Predesednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić sutra na jugu Srbije

Aleksandar Vucic 1Autopu

LESKOVAC – Premijer Srbije Aleksandar Vučić sutra dolazi na jug Srbije. Tom prilikom će svečano otvoriti za saobraćaj deonicu auto puta Vladičin Han-Donji Neradovac u dužini od 26,3 kilometra na južnom kraku Koridora 10.
Kako je najavljeno iz Koridora Srbija svečanosti će prisustvovati potpredsednica Vlade i ministarka saobraćaja, infrastructure i gradjevinarstva Zorana Mihajlović, predstavnik Svetske banke – šef kancelarije za Srbiju Toni Verheuheba, direktor Koriodiri Sebija, grčke kompanije ‘’Terna’’ i drugi – prenosi sajt Budite u toku.

Advertisements

Vlase: Izvršena izgradnja sportskog terena u OŠ „Đura Jakšić“

ЛЕСКОВАЦ – У дворишту издвојеног одељења турековачке Основне школе „Ђура Јакшић“ у Власу завршена је изградња спортског терена. Цена изградње овог терена је 2.100.000 динара. Градоначелник Лесковца Горан Цветановић, који је посетио данас Власе, поклонио је ученицима лопте.

Извођач радова је Водоградња Пуковац. Овај терен изграђен је у оквиру програма Агенције за локални економски развој „Подршка развоју спорта за 2015. годину“ за чију реализацију је издвојено 37.500.000 динара.

Oвим средствима планирана је изградња 9 спортских терена, неколико заштитних ограда, трибине у Брестовцу и свлачионице на игралишту у Горњем Крајинцу – објављено је на градском сајту.

Promovisana zbirka „Svetlost zaborava“ leskovačkog pesnika Nebojše Đokića

djokic nebojsa svetlost zaborava obavljena promocija

LESKOVAC – Sinoć je u LKC održana promocija knjige leskovačkog pesnika Nebojše Đokića „Svetlost zaborava“ („Čigoja“, Beograd, 2015). Prof. dr Ratko Božović, urednik edicije, za ovu zbirku pesama kaže da je najbolje ostvarenje u stvaralaštvu ovog plodnog liričara sa južnosrbijanskog Helikona.
Zbirku karakteriše motivska razuđenost, specifičan eliptički pesnički iskaz, minimalizam sveden do afrističke sažetosti, ali uvek u lirizovanom prosedeu.
Njegove sažete lirske refleksije utemeljene su na pitanjima o smislu u besmislu istorijskog bitisanja, a lirizovane ljubavne slike o ženi koje ima (i) nema deluju kao šapat iskrenih ispovesti u apsolutnoj tišini duše.
Osnovno pesnikovo zagledanje je možemo li ostvariti krhki smisao u besmislu postojanja?
Jovica Stojanović, recenzent, takođe smatra da je ovo najbolje Đokićevo ostvarenje, a da par pesama zaslužuje naziv antologijskih – prenosi JUGpress.

djokic Nebojsa 2

 НЕБОЈША Б. ЂОКИЋ

 I

Небојша Ђокић рођен је 1960. године у Бачевини, код Лебана. Завршио је Факултет одбране и заштите у Београду. Песме су му објављиване у Нашем стварању, Нашој речи, Помаку, Лучи, Стигу, Свитку, Лесковчанину, Алијанси и Вечерњим новостима. Прву збирку песама „Долазиш из ветра“ објавио је 1994. године у издању „Хата“ из Београда. Другу збирку песама „Недосањани круг“ објавио је 2000. године у издању Књижевне заједнице „Вељко Видаковић“ из Ниша. Небојша Ђокић добитник је прве награде на традиционалном конкурсу за најлепшу љубавну песму „Жубори са Моравице“, Дом културе из Ивањице издао је трећу збирку песама „Мапа времена“, 2006. године. Заступљен је у више зборника и заједничким збиркама песама. Живи и ради у Лесковцу.[1]

Удружње писаца Лесковца објавило је 2012. године Ђокићеву четврту збирку „Између сенке и камена“.

