ODBOR ZA LJUDSKA PRAVA: JUGMEDIA U BORBI ZA BEBE

Nesic novo

LESKOVAC – Ko dobija najviše sredstva iz budžeta lokalnih samouprava. Jugmedia i Milica Ivanović se žesti što Odbor za ljudska prava dobija sredstva iz gradskog budžeta za 2016. godinu. Kaže svi koji su konkurisali su dobili sredstva, ali njoj smeta „samo Odbor i niko drugi.“

Pa da pojasnimo. Za svoje postojanje od 20 godina Odbor je dobio samo dva puta sredstva iz budžeta i kako ulazimo u treću deceniju rada predloženi smo i treću put. Na deset godina rada po jednom.Mnogo! Koliko Jugmedia  Milica Ivanović dobija sredstva!

Iz tog istog budžeta je dobila nekoliko miliona za održavanje gradskog sajta. Kako njen opskurni sajt Jugmedia piše najmanje o Leskovcu, iako je u 2015. dobila sredstva u iznosu od 720 000 dinara, a piše projekte i dobija sredstva od opstina i gradova Lebane, Medvedja, Blace, Prokuplje, Niš, Pirot,Vlasotince, Bojnik i ko zna kojih neznanih lokalnih samouprava. Ali to je njoj malo. Konkurise i kao NVO za sredstva i to za: Edukaciju i razvoj i primena stečenih znanja zarad poboljšanja kvaliteta života gradjana.Tako je, naprimer, od opštine Vlasotince Jugmedia dobila sredstva za projekat koji se zove: Zajedno u borbi za bebe čitavih 350 000 dinara. Od opštine Pirot za projekat Rodno-pravni-info balans 140 000 dinara. Od grada Vranja za projekat: Imam pravo da znam 276000 dinara.

Njen ukupni saldo godišnje je nekoliko miliona.To je mnogo više novca nego sto je dato za Udruženja slepih,Udruženja gluvih.Veterane rata ,Udružnje hendikepiranih o  500% više nego davanja za azila za pse. Ali za apetit Milice Ivanović to je sve malo. Hoće više, hoće sve. Samo napred, svi drugi su loši, a ti si najbolja.

Zakoniti zastupnik Odbora za ljudska prava,

Dobrosav Nešić

Advertisements

Monodrama „Tugo boške“ Ljubiše Dinčića u interpretaciji Milice Nikolić pred beogradskom publikom

dincic drama Tugo boske

LESKOVAC – Monodrama Ljubiše Dinčića, poznatog leskovačkog novinara i pisca, „Tugo boške“, koju su gledaoci videli u Leskovcu i drugim mestima na jugu Srbije, biće izvedena u Beogradu u interpretaciji Milice Nikolić.

Raspored:

5. maj – Centar za kulturu Rakovica
6. maj – Akademija 28

Izložba u LKC: „Amerika – mladi srpski slikari Americi“

Leskovacki kulturni centar mart 2016

LESKOVAC – Leskovački kulturni centar i Narodni muzej u Leskovcu, pod pokroviteljstvom grada Leskovca, organizuju izložbu „Amerika – mladi srpski slikari Americi“, koja je nastala po konceptu Miloša Mandića, osnivača likovne kolonije „Kolut Mandić“, u saradnji sa Ambasadom Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu. Postavka obuhvata 32 ulja na platnu i dve skulpture, čiji su autori mladi srpski slikari, studenti, doktoranti i asistenti svih likovnih akademija u Srbiji. Preporučili su ih univerzitetski profesori, likovni kritičari i galeristi. Izložba je do sada priređena u Sremskoj Mitrovici, Bečeju, Apatinu i Knjaževcu, a posle Leskovca nastavlja put po Srbiji i završava u Beogradu, gde će je otvoriti američki ambasador Kajl Skot.

Svečano otvaranje izložbe je u utorak, 29. marta u 19 časova u Galeriji Narodnog muzeja u Leskovcu. Izložbu će otvoriti Patriša Rejni, ataše Američke ambasade u Beogradu i Goran Cvetanović, gradonačelnik Leskovca. Postavka će biti pred leskovačkom likovnom publikom petnaest dana.

Brestovac: Renovirana Narodna biblioteka „Radoje Domanović“

ЗАВРШЕНА РЕКОНСТРУКЦИЈА БИБЛИОТЕКЕ У БРЕСТОВЦУ

БРЕСТОВАЦ – У Брестовцу је завршена реконструкција огранка Народне библиотеке „Радоје Домановић“ који ће радити од 9:30 до 17:00 часова. „Ми смо успели да 4 000 књига које овде видите и још 2 000, колико ће ускоро још бити у овој библиотеци, сачувамо, да направимо један мали племенити простор где ће грађани брестовачког краја моћи да позајмљују књиге, да читају, да се усавршавају. Ми ћемо наставити да улажемо у брестовачки крај и рачунамо да ћемо за десетак дана поново бити овде да званично отворимо Услужни центар“, рекао је градоначелник Лесковца Горан Цветановић који је посетио Брестовац.

