Centar za promociju nauke: Leskovac dobija Naučni klub

nauka naucni klub goran cvetanovic

ЛЕСКОВАЦ – Лесковац је један од дванаест градова у којем ће ове године Центар за промоцију науке отворити Научни клуб, рекао је директор центра Немања Ђорђевић приликом састанка са градоначелником Лесковца Гораном Цветановићем. Циљ Научног клуба, према речима Ђорђевића, је промоција и децентрализација науке.

Овај клуб биће смештен у Центру за стручно усавршавање у образовању, који је, како су оценили учесници састанка, већ препознат као место на којем се организују важни ваннаставни образовни садржаји.

Градоначелник Лесковца је подржао иницијативу отварања Научног клуба у Лесковцу, истакавши да је она више него добродошла. Он је подсетио да је локална самоуправа у последње три године издвојила 24 милиона динара за укупно 613 ученика и студената који су освојили неку од награда на престижним такмичењима или остварили просек преко 9 на студијама. Центар за промоцију науке је државна институција надлежна за промоцију и популаризацију науке.Основан је током пролећа 2010. године – објављено је на званичном сајту града Лесковца.

Advertisements

Jovan Pejčić: „Zrno, rasad, žetva“, promocija u LKC

Pejcic Jovan 1 mala

LESKOVAC – U Leskovačkom kulturnom centru 3. marta (u 19 sati) biće promovisana nova knjiga mr Jovana Pejčića „Zrno, rasad, žetva“ – Srpska književna istoriografija, Srpska književna kritika.

Pored autora, o knjizi će govoriti Dragana Todoreskov, viši stručni saradnik Matice srpske, mr Biljana Mičić, profesorica u Leskovačkoj gimnaziji i Dragan Radović, urednik u LKC.

Jovan Pejčić (rođen 1951, Bošnjace kod Leskovca, Srbija) je srpski kritičar, istoričar književnosti, esejist i antologičar. Predaje Srpsku književnost dvadesetog veka na Filozofskom fakultetu u Nišu. Živi u Beogradu.

DELA

Tajna i krst. Pojmovi / poimanja 1. Ogledi (Beograd 1994)

Oblik i reč kritike. Ogledi i kritike (Beograd 1994)

Zasnovi Gligorija Vozarovića. Monografija (Beograd 1995, drugo izdanje 2009)

Kultura i pamćenje. Beograd u istoriji i literaturi (Beograd 1998)

Prostori književnog duha. Studije (Niš 1998)

Znamenja i znaci. Pojmovi / poimanja 2. Ogledi (Beograd 2000)

Profil i dlan. Pojmovi / poimanja 3. Ogledi (Beograd 2003, drugo izdanje 2010)

Književni svet — kritička svest. Oblik i reč kritike 2 (Niš 2004)

Milan Rakić na Kosovu — zavet, pesma, čin. Monografija (Beograd 2006)

Osnov, okviri, prag. Oblik i reč kritike 3 (Požarevac 2008) Osnov, okviri, prag

Istina i oblik žive reči. Književni razgovori Branimira Ćosića, (Beograd 2010)

Milan Rakić na Kosovu — zavet, pesma, čin. Monografija (Beograd 2006)

Osnov, okviri, prag. Oblik i reč kritike 3 (Požarevac 2008) Osnov, okviri, prag

Istina i oblik žive reči. Književni razgovori Branimira Ćosića, (Beograd 2010)

Ti, međutim. Književni Beograd (Beograd 2010)

Počeci i vrhovi. Srpska književnost i njena istoriografija (Beograd 2010)

Poetika književnog razgovora (Beograd 2012)

ANTOLOGIJE

Vreme i Večnost. Sabornik srpskih molitava (Bajina Bašta 2000, Beograd / Srbinje / Valjevo 2 i 2002, Novi Sad 2003)

Prionu duša moja. Molitve Svetoga Save / Molitve Svetome Savi XIII—XX veka, sabornik (Beograd 2002, Novi Sad 2003)

Najlepše molitve srpskoga jezika (Beograd 2002, Podgorica 2003)

