SPC: Danas je Sveti Luka

октобар 31, 2015 у 9:02 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , ,

Sveti Luka

LESKOVAC – Srpska pravoslavna crkva (SPC) obeležava danas praznik posvećen Svetom apostolu i jevanđelisti Luki, u narodu poznat kao Lučindan. Sveti Luka jedan je od prvih propovednika hrišćanstva, savremenik Isusa Hrista i autor jednog od četiri Jevanđelja. Crkva ga smatra osnivačem hrišćanskog ikonopisa, pošto je živopisao tri ikone Presvete Bogorodice i ikone Svetih apostola Petra i Pavla.
Smatra se da je Sveti Luka lično poznavao Bogorodicu i da su tri ikone sa njenim likom koje je svetitelj naslikao najbliže njenom pravom izgledu. Poznata je „ikona u ikoni“ koja predstavlja Svetog Luku i u perspektivi ikonu Bogorodice koju svetitelj oslikava.
Ovaj svetitelj rodom je iz Antiohije. U mladosti je izučio grčku filozofiju, medicinu i živopis. U vreme Hristove delatnosti na zemlji, Sveti Luka dođe u Jerusalim, gde vide Spasitelja licem u lice, ču njegovu spasonosnu nauku i bi svedok čudesnih dela njegovih.
Poverovavši u Gospoda, Sveti Luka bi uvršten u sedamdeset apostola. Zajedno sa Kleopom video je vaskrslog Gospoda na putu za Emaus. Po silasku Duha Svetoga na apostole, Luka se vratio u Antiohiju i postao satrudnik apostola Pavla. Sa apostolom Pavlom putovao je u Rim obraćajuću Jevreje i neznabošce u veru Hristovu.
Na molbu hrišćana napisao je Jevanđelje, oko 60. godine. Po mučeničkoj smrti apostola Pavla, propovedao je po Italiji, Dalmaciji i Makedoniji.
Sveti Luka je život okončao u 84. godini kada ga, kako je zapisao vladika Nikolaj Velimirović, idolopoklonici udariše na muke, Hrista radi, i obesiše o jednu maslinu u Tebi Beotijskoj.
Čudotvorne mošti Svetog Luke prenesene su u Carigrad u vreme Konstancija, sina Konstantinovog.
Praznik je u narodu poznat kao Lučindan i česta je slava srpskih pravoslavnih porodica. Vernici ga slave i kao iscelitelja i zaštitnika pojedinih zanata.
Na Lučindan u Republici Srpskoj skupi se više čobana i napravi se čobansko veselje. U pojedinim hercegovačkim mestima pre nego što puste ovnove među ovce, čobanima iznose cicvare.
U Srbiji ovog dana koncima opasuju torove da vukovi ne dave stoku,uz reči: „Ide Luka, evo vuka“ ili „Sveti Luka, sneg do kuka“ jer je skoro nastupila zima, kad se vukovi približavaju selima.
U južnoj Srbiji po prvom gostu ili posetiocu koji uđe u kuću gataju kakva će godina, odnosno zima biti. Crnogorci kažu da je na nebu pojas Svetog Luke.

Sveti-Petar Cetinjski

Srpska crkva danas slavi i spomen na Svetog Petra Cetinjskog. Sveti Petar Cetinjski bio je mitropolit crnogorski. Rođen je 1749. u selu Njeguši. Stupio je u monaški čin u svojoj 12. godini. Godine 1782. postaje mitropolit i gospodar Crne Gore.
Sav svoj život, viteški i sveti, posvetio je svom narodu. Radio je na pomirenju zavađenih plemena i branio zemlju od osvajača.
Proslavio se pobedom nad Napoleonovom vojskom u Boki i Dalmaciji. Iako je bio knez, živeo je kao prost monah u jednoj teskobnoj ćeliji. Upokojio se 31. oktobra 1830. godine. Njegove čudotvorne mošti počivaju u Cetinjskom manastiru na Cetinju.

Advertisements

In memoriam: Miša Cvetanović

октобар 31, 2015 у 6:32 am | Објављено у Danilo Kocić, Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , ,

cvetanovic Miša pesnik

ЛЕСКОВАЦ – Непосредно после одржаног књижевног сусрета, поводом 45 година од штампања збирке песама „Младост Поморавља“, у Дому културе у Брестовцу, (29. октобра 2015) преминуо је Миша Цветановић, први директор дома и уредник поменуте збирке, њен инспиратор и иницијатор, покретачки дух културног живота у Брестовцу, седамдесетих година прошлога века.

Сјајан песник, приповедач и романсијер, диван човек и васпитач младих генерација. Учио сам од њега како треба писати Хвала му за све и вечна му слава. Сви који сте га познавали, помолите се за покој његове душе – написао је на свом ФБ профилу Светолик Станковић, познати лесковачки књижевник, који је прве песме објавио управо у поменутој збирци „Младост Поморавља“.

Живот и рад Мише Цветановића опширно је представљен у студијама Данила Коцића „Лесковачки писци – трагови и трагања“ и „Лесковачки песници – трагови и трагања (Панорама лесковачког песништва)“.

Опширније видети – о в д е: 

Данило Коцић: Лесковачки писци -трагови и трагања, I том

Данило Коцић: Панорама лесковачког песништва 1944 – 2014.

Cvetanovic Misa kapiranje strica jermana

МИША ЦВЕТАНОВИЋ

 I

Миша (Драгомира) Цветановића рођен је 1. маја 1947. године у Брестовцу, код Лесковца. Основну школу завршио је у родном месту, средњу у Лесковцу и Вишу педагошку (Група за српски језик и књижевност) у Нишу 1969. године. По завршетку школовања почео је да ради као наставник српског језика у Основној коли ,,Бранко Радичевић’’ у Брестовцу школске 1969/70. године. Од јануара 1971. године радио је у Дому културе у Брестовцу као директор ове установе. (…) Школске 1989/90. враћа се у школу ,,Бранко Радичевић’’ у Брестовцу где остаје до 1995. године, када прелази у Основну школу ,,Јосиф Костић’’ у Лесковцу. Миша Цветановић је и оснивач Клуба писаца ,,Сневања’’ и покретач и уредник истоименог листа при Дому културе у Брестовцу у периоду од 1970-1973. године. Био је члан Председништва Књижевне омладине Србије (1975-1978) и председник КК Глубочица у Лесковцу у два мандата. Бави се едукацијом младих литерараца. Руководио је литерарном радионицом при Дому културе у Лесковцу (1996-2000) и уређивао литерарни билтен ,,Стазе маште’’. Члан је КК Глубочица од оснивања и Удружења писаца Лесковца.[1]

 II

КЊИЖЕВНИ РАД: Књиге поезије: „Врт безумља“ (1971), „Звездани спрудови“ (1981), „Самоуправи ток“ (1982), „Капирање стрица Јермена“ (2003, проза), „Дал су форе метафоре“, (2008, песме за децу) и „Балкан у трајању сања“ (Лесковац 2009, песме). Миша Цветановић написао је више хумористичко-сценских игроказа који су успешно приказивани. Представњен је у две збирке песама. Заступљен је у зборнику српских песника „Сан камен отварам“  (Краљево 1970), у „Песмопису“ (Лесковац 1975), Антологији песника јужне Србије“ (ТОК, Прокупље 1985), у годишњаку „Глубочица између обала“ (Лесковац 1988, 2001, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006. и 2007).[2]

Прозу, поезију и књижевно-теоријске радове Цветановић објављује у многим листовима и часописма, а највише у Нашој речи, Нашем стварању, Пиониру, Трибини младих, Лесковачком дневнику, Тимоку (Књажевац), ТОК-у (Прокупље), Књижевним новинама, НИН-у, Војнику, Борби и Студентским новинама (Ниш).[3]

 III

ЗВЕЗДАНИ СПРУДОВИ – Поезија Мише Цветановића разоткрива свет песника, запажања и осећања о преокупацијама која са њим живе и трају. У једном слоју његове поезије, оном унутрашњем, скривено је трагање, али и разоткривање за које се сазнаје тек тада се поново вратимо читању и дружењу изнова…[4]

 IV

САМУПРАВНИ ТОК – Миша Цветановић је покушао да стихом искаже песничку свакодневицу, налазећи у њој оне вредности о којима треба више и снажније рећи. Изабрао је песму као свој начин казивања. Лирик по сензибилитету, тражио је и у доброј мери налазио те лирске валере. Песме би по свом садржају, по ономе што кажу, требало сврстати у родољубиву лирику, по форми по оним препознатљивим, песничким говорењима, оне су интимистичка лирика.[5]

 V

ВРТ БЕЗУМЉА – Миша Цветановић је млади песник из Брестовца, села недалеко од Лесковца. Огласио се после објављивања песама у часописима и првом збирком песама ,,Врт безумља’’. И треба одмах рећи, не чакајући да се импресије сталоже после заклањања последње стране ове књижице стихова да је читање његове поезије угодан сусрет. Миша Цветановић је занимљив по начину казивања тема са села, он тражи неки дубљи смисао у свему, осећајући дамаре земље тражи и њихове изворе.

Песник се не задовољава само тим својим настојањем да свему свакодевном да нове димензије, да открива само његове скривене тајне. Он покушава да новим речима које навиру када се почне са трагањем за новим сазнањима, удахне живот, да оне постану живот сам. И мора се рећи да му то успева. Истина, понекад се оде у другу крајност, да се нова реч испречи да не схватимо шта је песник хтео да каже. Али, за срећу, њих је мало. Потребно је да Цветановић избегава кованице, да бруси своје стихове и остане непосредан и искрен… Прва зборка Мише Цветановића ,,Врт безумља’’ открила је младог и даровитог песника. Док буде своје поетске сокове црпео из земље остаће снажан.[6]

%

Поезија Мише Цветановића је експримент једног песничког сазревања. То је покушај да се још једном открије унутрашњи свет човековог живљења… Као песник свог поднебља појавио се изражајним поетским пулсирањем још као студент књижевности.[7]

 VI

КАПИРАЊЕ СТРИЦА ЈЕРМАНА – Прозно стваралаштво – приче, објављиване у листовима и часописима, обједињене у књизи ,,Капирање стрица Јермана’’ нуде свакодневну тематику и личност у њиховим судбинама, завичајног поднебља.[8]

Збирка кратких прича Мише Цветановића, знаног песника и прозног ствараоца лесковачког краја је, у ствари, само делимичан одабир можда и најбољег што је у овој књижевној форми створио. Зато је и природно што су овде и оне приче које су не тако давно освајале значајна признања на општејугословенским анонимним конкурсима, али и друга такође врло успела приповедачка дела. Цветановић, који свим својим бићем осећа живот и људе око себе, природно, у причама понајвише говорио о јужносрбијанском поднебљу, свом родном Брестовцу, завичају… Зато и не чуди што је тако успешно властиту стварност преточио у сочне ликове и приче. Истина, која је у њему и око њега, остаје као истински облесак живота, али и монографија завичаја…

Изражајност прозе Мише Цветановића често је права лирика. Аутор је открио лепоту боја и арому као покретача људске мисли. Зато су и драмски сукоби у сфери емоционалног. Треба рећи да је писац готово увек на позицијама реализма, што и није мана, већ може бити предност, која је у служби главног тока радње… Језгровитост у изразу, мелодичност, динамичност, семантичка јасноћа, јасна језичка конструкција, поетичан и сликовит стил – све појединачно  и у исти мах – само су неке од вредности Цветковићеве прозе… Изражајност прозе Мише Цветановића често је пука лирика. Аутор је открио лепоту боја и арому мириса као покретача људске мисли. Зато су и драмски сукоби у сфери емоционалног. И само због тога – дакле без даље дубље анализе – могло би се казати да је реч о аутору језгровитог говора и јасних порука, али и о писцу који је одавно доказао високу стваралачку обдареност што су ове приче само потврдиле.[9]

 VII

БАЛКАН У ТРАЈАЊУ САЊА – Ова идејна, мисаона и тематска поезија, по мојој оцени, са мотивом „Моме српском народу“, емотивним и изражајним стиховима оплемењује мишљење о Србима и представља лирско-аутентичан израз и изазов за боље схватање наше прошлости.[10]

Карпат, праотац наш,

поклони се над хумком оца – рабу,

удахну ваздух и месечину

па крену ка новом будућем гробу.

