SPC: Danas je Sveti Luka

Sveti Luka

LESKOVAC – Srpska pravoslavna crkva (SPC) obeležava danas praznik posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Luki, u narodu poznat kao Lučindan. Sveti Luka jedan je od prvih propovednika hrišćanstva, savremenik Isusa Hrista i autor jednog od četiri Jevanđelja. Crkva ga smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa, pošto je živopisao tri ikone Presvete Bogorodice i ikone Svetih apostola Petra i Pavla.
Smatra se da je Sveti Luka lično poznavao Bogorodicu i da su tri ikone sa njenim likom koje je svetitelj naslikao najbliže njenom pravom izgledu. Poznata je „ikona u ikoni“ koja predstavlja Svetog Luku i u perspektivi ikonu Bogorodice koju svetitelj oslikava.
Ovaj svetitelj rodom je iz Antiohije. U mladosti je izučio grčku filozofiju, medicinu i živopis. U vreme Hristove delatnosti na zemlji, Sveti Luka dođe u Jerusalim, gde vide Spasitelja licem u lice, ču njegovu spasonosnu nauku i bi svedok čudesnih dela njegovih.
Poverovavši u Gospoda, Sveti Luka bi uvršten u sedamdeset apostola. Zajedno sa Kleopom video je vaskrslog Gospoda na putu za Emaus. Po silasku Duha Svetoga na apostole, Luka se vratio u Antiohiju i postao satrudnik apostola Pavla. Sa apostolom Pavlom putovao je u Rim obraćajuću Jevreje i neznabošce u veru Hristovu.
Na molbu hrišćana napisao je Jevanđelje, oko 60. godine. Po mučeničkoj smrti apostola Pavla, propovedao je po Italiji, Dalmaciji i Makedoniji.
Sveti Luka je život okončao u 84. godini kada ga, kako je zapisao vladika Nikolaj Velimirović, idolopoklonici udariše na muke, Hrista radi, i obesiše o jednu maslinu u Tebi Beotijskoj.
Čudotvorne mošti Svetog Luke prenesene su u Carigrad u vreme Konstancija, sina Konstantinovog.
Praznik je u narodu poznat kao Lučindan i česta je slava srpskih pravoslavnih porodica. Vernici ga slave i kao iscelitelja i zaštitnika pojedinih zanata.
Na Lučindan u Republici Srpskoj skupi se više čobana i napravi se čobansko veselje. U pojedinim hercegovačkim mestima pre nego što puste ovnove među ovce, čobanima iznose cicvare.
U Srbiji ovog dana koncima opasuju torove da vukovi ne dave stoku,uz reči: „Ide Luka, evo vuka“ ili „Sveti Luka, sneg do kuka“ jer je skoro nastupila zima, kad se vukovi približavaju selima.
U južnoj Srbiji po prvom gostu ili posetiocu koji uđe u kuću gataju kakva će godina, odnosno zima biti. Crnogorci kažu da je na nebu pojas Svetog Luke.

Sveti-Petar Cetinjski

Srpska crkva danas slavi i spomen na Svetog Petra Cetinjskog. Sveti Petar Cetinjski bio je mitropolit crnogorski. Rođen je 1749. u selu Njeguši. Stupio je u monaški čin u svojoj 12. godini. Godine 1782. postaje mitropolit i gospodar Crne Gore.
Sav svoj život, viteški i sveti, posvetio je svom narodu. Radio je na pomirenju zavađenih plemena i branio zemlju od osvajača.
Proslavio se pobedom nad Napoleonovom vojskom u Boki i Dalmaciji. Iako je bio knez, živeo je kao prost monah u jednoj teskobnoj ćeliji. Upokojio se 31. oktobra 1830. godine. Njegove čudotvorne mošti počivaju u Cetinjskom manastiru na Cetinju.

Advertisements

In memoriam: Miša Cvetanović

cvetanovic Miša pesnik

ЛЕСКОВАЦ – Непосредно после одржаног књижевног сусрета, поводом 45 година од штампања збирке песама „Младост Поморавља“, у Дому културе у Брестовцу, (29. октобра 2015) преминуо је Миша Цветановић, први директор дома и уредник поменуте збирке, њен инспиратор и иницијатор, покретачки дух културног живота у Брестовцу, седамдесетих година прошлога века.