Ђокић је заступљен у Зборнику радова лесковачких писаца.[2]

II

ДОЛАЗИШ ИЗ ВЕТРА – Говорећи схематично, са извесном дозом упрошћавања, аутор стихова ,,Долазиш из ветра’’ пева о теми због које су песници од искона умакали перо, и која је одувек у жаришту интересовања не само уметности него и општих филозофских рефлексија. И Небојша Ђокић, дакле, пева о љубави у најобичнијем, примењеном смислу речи. У у његовој поетској визији љубав је драга, стварна, од природе, ,,обнажена’’, у исти мах невидљива, етерична, звук или Јелена које нема.[3]

Аутор збирке ,,Долазиш из ветра’’ као да на врху свога пера носи чежњу и лепоту у исти мах. Ипак је поетска реч, ,,песничко писмо’’, потврђује се и овај пут, прожета осећањем неспокоја, тугом и опоменом – изгубила херодистички елемент и престала да буде уживање и радост.

Зар модерни стваралац није песимист и меланхолик? Зар сета у већој мери не побуђује на стварање, него на оно што се зове срећа?

Ђокић има осећај за звук, ритам и смисао за меру, склад и одговорност. Зато се и његове песме читају лако и са задовољством. У исто време руко пис одаје, утисак је, устручљивог и стидљивог ствараоца, који се не игра језиком, не изобличава речи, нити прави духовите обрте или семантичке досетке, једном речи, који негује стил без украса и великих гестова.

Изузму ли се местимични недостаци и неравнине, поезија Небојше Ђокића сасвим испуњава основне захтеве уметничког, као што су неочекиваност, непредвидивост и занимљивост.

У време компјутера журбе, саобраћаја, зараде пословне буке – заслуж ује поштовање и симпатије сваки истински делатник који себе ставља у службу уметности и поезије не као артије и мастила, него поезије као краљице вештине.

III

НЕДОСАЊАНИ КРУГ – У завичајној књижевности Небојша Ђокић је закорачио 1994. године својом првом песничком збирком ,,Долазиш из ветра’’ којом је тананим песничким нервом наговестио да неће бити сукоба и несугласица између читалаца и његове поезије. Оваква оцена проистекла је из песниковог напора да се рационалним коришћењем речи створи поље равнотеже између жељеног и казаног, што је на крају његовој првој збирци донело атрибут ,,одмерене’’ и пажљиво срочене поезије, у којој сасвим добро пулсира песнички крвоток.[4]

Тиме је он скренуо пажњу на себе, како читалаца, тако и кфалифико ваних оцењивача, уз опаску да се у догледно време од њега може очекива ти и квалитетнија поезија. Неки који су тако прогнозирали очито да нису погрешили. Јер, Небојша Ђокић својом новом збирком ,,Недосањани круг’’  границе своје поезије помера ка спољњем простору, што указује на чињеницу да смо добили једног зрелог песника који већ успешно гради своју сопствену поетику.

Већ сам назив збирке је једна снажна и јасно одређена метафора попут оне Црњанског – ,,плави бескрајни круг, у њему звезда’’. У овом случају Ђокић види и осећа свој песнички круг, али уместо звезде, у њему је он сам, песник тихог спокојства и човек животне тишине. Нешто као пољубац који се не чује. А што је тиши, тиме је и страсвенији, интимнији. Зато је и његов свет лишен исповедног, мада се једним делом бави интимом али сада из новог угла посматрања себе у односу на свет. Песникова суочавања у односу на себе, окружење и свет су јаснија и одређенија.

Ђокић се у својој збирци бави и питањем односа према жени, и то на врло елегантан начин. Жена је лишена страсти, али је у његовој поезији тихо све присутно, загонетна, негде у прикрајку, али вечито у песниковим очима.

Ова Ђокићева песничка збирка велики је искорак ка квалитету и топло га препоручује читаоцима свих узраста.

%

У тишини слутим/ Остаћу сам/ с ове стране ћутања’’ – каже песник Небојша Ђокић, а затим одмах додаје као мото збирке песама ,,Недосањани круг’’ речи Леонарда Коена ,,Не да бих ти ишта рекао/ већ да живим вечно/ пишем ово.’’ И, управо између тих двеју одредница траје песник са песмама које се отхрављују самоћи, тишини и забораву, казујући не само своје снове и сновиђења у животном кругу који сања, као што то исказује у песми ,,Камен прећутао ватру’’ посвећену Бранку Миљковићу. (…) Очито је да после прве збирке песама ,,Долазиш из ватре’’ (1994. године у издању ,,Хата’’ из Београда), којом се представио читалачкој јавности, Небојша Ђокић другом збирком ,,Недосањани круг’’ (песме су познате читаоцима Нашег стварања, Помака, Луче, Стига и Лесковчанина) показује не само песничко сазревање, већ и даљи помак у неговању сопственог израза и даљег трагања у поетским токовима.[5]