                            (Балкан у трајању сања)[11]

Трагалачким искушењима Миша Цветановић дозвољава машти да гради, сагради историјске личности. Додуше, у мисаоној димензији, само је Карпат симболичан праотац нације. Пред рељефом тројице националних влеикана: Карпата, Саве и Лазара, сазнајемо како је текла стална трка кроз живот и историју, каква су била упадања у лавиринте са различитим загонеткама времена. То је поетско виђење које продубљује националну свест и одсликава изразите домороце, везане за судбину српског народа. Карпат је оригиналан лик, који проналази светлост на пространствима ове данашње домовине Срба. То није „обрачун“ тројице са ожиљцима трагова табаним да се „доврше жељени снови“. У њима је стоицизам да се „досања Баклан цео“.

Миша Цветановић, као писац, уводи у књижевност митско и реално визионарском причом с једном намером да „до хтења у будућност увиру“. Сугестивним темама: долазак на Балкан, стварање живитних услова за опстанак, просвећивање, сазревање националне свести и борба са нестрпњивим непријатељем – мотивише родољубље.

Сва три циклуса: Карпат досања Балкан, Загонетку Савину тумачимо, Балкан у трајању сања, имају родољубиву енергију, осећања која јачају жељу за трајањем живота и поштовање сени оних који су нестали у трагици невремена. Ова родољубива поезија има радости и туге, и бола и среће! Трагика и лепота су у јединству. Креативан лирски језик препун је емоција. Стих је слободан.

[1] Цветановић је уредник и збирке песама ученика Основне шпколе Јосиф Костић ,,Ђачке стазе моје маште’’. Када се у издању КК Глубочица, Лесковац 2004. године појавила ова књига, написао сам опширан прилог у Нашој речи: ,,Миша Цветановић, наставник српског језика у ОШ Јосиф Костић, познати лесковaчки песник и приповедач, добитник не малог броја награда за књижевни рад, могло би се, без претеривања, да каже, зналачки је приредио ову збирку песама. Засигурно се нашао пред великим изазовом, јер је требало изабрати оно што је најбоље и што би, са друге стране, могло да буде део замишљене концепције збирке која ће задовољити важне естетске услове.

[2] Миша Цветановић, Балкан у трајању сања, ауторско издање, Лесковац 2009. Напомена: О Цветановићевом раду објављени су прилози: Наше стварање, јануар/фебруар 1969; Вили Хубач, Врт безумља, Наше стварање 3/4 (1971),  Драгољуб Трајковић, Преглед лесковачког књижевног стваралаштва, Лесковац 1973; Помак, бр. 15/16 (2000).

[3] Напомена: У Пиониру, бр. 2 (16), мај 1981. годинем, између осталог, пише: Миша Цветановић је рођен у Брестовцу, крај Лесковца. Поезијом се бави још из ученичких дана. Објављивао је у многим листовима и часописима поезију и прозу међу којима су Борба, Тимок, Наше стварање, Трибина младих, Наша реч, Студентске новине, Војник, Младост и др. До сада је објавио заједничку збирку песама Младост Поморавља, 1970. године, у издању Клуба писаца Сневања и Врт безумља, у издању истог клуба 1971. године. У издању Дома ЈНА у Свилајнцу изашла му је збирка песама са Ранком Будимским ,,Између страже и сна поезије’’, 1971. године. Миша Цветановић је оснивач и дугогодишњи председник Клуба писаца ,,Сневање’’ у Брестовцу.

[4] Љуба Стојановић, Звездани спрудови, Лексикон писаца, стр. 141.

[5] Вили Хубач, Наша реч, 2. јун 1982.

[6] Вили Хубач, Наша реч, 1971.

[7] Трајко Цветковић, Лексикон писаца лесковачког краја, КК Глубочица, Лесковац 2003, стр. 141.

[8] Станко Ђорђевић/ Данило Коцић, рецензија, Капирање стрица Јермена, Глубочица/ Лесковачки дневник, Лесковац 2004.

[9] С. Ђорђевић, Д. Коцић, извод из рецензије, Капирање стрица Јермана М. Цветановића, КК Глубочица, Лесковац 2003.

[10] Станко Ђорђевић, рецензија; Миша Цветановић, Балкан у трајању сања, ауторско издање, Лесковац 2009. Напомена: За литерарно стваралаштво награђиван је на многим сусретима и књижевним конкурсима. Најзначајнија признања и похвале: трећа награда за причу ,,Шињел једног ратника’’ (конкурс ВПШ, Ниш 1967), друга награда за песму ,,На трагу’’ (Студентске новине, Ниш 1967) и трећа награда за причу ,,Капирање стрица Јермана’’(Наша реч, Лесковац 1984

[11] Напомена: Сам почетак збирке Балкан у трајању сања, која има 16 песама назначених бројевима.

Održan naučni skup „Bugarska okupacija juga Srbije u Prvom svetskom ratu“

октобар 31, 2015 у 6:02 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , ,

bugari seminar narodni muzej

ЛЕСКОВАЦ – У Народном музеју у Лесковцу одржан је научни скуп „Бугарска окупација југа Србије у Првом светском рату“.

Сурдулица из 1915. и  Арапова долина из  1917. године два су најмрачнија споменика бугарске окупације из времена Првог светског рата, речено је овом приликом.

На овом скупу, између осталих, говорио је историчар Момчило Павловић, а присутне је поздравио и градоначелник Лесковца Горан Цветановић – објављено је на званичном сајту града Лесковца.

PU Leskovac: Uhapšen poreski inspektor

октобар 31, 2015 у 5:38 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , ,

Policijska uprava 2

LESKOVAC – Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Leskovcu, u saradnji  sa Višim javnim tužilaštvom u Leskovcu,  uhapsili su poreskog inspektora, zbog primanja mita od 1.000 evra.

Zbog postojanja osnova sumnji da je izvršio krivično delo primanje mita, uhapšen je Z.M. iz Leskovca.

Sumnja se da je Z.M., prilikom kontrole samostalne zanatske radnje, od vlasnika zahtevao i primio novac u iznosu od 1.000 evra, kako bi mu omogućio otpis poreskog duga, dodaje se u policijskom saopštenju.

Grdelica: „Svi za našu opštinu“ – podneli zahtev za formiranje opštine

октобар 30, 2015 у 12:48 pm | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , ,

Grdelica centar lepa 2

GRDELICA – Simbolično, u minut do 12 sati, članovi Udruženja „ Svi za našu opštinu’’ iz Grdelice, predali su gradskoj pisarnici  1. 110 potpisa  građana koji su podržali inicijativu da ova varošica sa okolinom dobije status gradske opštine.

Grdelica ulaz novo

„Smatramo  da lokalna vlast nakon predaje dovoljnog broja potpisa nema ni jedan argument da ovu inicijativu ne uvrstei u dnevni red, i nadamo  se da će gradski odbornici prepoznati potrebu meštana Grdelice da imaju svoju opštinu . Očekujemo da  će već na narednom zasedanju gradske skupštine glasati za to da ova varoš sa okolinom postane gradska opština, posebno ako se uzme u obzir da inicijativa nema apsolutno nikakvu političku pozadinu“, rekao je Srđan Jović, član Udruženja „Svi za našu opštinu“ , prenosi TVL.

Grdelica je staus samostalne opštine izgubila pre pola veka. Od tada je započeo proces propadanja ovog  mesta. Male lokalne administracije, odnosno gradske opštine,  raspolagale bi  sa 5 posto od gradskog budžeta što je otprilike 180 miliona dinara, a Grdelica, na primer, taj novac nije videla punih 10 godina – rečeno je ovom prilikom.

Leskovac:Da li će kasarna „Jablanica“ biti prihvatni centar za izbeglice?

октобар 30, 2015 у 9:51 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , ,

Leskovac velika sa solitera

LESKOVAC – Nakon što je portparol predsednika Evropske komisije Žan-Kloda Junkera pozvao zemlje koje su učestvovale na briselskom samitu o izbegličkom putu da što pre počnu da primenjuju Junkerov plan od 17 tačaka. U međuvremenu, kako javljaju agencije, u Srbiji se pripremaju prostori za smeštaj izbeglica tokom zime. Tako se pominje pre više godina napuštena leskovačka kasarna ‘’Jablanica’’ u kojoj će najverovatnije biti smeštene izbeglice?
Kasarna ‘’Jablanica’’ je na ulazu u Leskovac pored starog autoputa Nis -Vranje. Trenutno je u njoj samo obezbeđenje.
Ona bi, kako se navodi, mogla da bude preuređena u prihvatni centar.
Kasarna ima dve velike zgrade od tri sprata, restoran i prateće objekte. Konačnu odluku o tome da li je neka od praznih kasarna pogodna za smeštaj migranata treba da donese Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja koje je nadležno za ovo pitanje.
Izvor: Agencije

Lebane: Evropska unija podržala prvo socijalno preduzeće u Jablaničkom kraju

октобар 30, 2015 у 9:44 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , ,

lebane progres 1

LEBANE – U Lebanu je juče pušten pogon za proizvodnju domaće zimnice čime je i zvanično počelo sa radom prvo socijalno preduzeće u Jablaničkom regionu. Pogon je otvoren u okviru projekata „Socijalno preduzetništvo za socijalno odgovorno društvo“ koji su zajedno realizovali Udruženje žena „Ruža“ i opština Lebane uz finansijsku podršku Evropske unije, Vlade Švajcarske i Vlade Republike Srbije preko programa Evropski PROGRES. Podrškom u iznosu od 19,450 evra, renovirane su i kompletno opremeljene prostorije za proizodnju hrane a zaposleni su obučeni za proces proizvodnje domaće zimnice. Novootvoreno preduzeće je obezbedilo stalan posao za pet i privremen angažman za tri žene pripadnice najugroženijih socijalnih grupa sa teritorije opštine Lebane, a deo ostvarenog ostvarenog profita će biti uloženo u unapređenje socijalnih usluga u opštini Lebane.

lebane progres 2

Ovo preduzeće je naša šansa da umesto privremenih i povremenih poslova obezbedimo ženama stalno zaposlenje. Ali preduzeće koje danas otvaramo nije samo za nas i nije samo za trenutno zaposlene, ono može biti poligon za niz novih projekata i niz novih programa,“ rekla je Slobodanka Pavlović, članica Upravnog odbora Udruženja žena „Ruža“.