Сјајан песник, приповедач и романсијер, диван човек и васпитач младих генерација. Учио сам од њега како треба писати Хвала му за све и вечна му слава. Сви који сте га познавали, помолите се за покој његове душе – написао је на свом ФБ профилу Светолик Станковић, познати лесковачки књижевник, који је прве песме објавио управо у поменутој збирци „Младост Поморавља“.

Живот и рад Мише Цветановића опширно је представљен у студијама Данила Коцића „Лесковачки писци – трагови и трагања“ и „Лесковачки песници – трагови и трагања (Панорама лесковачког песништва)“.

Опширније видети – о в д е: 

Данило Коцић: Лесковачки писци -трагови и трагања, I том

Данило Коцић: Панорама лесковачког песништва 1944 – 2014.

Cvetanovic Misa kapiranje strica jermana

МИША ЦВЕТАНОВИЋ

 I

Миша (Драгомира) Цветановића рођен је 1. маја 1947. године у Брестовцу, код Лесковца. Основну школу завршио је у родном месту, средњу у Лесковцу и Вишу педагошку (Група за српски језик и књижевност) у Нишу 1969. године. По завршетку школовања почео је да ради као наставник српског језика у Основној коли ,,Бранко Радичевић’’ у Брестовцу школске 1969/70. године. Од јануара 1971. године радио је у Дому културе у Брестовцу као директор ове установе. (…) Школске 1989/90. враћа се у школу ,,Бранко Радичевић’’ у Брестовцу где остаје до 1995. године, када прелази у Основну школу ,,Јосиф Костић’’ у Лесковцу. Миша Цветановић је и оснивач Клуба писаца ,,Сневања’’ и покретач и уредник истоименог листа при Дому културе у Брестовцу у периоду од 1970-1973. године. Био је члан Председништва Књижевне омладине Србије (1975-1978) и председник КК Глубочица у Лесковцу у два мандата. Бави се едукацијом младих литерараца. Руководио је литерарном радионицом при Дому културе у Лесковцу (1996-2000) и уређивао литерарни билтен ,,Стазе маште’’. Члан је КК Глубочица од оснивања и Удружења писаца Лесковца.[1]

 II

КЊИЖЕВНИ РАД: Књиге поезије: „Врт безумља“ (1971), „Звездани спрудови“ (1981), „Самоуправи ток“ (1982), „Капирање стрица Јермена“ (2003, проза), „Дал су форе метафоре“, (2008, песме за децу) и „Балкан у трајању сања“ (Лесковац 2009, песме). Миша Цветановић написао је више хумористичко-сценских игроказа који су успешно приказивани. Представњен је у две збирке песама. Заступљен је у зборнику српских песника „Сан камен отварам“  (Краљево 1970), у „Песмопису“ (Лесковац 1975), Антологији песника јужне Србије“ (ТОК, Прокупље 1985), у годишњаку „Глубочица између обала“ (Лесковац 1988, 2001, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006. и 2007).[2]

Прозу, поезију и књижевно-теоријске радове Цветановић објављује у многим листовима и часописма, а највише у Нашој речи, Нашем стварању, Пиониру, Трибини младих, Лесковачком дневнику, Тимоку (Књажевац), ТОК-у (Прокупље), Књижевним новинама, НИН-у, Војнику, Борби и Студентским новинама (Ниш).[3]

 III

ЗВЕЗДАНИ СПРУДОВИ – Поезија Мише Цветановића разоткрива свет песника, запажања и осећања о преокупацијама која са њим живе и трају. У једном слоју његове поезије, оном унутрашњем, скривено је трагање, али и разоткривање за које се сазнаје тек тада се поново вратимо читању и дружењу изнова…[4]