Улагање вредно 250 000 динара уз велики уложени напор запослених у Народној библиотеци „Радоје Домановић“ омогућило је мештанима Брестовца и околине да после више година поново добију своју библиотеку.

– После реновирања библиотеке у Лесковцу, реновирали смо и огранак у Брестовцу који је годинама био затворен. Брестовчанима смо омогућили да имају своју библиотеку, да имају позајмно одељење, дечије одељење, завичајне ауторе, одељење периодике и малу читаоницу где ће моћи да читају дневну штампу, са жељом да нам ова библиотека увек буде пуна – каже Гордана Ђордјевић директор Народне библиотеке Радоје Домановић.

Leskovački pisci: Andrijana Mitrović – „Pukotine“

Mitrovic Andrijana Poezija016

ЛЕСКОВАЦ – Лесковачка песникиња Андријана Митровић, која је дипломирала на Технолошком факултету, објавила је на свом ФБ нову, прелепу песму „Пукотине“.

Опширније видето о в д е: 

Андријана Митровић, песникиња

Андријана Митровић

ПУКОТИНЕ

У време успињања

Неких полу људи,

У полу свету

Који постаје

Подземље,

Чистилиште,

Најчистији чисте своје грехе.

 

Проклета што чувам

Сан већи од срца,

Мисао већу од лобање

И усхићење веће од очију,

Одслужујем своју казну

Да се расипам у нигде.

 

Снаго моја!

Под земљом заробљена,

Плодна јабуко!

Како ће се твоја нежна клица,

Пробити кроз црницу,

Гњецаву и црвљиву,

И над њом камен распукнути,

Да зрачна и трептава постојиш?

 

Жилави су корени твоји,

Напојени соком дивљих жеља,

А живот један тесан

За бесмртне снове.

Зато осећам да нешто мора пући:

Тај каме нада мном,

Или моје груди!

 

Андријана Митровић рођена је 1980. године у Лесковцу. Дипломирала на  Технолошком факултету у Лесковцу. Поезију пише још од раних школских дана. Чланица је неформалне групе „Поезија 016“. Пише мисаону и љубавну поезију и мудре изреке и чест је учесник песничких скупова. Освојила је бројне награде: друго место по оцени публике на песничком маратону у Нишу, а на песничким сусретима у организацији Књижевног клуба „Душан Матић“ у Ћуприји припала јој је награда за најбољу песму и награда „Марама Злате Живадиновић“.

 

 

Leskovački pisci: Profesor Miodrag Stojković

stojkovic miodrag vukotic medija

ЛЕСКОВАЦ – Угледни професор Миодраг Стојковић недавно је објавио роман -првенац „Црничани“, који је привукао пажњу јавности. Стојковић је, иначе, познат као професор универзитета, почасни грађанин родног Лесковца где је отворио Специјалну болницу за вештачку оплодњу.

I

Професор Миодраг Стојковић рођен је 1964. године у Лесковцу где је завршио основну и средњу медицинску школу. Студије ветеринарске медицине у Београду завршио је 1990. године, а 1991. одлази у Немачку, где је прве две године био медицински техничар. Убрзо у Минхену почиње да ради на нострификацији дипломе и докторским студијама.

Докторира из области биотехнологије 1996, а 2002. године постаје и приватни доцент на Ludvig-Maksimilijan универзитету у Минхену. У међувремену ради као ембриолог, са посебним интересовањем за репрограмирање, епигенетику и рану ембриологију.

У Великој Британији се, 2002. године, придружује Институту за Хуману генетику и Медицинском факултету Универзитета у Њукаслу, где постаје професор ембриологије и биологије матичних ћелија.

Проф. Стојковић је пионир у многим научним дисциплинама, укључујући изолацију, раст и диференцирање матичних ћелија. Између осталог, 2003. године, у Великој Британији успева да изолује прву потпуно окарактерисану линију људских ембрионалних матичних ћелија, први у свету добија дозволу да се бави клонирањем ембриона, а по први пут успева да клонира људске ембрионе.

У Истраживачки центар Princ Filip у Валенсији одлази 2006. године. Тамо обавља дужност заменика главног директора и води научну групу која се бави ћелијским репрограмирањем. Ту остаје све до повратка у Србију, где постаје професор хумане генетике на Медицинском факултету Универзитета у Крагујевцу, а 2008. године оснива Spebo Medical, специјалну болницу за лечење стерилитете. Кроз њу је је, у међувремену, прошло више од 600 беба из програма вантелесне оплодње.