„Socijalno preduzetništvo za socijalno odgovorno društvo“ jedan je od 20 projekata podržanih kroz Fond za uključivanje građana razvojnog programa Evropski PROGRES. Ova aktivnost pospešuje zajednički rad lokalnih samouprava i organizacija civilnog društva, a u 2015. godini podržala je projekte u ukupnoj vrednosti od 400,000 evra.

lebane progres 3

„Svi projekti koje smo podržali preko Fonda za uključivanje građana partnerski sprovode organizacije civilnog društva i lokalne samouprave. Želimo da pokažemo da civilno društvo može biti snažan partner u rešavanju problema u zajednici, a posebno kada je u pitanju podrška najranjivim grupama,“ kaže Biljana Kerić, koordinatorka ovih projekata.

Aktivnosti Evropskog PROGRESa, programa koji doprinosi održivom razvoju južne i jugozapadne Srbije, Evropska unija i Vlada Švajcarske podržavaju sa ukupno 24,46 miliona evra. Odobreni projekti imaće za cilj da ojačaju lokalnu administraciju, stvore povoljnu sredinu za razvoj infrastrukture i privrede kao i poboljšanje sprovođenja socijalne inkluzije i politike zapošljavanja. Aktivnosti na terenu sprovodi Kancelarija Ujedinjenih nacija za projektne usluge UNOPS.

Opštine obuhvaćene Programom su Novi Pazar, Ivanjica, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Raška, Sjenica i Tutin na jugozapadu Srbije, kao i Prokuplje, Blace, Žitorađa, Kuršumlija, Leskovac, Bojnik, Vlasotince, Lebane, Medveđa, Crna Trava, Vranje, Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Preševo, Surdulica, Trgovište, Brus, Aleksinac, Gadžin Han, Doljevac, Merošina, Svrljig, Babušnica, Bela Palanka i Knjaževac na jugoistoku zemlje.

Promovisan „Leskovački prozni akrostih“ prof. dr Živana Stojkovića

октобар 29, 2015 у 6:50 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , , ,

 

Stojkovic Zivan Leskovacki prozni akrostih 1

ЛЕСКОВАЦ –  У свечаној сали лесковачког Технолошког факултета промовисана је најновија књига проф. др Живана Стојковића „Лесковачки прозни акростих“. О књизи су говорили, поред аутора, мр Мирослав Здравковић и Нина Костић, дипломирани правник, а прочитана је и оцена рецензента Данила Коцића.

Опширније о проф. др Живану Стојковићу видети о в д е:  Живан Стојковић

ЛЕСКОВАЧКИ ПРОЗНИ АКРОСТИХ

 (Излагање Данила Коцића на промоцији – Технолошки факултет у Лесковцу, 28. октобар 2015. године)

Најновије књига проф. др Живана Стојковића „Лесковачки прозни акростих“ (Књижевни клуб „Глубочица“ – Лесковац 2015, уредник Боркица Миловановић, рецензент Данило Коцић) потврдила је оно што смо одавно знали о аутору – његовој упорности, таленту и литерарном умећу. Дело је (не)обично за лесковачки књижевни простор, али је писано с мером и љубављу.

У књизи су духовитим, шарматним, али и стилом обогаћеним савременом српском лексиком и метафорама, представљени ауторови пријатељи Никола Илић, Хранислав Ракић, мр Мирослав Здравковић, проф. др Душан Јањић, проф. др Драгомир Радовановић и сам аутор.[1]

Ово је могло би се рећи, књига – сликовница речи. Све је подређено јасном задатку – да се о личностима говори тоном „заборављених манира“. Посебна вредност је управо „одабир речи као метафоре живота“, које су својеврсне приче у одломцима. Неке слике су више од обичног, конвенционалног приказавања људског трајања и дела личности ове „прозне песмарице духа“.

Сам аутор не крије да су му личности о којима говори драге, али и да (уз биографије које нуди читаоцима) довољно образоване и инспиративне да се књига може читати у „одломцима“, као оригинална библиотека, која је истовремено нека врста подсетника да још има људи на нашим просторима о којима се може беседити на духовит и истовремено довољно озбиљан начин.

Уместо, како аутор у Предговору бележи, уобичајног стереотипа у приказивању биографије познатих личности сваке средине, овога пута лесковачке, дата је нова, мање позната, али зато више него занимљива „биографија дана“ или боље речено „биографија људског трајања“.

Иако проф. Стојковић непретензиозно истиче да је реч о „скромном покушају приказивања карактера“, дело је далеко од тога. Знамо да по формалном образовању проф. Стојковић није психолог, него изузетан историчар; ипак од прве до последње странице овога дела јасна је његова намера да управо у нијансама које се могу тумачити као својеврсно духовито сликање карактера, уз „психолошки профил“, представи све оно што је мање познато о пријатељима, који су, могло би се рећи, „главни јунаци књиге.“

Не крије проф. Стојковић да је у приказивању истакнуто то „субјективно осећање“, које се, једноставно, не може искључити уз занимљиву и, рекло би се крајње отворену оцену, да је „невоља настала у томе што се ниједан од њих није прихватио да уради прозни акростих о аутору, па је он то морао сам да учини“.

И то је, између осталог, та „(не)обичност обичности“ ове занимљиве књиге, која показује аутора и као писца о другима, али и о себи. Дакле, то је, како би рекао један умни књижевник, „аутобиографија о другима“ виђена у властитом огледалу.

%

Вредност овога дела проф. Стојковића је и у трагању не само за карактерних особинама својих јунака, него и занимљивим речима које су „чиста психологија духа“, али и богата „језичко-лингвистичка творевина“. Њима се даје не само већ поменути психолошки профил, него и богато језичко значење, што само потврђује да је пишчева намера била вишеслојна, и да је, посматрана и са неутралног угла, са тзв.  „брисаног простора“, више него успешно остварена.

Личности о којима пише проф. Стојковић одавно су познате лесковачкој јавности јер су се наметнуле или као изузетно плодни историчари, публицисти, књижевници, књижевни критичари и универзитетски професори.

Уместо закључка, више као напомена: „Лесковачки прозни акростих“[2] је јединствено литерарно (ауто)биографско дело на лесковачкој литерарно-историјској сцени и зато ће, уз богатство језичке и психолошке грађе, сигурно привући пажљу јавности и ући у ред оних књига без којих, уверен сам као писац и историчар лесковачке књижевности, није могуће дати целовиту, објективну оцену, стваралаштва овога краја.

P.S.

Ево како проф. Стојковић представља своје пријатеље, али и себе:

Никола Илић:[3]

Неуморан, Истинољибив, Креативан, Озбиљан, Лустративан, Адаптиван, Истраживач, Либералан, Историчар, Ћутњив;

Хранислав Ракић:[4]

Хронограф, Радан, Агресиван, Надарен, Истинољубив, Савестан, Лојалан, Амбициозан, Виталан, Ревилуционаран, Агилан, Комуникативан, Истрајан, Ћудљив

Мирослав Здравковић:[5]

Магистар, Истинољубив, Ратоборан, Оригиналан, Савестан, Легитимист, Агресиван, Веран, Заинтереован, Даровит, Реалан, Акрибичан, Вољен, Коректан, Озбиљан, Високоцењен, Инсиративан, Ћудљив;

Душан Јањић:[6]

Дидактичан, Успешан, Шармантан, Акрибичан, Натпросечан, Јуридичан, Алтруиста, Њен, Истрајан, Ћудљив;

Драгомир Радовановић:[7]

Даровит, Раздрага, Амбициозна, Галантан, Обичан, Мирољубив, Искрен, Разуман, Религиозан, Алтруиста, Добричина, Озбиљан, Веран, Адаптиван, Натпросечан, Опредељен, Вехементан, Импулсиван, Ћудљив;

Живан Стојковић:[8]

Жовијалан, Инспиративан, Вредан, Амбициозан, Натпросечан, Савестан, Толерантан, Одан, Јасан, Креативан, Оксиморонаст, Виталан, Истинољубив, Ћутљив;

Данило Коцић

Лесковац, октобра 2015.

 stojkovic Zivan mala 1

ПРЕДГОВОР

У стереотипу приказивања биографија познатих људи сваке средине, па и Лесковаца суочавамо се са штурим и огољеним подацима који су само пука фактографија  често понављана без да може много да каже. Међутим, ради се о људима који су изграђивали своју личност не само стваралаштвом већ и у разним сложеним животним процесима и имали прилику да снагом свога карактера обликују друштвену стварност и утичу на друге људе. Зато би била велика неправда да се они не прикажу у пуном формату са свим својим цртама карактера, онако како их средина доживљава што само може још више да допринесе њиховој афирмацији и упознавању. Зато смо одлучили да уђемо у ризичан подухват и покушамо да на посебан начин речима осликамо те личности користећи почетна слова њихових имена и презимена и тако обликовати прозни акростих што је својеврсна авантура. Тако испада да су слова нека врста судбинског одређења њихових карактера што не би смело да представља било какву мистику. То је једноставно скроман покушај приказивања карактера, што може само да обогати њихове биографије. Јасно је да овај прозни акростих може само да помогне евентуалним биографима да буду свеобухватнији и реални у приказивању ових личности. Како је за упознавање карактера појединих личности потребно вишегодишње дружење определили смо се за оне за које нам се чини да их углавном добро познајемо. Наравно, субјективни осећаји се у таквим случајевима не искључују. Невоља је настала у томе што  ниједан од њих није прихватио да уради прозни акростих за аутора, па је он то морао сам да учини. Како је, пак, позната латинска изрека Cognosce se ipsum (упознај самога себе) најтежи задатак било је доста тешко да сами прикажемо своје карактерне црте, па је питање колико смо у томе успели. Но, ту је суд јавности. Нашим јунацима првог лесковачког прозног акростиха захваљујемо на разумевању што су пристали на овај авантуризам.

Ево како је, између осталих, проф. др Стојковић представио проф. др Драгомира Радовановића и себе.

 Проф. др Драгомир Радовановић

Д аровит

Р аздраган

А мбициозан

Г алантан

О бичан

М ирољубив

И скрен

Р азуман

 

Р елигиозан

А лтруиста

Д обричина

О збиљан

В еран

А даптиван

Н атпросечан

О предељен

В ехементан

И мпулзиван

Ћ удљив

 

ДАРОВИТ. Ова престижна особина професора Радовановића може да се уочи тек када га ближе упознате. Дошла је до изражаја још за време почетног школовања, јер и поред изазовних и уобичајених послова у родном селу Кацабаћу у лесковачком крају показивао је велику енергију и жељу за образовањем, чиме је долазила до изражаја његова урођена даровитост, пре свега у успешном школовању, које се није завршило само до нивоа средњошколског, већ је своју потврду добило на Факултету организационих наука, а затим и стицањем престижних звања магистра и доктора наука. То не значи да и у обављању других послова у складу са својим пореклом не би био успешан, али га то није интересовало. Своју даровитост је потврдио и одлуком да се усавршава у Немачкој, да прихвати посао у Тетову у Републици Македонији, да буде успешан привредни руководилац и најзад да крене путем универзитетске каријере и да свој радни век заврши на Високој пословној школи струковних студија у Лесковцу. У породичном животу даровитост је потврдио остваривањем успешних планова у изградњи велике породичне куће у Лесковцу, кућа за одмор у Гавриној, долини код Лесковца и на Власинском језеру. А онда је као ерупција вулкана дошла до изражаја његова способност да се афирмише на високошколској  и универзитетској установи писањем стручних уџбеника за предмете које је предавао. Искричавост и богатство духа показао је и у афористици, књижевности, па и у сликарству. Постао је један од најплодотворнијих стваралаца лесковачког краја.