 IV

САМУПРАВНИ ТОК – Миша Цветановић је покушао да стихом искаже песничку свакодневицу, налазећи у њој оне вредности о којима треба више и снажније рећи. Изабрао је песму као свој начин казивања. Лирик по сензибилитету, тражио је и у доброј мери налазио те лирске валере. Песме би по свом садржају, по ономе што кажу, требало сврстати у родољубиву лирику, по форми по оним препознатљивим, песничким говорењима, оне су интимистичка лирика.[5]

 V

ВРТ БЕЗУМЉА – Миша Цветановић је млади песник из Брестовца, села недалеко од Лесковца. Огласио се после објављивања песама у часописима и првом збирком песама ,,Врт безумља’’. И треба одмах рећи, не чакајући да се импресије сталоже после заклањања последње стране ове књижице стихова да је читање његове поезије угодан сусрет. Миша Цветановић је занимљив по начину казивања тема са села, он тражи неки дубљи смисао у свему, осећајући дамаре земље тражи и њихове изворе.

Песник се не задовољава само тим својим настојањем да свему свакодевном да нове димензије, да открива само његове скривене тајне. Он покушава да новим речима које навиру када се почне са трагањем за новим сазнањима, удахне живот, да оне постану живот сам. И мора се рећи да му то успева. Истина, понекад се оде у другу крајност, да се нова реч испречи да не схватимо шта је песник хтео да каже. Али, за срећу, њих је мало. Потребно је да Цветановић избегава кованице, да бруси своје стихове и остане непосредан и искрен… Прва зборка Мише Цветановића ,,Врт безумља’’ открила је младог и даровитог песника. Док буде своје поетске сокове црпео из земље остаће снажан.[6]

%

Поезија Мише Цветановића је експримент једног песничког сазревања. То је покушај да се још једном открије унутрашњи свет човековог живљења… Као песник свог поднебља појавио се изражајним поетским пулсирањем још као студент књижевности.[7]

 VI

КАПИРАЊЕ СТРИЦА ЈЕРМАНА – Прозно стваралаштво – приче, објављиване у листовима и часописима, обједињене у књизи ,,Капирање стрица Јермана’’ нуде свакодневну тематику и личност у њиховим судбинама, завичајног поднебља.[8]

Збирка кратких прича Мише Цветановића, знаног песника и прозног ствараоца лесковачког краја је, у ствари, само делимичан одабир можда и најбољег што је у овој књижевној форми створио. Зато је и природно што су овде и оне приче које су не тако давно освајале значајна признања на општејугословенским анонимним конкурсима, али и друга такође врло успела приповедачка дела. Цветановић, који свим својим бићем осећа живот и људе око себе, природно, у причама понајвише говорио о јужносрбијанском поднебљу, свом родном Брестовцу, завичају… Зато и не чуди што је тако успешно властиту стварност преточио у сочне ликове и приче. Истина, која је у њему и око њега, остаје као истински облесак живота, али и монографија завичаја…

Изражајност прозе Мише Цветановића често је права лирика. Аутор је открио лепоту боја и арому као покретача људске мисли. Зато су и драмски сукоби у сфери емоционалног. Треба рећи да је писац готово увек на позицијама реализма, што и није мана, већ може бити предност, која је у служби главног тока радње… Језгровитост у изразу, мелодичност, динамичност, семантичка јасноћа, јасна језичка конструкција, поетичан и сликовит стил – све појединачно  и у исти мах – само су неке од вредности Цветковићеве прозе… Изражајност прозе Мише Цветановића често је пука лирика. Аутор је открио лепоту боја и арому мириса као покретача људске мисли. Зато су и драмски сукоби у сфери емоционалног. И само због тога – дакле без даље дубље анализе – могло би се казати да је реч о аутору језгровитог говора и јасних порука, али и о писцу који је одавно доказао високу стваралачку обдареност што су ове приче само потврдиле.[9]

 VII

БАЛКАН У ТРАЈАЊУ САЊА – Ова идејна, мисаона и тематска поезија, по мојој оцени, са мотивом „Моме српском народу“, емотивним и изражајним стиховима оплемењује мишљење о Србима и представља лирско-аутентичан израз и изазов за боље схватање наше прошлости.[10]

Карпат, праотац наш,

поклони се над хумком оца – рабу,

удахну ваздух и месечину

па крену ка новом будућем гробу.

