Leskovac: Uhapšen vozač kombija koji je prevozio migrante

фебруар 28, 2015 у 2:57 pm | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , ,
kombi1
LESKOVAC – U Pančevu je danas uhapšen vozač kombija, koji se pre četiri dana prevrnuo na autoputu kod Leskovca, a koji je prevozio ilegalne migrante, saznaje Radio Leskovac.
Posle velike policijske akcije, P.M. uhapšen je u Pančevu prilikom pokušaja da se sakrije od organa reda. Kako saznaje Radio Leskovac, P. M. je iz Vranja, a srpski je državljanin poreklom sa Kosova i Metohije.
Pre četiri dana došlo je do saobraćajne nezgode, u kojoj se kombi, koji je prevozio 54 migranta, prevrnuo.
Nesreća se dogodila ujutru oko 4.30 sati na autoputu kod Leskovca i tom prilikom su povređena 42 ilegalna migranta.
Advertisements

Danilo Kocić: „Leskovački pisci – tragovi i traganja“ – Sava Dimitrijević, novinar i književnik

фебруар 28, 2015 у 12:19 pm | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , ,

Pisci povez mala II tom

ЛЕСКОВАЦ – Сава Димитријевић је један од најпознатијих и најплоднијих лесковачких писаца и новинара. Објавио је више запажених књига, а препознатљив је и по афирмацији „лесковачког говора“.

У студији „Лесковачки писци – трагови и трага“ и „Лесковачки песници -трагови и трагања (Панорама лесковачког песништва 1944 – 2014)“ представљено је богато стваралаштво овог новинара, драмског писца, приповедача и песника.

I

У свечаном четвороброју Нашег стварања 4/2003, у одредници ,,Белешке о ауторима’’, уз име Саве Димитријевића стоји: Сава Димитријевић, књижевник. Рођен 1938. у Лесковцу. Књиге прозе: Свеће у снегу, Баче поголеме од сокаци, Камењ на памет и Подсисарчани. ТВ драме: Господин Клео и Мој ујак чудо од детета; позоришна драма: Верглаши и драмски текст у рукопису: Ће се жени Мика Дуз. Живи у Лесковцу.

И он, Сава Димитријевић, мој колега, дугогодишњи новинар Радио Лесковца, сматра да ова одредница довољно казују о њему! Да му поверујемо. Уз широки осмех, и неку врсту само њему разумљиве журбе, на једно моје питање о његовом животу и раду, каже: ,,О томе све најбоље зна Тома!’’ [1]

Лако ме је убедио, јер знамо да је – тако!

У том, дакле, свечаном броју (насловна страна је видно обележена крупним бројевима 1953-2003) Сава Димитријевић се нашао у добром друштву најбољих лесковачких, али и познатијих српских писаца чији су се радови ранијих година нашли у Нашем стварању, па су се, по избору главног и одговорног уредника Димитрија Тасића, били део новог одабира. Свечани број Нашег стварања – поводом пола века излажења – штампан је на више од 270 страна, а ,,Изабране странице’’, односно прилози из ранијих бројевима, заузели су – 121 страну!

II

ЛЕСКОВАЧКИ ФЕЛИНИ – Литерарна појава Саве Димитријевића, половином педесетих година, у листу ,,Наша реч’’, и у тек покренутом часопису ,,Наше стварање’’(1953) значила је литерарно суочење са једним даровитим учеником лесковачке Гимназије[2].

Поред првих песама у листу ,,Наша реч’’, часопис ,,Наше стварање’’ 1957. године, из броја у број, објавио је три приче Саве Димитријевића: ,,Дводинарка’’, ,,Наш пољар’’ и ,,Црвено и плаво небо’’. Од те 1957. године, до данас, Сава Димтријевић исписује свој не мали стваралачки опус писца хроничара, публицисте, репортера, драматичара.