 

РАЗДРАГАН. Иако својим физичким изгледом не подсећа на особу ведрог духа поготову кад вас прати загонетним погледом и погуреним ставом, потребно је само да проговори и да вас подари  специфичним осмехом који одише благошћу и чудном харизмом, па да вам потпуно измени утисак и одагна сваку могућу одбојност. Он поседује изузетну моћ рушења баријера ауторитета без обзира на ниво саговорника. Већ прве његове речи говоре о човеку ведрог духа, виспреном и сналажљивом у сваком тренутку и у било каквој ситуацији и уливају пријатност у сваком погледу, без обзира на тему. У комуникацији са пријатељима исказује велику способност оцењивања саговорника и истицања његових особина, али без икакве намере да то буде увредљиво.  Напротив, свака његова опаска о одређеној личности је испуњена симпатичном и прихватљивом жаоком и бива пропраћена раздраганим смехом. Његове досетке, актуелни афоризми, карактерисање личности и конверзације са њима су својеврсни изазови којима нико не може да одоли. У кафанском амбијенту не дозвољава да било ко буде тужан, нерасположан, замишљен и увек жели да доминира својим досеткама, прихватљивим примедбама, вицевима. Сваки његов монолог одише оптимизмом, а у дијалозима увек жели да буде победник. У таквом расположењу зна и да запева, да се развесели, да тражи посебно поступање конобара, да буде галантан, па и да се напије. Па чак и кад треба да изнесе неки свој озбиљнији проблем он то чини са великом дозом самоуверености у исправност свога става дајући му на крају и хумористички тон. У његовој личности доминира осећај способности да прихвати сваку врсту примедби на његову личност, али, наравно, до граница пристојне толеранције.

 

АМБИЦИОЗАН. Иако је изворно значење ове речи жеља да се нешто постигне, што је логична особина сваког човека, код професора Радовановића она је више од надарености, па до изражаја може доћи и друго њено значење које се огледа у словољубивости. То је на неки начин скривена особина овог врсног професора која не изгледа наметљиво, али пажљивијим посматрањем његове личности може се закључити да је у основи свега ипак слава, односно да буде слављен. Дуго му је требало да то и самоме себи призна и тек је на наговор свог доброг пријатеља прихватио да његово дело буде презентовано на јавним скуповима, промоцијама или разговорима. А онда се тек тада открила разноврсност његовог интересовања и стекло уверење да може у свакој области да постигне успех. Чинило му се да ништа не може бити тако тешко што и он сам не би могао да достигне, па је тако врло лако доносио одлуке да се бави разноврсном проблематиком и то доста успешно. Интересантно је његово уверење да може да обради било који проблем  друштвеног или културног живота, уверен да то успешно ради, упоран у опредељењу и на изненађење оних који желе да га прате успешан. Никада није спреман да прихвати сугестију да одустане од обраде неког питања, проблема, појаве. Истовремено не крије своје уверење да може све и да пише престижне уџбенике, научне радове, афоризме, расправе, анализе, песме, романе, приче, па и да слика. Чудна је и његова амбиција да уђе у Гинисову књигу рекорда по броју објављених књига, што му у задње време постаје необјашњива опсесија. Постепено избија у први план његова притајена жеља да увек буде у центру пажње, а опредељење да настави радно ангажовање и после пензионисања, доказујући своју велику енергију и способност, даје посебну драж при оцењивању његове амбициозности.

 

ГАЛАНТАН. Руководећи се изворним значењем ове речи може се рећи да она потпуно одговара професору Радовановићу. Он зна да буде уљудан према свакоме ко то заслужује и ретко се може догодити да искаже било какву малициозну примедбу. То се у првом реду односи и на његово јавно иступање на стручним, научним или другим јавним састанцима. Једноставно речено тешко га је избацити из такта. Па и кад се то догоди нема бурног реаговања, већ само смиреног, али и веома оштрог. Галантност се исказује и у његовој сусретљивости, пре свега према студентима, али и према радницима који су му потчињени или према пријатељима. Увек је спреман да пружи помоћ, стручну, научну, људску, па и новчану, а у плаћању цеха у кафани  био је на првом месту што му је чинило задовољство. Нисмо сигурни да ли је то последица комплекса или урођена особина, која, међутим, не одговара  кацабаћком менталитету. Али он је изузетак који потврђује правило. У појмовном значењу ове одреднице је дарежљивост, што је опште позната Драгомирова особина. Своје књиге дели бесплатно, новац позајмљује без великог размишљања, слике је поклонио Лесковачкој цркви. И најзад, оно што је посебна његова особина је удвориштво или галантност према женама, али ипак увек са одговарајућом мером и без прелажења границе пристојности, тако да је то више резултат лепог васпитања него урођене неконтролисане пожуде.

 

ОБИЧАН.  По звучним титулама које је имао у животу (директор, професор Универзитета, професор Високе школе, књижевник, члан Духовне академије) могао би се стећи утисак да се ради о недодирљивом ауторитету, који снагом свога интелекта одбија све или бар улива опрезност при контактирању. Међутим, већ при првом сусрету то се необичном брзином руши. Само човек респектабилне интелигенције и без икаквих комплекса може показати да је тако обичан, непосредан, дружељубив, отворен, спреман да се прилагоди саговорнику већ после првих изговорених речи. При том, не дозвољава да му се ласка и својим искричавим досеткама успева брзо да сруши све вештачке препреке. Саговорник било ког нивоа не осећа никакву дистанцу, а срдачност и познавање разноврсне проблематике омогућује му да свакоме покаже да је обичан човек наше свакодневнице, човек из народа руралног порекла. Способност да око себе окупи већи број пријатеља, међу којима има и дугогодишње присне другове, у први план истиче његову интересантну продуховљеност. Бити тако вредан и истовремено и обичан привилегија је само ретких људи.

 

МИРОЉУБИВ. Како му се одредница мир садржи у имену изгледа да није случајно да га можемо окарактерисати као мирољубивог човека. Међутим, ту се појављује знатна тешкоћа, јер његово кацабаћко порекло указује на особину тог знаменитог села да су у једном периоду године врло ратоборни, а у другом мирољубиви. Ако се код професора Радовановића прва особина становника његовог села повремено испољи свом жестином, то не значи да је он уистину такав. Чак и када врло оштро указује на неки пропуст или неправедну одлуку он то чини доста неубедљиво, не зато што се плаши, већ због тога што у његовој личности преовладава мирољубивост, а у тону притајена благост. И, наравно, одмах је спреман да предложи решење, које у већини случајева бива на његову штету. У међусобним дуелима са пријатељима нема агресивног тона, већ симпатично сатиричног који указује на њихову уочљиву особину коју треба исмејати, али опет без примеса малициозности. Тако он, чак и врло озбиљне сукобе зна да реши помирењем, мада никада не прихвата да се евентуално извини. Упорност у доказивању нечега нема везе са мирољубивошћу, више указује на тврдоглавост.

 

ИСКРЕН. Ову особину нечијег карактера доста је тешко идентификовати. Јер, да би се схватила искреност одређеног човека потребно је познавати комплексно његову личност и бити у присним односима са њим. Интересантно је да је професор Радовановић спреман да сваком другу и пријатељу врло брзо широм отвори врата своје духовне тајновитости и да вас увери да је истинољубив, одан и искрен друг и сарадник, али до граница могуће толеранције. Детаље из свог професионалног и породичног живота може да повери само оним пријатељима у које лично верује, али га је, међутим, управо то често доводило до разочарења и егзалтације. Како су животне ситуације повремено врло компликоване у којима свако има своју скривену или отворену намеру при њиховом тумачењу искреност често добија комичну димензију. Обузет оваквом особином своје личности често запада у замке, јер жели да чврсто верује да су и други људи искрени, што му се често знало да освети и да га доведе у стање бизарности.

 

РАЗУМАН. Ова карактерна особина професора Радовановића често може да нас збуни због експлозивног вербалног реаговања на одређене поступке или појаве које се не уклапају у његово поимање света. Ако се, пак, узме у обзир изворно значење латинске речи рационалан, онда сем значења разуман, можемо прихватити и тумачење да је он сврсисходан, добро организован и богат искуством. Човек може бити разуман само ако пред собом има могући и остварив циљ, што је Драгомир, после адолесцентног периода непрекидно потврђивао оним што је у животу постизао. Иако на први поглед одаје утисак расејаног човека импресионира податак да је управо врло добро организован и да зна да користи сваки тренутак за остваривање постављеног циља. У својој радној каријери није никада постављао себи недостижне циљеве, па ако се некада стекао утисак да је тако нешто желео то је више била последица недефинисане амбиције, него нереалних жеља. Сада, пак, када је у зрелим годинама потврђује своју рационалност великим радним и стваралачким искуством. Међутим, повремено због великог адреналина, а вођен сопственим схватањем развоја друштва и односа међу људима може да нас збуни захтевима који, због очигледне недостижности, могу бити протумачени и као неразумни. Али, кад се суочи са таквом ситуацијом зна да испоштује зов разума и прихвати реалност.

 

РЕЛИГИОЗАН. Друштвени и професионални статус професора Радовановића мало одудара од његовог поимања света са религиозног аспекта. На први поглед сурови реалиста са заслуженим местом у економској науци, добар аналитичар друштвено-економских односа и развоја људског друштва,  проницљивог ума изненади вас својим теистичким тумачењем света, у првом реду божанским пореклом српског народа. Опседнут књигама које се баве таквим хипотетичним питањима све жели да подведе под мистику у коју и сам хоће да верује. И не само то већ и енергично покушва да вас увери у оно у шта он доста нејасно верује. И то саопштава са дозом страхопоштовања према догмама које су саставни део хришћанства. Са њим тако нисте начисто да ли је непоправиво религиозно опредељен или је то мешавина поштовања народних обичаја, верских схватања и  научних достигнућа која у то не могу да се уклопе. Изузетан је поштовалац цркве и свештеника. А своју оданост њима је доказао и тако што  лесковачкој Саборној цркви поклонио слике свих цркви у лесковачкој општини у техници уље на платно које је насликао са великом посвећеношћу, а онда дозволио да буду на  календару за 2012. годину. За то је добио и одговарајуће признање на које је поносан. Међутим, не мало је био изненађен кад је сазнао да су те слике, уместо да красе просторије свештеника у дворишту цркве, негде склоњене. То га није поколебало да на позив намесника учествује на разговорима о важним питањима верског и културног живота у граду. Интересантно је да га може баш добро наљутити ако неко у његовом присуству исказује атеистичко опредељење, али нема вољу да се упушта у дубље разматрање те проблематике. Врло је чврст у уверењу да су Срби најстарији народ на свету па чак да потичу из Нојеве барке. Може вас често изненадити тврдњом да је на пример Србин и Александар Македонски или да је Рим српски град, јер су Срби потомци Трачана. Међутим, није упоран у доказивању таквих тврдњи и по тим екстремима не може да се цени његова религиозност. Он је верник хришћанског опредељења и то му изузетно годи.

