Medveđa: Raspuštena SO, obrazovan Privremeni organ

Medvedja panorama 3

МЕДВЕЂА, ЛЕСКОВАЦ – Због неодржавања седнице Скупштине општине дуже од три месеца, у складу са одредбама члана 85. и 86. Закона о локалној самоуправи („Службени гласник Републике Србије“ бр. 129/2007) Влада Републике Србије, на седници од 08. јуна 2015. године,  донела је Одлуку о распуштању Скупштине општине Медвеђа и образовању Привременог органа општине Медвеђа и Решење о именовању председника и чланова Привременог органа општине Медвеђа („Службени гласник Републике Србије“, бр. 50/2015).

Образован је Привремени орган општине Медвеђа за обављање послова из надлежности Скупштине и извршних органа општине Медвеђа. Привремени орган обавља текуће и неодложне послове из надлежности Скупштине општине Медвеђа и извршних органа општине утврђене законом и Статутом општине, до конституисања Скупштине и избора извршних органа општине након одржаних избора, у складу са законом. Привремени орган има председника и четири члана. Председник организује рад Привременог органа, председава његовим седницама и обавља послове које му Привремени орган повери. Привремени орган има секретара Привременог органа.

Medvedja 2 zgrada mala

У Привремени орган општине Медвеђа, именовани су:

  1. др. Небојша Арсић, за председника,
  2. Зоран Јовановић,  за члана,
  3. Радомир Радовановић, за члана,
  4. Кадри Хисени, за члана, и
  5. Александар Анђелковић, за члана.

Привремени орган је на 1. – Конститутивној седници одржаној 11. јуна 2015. године донео Решење о именовању Зорана Раденовића, дипломираног правника, из Медвеђе, за секретара Привременог органа.

Advertisements

Vlasotince: Novi broj lista „Vlasina“ za maj 2015.

Vlasotince 4

VLASOTINCE – U Vlasotincu, jednom od najlepših mesta na jugu Srbije, pojavio se novi broj lista – biltena Vlasina.

Objavljeno je više zanimljivih informacija, a priloge je pripremila odabrana ekipa talentovanih vlasotinačkih novinara.

Videti ovde: Novi broj lista – biltena Vlasina

 

 

Vukadin Ristić, Milan Petrović: Osnivanje i razvoj Urološke službe u Leskovcu

Uroloska kniga naslovna strana petrovic ristic 1

ЛЕСКОВАЦ – Поводом јубилеја, 40. годишњице Уролошке службе у Лесковцу, прим. др Вукадин Ристић, и др Милан Петровић написали су књигу „Оснивање и развој Уролошке службе у Лесковцу“. Књигу је, иначе, објавило Уролошко одељење Опште болнице.

Како смо сазнали, после овог издања, ускоро би требало да се појави нова књига у којој ће бити представљен развој ове службе у последњих пет година.

Један од аутора, прим. др Вукадин Ристић, аутор бројних дела, посебно из историје лесковачке медицине, опширно је представљен у студији Данила Коцића „Лесковачки писци – трагови и трагања, II том.

Напомена: Видети опширније – о в д е: Данило Коцић, Лесковачки писци – трагови и трагања, II том, Лесковац 2015.

Petrovic doktor Narocelnik  Urologije 1

МИЛАН ПЕТРОВИЋ

 I

Млан Петровић рођен је 1958. године у Лесковцу. Основну школу завршио је у Турековцу, а гимназију у Лебану. Медицински факултет уписао је и завршио у Нишу 1985. године. После завршеног факултета радио је одређено време на Хемодијализи, а у исто време као волонтер на специјализацији из опште хирургије од 1989 – 1991. године. Специјализацију из Урологије добио је 1991. године и завршио је у Београду 1994. године. Потом наставља да ради као специјалита у Служби урологије. За начелника Службе урологије са хемодијализом постављен је 1996. године и на тој дужности одстаје до 2000. године. У том периоду уводе се нове оперативне методе: radikalna prostatektomija код Ca postate, пластика UP по Hynes-Anderson. Први је урадио на одељењу litoklas у ureteru, ureterorafiju код stenoze uretera и прву тоталну cistektomiju по Meinz-Paush, TVT операцију – stres inkontinecije код жена, uretrotmiju internu код stenoze мушке uretre. Ментор је Медицинског факултета у Нишу и Београду из областу Урологије.