 IV

МАПА ВРЕМЕНА – Шта је видљиво на овој Мапи времена? Најпре границе постојања у простору и времену, а то значи: завичајно поднебље осунчане Петрове горе, потом годови – од детињег до духовног узрастања; како се с година ма мења лирски субјект, какве су метаморфозе сиболичног значења његовог односа према животу и свету.[6]

Шта је, даље, видљиво на мапи Ђокићевог времена? Оба доживљаја живота и света (а није на први поглед) тесно, судбински су повезане, и неразлучно спојене, у јединствен однос према уметничком обликовању, песничком изразу: песма је могућна само ако је доживљај снажан, а снажан је само ако је трагичан.

(…) Лирски субјект Ђокићеве поезије своју аутентичну будућност препознаје у љубави, болно преживљеној  – до неизговора. Свуда сам те помало остављао, вели он, мада понајвише у речима као највидљивијим траговима срца и душе.

На непојамној граници живота са смрћу, љубав прераста у сан, те се лирски субјект обраћа спавачу као себи другом. У строгој сагласности са двојником у сну необухватан је значај вечитог ништа. Зато и каже збогом слици из сна, варци која за мало да му буде све. Најдубљи трагови Мапе времена Небојше Ђокића сежу до прасвета, уздигнућем до Господа, коме се обраћа завршним циклусом.

Овом збирком сраставамо с природом неусиљеном присношћу и срдачношћу гостопримства песниковог завичајног српског Југа.

И после читања Мапе времена дуго ће горети покошене траве на рубу села, а из годова посеченог дрвета истицаће нестрпљиво време. Но, коме се заправо обраћају студени гласови, урезани у камен? Песник је и на то одговорио: годинама је измерено све, ма колико оспоравали свако крета ње.

V

Покушај скицирања нечега тако апстрактног као што је време захтева храброст и иницијативу. Вербално описивање изогласа времена, и нешто више од тога: песнички таленат. Збирка песама Мапа времена Небоше Ђокића одсликава лирски доживљај стварности у временском бескрају песниковог бића.

Збирка је састављена од пет поглавља насловљених: Мапа времена, Неизговорено, Слике из сна, Речи и Дах понестали. Стихови су проткани лирским додирима дубоко личног у спрези са етносом и универзумом. Љубав према Господу, саосећање са страдалницима сународницима, породични мејдан – чине основу песниковог бића у коме, ипак, не преста је осећање празнине за изгубљеном драгом. Небијшини стихови пред стављају ковитлац мисли и емоција, чежњу и наду у привидну стварности и прошлост, сна и јаве.

У првом одељку, песник исцртава Мапу времена антонимичним покретима осећања и упитаношћу над неразмрсивим животним путевима који спајају судбине ван времена и простора. Поистовећивањем са наизглед ишчезлим старогрчким јунацима древних епопеја, песник у савременом тренутку препознаје зов еона и истовремено нежно тка зави чајну елегију.

(…) Писане савременим, слободним  стихом, неоптерећене ритмом ни класичном композицијом, песме Мапе времена сиболизују песникову тежњу ка неспутаном слободом. Променом ја-форме у он-форму, песник се идентификује са осталим људским судбинама чије је поистовећивање неминовно услед шаблонизиране животне материје.

Верујем да ће читаоци Мапе времена пронаћи доста свога у овој књизи која својом топлом емоцијом и опоменом пред Богом и људима повезује исконско и савремено, узноси и одбацује, интригира и смирује. Тиме завређује све препоруке за штампање и презентацију читалачкој јавности.[7]

Сваки песник сања да досегне Олимп поетике, да открије онај врх где су назори свега што он треба да учини, да запише, да успостави дијалог са својом богињом. На „Мапи времена“ песник Небојша Ђокић јасно је уцртао свој Олимп: Радан/ одмах ту иза/ моје куће/ био је мој/ Олимп“

Стихови песме „Мој Олимп“ отварају ову књигу која приповеда да сунцем почиње дан, али и живот, сунцем осмеха, за чијим ће нитима песник вазда ходати и који ће га, потом, вратити, а онда се негде нешто догодило, као да човечанство не општи са истим ваздушним океаном, истим небом, као да је престало свима да светли исто Сунце.