 

АЛТРУИСТА. Ова карактерна особина ма колико била тешко уочљива, код професора Радовановића се може врло брзо препознати. Његов пријатељски став, благи израз лица и продоран поглед врло брзо руши баријеру и отвара вам могућност да будете отворени и непосредни. Љубав према сваком човеку зна да искаже на врло карактеристичан начин својим непосредним и отвореним ставом. Захваљујући проницљивом духу одмах може да оцени у ком стању духа је саговорник и да му и без изговорене речи понуди своју несебичну помоћ. Спремност да помогне сваком човеку потврђује снагу његове воље да често жртвује и своје интересе да би другоме обезбедио успех, али без непотребног исказивања сажаљења које може да га повреди. За њега је искрено пријатељство вредније и од сваког богатства. Зато од оних којима отвори душу тражи да му узврате на исти начин. У противном врло одлучно зна и да прекине такво дружење. Непоштен однос према послу и обавезама, поготову у сфери просвете не само да му је стран, него изазива и бурне његове реакције ако уочи да неко тако поступа. Међутим, чак и у таквим приликама спреман је на компромис, али не да би оправдао туђе понашање већ да допринесе да се оно елиминише. Своју љубав према другом човеку и док је био у привреди и у просветној струци исказивао је на искрен, хумани и отворен начин. За њега је радник у предузећу или студент у високошколској установи подједнако заслужан да му се укаже поштовање и помогне кад је то могуће. Иако је врло способан да оствари приходе успешним радом никада то није истицао као посебну предност у односу на друге људе. Увек је спреман да помогне материјално другога или да буде недостижни каваљер у дружењу.

 

ДОБРИЧИНА. Вишеслојност човекове личности често зна да буде знатна препрека у уочавању ове тако вредне особине. Добричина је човек који никоме не мисли зло и истовремено је спреман да му помогне у свакој прилици без икаквих условљавања. Ова особина се може граничити са алтруизмом, али постоји и знатна разлика. Код алтруизма уочљивији је формализам у намери да се помогне другим људима, а код човека кога можемо означити као добричина то је прожето великом племенитошћу, жељом и интимним осећањем разумевања туђих невоља или потреба. Доброта се ту испољава на специфичан начин који помаже дубљу интимизацију личности и садржи елементе отварања душе, односно неку врсту исповедништва. Добар је онај који зна не само да материјално помогне човеку већ и да му пружи вредан савет, да са њим подели патњу, да му отвори душу, да говори и о својим проблемима. Интересантно је да код професора Радовановића ова димензија његовог карактера се врло брзо  препознаје. Међутим, оно што је посебна специфичност је да његова доброта, ма колико се то не уклапало у опште поимање ове урођене особине, може  имати границе. Кад уочи да ту његову намеру неко не може, или  неће да разуме зна да реагује и да се дистанцира.

 

ОЗБИЉАН.  Без  обзира на изузетну ведрину духа и спремности да већ у почетној комуникацији приликом сусрета направи пријатну атмосферу професор Радовановић тачно зна да разграничи према коме ће се тако понети. Са пуно респекта и уважавања односи се према старијим особама, поготову ако сматра да су својим радом заслужили посебну пажњу. Међутим, његова озбиљност се може мерити пре свега у односу на правила живота и потребе да се радом обезбеди одговарајући углед и остави траг за будућа покољења. Тачно зна да разликује озбиљну расправу о неком питању од пошалице, а свој ауторитет до харизме  стекао је посвећеним односом према радним задацима како у предузећу тако и у настави на Високој школи и факултету. Па чак и кад упути ведрију опаску о некој личности или њеном поступку она је изречена са великом дозом респекта и са видном симпатијом, која не дозвољава да се другачије протумачи. Његова озбиљност посебно долази до изражаја када треба да се обрати јавном скупу или стручњацима свога нивоа. Иако не може бити означен као велики оратор свака изговорена реч му је пуна неке озбиљне патине, смислена и често изазовна. Па и ако некад заличи на самокритичност у шаљивом тону, она оставља поруку дубоке озбиљности. Чак и са почетком пензионерских дана са пуно озбиљности и преданости наставио је да ради у сфери просвете показујући висок степен одговорности, па и кад су му лични интереси угрожени. Он то ради тако озбиљно и посвећено не да би се прилагодио новом статусу већ да настави своју урођену сериозност.

 

ВЕРАН. Ова особина карактера професора Радовановића је више него темељна. Ако се верност може означити као безрезервна посвећеност одређеним идеалима и идејним опредељењима онда се може рећи да је он корифеј таквог опредељења. Као врстан стручњак у економској сфери не без велике острашћености зна да брани принципе пословања, начин рада и очите резултате у друштвеном поретку када је градио своју личност. Зато може да доста бурно реагује кад је у питању неспособност актуелних власти да нађу решење за најједноставније и могуће успешне послове у земљи и допринесу стабилизацији како привредног, тако и друштвеног живота. Кад се, пак, ради о патриотском осећању острашћени је поборник љубави према својој домовини што је доказао и својим учешћем у одбрани Косова, али је истовремено био и разочаран што је то узвишено осећање било знатно оскрнављено понашањем појединаца, па и понеким политичким одлукама. Веран је друг и пријатељ, а истовремено врло ригорозан ако то неко у кога верује не зна да поштује. Знатну сметњу му представљају постављени постулати у вези са доказивањем пријатељства. Не дозвољава било какво одступање од општеприхваћених и јасних узуса, а често их изједначава са порукама хришћанских догми. Веран је породици, везан за њу са дубоко нијансираним осећањима и одговорношћу, спреман да се жртвује и учини све што је потребно да би јој удовољио.

 

АДАПТИВАН. Срећан је онај који може да се прилагоди свакој могућој ситуацији, али не у негативном смислу ради постизања неке користи, него да својом виспреношћу процени како треба да се понаша. То могу постићи само личности које су врло сензибилне или како би Латини рекли ad ceptandum benevolentiam (да се створи расположење). У сваком друштву било какве провенијенције професор Радовановић одмах нађе своје место. Та прилагодљивост чина га врло пожељним саговорником, али и способност да се укључи у расправу без обзира на разноврсност тема. При том не дозвољава да доминира његова професионално звање, па и када оно буде поменуто он га допуни са симпатичном пошалоцим и тако отклони било какву баријеру. Не жели да се служи високопарним стилом који више одговара научним диспутима, већ сваки свој став према одређеном питању зна да саопшти на врло једноставан и разумљив начин. Познат по великој ведрини духа прихвата чак и опаске са видном дозом сарказма као специфичан начин изражавања саговорника и то га никада не може да наљути. Па чак и када љутито реагује, што је реткост, одмах иза тога успева да створи прихватљиво расположење.

 

НАТПРОСЕЧАН.  У објашњавање ове црте карактера одмах се суочавамо са способношћу онога који процењује критеријуме за натпросечност. Ако се то одређује по успешности у професионалној каријери, стваралаштву и научном раду,  материјалном богатству, породичном статусу, месту у друштвеном животу, онда можемо рећи да је у свим тим сферама професор Радовановић достигао могући зенит у условима провинцијских могућности. Ако у интелектуалној сфери просечност оцењујемо по степену образовања, он га је превазишао добијањем звања доктора наука, у научном раду објављивањем десетак уџбеника за високошколску наставу у својој струци, у стваралаштву јер је ушао у сферу књижевника и са више од сто објављених наслова књига постао скоро недостижан не само у провинцијској средини већ и на нивоу Србије, у породичном окружењу цењен и поштован, али и успешан по професионалним звањима својих синова, у материјалном богатству власник импозантне куће и две викендице. Натпросечан је и у способности да непрекидно буде радно активан, па чак и када је стекао статус пензионера, да поседује невиђену радну енергију, немиран дух и способност да ствара и дању и ноћу. Овом словом може се исказати и његова надареност, непосредедност, ноншалантност, делимична нарцисоидност, натуралност.

 

ОПРЕДЕЉЕН. Ако би се опредељеност једног човека могла центи према везаности за одређену идеју онда се може рећи да је професор Радовановић присталица постулата који омогућују бржи развој друштва. У вези са тим је у сам пун идеја и предлога који би могли допринети бржем економском напретку и  не ретко зна да их презентује, али са доста набоја и љутње, јер му се ти предлози чине сасвим разумљивим и остваривим. У таквим приликама саговорник не може да докучи да ли се ради о мешавини социјалистичких или транзиционих могућности развоја друштва. Како је своју личност до зрелих година формирао у социјалистичком друштву, када је имао и важне функције у привреди и стекао највиша научна звања, у сваком наступу са оваквим предлозима пун је оптимизма, често и нереалног и врло упоран у доказивању одређених могућности за рад. У заносу таквих уверења он штампа књигу у којој саветује младима како треба живети живот, и наравно дубоко верује у то да је у праву. Његова опредељеност је пуна и патриотског набоја, храбрости и спремности да се у било какав вид борбе кад је у питању српски народ. Заљубљеник је у Србију и њену историју, али и ослобођен било каквог вида дискриминације и национализма. То што верује у изузетну моћ српског народа по пореклу и времену постојања не смета му да буде углавном објективан аналитичар друштвених процеса уз прихватљиву дозу пристрастности. Међутим, повремено му се догоди да не може да разграничи успех од неуспеха у својим захтевима, али кад се прихвати једног посла изузетно му је посвећен и до краја истрајан уз веру у успех. Па и кад понекад успех изостане он то прима са чудном помирљивошћу, поготову ако је за то други крив.

 

ВЕХЕМЕНТАН. Иако по спољашњем изгледу и цртама лица не одаје овакву могућу одредницу свога карактера, ипак се може рећи да своју жестину и наглост не може да савлада чак и кад је то потребно. Интересантно је да се та вехеменција не може окарактерисати као агресивност и жеља за физичким обрачуном, али она зна буде доста забрињавајућа. Јер, по његовим мерилима живота и рада постоје правила понашања од којих никада не може да одступи, нити да их оправда код другога. Зато, без икаквог колебања, зна да директно некоме саопшти шта му се не допада у његовом понашању или раду, али не са злом намером, него у уверњу да то може да исправи. Кад се, међутим суочи са неуспехом своје намере, он зна да се повуче и престане да се дружи са таквим човеком, али никада не заборавља оно што је проценио да не ваља. У млађим годинама и завидном материјалном благостању, своју наглост је врло често знао да испољи у кафанском амбијенту где је апсолутно доминирао. По садржини таквих дијалога са својим друговима неутралан посматрач би могао да закључи да ће чак доћи и до физичког обрачуна, али то се никада није догодила и такве расправе су настављане и у следећим дружењима. Његове црте карактера под овим словом су и вредан, визионар, верзификатор (песник), ветеран, вигилантан (пажљив), виртуозан и најзад вундеркинд.

 

ИМПУЛЗИВАН. Етимолошко значење ове речи одговара карактеру професора Радовановића. Наиме, његов нагон је оличење велике енергије и живости, спремности да увек нешто ради, без застоја и празног хода, код куће или у канцеларији. Интересантно је да се ова реч уклапа у његову спремност да нешто уради на основу прве побуде или сазнања, па се често догоди да то уради и без великог размишљања или процене успешности. Међутим, ту унутрашњу енергију, која зна често да буде и чудна, он не може да савлада и ништа га не може зауставити да уради оно што је наумио. Ако се ради о стваралаштву довољно је да помисли да може и да слика и он прионе послу и открије бар делић умешности да то и оствари. Наравно, не очекује да добро прође код ликовних критичара, али је тиме обогатио свој ego. Или да пише песме, романе, нано поезију или чак роман, да штампа празну књигу, да пише о тајним друштвима, рату, политичким збивањима, поред свега што већ успешно ради. Испуњен је неким чудним нагоном који му не да мира ни дању ни ноћу. Кад размишља о пчеларењу и он ће постати пчелар, одгајању коза и оваца и он ће то радити. Иако је свака истина релативна, он се може означити и као истинољубив, али често верује у сопствену истину без резерве.