У току другог мандатног периода, највећим делом средствима донације урађена је комплетна адаптација Уролошког одељења почев од изградње првог апартмана у болници. Набављен је комплетни намештај за лекарске и сестринске собе, набављени нови, непромочиви душеци, у холу је направљена нова просторија за особље, набављена и угрaђена четири клима урађaја и изршено кречење одељења у целости и адаптирaна нова уролошка специјалистичка амбуланта. Формиран је и ехо кабинет на одељењу.

Као друштвни радник активан је у Подружници и Секцији уролога СЛД. Редовни је члан  Европског удружења уролога од 1994. године. Учесник је на конгресима и симпозијумима као и на светским конгресим уролога 1997. године  у Монтреалу, Паризу, Хонолулу и Шангају 2010. године, затим на европским конгресима у Перизу, Бечу, Мадриду, Берлину и Барселони и Балканском конгресу у Тирани и Будимпешти. Добитник је захвалнице СЛД 2000. године. У 2008. години поново је постављен за начелника Улолошке службе. Објавио је већи број стручних  радова у домаћој литератури. Радио је и као лекар у Кошаркашком клубу „Здравље“ (1995 -2006).[1]

Uroloska sluzba knjiga Petrovic ristic kniga

 II 

ОСНИВАЊЕ И РАЗВОЈ УРОЛОШКЕ СЛУЖБЕ У ЛЕСКОВЦУ – Четрдесет година од оснивања и развоја Уролошке службе у Лесковцу је дуг и значајан период. Уролошка служба је успела да се у том периоду организационо и кадровски издигне тако да данас представља једну од водећих служби Опште болнице у Лесковцу.[2]

Писати о развоју Уролошке службе је тежак и одговоран посао, али је изнад свега и потребан. Та потреба је да се покаже и одслика пређени пут од оснивања до данас, да се да ретроспектива четрдесетогодишњег рада на проблемима уролошке патологије и терапије на поодручју Јабланичког округа.

Предмет нашег истраживања је почетак оснивања и развоја Уролопшке службе у Лесковцу. Према томе, у центру збивања је пре свега Лесковац, као централно место овога краја.

У свом почетном развоју значајан је успех Уролошке службе која је успела да се организационо и кадровски издвоји из оквира Опште хируршке службе. То је био преокрет на почетку самог развоја, када се, уместо расутих и измешаних болесника у маси опше хируршке патологије, уролошки болесници издвоје у нове смештајне услове Уролошког одељења. Тако су створени услови да се уролошки болесници лече – оперишу у знатно повољнијим медицинским условима и од компетентних уролошких кадрова.

Нови корак у даљем развоју Уролошке службе свакако припада првом лекару-специјалисти те службе др Слободану Стојановићу. Усељењем у нову болницу 1973. године створени су оптимални услови за рад, како просторни, тако и кадровски и од тада започиње афирмација Уролошке службе све до данашњих дана.

Од тог периода па све до данас (2011) Уролошка служба је забележила значајне резултате кроз учињених око 750.000 специјалистичких прегледа, око 15.800 операција, 38.250 ендоскопија, 8.870 катетеризација, 64.500 превијања и других интервенција уведених савременим методама дијагностике и лечења.

У овој монографији обухваћено је раздобље од 1971. године до данашњег дана (2011) које прати развој Уролошке службе Лесковца. То праћење је ишло кроз догађаје који су се збивали на овим просторима и то кроз биографије лекара и кроз настанак здравствених установа. Такође је важно прикупљање података из архива, личних досиеа, као и забележених казивања судионика здравствених радника и осталих.

III

РЕЦЕНЗИЈА – Уважени поштоваоци и љубитељи писане речи! Имамо прилику и част да се заједно упознамо са још једним  прегалачким писаним успехом и успоном прим. др Вукадина Ристића и његовог млађег и квалитетног колеге др Милана Петровића у очувању колективног памћења из историје медицине Лесковца и околине.[3]

Надам се да ће моја маленкост квалитетно да испуни узвишени задатак представљања овог дела вашој радозналости и пажњи, но засигурно, потррудићу се максимално да вам ову монографију учиним што више блиском и пожељном.

Прим. др Вукадин Ристић има уграђен нагон, а и по вокацији (као лекар) усађени задатак да истражује, утврђује, разјашњава, и на крају доноси добробит за човека, за људе свог вољеног краја. За тај узвишени посао добио је достојног помагача у колеги др Милану Петровићу. За остварење значајних резултата није довољно  само имати нагон и жељу… Оно што је важно, они су имали енергију, упорност и ефикасност, као основе за успешно извршење очигледно свакоме ко се упозна са овом књигом.

