факултету Универзитета у Њукаслу, где постаје професор ембриологије и биологије матичних ћелија.

Проф. Стојковић је пионир у многим научним дисциплинама, укључујући изолацију, раст и диференцирање матичних ћелија. Између осталог, 2003. године, у Великој Британији успева да изолује прву потпуно окарактерисану линију људских ембрионалних матичних ћелија, први у свету добија дозволу да се бави клонирањем ембриона, а по први пут успева да клонира људске ембрионе.

У Истраживачки центар Princ Filip у Валенсији одлази 2006. године. Тамо обавља дужност заменика главног директора и води научну групу која се бави ћелијским репрограмирањем. Ту остаје све до повратка у Србију, где постаје професор хумане генетике на Медицинском факултету Универзитета у Крагујевцу, а 2008. године оснива Spebo Medical, специјалну болницу за лечење стерилитете. Кроз њу је је, у међувремену, прошло више од 600 беба из програма вантелесне оплодње.

Гостујући професор на Медицинском факултету у Приштини, са седиштем у Косовској Митровици, на VMA у Београду, а аутор је или ко-аутор више од 140 научних публикација. Служи или је служио као председник Управног одбора Института за молекуларну генетику и генетски инжењеринг у Београду, научни саветник је у многим биотехнолошким фирмама и академски евалуатор у више од 30 регуларних-пројектних тела и угледних научних часописа. До 2012. године био је главни уредник најстаријег научног часописа из области матичних ћелија (STEM CELLS) са локацијом у Северној Каролини, у Америци, а од 2012. године је члан Европске академије наука (European Academy of Science). Од 2012 – 2014. године био је посланик у Народној скупштини, где је обављао дужност председника Одбора за образовање, науку и спорт.

Почасни је грађанин града Лесковца, добитник Сретењског ордена и признања Витез позива. Говори немачки и енглески језик. Срећно ожењен Петром.

Као потомак избеглица, колониста и људи у сталној потрази за бољим животом, живи и ради на релацији Лесковац – Крагујевац – свет, у стaлној потрази за просторним и временским одговорима, као и кроз ову књигу. Ко хоће да за где иде – најпре мора да сазна одакле долази.[1]

Године 2016. код издавачке куће „Вукотић медиа“ професор Стојковић објавио је роман – првенац „Црничани“.

 II

Др Миодраг Стојковић, познати генетичар, у издању “Вукотић медиа” објавио први роман под насловом “Црничани”. Светски познати генетичар проф. др Миодраг Стојковић написао је – роман. Садржај није, као што би многи очекивали, оно чиме се он годинама успешно бави – вештачка оплодња и рађање деце. Није ни клонирање, за шта је он први на свету добио “дозволу”.

Ово је узбудљива, драматична, фасцинантна и непозната прича о колонизацији Срба из јужне Србије на југ Македоније, почетком прошлог века, у чијем вртлогу се нашла и Стојковићева породица. Зато је ово једна врста аутобиографског романа, са историјском подлогом, врло вешто исплетена. Описан је цео један век рађања, умирања, љубави, ратовања, трговине…

Доктор Стојковић је мајсторски испреплео љубавне и породичне приче главних јунака, аутентичних личности, замке и марифетлуке у којима су се они нашли, садећи и продајући биљку дувана, од које су искључиво живели. Аутор је успео да истражи и опише односе који су владали тридесетих година између Краљевине Југославије и Хитлерове Немачке, приказујући довитљивост јеврејских трговаца, корумпираност државних чиновника на обе стране, спремних на најсвирепије подвале и преваре сељака из Беличана (спаљених, па преименованих у Црничани) и шпијунскокриминалне операције. Зато роман у појединим деловима одише елементима најузбудљивијих трилера.

Врло верно је дочаран живот српског сељака и његово сналажење у тешким временима, богатство вратоломних судбина, навика, долазака, одлазака… Све је то искрено и топло, пуно колорита и душе, звука и мелодије. Права симфонија животу.

Ова књига је вишеслојна, зрела, мудра, аутентична прича, иако је прво “књижевно дете” нашег славног научника.

Држећи се девизе: “Ко хоће да зна где иде, најпре мора да сазна одакле долази”, доктор Стојковић сигурно хода и ка – слави писца.