 

ЋУДЉИВ. Ова особина Радовановића не може се навести у негативном контексту јер је његова ћудљивост посве специфична. Наиме, она је више реакција на одређено понашање или изјаву и на први поглед бурна, али већ следећег тренутка претвара се у симпатичну ситуацију. Међутим, када га неко озбиљно наљути спреман је да истраје у прекиду везе са њим и на дуже стазе. Догађа се да у коментарима буде врло искључив, мада и тада оставља малу резерву за евентуалну промену. И тако редом. Час насмејан и расположен, час снужден и неугодан, љут и буран у реаговању на личност или појаву. Али подношљив.

БЕЛЕШКА О ПИСЦУ

 Проф. др Живан Стојковић

Ж овијалан

И нспиративан

В редан

А мбициозан

Н атпросечан

 

С авестан

Т олерантан

О дан

Ј асан

К реативан

О ксиморонаст

В италан

И стинољубив

Ћ удељив

 

ЖОВИЈАЛАН. Ова француска реч није уобичајена у свакодневном животу, али по свом изворном значењу у потпуности одговара карактерној особини Живана Стојковића. Наиме, ради се о човеку веселе ћуди која је дошла до изражаја нарочито у зрелим годинама његовог живота, када је стекао потпуно самопоуздање у првом реду постигнутим степеном образовања и значајним положајима које је заузимао у друштву. Нема сумње да је та његова особина постојала и у адолесцентном периоду, али није могла да дође до изражаја управо зато што је по физичкој конституцији био далеко испод својих школских другова, јер је закорачио у школу у шестој години захваљујући оцу Драгићу који је био школски послужитељ.  У том периоду ова чињеница је знатно утицала на усађивање појединих комплекса које је морао да надокнађује успешним учењем. То, међутим, не значи да није било и младалачких несташлука, али увек до граница могућег ризика и никада на намерну штету другог лица. На обликовање његове веселости снажан утицај је имао и начин живота у улици у којој је живео са родитељима. Слободно време се проводило у интензивном дружењу са младима из те улице што је изграђивало његову способност да се прилагоди другима и да у зрелим годинама живота увек буде окружен већим бројем пријатеља. Када је стекао академско звање професора веселост и ведрина духа испољавале су се са великом дозом сигурности и способности да се прилагоди сваком друштву и да пронађе друга са којим може најотвореније да се шали. Успевао је да код свакога уочи оно што може бити предмет шале и да води дијалог који ће развесељавати и друге. Међутим, иако је ту постојала опасност да се пређе граница дозвољеног, то се није догађало. Чак и онда када нека шала има и жаоке које су на граници могуће љутње онога коме је намењена то се није догађало управо зато што се јасно видела Живанова намера да не увреди, већ да засмеје присутне и да створи пријатну атмосферу. Наравно, тачно зна да одабере личност која је била способна да разуме праву намеру такве веселости, а знао је често и да истиче да само велики људи и они без комплекса дозвољавају да се збивају шале на њихов рачун. Истовремено увек је спреман да прихвати шалу и на свој рачун под условом да иза ње  не види лошу намеру њеног актера. Његова веселост је пуна одређених и одговарајућих досетки, али без имало персифлаже (исмејавања). Често је то прерастало у анегдоте које се памте, а своју способност да приреди заплет и збуни одређену личност саопштио је и у књизи „Езоп у Лесковцу“.

Друго значење ове речи је милостив што је доста тешко идентификовати код одређене личности. Ако се под тим подразумева спремност да се другоме пружи помоћ онда је ту и Живан, мање материјално, а више духовно или саветодавно. То доживљава као својеврсно признање које зна да задовољи и притајену сујету. Интересантно је да је већина његових блиских пријатеља старија од њега, али такву способност дружења са њима баштинио је још из времена школовања, јер је био најмлађи у својој генерацији. Зато није био у прилици да он њима даје савете, већ је више био спреман да саслуша њихове. У друштву зна да наметне веселост, хумор и песму, да створи колективан дух пријатности, да напише стихове позитивне или пежоративне о својим друговима и да их јавно прочита или отпева, па макар то било и у десетерцу уз гусларску имитацију.

 

ИНСПИРАТИВАН. Ведрина Живановог духа, велика животна енергија, приметна жеља за доказивањем и значајна организаторска способност фактори су који утичу на његову интересантну инспиративност. Приметан је утисак да је увек надахнут неким идејама за организовање разних облика дружења или јавног наступања. Када уочи добру идеју и код другога зна да је подстакне и подржи, да се ангажује и помогне да  буде остварена. Тада је спреман да прихвати и одговарајуће обавезе са уочљивом намером да што више и искреније помогне. При том, зна да врло упорно и наметљиво брани своје ставове како би се дошло до што бољег решења. Али то никада није био препотентан наступ, а ако то и жели да се примети све се завршава у шаљивом тону. Поседује и вредну особину да некога подстакне на стваралаштво, да га му пренесе надахнуће и веру у успех, да се унапред радује резултатима таквог ангажовања. Зна да се радује туђем успеху, да то јавно искаже, да саопшти и писмено на скуповима, да похвали и да честита. У његовој личности у таквим ситуацијама нема ни трунке зависти или љубоморе, већ, напротив, има пуне искрености. Посебно је спреман да млађе колеге подстакне на даље усавршавање, на постизање успеха у струци. Као млад професор лесковачке Гимназије, окружен бројним друговима различитог нивоа образовања инсистирао је да свако од њих заврши вишу школу или факултет и у томе успео. Једног од својих ближих пријатеља упорно наговара да своје богато животно дело преточи у писану реч, како би било вредно сведочанство за новију историју Србије.

Под овим словним знаком могу се навести и следеће Живанове карактерне особине-искреност, истинољубивост и интелигенција. На жалост често у чудном окружењу и сталним људским сумњама искреност може и погрешно да се протумачи као наивност. То зна да га доста разочара. Истовремено та особина повезана је и са потребом за сазнавање истине, која напротив може бити и доста релативна. Његова интелигенција резултат је природне обдарености, али и образовања и она му омогућава да се уклопи у свако друштво различите провенијенције.

 

ВРЕДАН. Ова карактерна особина може бити урођена, односно резултат генетских предиспозиција, али се посебно стиче васпитањем у породичном окружењу. Живан је ту особину најпре наследио од врло вредних, радних, марљивих родитеља сеоског порекла који су знали да му је пренесу већ у раном детињству када је морао прво да заврши све обавезе по налогу родитеља, па тек онда да се прикључи свом друштву за заједничку забаву. Своју вредноћу је потврдио постигнутим одличним успехом од основне школе до факултетског и научног звања. На савезној радној акцији на изградњи аутопута 1958. године, као студент, савесно је радио све предвиђене послове, у Школи резервних официра у Билећу, поред одличног успеха добио је и диплому Идеалан питомац, освојену на такмичењу у знању. У време када је сазревао као млад човек у друштву је постојала чудна и неприхватљива дилема о односу физичког и умног рада, па је чак наметнуто накарадно схватање да је физички рад понижавајући. То, међутим, није дотицало Стојковића. Како му се отац пре Другог светског рата бавио угоститељством пренео му је способност и за ту вештину коју је он испољавао у дружењу са својим пријатељима. Не смета му да постави сто, да скува кафу, послужи другове пићем, среди трпезу после славља, да помогне другоме кад је то потребно. Као управник Лесковачког феријалног летовалишта у Рогачу код Омиша знао је да се ангажује и у његовом свакодневном уређивању, па све до сличне предузимљивости и на  Технолошком факултету у Лесковцу, чији је први декан био. У друштву у Савезу бораца Лесковца није му тешко да обави било који посао у вези са програмом рада или у вези са дружењем. Кад је научни рад у питању довољан је податак да је аутор или коаутор око четрдесетак књига и великог броја научних саопштења. Током писања магистарске тезе и докторске дисертације знао је ради и по 15 часова дневно. А то је потврдио и у тимском раду са колегама при писању сваке нове књиге. Вредноћу посебно доказује у својој викендици у селу Вина педантно уређујући не само двориште, него и целу околину, на чуђење локалних мештана.

 

АМБИЦИОЗАН. Ако се узме у обзир једно од значења ове латинске речи које се односи на частољубивост, односно славољубивост онда се тим речима не може означити Живанов карактер. Само његово порекло и васпитање у скромној радничкој породици није могло да му роди жељу за постизање славе, а посебно физичка конституција у младалачким данима, која му је усадила и притајене комплексе које је требало тек савладавати. Зато се његова амбиција у младалачким данима испољавала у присном дружењу са друговима из улице и евентуално из школе која је подразумевала велику оданост и присност до граница братског осећања што је трајало до зрелих година и никада није престајало без обзира на промењене околности. Друго значење ове речи је жеља да се нешто постигне у животу што је дошло до изражаја тек по завршетку гимназије без обзира што је и у тој школи, као и у основној постизао најбоље успехе. Но, он је то доживљавао као нормалан след ствари без испољавања претеране амбиције. У време кад је био средњошколац на одличан успех се гледало као логичну последицу животних постулата. Међутим, од почетка студентских дана на Филозофском факултету у Скопљу, на историјској групи, дошла је до пуног изражаја његова жеља да се што више постигне првенствено у добијању одличних оцена из свих предмета, без обзира што није био задовољан избором предмета који ће студирати. Имао је велику жељу да студира медицину и чак се у маштању опредељивао и за ужу специјалност ендокринологију. Одлучио је да напусти историју и да се обрати општини Лесковац за стипендију на медицини и целог лета, после успешно завршене прве године студија са свим десеткама већ у јуну, спремао је пријемни испит за медицину. На жалост, општина Лесковац му је одобрила стипендију, али под условом да настави да студира историју. То га није поколебало, наставио је и завршио студије са одличним успехом. Часну дужност професора Гимназије у Лесковцу обављао је са пуно амбиције деценију ипо уз велико поштовање ученика и колега. Но, притајено незадовољство остало је доста видљиво. Желео је више и уписао Правни факултет у Нишу где је са одличним успехом завршио прве две године, да би своју амбицију задовољио на магистарским студијама на историјској групи Филозофског факултета у Скопљу и стицањем звања магистра, а касније и доктора историјских наука. У Школи резервних старешина у Билећи такође је имао одличан успех и био задржан да ради са новим потомцима. Његова амбиција добила је сатисфакцију у научном раду који је следио кроз учешће на научним скуповима и објављивањем бројних чланака и историографских дела. Амбиција је била потврђена и у руковођењу Технолошким факултетом у Лесковцу у оквиру Универзитета у Нишу, чији је био оснивач и декан у више мандата, као у редовни професор. У политичком животу Лесковца, региона и Републике Србије заузимао је значајне функције, а са великом дозом стрепње остварила му се и притајена жеља да се бави дипломатијом као први саветник за политичка питања у Амбасади Савезне Републике Југославије у Скопљу. Интересантно је да се његова амбиција није угасила ни у пензионерским данима када је наставио да се бави научним радом и да се активно ангажује у Градском одбору Савеза бораца Народноослободилачког рата у Лесковцу. Никада није испољавао жељу да постигне нешто нереално, већ се увек кретао у границама могућег.