Мудрословно, Небојша Ђокић прави завичајни круг почев од „Гласа“, „Ужине“, Скијања“, „Трајања“, „Одустајања“… Користећи тек једну или две слике, он пева сажето гласом који се преметнуо у глас птице.

(…) Ова мапа је замислица, песме не нуде оптимизам, оне певају синониме пропасти. Ипак, нико нам, каже песник, не може узети право на сан и сећање.[8]

 VI

ИЗМЕЂУ СЕНКИ И КАМЕНА – Небојша Ђокић има иза себе већ неколико збирки лирике. Његова нова збирка „Између сенки и камена“ открива читаоцу да је аутор наставио ту где је стао и да се доследно бави старом и провереном темом свих лиричара – темом љубави. Живот, смрт, време – подсетимо на то да је Ђокић у једној од својих ранијих збирки покушао да нацрта „мапу времена“, све се то огледало у човековом љубавном доживљају. Одиста песнички простор испрва изгледа скучено пошто песници имају свега неколико основних опседнутости тајном живота, али су варијације тих константи које нам помажу да се снађемо у лавиринту које гради сваки песник, у суштини, бесконачне.[9]

Ђокић подсећа у својој сажетости на Момчила Настасијевића, пишући песме од свега неколико речи или неколико редака, тако да одбацује чулни сјај овог света који треба захватити опширно и, да се тако каже, епски надахнуто, настојати око обимних описа и преношења интензивних чулних доживљаја. Настасијевић је напрегао синтаксу и лексику и направио мистичне стихове испреметаног реда речи који тражи додатни напор око разумевања. Ђокићева песма тежи битном, суштини, некој врсти платонске идеје која, једна једина, сија испод целог мноштва појава које само умножавају појединачну суштину заједничку читавом низу искуствених датости. Али, Ђокић, за рзлику од Настасијевића, чува конвенционалну синтаксу, премда је графички често наглашена свака реч која се, једна по једна и свака неописиво тешка, јавља у његовом сажетом певању. Ђокић на тај начин заоштрава границу чулног и апстрактног. У песми „Кретање“ он полази од пријатног хлада старе шљиве, једне чулне сензације свежине да би завршио као антички филозоф који оспорава кретање, зато што је промена лаж, а истину представља једно, непроменљиво, вечно и савршено биће.

 

Већ давно ме је

напустио хлад

старе шљиве

 

Узалуд сам

оспоравао

свако кретање

(Кретање)

 

Песника теши што изнад привида покрета и промене, у којима се сукобљавају и пропадају чулне ствари, наслућује нешто трајније од ефемерног људског бића које, немоћно и заморено хиљадама променљивих ствари у току којег личи на бујицу, наслућује да је то само опсена од које ће га излечити надахнуто виђење вечности. Ипак, песник каже: „Узалуд сам оспоравао свако кретање“. На крају, ма како да му је то било, песник мора да се помири са чулним светом, јер, све и да не жели да то призна заокупљен суштином, после свега мора да прихвати да поезија живи од чулног света, макар да је он пролазан и несавршен. Визија песникове драге у разним ситуацијама показује нам да филозоф у песнику износи умна начела по којима постаје јасно да песник воли љубљену целим бићем, и када је она ту, крај њега, и када је веома далеко. Само човек, међу свим божјим бићима, може да замисли неког кога нема, или је отишао некуда далеко, као да је ту, крај њега. У песми „Оче“ песник се обраћа оцу. Ђокић опомиње оца да не тугује над преораним имањем, над оним што је изгубљено у рату за поседовањем видљивих и материјалних ствари, зато што у смањеном поседу, пошто су им непријатељи преорали бразде на његовој земљи, још увек живи духовна раван постојања: Оче/ не копни над браздоm/ немерљив је наш посед/ У очима Бога/ садржане су све мере (Оче).

Како је то лепо и сажето речено![10]

 

[1] Небојша Ђокић, збирка песама „Између сенке и камена“, Удружење писаца Лесковца 2012, стр. 81.