[1] Напомена: Видети сајт Вукотић медиа.

OŠ „Bora Stanković“: Drugo međunarodno takmičenje u Pirotu

април 27, 2016 у 7:28 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , ,

guberevac škola takmicenje Pirot

LESKOVAC, GUBEREVAC – Na  nedavno održanom Međuokružnom takmičenju u atletici u Pirotu učenici OŠ „Bora Stanković“ iz Guberevca ekipno su osvojili drugo mesto, a pojedinačno je Nikola Kocić bio prvi u skoku u dalj i plasirao se na Školsku olimpijadu, koja će biti održana narednog meseca u Vranju. Prethodno su na Okružnom takmičenju u atletici u Leskovcu dečaci ekipno bili prvi, a i devojčice su ostvarile zapažene rezultate:

Nikola Kocić 100m – 3.mesto pojedinačno

Mitrović Milan 300m – 1.mesto pojedinačno

Veljko Mitić 800m – 3. mesto pojedinačno

Lazar Ivanović kugla – 3.mesto pojedinačno

Nikola Kocić skok u dalj – 2.mesto pojedinačno

štafeta 4x100m (Kocić, Mitić, Živković, Mitrović) – 3. mesto

Jovana Cakić 300m – 3.mesto pojedinačno

Vanja Ivanović skok u dalj – 2.mesto pojedinačno

Inače početkom aprila u dvorištu Osnovne škole „Bora Stanković“ završen je teren za male sportove, što  će svakako pomoći učenicima i nastavnicima da postižu još bolje rezultate u sportu.

Piše: Saša Z. Stanković, prof.

Radio 016: O nepravilnostima u realizaciji Konkursa za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja!

април 26, 2016 у 10:45 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , ,

radio016

LESKOVAC – Pozivamo vas na Konferenciju za stampu, koja ce se održati sutra, u sredu, 27. aprila u 11,30 časova u prostorijama Radija „016“. Na konferenciji ce govoriti Jugoslav Tomić, direktor, glavni i odgovorni urednik Radija “016”, o novim prikupljenim dokazima o nepravilnostima pri realizaciji Konkursa za sufinansiranje projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja na teritoriji grada Leskovca u 2016. godini – navodi se u saopštenju Radija 016.

Ranije je Radio 016 izdao sledeće saopštenje (objavljujemo ga u celini):

SAOPŠTENJE RADIJA „016“ U VEZI REALIZACIJE KONKURSA ZA SUFINANSIRANJE PROJEKATA U OBLASTI JAVNOG INFORMISANJA NA TERITORIJI GRADA LESKOVCA U 2016. GODINI

Još jednom je gradonačelnik Leskovca, Goran Cvetanović pokazao da ga iritira sve što je pametno, pošteno, dosledno, i na kraju uspešno. Po ko zna koji put mu smeta Radio „016“, godinama najslušanija radio stanica u Jablaničkom okrugu (po ispitivanju agencije Strategic marketing i iz januara ove godine, koje je Cvetanoviću nedavno i lično uručeno), radio stanica koja je dobitnik stotinak nagrada i priznanja za svoj dugogodišnji uspešan rad, radio stanica koja je članica mnogih udruženja i asocijacija, kako u Srbiji, tako i van nje, radio stanica koja se nikada nije bavila politikom, samim tim ni Goranom Cvetanovićem, ali radio stanica koja u gradu i šire, maksimalno prati dešavanja na polju kulture, obrazovanja, zdravstva, sporta, socijalne zaštite i slično, zbog čega je valjda i najslušanija.

Gradonačelnik Goran Cvetanović je kao dokazani apsolutista, i ove godine zloupotrebio svoju funkciju, i sam odlučivao o raspodeli sredstava (20.000.000,00 dinara), po raspisanom Konkursu za sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja na teritoriji grada Leskovca u 2016. godini, skrivajući se iza odluka Gradske uprave za društvene delatnosti, odluka Gradskog veća i Komisije čija je dva člana samovoljno birao, kršeći beskrupulozno Zakon o javnom informisanju i medijima i Pravilnik o sufinansiranju projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, kao i same usloveKonkursa raspisanog od strane Gradske uprave za društvene delatnosti grada Leskovca.