 

НАТПРОСЕЧАН. Иако је питање просечности доста проблематично у првом реду у погледу критеријума за његово препознавање, ипак се може  на основу неколико елемената одредити и можда дефинисати код одређене личности. Јасно је да свако време подразумева и постојање постулата просечности који зависе од степена његове развијености у свим сферама друштвеног живота. За време у коме је Живан сазревао и остварио свој радни век просечност за интелектуалца је основно и средње образовање и евентуално факултетско звање, које је знало да се цени. За тај период натпросечност је подразумевала и добијање виших звања у образовању и науци, што је он и постигао. Међутим, она се процењивала и у способности за обављањем посла за који се школовао. Био је познат као одличан професор кога су ученици студенти уважавали, елоквентан и интересантан у излагању материје. Рад у образовању и оријентација ка друштвеним наукама омогућила му је да смело и уверљиво наступа и на јавним скуповима, у расправама на научним и на другим скуповима. Рад у друштвено-политичким организацијама Савезу омладине, Социјалистичком савезу и Феријалном савезу омогућио му је посебну комуникативност са људима и способност организовања разних акција. Како се успешно бавио и научним радом није изостала и ерудиција која је долазила до изражаја у разним диспутима или промоцијама књига.

 

САВЕСТАН. Један од важних елемената карактера сваког човека је управо савесност у обављању било кога посла. Досезање овог критеријума основни је услов за изграђивање позитивних карактерних особина. Важно је истаћи да се ова карактерна особина добија најпре у породичном васпитању, а затим и у ближем окружењу. Живан је имао ту срећу да су му родитељи били изузетно вредни, поштени, радни, савесни, хумани без обзира на степен образовања. У обављању сваког посла захтевали су педантност, тачност и савесност. То је био капитал који је понео из периода младалачког сазревања. Остало је само да га обогати, учврсти и претвори у императив живљења. Сваки посао у просвети или друштвеним организацијама, у науци и јавној делатности обављао је савесно и без  импровизације. Често је управо упорност да се нешто планирано оствари била испољена до граница могуће толеранције, али је било потпуно јасно да није спреман да одступи на уштрб квалитета. У својој богатој животној биографији никада није дошао у ситуацију да буде опоменут или укорен због несавесног рада и увек је захтевао да све буде усклађено са законским нормативима. Савесно, дакле поштено, отворено, пријатељско, хумано поступање према људима била је важна одлика Живановог деловања.

 

ТОЛЕРАНТАН.  За оцену толеранције као саставног дела карактера једне   особе у првом реду је настојање да се трпељивост према другом човеку и његовим поступцима или изјавама испољи на видљив начин како би он био уверен да је искрено прихваћен. Са тог аспекта Живан је знао да уважи саговорника, да га прати и зависно од његовог образовног и друштвеног статуса прихвати и неке његове ставове. То се нарочито односило на старије особе, али и на његове школске другове или вршњаке. Тако, чак и када осети да је особа са којим успоставља конверзацију претерала у неким својим тврдњама или објашњавању животних ситуација настоји да му не покаже да у извесним стварима претерује. Није спреман да омаловажи било кога, али када је са неким особама у приснијем контакту врло отворено и по могућству духовито искаже нетолеранцију како би створио пријатну атмосферу. У свакој прилици настоји да оштрије конфронтације или чак и свађе изглади поштујући достојанство сваке стране. Међутим, када осети пристрастност или лошу намеру саговорника зна да буде врло енергичан у рашчишћавању ствари до степена љутње, која се може граничити и са потпуном нетолеранцијом. Као декан факултета био је толерантан према сарадницима, али је био енергичан у захтевима за извршавање одређених задатака.

 

ОДАН. Ова људска особина може бити најпроблематичнија због различитог схватања оданости према другом човеку. Оданост подразумева искреност, поштовање, веровање, пријатељство, опредељеност, толерантност. Ту нема места за било какву резервисаност и калкулантство. Оданост је и везивање за одређену идеју која се не напушта и онда када је тешко. Флоскула да човек временом сазрева и да има право на промену свога понашања није прихватљива Живану. Његов животни пут је карактерисало дугогодишње везивање за другове које је прерастало у искрено пријатељство, породично зближавање и поштовање. Дружење је било тако интензивно да се није могао замислити било који викенд, славље или годишњи одмор без окупљања оних које је прихватио као своје искрене пријатеље. Своју способност да их окупља, ствара пријатну атмосферу, намеће веселост, да осмисли нови доживљај и учини живот богатијим исказивао је у свакој прилици. У тим ситуацијама наступао је без комплекса, али и без надмености и увек водио рачуна да не пређе границе дружељубља. Инсистирао је на породичном дружењу у чему је и успевао, али је знао и да окупља само своје другове и да им покаже колико му значе. Ако такво пријатељство траје и више од пола века као што је било са доктором и побратимом Милутином Тошићем, професором Милутином Тасићем, другом из детињства Момчилом Костићем, који живи у Загребу, кумом Слободаном Јанаћковићем, професором Храниславом Ракићем, онда је то више од оданости. На жалост, доживљавао је и разочарања од неких другова који се нису часно понели према њему, опседнути неком чудном љубомором и завишћу која је ескалирала у мржњу према његовом статусу у друштву и струци што је неминовно довело до раскида због такве притајене подмуклости. А то је доста тешко преживљавао.

 

ЈАСАН. Ову карактерну особину Живан је у првом реду стекао                       опредељењем да се бави друштвеним наукама које су му омогућиле да изгради  своју респектабилну елоквенцију не оптерећену високонаучним и бомбастичним стилом како би била разумљива слушаоцима. Не може се рећи да је јасноћа у исказивању мисли није и природна обдареност, али му је у њеном изграђивању помогла и просветна професија у средњем и високошколском образовању, као и запажени рад у друштвеним организацијама. Његови ученици и студенти га памте по изванредним предавањима што му исказују при сваком новом сусрету. Искуство стечено у просвети омогућило му је да без икакве треме иступа на јавним скуповима, симпозијумима или на телевизији. Не може се рећи да му у изграђивању ове особине није допринело и студирање права иако је већ био професор историје, као и стицање научних звања магистра и доктора наука.

 

КРЕАТИВАН.  Креативност, односно стваралаштво једна је од престижних карактерних особина сваког човека који је поседује. Код Живана Стојковића она се може означити са два аспекта. Један је у стварању интересантних животних ситуација кроз дружење са пријатељима и кроз рад разних друштвених организација, а друга је богати стваралачки опус кроз научни рад који му је и животно опредељење. Показивао је увек изванредну способност у организовању бројних акција интересантног садржаја, а поготову оних које су имале забавни или посебни друштвени значај. То је чинио са пуно енергије и виспрености, проницљиво и са великом дозом прецизности. Још за време студија, као демонстратор за стари век и археологију на Филозофском факултету у Скопљу знао је да окупира пажњу студената, затим, да буде организатор разних такмичења и стручних студентских расправа, као професор историје у лесковачкој Гимназији да осмисли рад секција ученика, извођење екскурзија, у Феријалном савезу Лесковца да детаљно планира сваку акцију, а посебно оне које су имале за циљ да се упозна домовина да би се више волела, у Савезу удружења бораца НОР-а Лесковца да буде инспиратор интересантних сусрета, расправа, трибина и прослава. У интимном дружењу са пријатељима зна да створи врло пријатну, веселу, опуштену атмосферу и да комуницира са њима тако вешто и симпатично, али само до граница могућег. При том бира оне другове који могу да прихвате такву врсту шале ценећи њихову способност за разумевање максиме- само велики људи прихватају шалу на свој рачун без љутње. Други аспект његове креативности је научни рад коме се потпуно предаје у време кад ствара, енергијом, упорношћу, издржљивошћу и посвећеношћу. У таквим ситуацијама број дневних часова рада уопште није битан, важан је циљ и резултати нису изостајали.

 

ОКСИМОРОНАСТ. Ова грчка реч означава стилску фигуру за спајање неспојивог и она се може користити у безброј оригиналних варијација. Једна од њих је персифлажа која означава покушај да се нешто учини смешним, односно изругивање појединцима или појави. Душан Стошић о овој карактерној особини Живановој пише: „  Овај талентовани стваралац вешто комбинује персифлажу (исмевање, изругивање на фин начин) и озбиљан третман, да би портретисао живе, садашње културне ствараоце у Лесковцу и шире…Клацкајући своје јунаке, персифлажом и озбиљним третманом, час на страну увреде достојанства, час на страну суптилног ласкања похвалом позитивних вредности, овај вешти писац апсолутно зна да је таштина његових јунака сила јача од осећања достојанства па успешно и безбедно постиже потпуни и велики успех.“  Зато је његова свакодневна комуникација на овом нивоу само са оним друговима који су способни да то прихвате. Понекад, међутим, зависно од ситуације и присуства других људи то може да буде погрешно схваћено, па зато настоји да такве ситуације избегава. Оно, пак, што посебно одликује Живана је његова спремност да персифлажу прихвати и на свој рачун, што знатно мења слику о његовим евентуалним лошим намерама.

 

ВИТАЛАН. У креирању човековог карактера виталност је од изузетног значаја, јер  означава способност за живот и директно утиче и на стање духа. Ако је по физичкој конституцији животност резултат генетског наслеђа онда је у Живановом случају то потврђено у родитељском генетском коду. Остали су витални до девете деценије свога живота. Међутим, виталност, поред доброг здравственог стања подразумева и менталну чврстину и способност за рационално расуђивање у свакој прилици. Јер, кад се човек суочи и са тешким ситуацијама у свом животу мора да покаже способност да то стоички поднесе, да не клоне духом и да проналази путеве опстанка.  То не искључује и повремену клонулост, али је код Живана увек постојала и алтернатива која представља бар некакво решење. Дакле, његова виталност се јасно уочава и у стању свести у вези са неким проблемом и ангажовање и последњег атома унутрашње енергије да се он превазиђе или позитивно реши. Живанова, пак, физичка конституција обезбеђује му младалачки изглед и пред крај седме деценије живота, што му у сваком случају и годи. Међутим, свестан је тога да кад му неко каже да добро изгледа и у тим годинама да је фактички стар без обзира на видљиву виталност чак и кад је на бициклу.

 

ИСТИНОЉУБИВ. Сваки човек тежи да досегне истину о неком догађају или поступку која има опште значење или је у вези са његовим или животом других људи. Зато су и аргументи за њено процењивање различито вредновани  у одређеним друштвеним околностима или у животним судбинама. Опасност од субјективизма при доношењу закључака је очита. Проблем је у томе колико је сваки човек способан да непристрастно процењује догађаје и поступке људи што је битна црта карактера. Живану је као историчару то у ствари императив понашања и размишљања. У интерним комуникацијама, па и јавним наступима са пуно уверења и жара заступа истину о неком догађају или о улози личности и није склон да у вези са тим калкулише или да злоупотребљава. Настоји да буде правичан и никада се у његовом понашању према другој личности не може осетити малициозност без обзира на њихове тренутне или трајне односе. Ова карактерна особина подразумева и искреност према себи и другима. Иако често може бити врло упоран у одбрани свога става зна и да се повуче и призна да није био у праву. Нарочито му сметају измишљени детаљи у биографијама оних који тиме мисле да ће себи обезбедити бољи рејтинг у друштвеном третману.

 

ЋУДЕЉИВ. За Живана се не може рећи да је ћутљив. Напротив, одмах се може уочити да је врло глагољив, спреман на сваку врсту разговора у првом реду духовитог, али ако затреба и врло сериозног. У таквим ситуацијама до изражаја долази његова ћуд која може да збуни  немогућом упорношћу или сасвим супротно симпатичном духовитошћу. Зато је израз ћудељив сасвим адекватан јер је вишезначан, што њему и пристаје.

