Biljana Mičić: „Pesnik okovanih vizija (Poezija i poetika Milana Dedinca)“, promocija u LKC

Bilja Micic plakat za FB i e-mail mala

ЛЕСКОВАЦ – Студија мр Биљане Мичић, професорице Лесковачке гимназије „Песник окованих визија (Поезија и поетика Милана Дединца)“ биће промовисана у Лесковачком културном центру 2. априла у 19:30 часова.

О књизи и стваралаштву мр Биљане Мичић говориће мр Јован Пејчић, уредник издања и Драган Радовић, песник, уредник Нашег стварања.

Књига Песник окованих визија, издавачке куће Алтера букс, ауторке Биљане Мичић, представља прву монографију и озбиљну научну студију која се свеобухватно бави животом и стваралаштвом Милана Дединца, апстрактног, интелектуалног и космичког лиричара, једног од најзначајнијих представника српске авангардне књижевности.

Милан Дединац – песник, есејиста и позоришни критичар, био је културни посленик, не само у периоду српске међуратне књижевности – његова авангардност обележила је и послератни период српског / југословенског духовног простора. Логораш у Загану и Герлицу (од 1941. до 1943) након Другог светског рата узима активно учешће у јавном и културном животу тадашње Југославије. Учествује у обнављању Политике и покретању Књижевних новина, постаје, прво, уметнички, а потом (1959) и управник Југословенског драмског позоришта. Захваљујући својим француским везама, Дединац успева да доведе Сартра у Београд (1960) на премијеру „Заточеника из Алтоне“, о чему сведочи и Јован Ћирилов – истичући Сартрову посету као parexcellence културни догађај на југословенским просторима. Трагајући за „сопственом алхемијом речи“, Милан Дединац и у послератном периоду, све до смрти (1966) наставља да пише. А само песништво Милана Дединца, истиче Биљана Мичић – позив је на путовање, као што су и њена размишљања о Дединчевом стваралаштву – позив на дијалог.

Ауторка, несумњиво драгоцене књиге за српску књижевност и културу, Биљана Мичић, умешно и систематично приступа Дединчевом песничком корпусу – одредивши му прецизно место у српском песништву 20. века: „Он није највећи песник своје епохе, али је довољно значајан да је маргинализовање његовог стваралаштва неправедно“. Књига открива Дединчеву блискост са авангардним струјањима у српској и европској књижевности, Дединчев заводљив флерт са надреализмом, као и пишчев поетички заокрет ка реализму. Мичић проговара о Дединчевим узорима, његовој инспирацији, о песниковом односу према традицији – о Дединчевим узлетима и суновратима. Ауторка је на крајње занимљив, бићу слободан да кажем – и заводљив начин, представила стваралаштво Милана Дединца, успевши да покаже да и научна студија може битиштиво примамљиво за читање. Посвећенички рад Биљане Мичић, у времену када егзистенција прождире есенцију, вредан је хвале, јер пред будуће књижевне критичаре поставља високе естетске захтеве. Књига Песник окованих визија, од стране књижевних критичара, била је ове године предложена за Награду Меша Селимовић што несумњиво сведочи о вредности студије и интелектуалном потенцијалу и храбрости ауторке – једноставне у својој мудрости. А храброст нам је потребна да бисмо трајали и истрајали у овом стешњеном времену и простору од немила до недрага.  

Моја срдачна препорука!

Сунце!

зашто ми вечерас крвавом марамом машеш из глуве незнани црне?

Ко мре од нас двојице када ме тако поздрављаш?

Зар се ноћ неће мени у сребро да преврне?

Зашто, зашто ме самог под празним сводом остављаш?

%

Мр Биљана Мичић, која је последњих година све присутнија у лесковачкој културној јавности, представљена је у студији Данила Коцића „Лесковачки писци – трагови и трагања“, која je недавно објављена и ускоро ће бити промовисана у Лесковцу.

Gimnazija profesorica Biljana Micic 1

Данило Коцић: Лесковачки писци – трагови и трагања, I том

Данило Коцић: Лесковачки писци – трагови и трагања, II том

МР БИЉАНA МИЧИЋ

Биљана Мичић (1978, Параћин) – студије српског језика и књижевности завршила је на Студијског групи за српски језик и књижевност Филозофског факултета у Нишу 2001. године. Магистарску тезу под насловом „Поезима и поетика Милана Дединца“ одбранила је 2012. године. Бави се књиженом критиком и есејистиком. Од 2009. до 2011. године била је у уредништву часописа Наше стварање. Радове је објављивала у стручним и научним публикацијама и у часописима и листовима: Књижевна реч (Београд), Књижевност и језик (Београд), Књижевни магазин (Београд), Књижевни лист (Београд), Књижевне новине (Београд), Летопис Матице српске (Нови Сад), Градина (Ниш), Наше стварање (Лесковац), Philogija Mediana (Ниш), Прича (Београд), Помак (Лесковац), Кораци (Крагујевац), Новине Београдског читалаштва (Београд), Hereticus (Београд). Године 2010. београдска Алтера објавила је у библиотеци „Калем“ њену књигу „Под језиком, над говодом: Огледи о Настасијевићу и Џунићу. Године 2012. са Владимиром Мичићем приредила је књигу изабраних радова Николаја Тимченка о Андрићу и Црњанском – „Између стврности и егзистенције.“