Тако је настало ово дело литетарарно успешно сложених речи, факата и докумената, не претарано волуминозно заморно, али зато фактографски значајно за историју друштвених активности и резултата у времену, од народа на простору некадашње Дубочице Стефана Немање.

Ауторима је олакшан пристпни реализациони задатак чињеницом да су савременици и учесници развоја медицинске службе о којој се говори у овом делу иако су поседовали обиље дара, искуства и ефикасности за адекватну обраду (у случају оскудног документационог материјала) и вештине да их савршено обраде и прикажу достојно и прихватљиво за све категорије заинтесованих читалаца.

Ово фактографско дело писано је јасним и читким реченицама и стилом доступним сваком, а обогаћено је бројним фотографијама, које веродостојно допуњују писане садржаје.

Историја оснивања, развоја и функционисања Уролошке службе обрађена је у 14 поглавља (плус предговор и Преглед литературе) мериторно изражених, са веродостојношћу и информативношћу на одговарајућем оптималном нивоу.

Публикација има следећа поглавља: Увод, Осврт на историју, Развој здрвствене службе у Лесковцу, Оснивање среске болнице, Здравствене установе Лесковца и XX веку, Уролошка служба у Лесковцу, Лекари и медицинско особље, Организација службе, Стручна делатност службе, Биографије лекара који су радили у Уролошкој служби, Центар за хемодијализу, О аутору.

Да се не бих утопио у опширност излагања садржаја и појединости поглавља, мислим да је довољно да кажем да су она својим садржајем лако доступна читаоцима и да савршено испуњавају њима одређен задатак од стране аутора.

Из лично емотивних разлога желим и морам да изразим писаном речју омаж зачетнику и оснивачком реализатору Службе урологије са хемодијализом у Медицинском центру Лесковац, изузетном прегаоцу и извршиоцу, почившем прим. др Слободану Стојановићу. Његово име и личност нераскидиво су повезани са овом службом и његовом историјом. Он је био снажна личност, полетних склоности, спортског духа и изузетне живахности. Можда у почетку он није био свестан да у себи поседује духовну инспирацију и извршну снагу неопходну да се организује почетак, настави развој и оствари напредак службе за чије оснивање и функционисње је преузео ризик и одговорност. Међутим, он је (као активан спортиста у својој младости) поседовао три особине пресудне за успех, његов и његове службе, имао је такмичарски дух, победнички менталитет и знао да је за успех неопходан тимски рад. Са овим особинама ушао је у борбу са неповољним условима на почетку стварања службе, побеђивао је у континуитету и створио велики тим извршилаца делатности ове службе верних њему и идејама успешног развоја и напредовања њихове службе која садржи и прати савремену медицинску науку.

(…) Остајући у личној неизвесности да ли сам на квалитетан начин вама учинио доступним ово прегалачко дело, могу само да изнесем своје искрено убеђење да су прим. др Вукадин Ристић и др Милан Петровић испунили значајни друштвени и лични задатак, на најбољи начин спасавајући од таме амбиса заборава један велики сегмент из корпуса историје заштите здравља народа нашега краја и околине. Тај народ, у садашњости и будућности, ми сви, дугујемо им велику захвалност и одајемо признање за ово значајно дело.[4]

[1] Вукадин Ристић, Милан Петровић, Основање и развој Уролошке службе у Лесковцу, Лесковац 2011, Издавач Уролошко одељење, стр. 56. Напомена: О другом аутору, др Вукадину Ристићу, видети поглавље о његовом ствралаштву у студији Данила Коцића „Лесковачки писци – трагови и трагања“, II део

[2] Вукадин Ристић, Милан Петровић, Увод, Основање и развој Уролошке службе у Лесковцу, Уролошко одељење Лесковац 2011, стр. 5-6.

[3] Прим. др Зоран Динић, Рецензија, Оснивање и развој Уролошке службе у Лесковцу, Лесковац 2011, стр. 7 – 8. Напомена: Прим. др Зоран Динић је један од најугледнијих лесковачких лекара, специјалиста гиникологије и акушерства, који је својим радом и знањем помогао млађим колегама да постану одлични стручњаци.