[2] Зборник радова лесковачких писаца, КК Глубочица, Лесковац 2013, стр. 36. Напомена: О аутору је записано: Небојша Ђокић је рођен 4. октобра 1960. године у Бачевини, општина Лебане. Основну и средњу школу завршио је у Лесковцу, а Факултет одбране и заштите у Београду – професор одбране и заштите. Књижевно стваралаштво: ,,Долазиш из ветра’’, песме (ХАТ, Београд 1994), ,,Недосањани круг’’, песме (Вељко Видаковић, Ниш 2000); Заједничке књиге ,,Галаксија Миљковић’’ (избор из поезије посвећене Бранку Миљковићу, приредио Горан Деспотовић, Удружење књижевника Србије и ,,Свитак’’, Пожега 1998). Заступљен у Збирнику радова лесковачких писаца (Удружење писаца општине Лесковац, 1998). Песме су му објављиване у Нашем стварању, Помаку, Лучи, Стигу, Лесковчанину и другим листовима и часописима. Победник је конкурса ,,Жубори са Моравице’’ за најлепшу љубавну песму, који сваке године расписује

[3] Др Тихомир Петровић, Долазиш из ветра, Хат, Београд 1994.

[4]Станко Миљковић, Актикулисани песнички глас, Лексикон писаца лесковачког краја, КК Глубочица, Лесковац 2003, стр. 37.

[5] Вили Хубач, Круг није затворен, део приказа збирке песама Н. Ђокића Недосањани круг, Књижевна заједница Вељко Влаховић, Ниш 2000, Помак бр. 15 – 16, април – септембар 2000, стр. 35.

[6] Саша Хаџи Танчић, Годови, нестрпљиво време, предговор Мапи времена Небоше Ђокића, Дом културе Ивањица 2006. Напомена: Прилог је објављен у Нашој речи (Годови, нестрпљиво време), 19. јануар 2007, стр. 7.

[7] Мр Марина Јањић, Између сенке и камена, извод из рецензије, Мапа времена, Ивањица 2006, стр. 69-72. Напомена: Мр Јањић и Д. Тасић су 31. јануара 2007. године представили ову успелу књигу у лесковачкој Народној библиотеци. Напомена: Избор из Ђокићевог стваралаштва у Панорами лесковачког песништва.

[8] Милијан Деспотовић, Пророку није лако, Небојша Ђокић, Мапа времена (27. јул 2007).

[9] Драган Тасић, рецензија, Искушење са сажетошћу, Небојша Ђокић, Између сенки и камена, Удружење писаца Лесковца 2012, стр. 77-79

[10]Напомена: Комплетна рецензија Драгана Тасића, нажалост рано преминулог, професора, преводиоца, књижевног критичара и песника.

 

Leskovac: Sakupljači sekundarnih sirovina dobili tricikle

ЛЕСКОВАЦ – У оквиру пројекта који реaлизује Невладина организација „Поречје Вучје“, у Дому културе Рома 15 особа добило је трицикле за сакупљање секундарних сировина.

Вредност овог пројекта је 6.000 евра

Партнери на овом пројекту су Центар за социјални рад Лесковац и Дом културе Рома који су пружили помоћ приликом одабира корисника грантова – објављено је на званичном градском сајту.

Bunuški Čifluk: Novi izgled zgrade MZ

Bunusa MeskoBunusa Mesko 1

LESKOVAC – U Bunuškom Čifluku završeni su radovi na rekostrukciji zgrade mesne zajednice. U adaptaciju prostora mesne kancelarije, koja se nalazi u jednom delu objekta, uloženo je 350.000 dinara. U drugom delu zgrade adaptirane su prostorije Saveta mesne zajednice.
U ove radove iz gradskog budžeta izdvojeno je 200.000 dinara. Rekonstruisana je fasada objekta, napravljena je septička jama, rekonstruisana vodovodna, kanalizaciona i elektro mreža, izvršeno je gletovanje i krečenje prostorija, zamenjena je stolarija i saniran je krov. Osim toga stanovnici su, uz pomoć donatora, prikupili 150.000 dinara za kupovinu stola za stoni tenis i projektora.
Inače, pre godinu dana uređeni su park sa mobilijarom i fudbalsko igralište.
Povodom završetka radova na uređenju objekta mesne zajednice Bunuški Čifluk je posetio gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović, koji je rekao da je ovo za grad bio jedan od prioritetnih projekata. On je naglasio da je za meštane porečkog kraja bitno i to da je u toku izgradnja vodovodne mreže u G i D. Bunuši, Bunuškom Čifluku i Radonjici.
Miloš Kocić, predsednik mesne zajednice Bunuški Čifluk rekao je da je nakon dve decenije objekat mesne zajednice, koji se nalazi u samom centru sela od oko 600 stanovnika, dobio novi izgled. (Izvor:Jugpress)

Leskovac: Šta je otkrio državni revizor u Vodovodu?