Учествовала је на научним скуповима „Књижевност на дијалекту“ (Лесковац 2006), „Дијалекат и дијалекатска књижевност“, (Лесковац 2008) и на 17. Конгресу Савеза славистичких друштава Србије (Сокобања 2009).

Од 2001. до 2004. године радила је као професор српског језика и књижевности у Техничкој школи у Лесковцу. Од 2004. године ради у Гимназији у Лесковцу. Школске 2006/2007. године била је сарадник на Филозофском факултету у Нишу на предмету Савремени српски језик III[1]

II

ПОД ЈЕЗИКОМ, НАД ГОВОРОМ – Текстови објављени у књизи настали су у времену од 2001. до 2010. године. По тематском критеријуму сакупљени су у две целине. Једну чине огледи о Момчилу Настасијевићу, другу текстови о Слобдану Џунићу.

Приликом распоређивања текстова о Настасијевићу, пошла сам од оних општијег карактера ка онима који се баве појединим сегментима Настасијевићевог дела. У свим анализама ишло се ка проналажењу извесних поетичних константи у његовом стваралаштву. У књизи су се нашла и два текста о Слободану Џунићу, о његовом најкомплекснијем и најбољем роману и његовој најзначајнијој збирци прича. Текстови су за ову прилику пажљиво прочитани и по потреби подвргнути престилизацији и извесним изменама.[2]

III

Књига огледа Биљане Мичић, насловљена бираном метафоричном и правозначном одредницом „Под језиком, над говором“, посвећена је неколиким аспектима дела Момчила Настасијевића и Слободана Џунића, двојице издвојених писаца чију уметност напајају дубине искона. То су они ретки уметници о чијим се књижевним дометима са поштовањем говори. Нажалост, њихово слојевито дело још увек није довољно истражено; још се због ових писаца поставља питање о задовољењу књижевноисторијске правде. Стога са великим поштовањем дочекујемо одважног, стручном апаратуром опремљеног аутора што је пажњу посветио двојици ретко (али од најугледнијих истраживача по врлетима књижевне баштине) изучаваних стваралаца. Биљана Мичић је млад књижевни посленик која је своја књижевнонаучна начела већ потврдила на неколико научних скупова и на страницама ауторитетних књижевних публикација. Иако је књига пред нама из скромности названа збирком есеја, њу заправо чине стручно утемељене, научно фундиране студије о делима ове двојице писаца.[3]

(…) Биљана Мичић не изриче вредносне судове (или то чини ретко и суздржано). Она се у првом реду бави стручним научним анализама бројних слојева поетских и наративних аспеката двојице писаца. Тиме се представила као озбиљан књижевни посленик и истрајан истраживач. Она своје назоре формира на тековинама новијих књижевнотеоретских начела о науци о књижевности и уметности речи. Истичући језичке и филозофске димензије у делиме ове двојице писаца, она задире у сферу поетичног димензионирања језика што је заправо потрага за оном златном жицом која води до мајдана стваралачке суштине.

Књига „Под језиком, над говором“ најављује будуће тематске оквире и методолошке поступке младог научника. Књига о двојици писаца који су обележили поезију почетка и прозе краја 20. века, писаца који су употреби језика у литератури померили димензије, представила је Биљану Мичић као истраживача по дубљим слојевима естетског, поетичног и књижевнотеоријског.[4]

[1] Радна биографија мр Биљане Мичић. Напомена: Мичићева се радо одазвала молби аутора ове студије да уступи податке из њеног животописа. Мичићева је писала и о лесковачким писцима (видети део о Марији Стојановић).

[2] Биљана Мичић, Под језиком, над говором, О књизи, стр. 133, Алтера, Београд 2010.

[3]Драган Радовић, О Настасијевићу и Џунићу; Биљана Мичић: Под језиком, над говорома, Алтера, Београд 2010, Домети (Сомбор), пролеће-лето 2012. године, 39. двоброј 148-149

[4] Исто, Домети (Сомбор), 2012, двоброј 148-149.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.