[4] Уролошка служба у Лесковцу званично је почела да ради 25. маја 1971. године. Напомена: Од оснивања, начелници Службе урологије били су: прим. др Слободан Стојановић од 1971 – 1996. године; др Станко Петровић, ВД у августу, септембру и окрубру 1996. године; др Милан Петровић од октобра 1996. до октобра 2000. године; др Драган Јовановић од 2000 – 2001. године; др Небојша Прокоповић од 2001 – 2008. године; др Милан Петровић од 2008. године и данас (2015. године).

Svetolik Stanković: „Bivši ljudi“ (The former men), odlomak iz romana

 

stankovic sveta f

ЛЕСКОВАЦ – Ускоро би требало да се појави нови роман Светолика Станковића, једног од најдаровитијих лесковачких писаца, аутора бројних песничких збирки, романа и књижевних приказа.

Све за себе а ништа за друге. (максима господара човечанства)

Опширније видети о Светолику Станковићу – о в д е : Данило Коцић – Лесковачки писци – трагови и трагања, I том, стр. 553 – 568;

Ево одломка из још необјављеног романа „Бивши људи“ 

(The former men)

Половином маја  шездесетседме године завршени су последњи школски часови. Узевши теме за израду завршног испита (дипломског, како се уобичајено тај испит звао), цео разред спонтано је кренуо ка нишкој тврђави, у друштву ретко племенитог човека, разредног старешине Мише Попа, мачо момка од  тридесетак година, коме би на изгледу и лепоти позавидео славни француски глумац Жак Шарије, кратко време велика љубав још  славније Брижит Бардо, синонима женске лепоте шездесетих година двадесетог века. Сели су испод огромног кестена, распоредивши се у полукруг. Миша Поп је сео наслонивши се на стабло кестена, играјући се зеленом стабљичицом траве, убране успут. Подељен Нишавом, на две готово једнаке половине, Ниш има над собом нестварно прозрачно и високо небо чија се плавет најбоље показује два пута у години. У мају и септембру. Нема тог сликара који би ухватио праве и пуне валере те плавети. У мају, та је плавет праћена треперењем лишћа, загрљеног са оним тихим умилним поветарцем луталицом о којем тако отужно пева Раичковић. Звучна и визуелна симфонија треперења лишћа и небеске плавети остала му је најдивнија фреска на фону далеких година, коју је понео из Ниша и средњошколских дана. Тако је замишљао слику Еденског врта, док Ева није подвалила Адаму. Подваљује му Ева већ више од седам хиљада година, до дана данашњег, а он није свестан те подвале и своје наивности. Или усуда? Свевишњи Творац могао је да остави Адаму оно једно ребро од којег је направио Еву, а да целу ствар реши интелигентније. Но, учињеном послу мане нема! А Бог је, ионако, непогрешив.

Тишина је била неуобичајена, већа но у учионици. Преливајући се преко високих  зидина тврђаве,  чула се дневна врева града, који  је сваким даном све више  постајао велеград. Миша је бацио  стабљичицу, провукао руком кроз бујну црну косу и  накашљао се, да би добио у времену како да почне завршно обраћање овој генерацији коју је водио четири године. Његов мирни, равномерни глас, испунио је простор испод кестена покровитељски милујући присутне:

-Ево, дођосмо до дуго чеканог краја. Ово је последњи разредни час, а вама уједно и последњи средњошколски час. Ви сада очекујете од мене да вам кажем нешто важно и мудро, нешто што ћете памтити за цео живот. Но, мени ништа значајније не пада на памет. Мисли ми се свезале у чвор, већи и тежи од оног Гордијевог. Све што вам будем рекао отићи ће негде далеко од нас у (в)етар, памтиће се неко време, а потом ће утонути у заборав; и ваш разредни Миша Поп, и његова “велеумна нагваждања”, и овај диван мајски дан. Остаће само камена тврђава  да вас, кад некада будете пролазили поред ње, на тренутак подсети да сте у њој имали последњи средњошколски час. Притиснути теретом којег ће вам живот немилице натоварити на леђа, нећете имати ни времена ни воље да се упуштате у нека дубља сентиментална сећања. Продужићете даље, одмахнувши руком, бранећи се од навалице давних дана, који би да вас врате у време кад сте били млади, чисти, невини и лепи. Кад вам се чинило да су звезде тако близу да их можете руком дохватити. Ево, постадох помало и песник, немојте ми замерити.