                            (Балкан у трајању сања)[11]

Трагалачким искушењима Миша Цветановић дозвољава машти да гради, сагради историјске личности. Додуше, у мисаоној димензији, само је Карпат симболичан праотац нације. Пред рељефом тројице националних влеикана: Карпата, Саве и Лазара, сазнајемо како је текла стална трка кроз живот и историју, каква су била упадања у лавиринте са различитим загонеткама времена. То је поетско виђење које продубљује националну свест и одсликава изразите домороце, везане за судбину српског народа. Карпат је оригиналан лик, који проналази светлост на пространствима ове данашње домовине Срба. То није „обрачун“ тројице са ожиљцима трагова табаним да се „доврше жељени снови“. У њима је стоицизам да се „досања Баклан цео“.

Миша Цветановић, као писац, уводи у књижевност митско и реално визионарском причом с једном намером да „до хтења у будућност увиру“. Сугестивним темама: долазак на Балкан, стварање живитних услова за опстанак, просвећивање, сазревање националне свести и борба са нестрпњивим непријатељем – мотивише родољубље.

Сва три циклуса: Карпат досања Балкан, Загонетку Савину тумачимо, Балкан у трајању сања, имају родољубиву енергију, осећања која јачају жељу за трајањем живота и поштовање сени оних који су нестали у трагици невремена. Ова родољубива поезија има радости и туге, и бола и среће! Трагика и лепота су у јединству. Креативан лирски језик препун је емоција. Стих је слободан.

[1] Цветановић је уредник и збирке песама ученика Основне шпколе Јосиф Костић ,,Ђачке стазе моје маште’’. Када се у издању КК Глубочица, Лесковац 2004. године појавила ова књига, написао сам опширан прилог у Нашој речи: ,,Миша Цветановић, наставник српског језика у ОШ Јосиф Костић, познати лесковaчки песник и приповедач, добитник не малог броја награда за књижевни рад, могло би се, без претеривања, да каже, зналачки је приредио ову збирку песама. Засигурно се нашао пред великим изазовом, јер је требало изабрати оно што је најбоље и што би, са друге стране, могло да буде део замишљене концепције збирке која ће задовољити важне естетске услове.

[2] Миша Цветановић, Балкан у трајању сања, ауторско издање, Лесковац 2009. Напомена: О Цветановићевом раду објављени су прилози: Наше стварање, јануар/фебруар 1969; Вили Хубач, Врт безумља, Наше стварање 3/4 (1971),  Драгољуб Трајковић, Преглед лесковачког књижевног стваралаштва, Лесковац 1973; Помак, бр. 15/16 (2000).

[3] Напомена: У Пиониру, бр. 2 (16), мај 1981. годинем, између осталог, пише: Миша Цветановић је рођен у Брестовцу, крај Лесковца. Поезијом се бави још из ученичких дана. Објављивао је у многим листовима и часописима поезију и прозу међу којима су Борба, Тимок, Наше стварање, Трибина младих, Наша реч, Студентске новине, Војник, Младост и др. До сада је објавио заједничку збирку песама Младост Поморавља, 1970. године, у издању Клуба писаца Сневања и Врт безумља, у издању истог клуба 1971. године. У издању Дома ЈНА у Свилајнцу изашла му је збирка песама са Ранком Будимским ,,Између страже и сна поезије’’, 1971. године. Миша Цветановић је оснивач и дугогодишњи председник Клуба писаца ,,Сневање’’ у Брестовцу.

[4] Љуба Стојановић, Звездани спрудови, Лексикон писаца, стр. 141.

[5] Вили Хубач, Наша реч, 2. јун 1982.

[6] Вили Хубач, Наша реч, 1971.

[7] Трајко Цветковић, Лексикон писаца лесковачког краја, КК Глубочица, Лесковац 2003, стр. 141.