Čudo reči. Antologija srpskog pohvalnog besedništva (Novi Sad 2003)

Niški dramski pisci (Niš 2004)

Antologija srpskih molitava / XIII—XX vek/ (Beograd 2005)

Antologija srpskih pohvala / XIII—XX vek/ (Beograd 2006)

PRIREĐIVAČKO-KRITIČKI RAD

Zoran Milić: Kroćenje zmija, izabrane pesme (Beograd 1986); Knjiga o Svetom Savi, hrestomatija (Beograd 1996, zajedno sa S. Nešićem i N. Ćosićem); Jovan Skerlić: Istorija nove srpske književnosti (Beograd 1997); Justin Popović: Zenica tragizma (Niš 1998); Isidora Sekulić:Izravnanja (Beograd 1999); Milan Rakić: Nad zaspalim Srpstvom (Beograd 2000); Jovan Skerlić: Pisci i knjige, I–III (Beograd 2000); Jovan Skerlić: Srpske teme (Beograd 2000, zajedno sa M. Vitezovićem); Devetstodvanaesta, zbornik (Beograd 2000); Srba Ignjatović: Varvari na Pontu, izabrane i nove pesme (Beograd 2000); Bogdan Popović: Načelo interpunkcije (Pančevo 2001); Milan Rakić: Sabrane pesme(Beograd 2001); Branimir Ćosić: Deset pisaca – deset razgovora (Bor 2002, Beograd 2010, 2012); Milan Rakić, Pesme (Beograd 2003); Rade Drainac: Pesnik i buntovnik (Niš 2005); Nikolaj Timčenko: Književnost i dogma: godina 1952. u srpskoj književnosti (Beograd / Leskovac 2006), Ljubiša Mitrović: Ponoćni tkač (Niš 2009); Nikolaj Timčenko: Melanholija i hermeneutika: mislilac i pisac Nikola Milošević(Leskovac / Beograd 2009); Isidora Sekulić: Izravnanja (prošireno izdanje, Beograd 2010); Svetovi i snovi, duša i duh pevanja: nad poezijom Zorana Milića, odabrani kritički radovi (Beograd 2010).

KNJIŽEVNE NAGRADE

Pejčić je dobitnik Nagrade „Mladost“ (1970), Brankove nagrade Matice srpske (1977), Nagrade „Geca Kon“ (1997, za knjigu Zasnovi Gligorija Vozarovića), Nagrade Drvo života beogradskih Zavetina (2007, za knjigu Milan Rakić na Kosovu – zavet, pesma, čin), Nagrade „Jovan Skerlić“ (2011, za knjigu Počeci i vrhovi. Srpska književnost i njena istoriografija).

Leskovac 101: Kada se prvi put pominje naselje Leskovac

Leskovac centar jesen

ЛЕСКОВАЦ – Први сигуран помен Лесковца као насељеног места долази из средине XIV века када цар Душан Силни током своје посете манастиру Хиландар крајем 1347. и почетком 1348. године издаје повељу у којој дарује село Лесковац овом манастиру. После смрти цара Уроша, сина Душановог, 1371. године територија Дубочице и село Лесковац припали су држави кнеза Лазара Хребељановића. После Битке на Косову и погибије Лазара Хребељановића његова жена, кнегиња Милица, издала је повељу у којој светогорском манастиру Светог Пантелејмона дарује поседе у Лесковцу који сада постаје слободан град. Сигурно је да историја Лесковца као насеља сеже дубље у прошлост пре средине XIV века, али осим оспораване повеље краља Милутина из 1308. године у којој се помиње Лесковац, за сада нема чврстих доказа.