Pokušaće on preko „svojih medija“ da ovo demantuje, ali su svi argumenti na našoj strani. Pođimo redom:

  1. Za predsednika Komisije za ocenjivanje projekata, formalno-pravno gledano, legalno je izabran Srđan Conić, dopisnik RTS-a, koji je i prošle godine „uspešno“ vodio Komisiju po uputstvima gradonačelnika, pa je valjda nagrađen i ovogodišnjim imenovanjem. Drugi član komisije, koji je legalno izabran na predlog Anem-a, Goran Vlatković iz Vranja, ujedno je bio i jedini neutralni i objektivni član. Ali je zato sporan Aleksandar Davinić, dopisnik „Kurira“, za koga se i danas, desetak dana po objavljivanju Rešenja o raspodeli sredstava, ne zna ko ga je i kada predložio. Iako je uporno izjavljivao da je predložen od strane UNS-a, na naš zahtev dobili smo pismeni odgovor da je njihov predlog bio Milorad Doderović, novinar iz Niša, a ne Davinić. Načelnica Uprave za društvene delatnosti, se i posle nedelju dana od našeg pisanog zahteva, ne izjašnjava čiji je predlog bio Aca Davinić. Iako je bilo još nekoliko predloga od UNS-a i RAB-a i drugih novinarskih i medijskih udruženja, izabran je on, po svemu sudeći suprotno Zakonu i Pravilniku. A po Pravilniku „većina članova komisije imenuje se na predlog novinarskih i medijskih udruženja“ (član 21).
  1. Sa ovakvom Komisijom u kojoj je imao većinu, gradonačelnik Cvetanović je mogao da deli 20 miliona dinara, ne svojih, već leskovačkih poreskih obveznika, kako je znao i umeo. Iz kolegijalnih razloga nećemo komentarisati podelu sredstava leskovačkim medijima, iako i tu ima puno nepravilnosti i subjektivnosti, na koje je ukazivao i neutralni član Komisije, Vlatković iz Vranja, koji se u 5 slučajeva ogradio od odluka druge dvojice članova komisije, koji su se po njemu „ponašali kao braća blizanci“.

Ali, svakako ćemo komentarisati odluku Komisije da Radiju „016“ za projekat ne da ni dinara, uz lažno pismeno obrazloženje većinskog dela komisije, jer sami su nam saopštili „da im je gradonačelnik naredio da Radio „016“ ne sme dobiti ni dinara“. Jedino je Goran Vlatković iz Vranja pohvalio Radio „016“ i predložio da naš projekat treba finansirati sa 700.000,00 dinara, i „da je on jedan od dva najbolja“.

Inače, projekat Radija „016“ „Hoću da znam“, ima za cilj da podigne nivo informisanosti građana Leskovca i Jablaničkog okruga, o lokalnim kulturnim vrednostima. Predviđeno je emitovanje 30 polučasovnih emisija u čijoj bi se realizaciji uključili poslenici svih kulturnih institucija u gradu.

Projekat smo postavili na web sajt našeg radija (www.radio016.net), tako da ga svi zainteresovani mogu pročitati i dati objektivnu ocenu o njemu. Bilo bi dobro da sve odobrane projekte Uprava za društvene delatnosti postavi na web sajt grada, pa da se vidi „objektivnost“ većinskog dela komisije.

  1. Još jedno pitanje za gradonačelnika: „Zašto je insistirao da mediji iz Niša (TV Belle Amie i TV Kopernikus) dobiju 2.000.000,00 dinara, iako se konkurs odnosi na sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja na teritoriji grada Leskovca u 2016. godini?“ Na taj način su oštećeni leskovački mediji i naravno građani Leskovca, poreski obveznici, koje je gradonačelnik jednostavno ignorisao. Nije nam poznato da je grad Niš ikada materijalno pomogao medije u Leskovcu.
  1. Pozivamo gradonačelnika Gorana Cvetanovića, načelnicu Uprave za društvene delatonosti Suzanu Stanković Ilić i većinski deo Komisije, Srđana Conića i Aleksandra Davinića, da bilo kada i u bilo koje vreme, pred bilo kojim medijem u Leskovcu, našem predstavnikom suprotstave svoje argumente, pa neka građani Leskovca sami procene, da li je bilo zloupotrebe i nezakonitih radnji u realizaciji ovogodišnjeg Konkursa.