За све оне који су слушали бројне радио репортаже, репортерске записе, незаборавну серију ,,Породица Недељковић’’, читали Савине приче, гледали позоришну представу на његов текст ,,Вреглаши’’ на сцени Народног позоришта Лесковац – ваља рећи: да је Сава аутор више радио драма (емитованих преко Радио Београда, Радио Загреба, Радио Пуле, Радио Лесковца; да му је Телевизија Загреб емитовала два драмска текста: ,,Мој ујак чудо од детета’’ и ,,Госпдин Клеон’’, да је новинар испрва ,,Наше речи’’, па Радио Пуле, а сада Радио Лесковца, да је више прича објавио у ,,Нашој речи’’, ,,Нашем стварању’’, ,,Политици’’, ,,Освиту’’ и ,,Помаку’’.

Године 1990. у новопокренутој едицији ,,Наше речи’’ – Документарна проза, књига I, објављена је књига ,,Свеће у снегу’’ – људи и сокаци старог Лесковца, књига коју сам препоручио издавачима надахнуто:

,,…Ово је књига медаљон – у правом, и преносном смислу; чуваће се истрајно, а читаће се страсно. Ово је књига сановник – толико је у њој нежних, дирљивих, лирских, изаплотних, ноћобдијских снатрења, чежњи и надања… Овакву књигу могао је да испише само песник, сањар и снохватица… Ово је књига која се пише једном, а листа увек при помену Лесковца и духовитих Лесковчана.’’

У оквиру поменуте едиције – ,,Наша реч’’ објављује (1994) и другу књигу Саве Димтријевића ,,Баче поголеме од сокаци’’ , а те исте године, Удружење писаца општине Лесковац, објављује му трећу књигу ,,Подсисарчани’’ са поднасловом као и код две претходне књиге: ,,Људи и сокаци старог Лесковца’’.  Годинама већ, ,,Наша реч’’, из броја у број, објављује надахнуте текстове Саве Димтријевића под насловом: ,,Из старог Лесковца’’, текстове неуморног трагача, неодољивог заговорника, оданог штитника и брижног чувара свега типичног за Лесковац и Лесковчане.

Сава Димитријевић је један од значајних писаца чија је претежна преокупација, нарочито последњих година, Лесковац и Лесковчани. Наравно, пре тога не заборављамо знамените Лесковчане који су своја најбоља дела исписивали ,,на лесковачком’’: Сима Бунић, лучоноша Српског позоришта (,,Дочек краља Милана у Лесковцу’’), др Жак Конфино (,,Мој Јоцко’’, ,,Моји општинари’’), Наталија Арсеновић-Драгомировић (,,Лесковчанин у Паризу’’), Сретен Динић (,,Наша работа’’), Драгољуб Трајковић (,,Ладовинке и фотељке’’), Добривоје Каписазовић (,,Лесковачке чарламе и заврзламе’’), Брана Митровић (,,Искрице из Дубочице’’)…

Међутим, у односу на предратне завичајне писце Лесковчане – Сава је нешто особено; особеност његовог дела огледа се у задивљујућој хроничарској знатижељи и упорном настојању да осветли разгранавање ,,стабла’’ Лесковчана – успех појединих породица и или суноврат других, те увећавање града и угледа његовог по ослобођењу од Турака.

Обићи бројне улице и сокаке, разговарати са стотине Лесковчана, може само стваралац који осећа неизмерну љубав према своме граду и суграђанима и има одговоран однос према задатку који је себи поставио. Као заговорник Сава уме да доведе саговорника у ситуацију да исприча баш оно што је карактеристично за саговорника и његову породицу, као и за комшијске односе и градске ујдурме. Све књиге Саве Димтријевића писане су на лесковачком, и прича тече лако и лакореко, забавно и заводљиво у маниру осведоченог приповедача.