Panorama Leskovca, 1,

Династија Немањића владала је Србијом од 1166. године до 1371. године и то је било доба великог успона српске државе и цркве. Родоначелник династије био је Стефан Немања, а након њега Србијом је владало још десет владара из лозе Немањића. Током владавине Немањиног сина Стефана Првовенчаног, Србија је подигнута у ранг краљевине 1217. године. Током његове владавине и српска црква добија самосталност 1219. године на челу са првим српским архиеписком Савом (касније Свети Сава) сином Стефана Немања чије је световно име било Растко. Године 1346. Стефан Душан у Скопљу проглашава Српско царство које је након његове смрти било кратког века, његов син Урош био је последњи владар из династије Немањића. После распада Српског царства данашња територија Србије највећим делом припала је породици Хребељановић (1371—1427), Лазару и његовом сину Стефану, кога је наследио сестрић Ђурађ Бранковић (1427—1456), последњи српски средњевековни владар. Бели двоглави орао на црвеном пољу, породични грб Немањића преузет из Романског царства, и данас се налази на грбу Републике Србије – наводи се у публикацији Небојше Димитријевића „Лесковац 101“, која је недавно промовисана.

На слици:

Лесковац (фото: Д. Коцић)

Aler: Javna rasprava o Akcionom planu za mlade do 2020. godine

aler novo

LESKOVAC – Javna rasprava o Nacrtu lokalnog akcionog plana za mlade 2016 -2020. godine, trajaće do 3. marta 2016. godine. Predloge i sugestije na predlog nacrta, gradjanke i gradjani Leskovca mogu poslati do 3. marta 2016. godine, elektronskom poštom na adresu kancelarijazamlade@gradleskovac.org ili lično, u prostorije Kancelarije za mlade, Trg revolucije 45/I.

Nacrt lokalnog akcionog plana za mlade možete preuzeti OVDE.

Nakon isteka javne rasprave, a pre pokretanja dalje procedure i usvajanja LAP-a u Skupštini grada Leskovca, biće organizovana završna prezentacija dokumenta, o čemu će javnost biti blagovremeno obaveštena.

Leskovac: Voće procvetalo u februaru

Procvetalo voce

LESKOVAC – Zahvaljujući toplom i sunčanom vremenu koje poslednjih dana vlada na jugu Srbije leskovačke bašte i ulice dobile su nov izgled. Drveće (voće) je čak mesec dana poranilo sa cvetanjem pupoljaka, a kako kaže stručnjak za voćarstvo, za sve je „krivo“ lepo vreme – prenosi portal Budite u toku.

Nebojša Dimitrijević: Istorija brda Hisar

Hisar, zid, dva

ЛЕСКОВАЦ – Небојша Димитријевић, аутор монографије „Лесковац 101“, која је недавно промовисана, одговара на питање о чувеном брду Хисар. Брдо Хисар налази се на југозападној периферији Лесковца и представља доминатно узвишење (341 метар надморске висине) у овом делу Лесковачке котлине. Због свог доминатног положаја са којег се могао контролисати већи део Лесковачке котлине као и комуникациони правац који је пратио долине рекa Ветернице и Јабланице, Хисар је још од појаве првих људских заједница представљао примамљиво место за изградњу насеља.

Hisar, 2

На брду Хисар пронађени су остаци архитектуре и материјалне културе из периода млађег каменог доба, бронзаног доба, гвозденог доба, античког доба, римског доба, византијског доба, средњeг века, турске окупације и модерног доба. Све и свему Хисар у себи крије скоро 8.000 година историје Лесковца, од самог почетка досељавања људи у овај крај па све до данашњих дана. Налази руде гвожђа, млинова за њено ситњење, пећи, дуваљки, јаме у којима се производио ћумур, огромне количине згуре и неколико гвоздених предмета датованих унутар хронолошке границе од 1350. до 1100. године пре нове ере указују на постојање вероватно најстаријег центра црне металургије у Европи, и то на удаљености од једног километра од центра данашњег града. У будућности се на простору Хисарског платоа планира изградња археолошког парка са научним и културним садржајем који ће представити дугу и богату историју Лесковца.