Mislimo da je gradonačelnik dužan da objasni svoje mešetarenje vezano za Konkurs, jer je svojim činjenjem radio protiv Ministarstva kulture i informisanja i protiv Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Republike Srbije, zatim protiv Zakona i Pravilnika, protiv građana Leskovca, poreskih obveznika čije je pare neodgovorno delio, na kraju i protiv svoje stranke SNS-a, jer je Radio „016“ jedina radio stanica u Jablaničkom okrugu na kojoj se emituju predizborni reklamni spotovi njegove stranke, iako po njemu, mi to svakako ne zaslužujemo. Naravno da smo to emitovanje i naplatili.

Ovo nije prvi put da gradonačelnik Goran Cvetanović odlučuje o svemu. Ovih dana slušamo mnoge komentare i u vezi realizacije konkursa za projekte u oblasti kulture i socijalne zaštite grada Leskovca.

Zbog svega ovoga, na kraju obaveštavamo javnost Leskovca, da ćemo o ovim nezakonitostima vezanih za ovaj Konkurs obavestiti Ministarstvo kulture i informisanja i Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu Republike Srbije, Udruženje novinara Srbije, a pokrenućemo i spor pred Upravnim sudom.

U Leskovcu,

Za Radio „016“

15.04.2016.

Jugoslav Tomić, direktor

 

Leskovac: Petrovac postaje centar seoskog turizma

април 25, 2016 у 8:46 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , ,

petrovac selo 2

ЛЕСКОВАЦ, ПЕТРОВАЦ – Село Петровац у наредном периоду требало би да постане центар сеоског туризма територије Лесковца, с обзиром на то да се овде приводе крају радови на изградњи етно куће која ће служити као туристички инфо центар.

У туристичком инфо центру одржаваће се едукацијe којe ће приближити рурални туризам становницима Петровца.

За изградњу овог објекта локална самоуправа издвојила је око 2,5 милиона динара. Радове је извела ДОМТЕРА фирма која се специјализовала за изградњу монтажних објеката.

Град Лесковац и Агенција за локални економски развој реализовали су пројекат Јачање сеоског туризма и значајно побољшали понуду руралног туризма. Пројекат је финансијски подржало Министарство трговине, туризма и телекомуникација Републике Србије  са 5 милиона динара, као и град Лесковац. Једна од компоненти пројекта је било уређење купалишта у кањону реке Вучјанке – објављено је на званичном градском сајту.

Miroslav Marković, leskovački velemajstor, prvak Srbije!

април 25, 2016 у 6:37 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар

Markovic Miroslav sah 1

LESKOVAC – Danilo Kocić, novinar – Miroslav Marković, leskovački velemajstor, pobednik je prvenstva Srbije u šahu osvojivši sedam poena ispred čuvenog velemajstora Damjanovića (6), Milanovića, Bogosavljevića i Savića (pet poena).

Miroslav Marković (42), kako piše Politika, sigurno je jedan od najvećih nerealizovanih talenata srpskog šaha. Nekadašnji kadetski prvak svet, reprezentativac sa osamnaest godina, pobednik nezaboravnog šampionata Jugoslavije 1998. godie i vodeći na našoj rejting-listi u period od 2000. do 2003. godine, rano se odlučio za sigurniju profesiju u maloj privredi.

Jedan od najvećih leskovačkih sportista svih vremena, velemajstor Miroslav Marković, trenutno je 46. na domaćoj rejting list.

-Nisam se posebno pripremao za šampionat. Samo sam imao kompjuter sa sobom, ali ova titula mi je još draža od one iz 1998. godine, najviše zbog povratka u reprezentaciju, izjavio je za Politiku Miroslv Marković, šahovski velemajstor o kome je – dok je bio na početku sjajne šahovske karijere – objavio opširnu reportažu u Politici autor ovoga priloga.

Napomena: Opširnije o Miroslavu Markoviću, leskovačkom šahovskom geniju, pročitati intervju koji je čuvenom uredniku šahovske rubrike Marjanu Kovačeviću dao Politici (25. april, str. 28).

Следећа страна »

Блог на WordPress.com.
Entries и коментари feeds.