Већина вас одлази у живот, у ту велику и неизвесну авантуру. Одлазите у фабрике, на градилишта, пројектантске куће и ко зна куда још;  ово што ћу вам рећи односи се, пре свега, на вас. Они који буду наставили школовање на студијама, уживаће у чаролијама учионица, амфитеатара, библиотека, лабораторија, још неколико година, а потом и њих чека исто. Чека вас ЖИВОТ. Намерно  наглашавам ову реч. Јер, тај заводљиви покварењак, за којим жудимо до задњега даха, уме да буде невиђено леп, али исто тако и окрутан. Будите спремни више на ово друго, е да бисте лакше поднели све замке, препреке, невоље и гадости, којима ће вас нештедимице засипати. Нисам желео да вас са ово неколико реченица уплашим, осећао сам потребу да вас упозорим и замолим: чувајте углед школе из које одлазите, стварајте лични углед у срединама у којима будете живели, тако што ћете предано радити свој посао, усавршавати се на стручном плану, стално радити на свом образовању. Корачајте кроз живот уздигнуте главе и достојанствено, не сагињите се ни пред ким, поштујте свачију личност, али не служите никоме. Поштујући друге, поштоваћете себе. Не нападајте, и не дозволите да вас нападају, без разлога. Не будите преки, будите чврсти, не дајте на се. Не полакомите се и не поведите за лаком и великом зарадом. Имајте на уму да је богат само онај човек који је задовољан оним што има. Не узмите ни један динар којег нисте зарадили, не дајте да вам узму иједан динар којег сте зарадили. То је све што сам имао да вам кажем. Довиђења и збогом. Ко зна да ли ћемо се икада више видети у овом саставу. Кад  некада будете пролазили кроз Ниш, свратите до свог разредног на кратко виђење. Само су успомене све лепше што су старије, све остало поружни са старошћу. Ђаци имају велику предност у односу на професоре, кад заврше школу, одлазе. Професори остају у школи до краја радног века. Срећно, срећно, срећно… заврши Миша Поп растанак са првом генерацијом својих ђака. Две сузе клизиле су низ лепо лице разредног, лагано, без журбе, да заврше у трави испод кестена, бојећи се да тамо где буду пале не направе згариште.

Крајем јуна положили су завршни испит и напуштили ону дивну, немерљиво велику зграду на Црвеном крсту у Нишу, поневши је у срцима за цео живот. На школском  дворишту остали су отисци њихових младих година и душа, успомена и снова. Потом су кише, снегови, сунце и време, све избрисали. Дубоке отиске школе на њихово људско суштаство, ништа и никада није избрисало. Била је то амајлија од које се никада нису одвајали.

Crveni krst Lebane: Nagrade najhumanijima

Lebane Skupstina opstine 1 mala

ЛЕБАНЕ – У организацији Црвеног крста Лебане, поводом Светског дана добровољних давалаца крви, организована је додала признања за вишеструке добровољне даваоце крви у холу Дома културе „Радан“. За остварених 75 давања плакету је добио Драгољуб Стојилковић, а за 50, 35, 20,10 и 5 давања 42 добровољних давалаца крви.

Присутне су поздравили и уручили признања председник Црвеног крста Лебане, прим. др Славољуб Спасић и секретар Вишеслв Вукадиновић.

nagrade-najhumanijima

„Пријем којим традиционално обележавамо Светски дан добровољних давалаца крви представља прилику да укажемо на значај људи који анонимно, добровољно и без накнаде дају крв и тако спашавају животе. Они су хероји данашњице који брину о себи, али и о другима и овом приликом позивамо све наше суграђане који нису до сада дали крв, а који су у могућности да то учине и тако постану део ове хумане породице. Захваљујући великом броју несебичних давалаца и волонтера Црвеног крста, Лебане има добро организовано и развијено давалаштво крви“ – рекао је стручни сарадник Црвеног крста Славиша Стевановић.

nagrade-najhumanijima2

Светски дан добровољних давалаца крви установила је Светска здравствена организација као дан рођења проналазача крвних група Карла Ландштајнера. На дан организације Црвеног крста широм света синхроним манифестацијама указују на специјалну улогу добровољних давалаца крви у спасавању живота и раде на подизању јавне свести за потребом и важношћу сигурне и благовремене снабдевености крвљу.