 

ПРОФ. ДР ЖИВАН СТОЈКОВИЋ, рођен у Великом Трњану, основну школу и Гимназију завршио у Лесковцу, Филозофски факултет- група историја у Скопљу, где је магистрирао и докторирао. Завршио је и први степен Правног факултета у Нишу. У лесковачкој Гимназији као професор радио је 15 година, а затим био потпредседник Извршног савета Скупштине општине Лесковац. Оснивач је и декан  у више мандата Технолошког факултета у Лесковцу у саставу Универзитета у Нишу. Био је и први саветник за политичка питања Амбасаде Савезне Републике у Скопљу. Пензионисан је на Технолошком факултету као редовни професор. Ангажује се у раду Градског одбора Савеза удружења бораца Народноослоободилачког рата 1941-1945. године у Лесковцу. Аутор је и коаутор око четрдесет књига из области историографије и социологије и великог броја стручних чланака.
САДРЖАЈ

 

ПРЕДГОВОР………………………………………………………………………………………

НИКОЛА ИЛИЋ, ДИПЛОМИРАНИ ПРАВНИК…………………….

ХРАНИСЛАВ РАКИЋ, ПРОФЕСОР…………………………………

МР МИРОСЛАВ ЗДРАВКОВИЋ…………………………………….

ПРОФ. ДР ДУШАН ЈАЊИЋ………………………………………….

ПРОФ. ДР ДРАГОМИР РАДОВАНОВИЋ…………………………………

БЕЛЕШКЕ О ПИСЦУ………………………………………………….

 

[1] Живан Стојковић, Лесковачки прозни акростих, Књижевни клуб Глубочица, Лесковац 2015. Напомена: Рецензент Данило Коцић, новинар и писац из Лесковца.

[2]  Akrostih (gr) – врста песме у којој почетна слова стиха, строфе или пасуса (у прози) читана одозго на доле, дају неку реч, или наслов дела (нпр. Слово љубве).

     Акростих (грч. ákros, крајњи, горњи; stíchos, ред, редак у песми) је у књижевности песма или песмица у којој почетна слова стихова читана одозго према доле дају неку реч. То је најчешће реч која означава тему песме, аутора или особу којој је песма намењена. Појам акростих може означавати ту песму, али и саму реч која се добије читањем првих слова стихова. (Википедија)

     Акростих – Слабо се користи у поезији, јер мало њих зна правилно да га користи. Први га је у српској књижевности искористио Стефан Лазаревић када је написао писмо које је послао на ваздан различитих дестинације.Ради се о томе када напишете неколико стихова и свако почетно слово сваког стиха поређате по реду,тако да добијете неку реч (Стефан је ставио то као наслов свог писма). Ова врста уметничког изражавања се подоста променила од тада. Данас се користи за нешто тотално друго. (Вујаклијин речник);

    Акростих (израз) – састоји се, односно има осам карактера, што је 0,8 мање од просечне српске речи. Садржи 3 (37,5 одсто) самоглсника, што је за 5,3 процента мање од просека.

[3]  НИКОЛА ИЛИЋ, дипломирани правник и професор, рођен је 1926. године у селу Газдару. Био је учесник НОР-а, а после ослобођења секретар фабричког комитета КПЈ у руднику Леце (1947-1948), радник Државне безбедности у Лесковцу од 1948. до 1964. године. На Првном факултету у Скопљу дипломирао је 1962. године, а од 1964. године наставио је рад у Економској школи у Лесковцу до пензионсања 1974. године. Са великом посвећеношћу се бави историографијом и аутор је или коаутор око тридсетак књига из те области. Познат је и као публициста са неколико романсираних биографија историјских личности из лесковачког краја. Учесник је научних скупова и сарадник у часописима запаженим чланцима. Председник је Окружног одбора СУБНОР-а Јабланичког округа.

[4]  ХРАНИСЛАВ РАКИЋ, професор историје и музејски и педагошки саветник, рођен је 1928. године у Печењевцу. Завршио је Филозофски факултет у Скопљу на Историјској групи. Радно ангажовање професора започео је у осмогодишњој школи у Сијаринској Бањи, наставио у Лесковачкој гимназији, а затим постао директор Народног музеја у Лесковцу коме је руководио 34 године, све до пензионисања. Савезом удружења бораца НОР-а 1941-1945. године као председник руководи више од 25 година и члан је Републичког одбора СУБНОР-а Србије. Аутор је и коаутор око 40 историографских дела, покретач и главни уредник Лесковачког зборника, учесник и организатор научних скупова и аутор бројних стручних чланака.

[5] МИРОСЛАВ ЗДРАВКОВИЋ рођен је у Каштавару. Завршио је гимназију у Лесковцу, Вишу педагошку школу и Правни факултет у Нишу, где је стекао и звање магистра правних наука. После наставничог стажа у Печењевцу, определио се за политичко ангажовање. Био је председник Међуопштинског комитета Савеза комуниста Јужноморавског региона, председник СО Лесковац, народни посланик Скупштине Србије и њен потпредседник, председник Закодавне комисије  Скупштине СФРЈ. Обављао је и дужност судије  судије Суда удруженог рада, директора Лесковачког сајма и директора Југопетрола у Лесковцу, а био је и професор на Вишој економској школи у Лесковцу. Сада је секретар Окружног одбора СУБНОР-а Јабланичког округа и члан Републичког одбора СУБНОР-а Србије.

[6]  ДУШАН ЈАЊИЋ рођен је у Лесковцу, где је завршио гимназију, а Филолошки факултет – Група француски језик и књижевност у Београду, на коме је магистрирао и докторирао. Завршио је и правни факултет, али је своју радну каријеру остварио као директор Завода за напређивање васпитања и образовања, професор Више економске школе и професор Технолошког факултета у Лесковцу, где је био и шеф Катедре за друштвене науке. Аутор је бројних научних радова из своје основне струке и добитник престижних домаћих и међународних награда.

[7] ДРАГОМИР РАДОВАНОВИЋ рођен је у Кацабаћу, општина Бојник, где је завршио основну, а средњу школу у Лесковцу. У Београду је завршио Факултет организационих наука, магистрирао је на Економском факултету у Нишу, а докторирао на Економском факултету у Скопљу. Радио је и руководио двадесет година у привреди – у Вунарском комбинту „Тететкс“ у Тетову, Трикотажи „Вучјанка“ у Вучју и Трикотажи „Србијанка“ у Лесковцу. Као професор радио је на Вишој економској школи у Лесковцу, Економском факултету Универзитета у Приштини, а пензионисан је као професор Високе пословне школе струковних студија у Лесковцу. Члан је Удружења књижевника Србије. Аутор је више од 130 књига и влеиког броја чланака.

[8] ЖИВАН СТОЈКОВИЋ рођен је у Великом Трњану. Основну школу и гимназију завршио је у Лесковцу, Филозофски факултет – Гупа историја у Скопљу, где ја магистрирао и докторирао. Завршио је и први степен Правног факултета у Нишу. У Лесковачкој гимназији као професор радио је 15 година, а затим је био потпредседник Извршног савета СО Лесковац. Оснивач је и декан у више мандата Технолошког факултета у Лесковцу у саставу Универзитета у Нишу. Био је први саветник за политичка питања амбасаде Савезне Републике Југославије у Скопљу. Пензионисан је на Технолошком факултету као редовни професор. Ангажује се у раду Градског одбора Савеза удружења бораца НОР-а од 1941-1945. године у Лесковцу. Аутор је и коаутор око 40 књига из области историографије и социологије и великог броја стручних чланака.

Aler Leskovac: Ugovor sa nemačkom razvojnom organizacijom „Help“

октобар 28, 2015 у 4:58 pm | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , , ,

aler Help

LESKOVAC – Grad Leskovac i nemačka razvojna organizacija „Help“ su potpisali  24 ugovora o donaciji opreme za započinjanje malih biznisa u okviru projekta „Podrška razvoju mikro biznisa u Srbiji“. Gradonačelnik Leskovca, dr Goran Cvetanović se zahvalio dobitnicima donacije što nisu sedeli skrštenih ruku i poželeo im uspešno započinjanje sopstvenog biznisa. „Evo i to je jedan od načina na koji smo smanjili nezaposlenost u Leskovcu za poslednjih nekoliko godina“, rekao je Cvetanović.

Program menadžer „Help-a“, Maša Bubanj,  je istakla „da se retko  viđa da se ostvari tako dobar partnerski odnos,  ali zahvaljujući  dobrom timu Agencije za lokalni ekonomski razvoj,  i to smo postigli. Za veoma kratko vreme  dobro smo se organizovali, tako da rezultat nije mogao da izostane“.

Potpisnici ugovora o donaciji opreme za započinjanje malih biznisa baviće se isključivo zanatskim  i uslužnim delatnostima : frizeri, serviseri (auto i bele tehnike), ugostitelji, bravari, ali i poslovima marketinga, reprodukcijom video zapisa i poslovima energetske efikasnosti.

aler mladi 2015

Među korisnicima je deset žena i četrnaaest muškaraca. Pojedinačna vrednost direktne podrške korisnika grantova u opremi iznosi,  prosečno, 2.400 evra. Pored toga, korisnici će pohađati poslovne i stručne obuke za osnaživanje mikro i malih biznisa i smanjenje siromaštva,  u ciljnim gradovima i opštinama. Projekat finansira nemačka vlada, a sufinansiraju sami  gradovi i opštine. Ukupna vrednost projekta je 274.800 evra, vrednost dela projekta u Leskovcu iznosi  86.779 evra, dok je učešće Grada 28.800 evra.

Ovo je peti „Help-ov“ projekat u Leskovcu koji se bavi podrškom profitnim aktivnostima i do sada je ukupan broj podržanih 259 preduzetnika i jedna proizvođačka kooperativa. „Help“ je, uz pomoć donatora u Leskovcu, realizovao projekte u vrednosti od oko 700.000 evra. Projekat „Podrška razvoju mikro biznisa u Srbiji“, sprovodi  „Help“ , uz finansijsku podršku nemačke vlade, a sufinansiraju ciljni gradovi i opštine: Brus, Kuršumlija, Leskovac, Vladičin Han i Vranje.

Cilj projekta je podrška održivom razvoju u Srbiji sa fokusom na osnaživanje mikro biznisa i smanjenje siromaštva u ciljnim opštinama i gradovima, kreiranjem najmanje 95 biznisa dodelom grantova u opremi i edukacijom podržanih klijenata.

Dom zdravlja Leskovac: Račun u blokadi za 180.759.457,32 dinara

октобар 28, 2015 у 10:14 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , , , ,

Dom zdravlja, Leskovac, 2

LESKOVAC – Račun leskovačkog Doma zdravlja u blokadi je za 180.759.457,32 dinara – navodi se na zvaničnom sajtu ove zdravstvene ustanove. Račun je, inače, poslednjih nekoliko godina u blokadi 1.035 dana.

Videti o v d e:

http://www.dzleskovac.com/finansijski-izvestaji/

Zbog blokade računa od ove ustanove medicinski radnici, pre svih, zaposleni u Služi stomatologije, koji su vodili i dobili sudske sporove pred Osnovnim i Višim, ali i Apelacionim sudom, nisu u stanju da ih naplate godina.

Inače, lekari, medicinske sestre i tehničari, kao i ostalo osoblje Doma zdravlja, koji imaju rešenja o ugovorima, redovno primaju zarade.

Следећа страна »

Блог на WordPress.com.
Entries и коментари feeds.