Hisar, istrazivanja

ТУРОВИЋЕВА ИГЛА

Најпознатији налаз са брда Хисар је чувена „Туровићева игла“, предмет чија је датована старост 3300 година, а који је добио назив по свом проналазачу, археологу аматеру из Лесковца, Шћепану Туровићу. Игла дужина 64,5 сантиметара пронађена је током ископавања 2002. године. Aнализe обављенe у Нуклеарном институту Винчa и лабораторији железаре ,,Сартид― показале су да је игла начињена од чистог гвожђа, тј. без икаквих примеса других метала. У игли нису регистровани ни трагови никла који прате метеорско гвожђе. Како би се отклонила сумња око порекла игле, она је тестирана у односу на амерички еталон гвожђа, који се показао мање чистим од „Туровићеве игле‖ што је довело у питање шта је чему еталон. Истраживањем овог предмета бави се археолог Милорад Стојић, а по последњим незваничним информацијама, она се налази у сефу Археолошког института у Београду или у Народној банци Србије.

На слици:

  1. Брдо Хисар (фото: Д. Коцић)
  2. Радови на Хисару: Шћепарн Туровић (фото: Д. Коцић)

 

Leskovac: Građani nezadovoljni jer su siromašni i bez posla!

cvetanovic gradonacelnik gradjani 1

LESKOVAC – Po drugi put u poslednjih mesec dana gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović  primao je gradjane. Najveći problemi, što je pokazao i prvi susret sa građanima od pre oko mesec dana, odnose se na nedostatak posla i neuređenu komunalnu infrastrukturu, rekao je Cvetanovic  na press  konferenciji.

„Kontakt sa sugrađanima za našu lokalnu samoupravu veoma je važan, jer na taj način možemo da čujemo koji su njihovi zahtevi i problemi“, rekao je Cvetanović.

Upravo zato su, kaže, predstavnici vlasti „stalno među ljudima, kako bismo ih saslušali, posavetovali ih i pomogli im“.

„ Razgovor sa građanima,  koji smo organizovali i prošlog meseca,  pokazao je da su najveći problemi nezaposlenost i komunalna infrastruktura. Neke od tih problema uspeli smo da rešimo u kratkom roku, za neke je potrebno malo više vremena, ali važno je da smo angažovali predstavnike svih relevantnih institucija i ustanova za njihovo prevazilaženje“, rekao je  Cvetanović.

„Imali smo slučaj našeg sugrađana, dodao je Cvetanović, koji ima problem vezan za sudstvo i odluke suda, i to je odgovor zašto su tu predstavnici institucija koje su potpuno nezavisne, predstavnici suda, SUP-a, Nacionalne službe za zapošljavanje i drugih državnih institucija koje su od vitalnog značaja za rešavanje naših problema. Veliki broj sugrađana ima problem sa plaćanjem dugova, pre svega prema EPS-u, i ovde, zajedno sa rukovodstvom Elektrodistribucije Leskovac, pokušavamo da građanima izađemo u susret kako bi svoje obaveze mogli da plaćaju u veliki broj rata, prema njihovom mogućnostima.

Iako je od 2012. do 2015, rekao je Cvetanović, broj nezaposlenih  smanjen za više od 3.000, to je i dalje ključni problem sa kojim građani dolaze. Zbog toga je, kaže, obaveza lokalne samourpave da,  pored postojećih preduzme i dodatne aktivnosti, u cilju stvaranja uslova za otvaranje novih radnih mesta“.

U toku narednog meseca očekuje se da Vlada Srbije Leskovcu odobri još 100 miliona dinara za početak izgradnje fabrike „Džinsi“, to je lično obećanje premijera, tako da se u martu očekuje početak izgradnje dve velike fabrike, Džinsi i Jura, čime će biti otvoreno najmanje 1.000 novih radnih mesta, rekao je Cvetanović.

Cvetanović je naglasio da je „uglavnom“ zadovoljan funkcionisanjem lokalne samouprave jer najveći broj problema sami direktori u komunikaciji sa građanima rešavaju.