[8] Станко Ђорђевић/ Данило Коцић, рецензија, Капирање стрица Јермена, Глубочица/ Лесковачки дневник, Лесковац 2004.

[9] С. Ђорђевић, Д. Коцић, извод из рецензије, Капирање стрица Јермана М. Цветановића, КК Глубочица, Лесковац 2003.

[10] Станко Ђорђевић, рецензија; Миша Цветановић, Балкан у трајању сања, ауторско издање, Лесковац 2009. Напомена: За литерарно стваралаштво награђиван је на многим сусретима и књижевним конкурсима. Најзначајнија признања и похвале: трећа награда за причу ,,Шињел једног ратника’’ (конкурс ВПШ, Ниш 1967), друга награда за песму ,,На трагу’’ (Студентске новине, Ниш 1967) и трећа награда за причу ,,Капирање стрица Јермана’’(Наша реч, Лесковац 1984

[11] Напомена: Сам почетак збирке Балкан у трајању сања, која има 16 песама назначених бројевима.

Održan naučni skup „Bugarska okupacija juga Srbije u Prvom svetskom ratu“

bugari seminar narodni muzej

ЛЕСКОВАЦ – У Народном музеју у Лесковцу одржан је научни скуп „Бугарска окупација југа Србије у Првом светском рату“.

Сурдулица из 1915. и  Арапова долина из  1917. године два су најмрачнија споменика бугарске окупације из времена Првог светског рата, речено је овом приликом.

На овом скупу, између осталих, говорио је историчар Момчило Павловић, а присутне је поздравио и градоначелник Лесковца Горан Цветановић – објављено је на званичном сајту града Лесковца.

PU Leskovac: Uhapšen poreski inspektor

Policijska uprava 2

LESKOVAC – Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Leskovcu, u saradnji  sa Višim javnim tužilaštvom u Leskovcu,  uhapsili su poreskog inspektora, zbog primanja mita od 1.000 evra.

Zbog postojanja osnova sumnji da je izvršio krivično delo primanje mita, uhapšen je Z.M. iz Leskovca.

Sumnja se da je Z.M., prilikom kontrole samostalne zanatske radnje, od vlasnika zahtevao i primio novac u iznosu od 1.000 evra, kako bi mu omogućio otpis poreskog duga, dodaje se u policijskom saopštenju.

Grdelica: „Svi za našu opštinu“ – podneli zahtev za formiranje opštine

Grdelica centar lepa 2

GRDELICA – Simbolično, u minut do 12 sati, članovi Udruženja „ Svi za našu opštinu’’ iz Grdelice, predali su gradskoj pisarnici  1. 110 potpisa  građana koji su podržali inicijativu da ova varošica sa okolinom dobije status gradske opštine.

Grdelica ulaz novo

„Smatramo  da lokalna vlast nakon predaje dovoljnog broja potpisa nema ni jedan argument da ovu inicijativu ne uvrstei u dnevni red, i nadamo  se da će gradski odbornici prepoznati potrebu meštana Grdelice da imaju svoju opštinu . Očekujemo da  će već na narednom zasedanju gradske skupštine glasati za to da ova varoš sa okolinom postane gradska opština, posebno ako se uzme u obzir da inicijativa nema apsolutno nikakvu političku pozadinu“, rekao je Srđan Jović, član Udruženja „Svi za našu opštinu“ , prenosi TVL.

Grdelica je staus samostalne opštine izgubila pre pola veka. Od tada je započeo proces propadanja ovog  mesta. Male lokalne administracije, odnosno gradske opštine,  raspolagale bi  sa 5 posto od gradskog budžeta što je otprilike 180 miliona dinara, a Grdelica, na primer, taj novac nije videla punih 10 godina – rečeno je ovom prilikom.

Leskovac:Da li će kasarna „Jablanica“ biti prihvatni centar za izbeglice?