 

Vodovod 1 Leskovac nova

LESKOVAC – Nabavke bez tendera, različiti podaci o državnom kapitalu za „pokrivanje“ gubitaka, pogrešno obračunate zarade, neki su od propusta koje je konstatovao državni revizor prilikom kontrole rada JKP „Vodovod“, o čemu opširnije piše najnoviji broj Nove Naše reči.

Prema presudi Apelacionog suda u Nišu, Opšta bolnica u Leskovcu moraće da plati oko milion i 800 hiljada dinara porodici pokojne Ljubice Mitrović. Porodica je tužila pojedine lekare, a postupci su u toku, piše Nova Naša reč.

Nova Naša reč piše i o tome zbog čega se do Leskovca iz pravca Vranja auto putem može jedino preko Vlasotinca, kao i o potpisivanju Deklaracije za unapređenje rodne ravnopravnosti na lokalnom nivou u Beogradu između NALED-a i 20 lokalnih samouprava, među kojima je i Leskovac.

Tema ovog broja odnosi se na nedavno objavljenu vest, nekon susreta genseka NATO Jensa Stotemberga i premijera Aleksandra Vučića, da će NATO relaksirati vazdušni prostor bezbednosti. Šta, u stvari, znači otvaranje vazdušnog prostora, zašto Vučić nije „video“ Leskovac i Vranje kada su ih radari videli, šta o tome kaže KFOR i kakvi se zaključci iz svega mogu izvući, piše najvoniji broj leskovačkog nedeljnika.

Leskovac centar jesen

Aktuelna tema ovih dana odnosi se na izgradnju objekta „Bagat“. Iz gradske inspekcije su demantovali informacije koje su ovih dana doprle do javnosti da se ruši peti i šesti sprat ove zgrade. Ruši se samo sedmi sprat za koji projekat ne postoji, kažu u inspekciji, kao i to da su, ako je ovaj sprat zaista prodat, građani prevareni jer su kupili nešto što ne postoji.

U izveštaju sa poslednje sednice Gradskog veća može se pročitati šta je odlučeno pred najavljeno skupštinsko zasedanje: u Zelenoj zoni grad ustupa bez naknade zemljište nemačkoj firmi, koja ima nameru da zaposli 50 radnika, dopunjene su delatnosti javnih preduzeća „Komunalac“ i „Grdelica“, grad je i ove godine pomogao opremanje Vatrogasne službe, itd.

Nova Naša reč piše o tome kako porodilje mogu ostvariti pravo na jednokratnu novčanu pomoć, koju daju grad i Republika, i sa kakvim se preprekama susreću pri tome.

Leskovac Autobuska stanica, 1

O tome kako radi GAS i da li su nastupili bolji dani za radnike ovog javnog preduzeća govori direktor Gojko Veličković, kao i o svom političkom angažovanju. Prošlu nedlju obeležile su i druge stranačke aktivnosti, dok je zamenik gradonačelnika Dragan Jovanović, koji je nedavno napustio Jedinsvenu Srbiju, najavio formiranje udruženja građana „Pravda“ i samostalni nastup četiri odbornika u Skupštini grada.

Nova Naša reč donosi i niz priloga iz oblasti kulture – o tome kako je leskovačka Škola stripa konačno dobila prostorije, muzičkim susretima dr Mira Ivanović, humanitarnoj večeri u Centru za ekonomiku domaćinstva i drugo, kao i o aktuelnim dešavanjima u sportu.

Vlasotinački gimnazijalci posetili Italiju

Tehnička škola Vlasotince

VLASOTINCE – Posredstvom obrazovnog portala “I TVINING” četrnaest učenika vlasotinačke Gimnazije “Stevan Jakovljević” je od 15.d o 21. novembra boravilo u italijanskom gradu Falkonara Maritima u Blizini Ankone, na obali Jadranskog mora.

Gimnazija Vlasotince Italija

Gimnazijalci su bili svešteni u italijanskim porodicama svojih vršnjaka, a cilj boravka je bio usavršavanje engleskog jezika i upoznavanje sa kulturom Italije, rekla je gostujući u emisiji “Razgovor s povodom” Televizije Vlasotince organizator ovog putovanja profesorka Biljana Pipović.

Posebna zasluga za boravak dece u Italiji pripadaju direktoru Gimnazije Živanu Šušuliću a ova put je poimogla i lokalna samouprava.

Uzvratna poseta dece iz Italije očekuje se u Vlasotincu
aprila 2016. godine – javila je agenija JUGpress.