Na pitanje JUGpressa  kakve odgovore dobijaju sredovečni i stariji ljudi koji su ostali bez posla, a imaju još dosta do penzije, i za koje u fabrikama čije je otvaranje najavljeno sigurno neće biti mesta, Cvetanović je dogovorio: „Najveći broj ljudi koji su u tim godinama, koji su izgubili posao zbog najgore moguće privatizacije koja je u vreme Demokratske stranke sprovedena, gde je 20.000 naših sugrađana ostalo bez posla, na našu veliku sreću uglavnom traži posao za svoju decu, snaje ili zetove. Mnogi od njih su radili 10, 20, 30 godina, to je populacija koja je najviše pogođena, stariji su od 50 godina, i u privatnim firmama je teško da dođu do posla. Pokušavamo raznim subvencijama da pomognemo mnogim. Ukoliko neko ima traktor koji košta 15.000 evra, i da država daje subvencije 8.000 evra za svaki traktor, i to su bespovratna sredstva, dok privatnik treba da uloži 7.000 evra, to je velika pomoć. To znači da država pokušava da raznim subvencijama pomogne ljudima, počev od poljoprivrede. Mnogi imaju velika imanja, ali ili ne žele da ih obrađuju, ili su došli sa sela u grad pa im je sada teško da se vrate. Moramo da shvatimo da ljudi aktivno moraju da se uključe u rešavanje ti svojih problema, i da iskoriste svaku alternativu“, rekao je Cvetanović.

U poslednje tri godine od Vlade Srbije Leskovac je dobio preko 400 miliona dinara vanrednih sredstava, što je ogromna pomoć nerazvijenom jugu, naglasio je Cvetanović.

Na naše pitanje koliko je zahteva građana iz razgovora koji je organizovan prošlog meseca (a primljeno je 52 građana) do sada rešeno, Cvetanović je odgovorio da je najveći deo problema rešen, osim onih zahteva koji su bili potpuno nerealni.

„Neki ljudi se vraćaju. Gospodin koji je bio jednom prilikom ima petoro dece, tražio je posao za sebe, a ja sam rekao – daj da probamo da zaposlimo neko dete. Sada je isto on došao i traži da zaposlimo i zeta. Ja jasno i glasno kažem, i pored toga što smo u predizbornom periodu, da je 40 radnika prekobrojno, tako da ne možemo da očekujemo da se na ta radna mesta zapoljavaju neki drugi ljudi.

Građani se često žale i na infrastukrurne probleme, vezane za asfaltiranje ulica i slično.

„Što se tiče asfaltiranja ulica, mislim da smo mnogo uradili, zato što za razliku od ranijeg perioda sada sve radimo sa dozvolama, ništa ne radimo bez papira. Za razliku od ranijeg perioda kada je na svemu akgažovano samo nekoliko firmi, sada se angažuje 20 firmi. Svaki put sam javno govorio o vrednosti radova, početku, završetku, ko izvodi radove, uz sve moguće građevinske i urbanističke dozvole koje su potrebne. To uvek potenciramo, jer je ranije građeno bez ikakvih papira. Sada rade oni koji dobiju posao na tenderu, ali se prvi put desilo da su, recimo, u ulici Viljama Pišmana, izvođači morali da se vrate i ponovo asfaltiraju deo koji nije kvalitetno urađen. Prvi put smo imali odbitak firmi „Maki plast“ zbog nekvalitetno izvedenih radova na obilaznici. Servisiramo sve obaveze koje smo nasledili, naše obaveze izmirujemo, i što je najbitnije sve radimo po zakonu. Da li možemo u ovom trenutku sve da rešimo – ne, zato što iz prošlosti imamo sa raznim firmama sudske procese. Dok se sudski proces ne reši, imovinsko, finansijski i tehnički proces, ni ne možemo da radimo. Tražiti da se nešto asfaltira, a da nisu rešeni imovinsko pravni odnosi, nije realno“, rekao je Cvetanović.

On je obećao da će susreti sa građanima  biti nastavljeni  i u narednom periodu.

Član Gradskog veća Dejan Cakić  je u ove tri godine građane primao  svakog utorka i četvrtka. Narodni polanici dostupni su građanima svake subote, rečeno je na konferenciji – prenosi JUGpress.