Гостујући професор на Медицинском факултету у Приштини, са седиштем у Косовској Митровици, на VMA у Београду, а аутор је или ко-аутор више од 140 научних публикација. Служи или је служио као председник Управног одбора Института за молекуларну генетику и генетски инжењеринг у Београду, научни саветник је у многим биотехнолошким фирмама и академски евалуатор у више од 30 регуларних-пројектних тела и угледних научних часописа. До 2012. године био је главни уредник најстаријег научног часописа из области матичних ћелија (STEM CELLS) са локацијом у Северној Каролини, у Америци, а од 2012. године је члан Европске академије наука (European Academy of Science). Од 2012 – 2014. године био је посланик у Народној скупштини, где је обављао дужност председника Одбора за образовање, науку и спорт.

Почасни је грађанин града Лесковца, добитник Сретењског ордена и признања Витез позива. Говори немачки и енглески језик. Срећно ожењен Петром.

Као потомак избеглица, колониста и људи у сталној потрази за бољим животом, живи и ради на релацији Лесковац – Крагујевац – свет, у стaлној потрази за просторним и временским одговорима, као и кроз ову књигу. Ко хоће да за где иде – најпре мора да сазна одакле долази.[1]

Године 2016. код издавачке куће „Вукотић медиа“ професор Стојковић објавио је роман – првенац „Црничани“.

II

stojkovic Miodrag knjiga 2

Др Миодраг Стојковић, познати генетичар, у издању “Вукотић медиа” објавио први роман под насловом “Црничани”. Светски познати генетичар проф. др Миодраг Стојковић написао је – роман. Садржај није, као што би многи очекивали, оно чиме се он годинама успешно бави – вештачка оплодња и рађање деце. Није ни клонирање, за шта је он први на свету добио “дозволу”.

Ово је узбудљива, драматична, фасцинантна и непозната прича о колонизацији Срба из јужне Србије на југ Македоније, почетком прошлог века, у чијем вртлогу се нашла и Стојковићева породица. Зато је ово једна врста аутобиографског романа, са историјском подлогом, врло вешто исплетена. Описан је цео један век рађања, умирања, љубави, ратовања, трговине…

Доктор Стојковић је мајсторски испреплео љубавне и породичне приче главних јунака, аутентичних личности, замке и марифетлуке у којима су се они нашли, садећи и продајући биљку дувана, од које су искључиво живели. Аутор је успео да истражи и опише односе који су владали тридесетих година између Краљевине Југославије и Хитлерове Немачке, приказујући довитљивост јеврејских трговаца, корумпираност државних чиновника на обе стране, спремних на најсвирепије подвале и преваре сељака из Беличана (спаљених, па преименованих у Црничани) и шпијунскокриминалне операције. Зато роман у појединим деловима одише елементима најузбудљивијих трилера.

Врло верно је дочаран живот српског сељака и његово сналажење у тешким временима, богатство вратоломних судбина, навика, долазака, одлазака… Све је то искрено и топло, пуно колорита и душе, звука и мелодије. Права симфонија животу.

Ова књига је вишеслојна, зрела, мудра, аутентична прича, иако је прво “књижевно дете” нашег славног научника.

Држећи се девизе: “Ко хоће да зна где иде, најпре мора да сазна одакле долази”, доктор Стојковић сигурно хода и ка – слави писца.

 

[1] Напомена: Видети сајт Вукотић медиа.

Vučje: Kada je podignuta hidrocentrala na Vučjanki?

vucje hidrocentrala 1

ЛЕСКОВАЦ – Предузимљиви Лесковчани основали су 1901. године Лесковачко електрично друштво А.Д. Те године откупљене су две воденице и почело се са изградњом хидроелектране на реци Вучјанки a, 24. децембра 1903. године (Дан ослобођења Лесковца од Турака) пуштена је у рад друга по реду хидроелектарана у Србији, две године након прве код Ужица на реци Ђетињи и четири године након оне на Нијагари – наводи Небојша Димитријевић у својој монографији „Лесковац 101“.

Хидроелектрана је почела производњу са два хидроагрегата немачког произвођача „Сименс–Халске― а 1931. године хидрoлектрана је проширена због набавке трећег хидроагрегата шведског произвођача „АСЕА―. Канал дужине 950 метара који је делимично укопан у стену доводи воду до водне коморе изнад централе где се вода акумулира и путем цеви преноси под веома оштрим углом до турбина које дају електричну енергију.

Зачетник идеје о изградњи хидроелектране и главни оснивач Електричног друштва А.Д. био је Ђорђе Станојевић, лични пријатељ Николе Тесле и пионир електрификације Србије. Поред њега у оснивању овог друштва учествовали су и Лесковчани, Глигорије Јовановић (председник Лесковачке општине), Лазар Јосимовић (председник Лесковачког првостепеног суда), Сотир Аранђеловић (адвокат) и Коста Мазнић (трговац). Градитељ канала и хидроцентрале био је Јосиф Гранжан. Хидроелектрана непрекидно производи струју истим агрегатима од 1903. године и због тога је 2005. године IEEE (Institute of Electrical and Electronic Engineers) уврстио ХЕ „Вучје― у листу објеката, проналазака и достигнућа од општег значаја за развој и историју електротехнике у свету.