Мото овогодишњег Светског дана добровољних давалаца крви гласи: „Хвала Вам што се ми спасили живот“  -објављено је на званичном општинском сајту Лебана.

nagrade-najhumanijima1

OŠ „Bora Stanković“ – Guberevac: Pobednici kviza „Igraj za zdravlje, droga, jok bre!“.

guberevac najnovija 2015

LESKOVAC – PIŠE: Profesor Saša Z. Stanković – U Skupštini grada Leskovca povodom Međunarodnog dana borbe protiv narkomanije, 26. juna, dodeljene su nagrade učesnicima i pobednicima  kviza „Igraj za zdravlje, droga, jok bre!“.

guberevce osnovna skola ime

U ime  tima  OŠ „Bora Stanković“ iz Guberevca nagradu je preuzela Jelena Gospodinov, nastavnica engleskog jezika, čiji su učenici ovogodišnji pobednici kviza. Tim Guberevčana, sastavljen od učenika 5. i 6. razreda, pobedio je u  finalu svoje vršnjake iz OŠ „Trajko Stamenković“ i OŠ „Kosta Stamenković“.

Celu manifestaciju organizovao je Odbor za prevenciju bolesti zavisnosti i borbu protiv verskih sekti grada Leskovca, a na takmičenju je učestvovalo 15 osnovnih škola. Cilj i ove godine je popularizacija zdravog način života, animiranje i motivisnje učenika da se uključe u borbu protiv korišćenja narkotika.

U Predejanu počeo dvodnevni trenig na temu međunarodnog marketinga za bugarske i srpske proizvođače tekstila

bugarska predeejane

PREDEJANE – U Predejanu je počeo dvodnevni trenig na temu međunarodnog marketinga za bugarske i srpske proizvođače tekstila, u okviru projekta „Zajedno na evropskom tržištu – zajedničke mogućnosti za preduzeća u industriji tekstila i odeće iz prekograničnih regiona“.

-Posle mnogo razmenjenih iskustava i informacija, 50% od broja privrednika koji su učestvovali na skupovima u Leskovcu i Ćustendilu sklopilo je dogovore o saradnji. Realizacija tih poslova je kod pojedinih partnera na nivou dogovora, a kod drugih se već primenjuje u praksi – rekao je direktor Agencije za lokalni ekonomski razvoj Bojan Tojaga. On je naglasio da je grad Leskovac je, sa svojim institucijama, na raspolaganju za svaku vrstu pomoći.

Kako prenosi agencija JUGpress, rezultatatima dosadašnje saradnje zadovoljan je i izvršni direktor Strukovne organizacije za tekstil i odeću u Ćustendilu, Jordan Belovodski.

-Iako smo na početku imali probleme u sprovođenju projekta, rezultati sada, pri kraju projekta, pokazuju da su bugarske i srpske firme ostvarile određenu saradnju. Niz aktivnosti koje smo realizovali temelj su za jednu buduću, nadam se, uspešnu saradnju – rekao je Belovodski.

Predavač na treningu, prof. Ekonomskog fakulteta u Nišu, Ljiljana Stanković  naglasila je da su strategije nastupa na međunarodnom tržištu tema je koja privrednicima iz obe zemlje učesnice može pomoći da sagledaju najpovoljnije mogućnosti za svoju firmu.

-Svaka strategija ima prednosti i ograničenja, a napredak se može ostvariti kombinovanjem različitih strategija. Naša prednost ovde nije jeftina radna snaga, kako se često potencira, već kvalifikovana radna snaga, a ograničenja leže u činjenici da se još uvek posluje na stari, klasičan način – pojasnila je ona.

Cilj projekta je da se postigne razmena najboljih praksi, regionalnog planiranja i saradnje kako bi se osiguralo da kompanije iz sektora tekstilne i odevne industrije, koje posluju u pograničnom regionu, mogu da koriste nove tržišne mogućnosti širom Evropske unije. Projektom su obuhvaćeni proizvođači tekstila u šest okruga, Jablaničkom, Pčinjskom, Nišavskom, Pirotskom, Borskom i Zaječarskom okrugu.

Projekat sprovode grad Leskovac i Strukovna organizacija za tekstil i odeću u Ćustendilu, Republika Srbija, Bugarska privredna komora i Republika Bugarska, kroz IPA Program prekogranične saradnje Bugarske i Srbije. Vrednost projekta, koji se kofinansira od strane Evropske unije kroz IPA Program prekogranične saradnje Bugarska – Srbija, je nešto više od 170.000 evra.