Leskovac velika sa solitera

LESKOVAC – Nakon što je portparol predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera pozvao zemlje koje su učestvovale na briselskom samitu o izbegličkom putu da što pre počnu da primenjuju Junkerov plan od 17 tačaka. U međuvremenu, kako javljaju agencije, u Srbiji se pripremaju prostori za smeštaj izbeglica tokom zime. Tako se pominje pre više godina napuštena leskovačka kasarna ‘’Jablanica’’ u kojoj će najverovatnije biti smeštene izbeglice?
Kasarna ‘’Jablanica’’ je na ulazu u Leskovac pored starog autoputa Nis -Vranje. Trenutno je u njoj samo obezbeđenje.
Ona bi, kako se navodi, mogla da bude preuređena u prihvatni centar.
Kasarna ima dve velike zgrade od tri sprata, restoran i prateće objekte. Konačnu odluku o tome da li je neka od praznih kasarna pogodna za smeštaj migranata treba da donese Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koje je nadležno za ovo pitanje.
Izvor: Agencije

Lebane: Evropska unija podržala prvo socijalno preduzeće u Jablaničkom kraju

lebane progres 1

LEBANE – U Lebanu je juče pušten pogon za proizvodnju domaće zimnice čime je i zvanično počelo sa radom prvo socijalno preduzeće u Jablaničkom regionu. Pogon je otvoren u okviru projekata „Socijalno preduzetništvo za socijalno odgovorno društvo“ koji su zajedno realizovali Udruženje žena „Ruža“ i opština Lebane uz finansijsku podršku Evropske unije, Vlade Švajcarske i Vlade Republike Srbije preko programa Evropski PROGRES. Podrškom u iznosu od 19,450 evra, renovirane su i kompletno opremeljene prostorije za proizodnju hrane a zaposleni su obučeni za proces proizvodnje domaće zimnice. Novootvoreno preduzeće je obezbedilo stalan posao za pet i privremen angažman za tri žene pripadnice najugroženijih socijalnih grupa sa teritorije opštine Lebane, a deo ostvarenog ostvarenog profita će biti uloženo u unapređenje socijalnih usluga u opštini Lebane.

lebane progres 2

Ovo preduzeće je naša šansa da umesto privremenih i povremenih poslova obezbedimo ženama stalno zaposlenje. Ali preduzeće koje danas otvaramo nije samo za nas i nije samo za trenutno zaposlene, ono može biti poligon za niz novih projekata i niz novih programa,“ rekla je Slobodanka Pavlović, članica Upravnog odbora Udruženja žena „Ruža“.

„Socijalno preduzetništvo za socijalno odgovorno društvo“ jedan je od 20 projekata podržanih kroz Fond za uključivanje građana razvojnog programa Evropski PROGRES. Ova aktivnost pospešuje zajednički rad lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva, a u 2015. godini podržala je projekte u ukupnoj vrednosti od 400,000 evra.

lebane progres 3

„Svi projekti koje smo podržali preko Fonda za uključivanje građana partnerski sprovode organizacije civilnog društva i lokalne samouprave. Želimo da pokažemo da civilno društvo može biti snažan partner u rešavanju problema u zajednici, a posebno kada je u pitanju podrška najranjivim grupama,“ kaže Biljana Kerić, koordinatorka ovih projekata.

Aktivnosti Evropskog PROGRESa, programa koji doprinosi održivom razvoju južne i jugozapadne Srbije, Evropska unija i Vlada Švajcarske podržavaju sa ukupno 24,46 miliona evra. Odobreni projekti imaće za cilj da ojačaju lokalnu administraciju, stvore povoljnu sredinu za razvoj infrastrukture i privrede kao i poboljšanje sprovođenja socijalne inkluzije i politike zapošljavanja. Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge UNOPS.

Opštine obuhvaćene Programom su Novi Pazar, Ivanjica, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Raška, Sjenica i Tutin na jugozapadu Srbije, kao i Prokuplje, Blace, Žitorađa, Kuršumlija, Leskovac, Bojnik, Vlasotince, Lebane, Medveđa, Crna Trava, Vranje, Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Preševo, Surdulica, Trgovište, Brus, Aleksinac, Gadžin Han, Doljevac, Merošina, Svrljig, Babušnica, Bela Palanka i Knjaževac na jugoistoku zemlje.