Сава Димитријевић, као и остали савремени завичајни писци Лесковчани: Слободан Костић Коста, Раде Јовић, Ненад Кражић, Гордана Томић Радојевић – показују својим остварењима да је изражавање у дијалекту и могуће, и да изазива знатижељу и у срединама у којима се не говори ,,по лесковчаки’’.

Стрпљив саговорник, а издашан приповедач, Сава је литерарним умећем допринео да казивања саговорника буду живописна, занимљива и узбудљива. Он на суптилан начин одсликава дух старог Лесковца, ,,српског Манчестера’’, нарави и менталитет доброћудних Лесковчана, шароликост чувене лесковачке чаршије, милозвучност лесковачког говора којим се Лесковчани служе и данас, и овде, и свуда где се нађу.

,,У Лесковац кад дођеш – ил’ ће идеш од реку, ел’ према реку, а десно и лево су север и југ…’’

Ваља поменути да лесковачки говор има своју граматику (аутор Јован Јоца С. Михајловић), и свој ,,Речник лесковачког говора’’ (аутор, професор Брана Митровић). Зашто не рећи и то да су књиге Саве Димитријевића спомење на стари Лесковац, кога више нема (у стварности), али га има у памћењу преживелих и потомака им, прерастајући тако у Незаборав! Моје казивање о писцу Сави Димитријевићу, и његовом делу насловио сам: ,,Сава Димитријевић – лесковачки Фелини’’. Приклонио сам се напису ,,Мој приватни Фелини’’ извесног Жарка А. Спасића, објављеног у ,,Нашој речи’’ 20. септембра 1995. године, коме Сава, у посвети, поручује:

,,На Жарка Спасића што у Београд живи, а на Лесковац стално мисли и сања пљескавице, ћевапи и кои ти незервативи на цкару.’’[3]

Pisci Panorama mala povez 1 JPG

%

Иако је Димитријевић највише познат као приповедач и зналац лесковачког говора, писао је и песме међу којима издвајамо песму: „Прва ноћ, друга ноћ… жена“.

Ти си као радост, као јутро, као река, као срећа

Кад помислим да ниси, да те нема:

Враћаш се у мене као ватра

Прво мала, а после све јача, све већа!

 

Па кад те већ има

Кад ватра из усне пређе у вене

Нема више земље, нема више неба

И нема до тебе ни једне жене!

 

И све се пред тобом у пламен претвара

И у грчу губи

Па смо онда једно, па смо онда исто

Као обала кад обалу бљеском сунце љуби!

%

Четири године после тога, 1957, Сава Димтријевић, у 21. години, пише причу коју Димитрије Тасић, главни уредник, објављује и у – свечаном броју 2003. године.

%

Зашто је Димитријевићева прича привукла пажњу главног уредника Нашег стварања? Најбоље би било да прочитамо Савину ,,Дводинарку’’:

,,Дечак није помислио да је ово десети дан откако (овамо) продавац долази. Он је само обратио пажњу на његове велике бркове и закључио да би од њих испало прилично гнездо за неку птицу. Онда је нешто лупнуло, али се дечак није покренуо. Знао је да се то мајка пресвлачи и да ово сигурно шкрипе врата шифоњера. Затим се навалио на ограду и опет погледао у његове бркове.

-Што не идеш негде? – рекао је продавац бомбона.

-Нећу!

-А што? Видиш да је време лепо…Твоји другови се сигурно играју…

Али дечак није одговорио; само је напућио усне и пљунуо на једног мрава.

-Иди негде – рекао је опет продавац.

-А зашто?

Очи човека одједном су се збуниле.

-Зашто! – рекао је он

-Да, зашто! – поновио је и дечак кога је ово занимало.

Онда му се учинило да је мама отворила прозор. То је помислио зато што је продавац погледао у том правцу. Само није могао да разуме зашто су његове очи одједном тако засветлеле.

Затим су обојица погледали у небо.’’

III

ХУМОР У ДЕЛИМА САВЕ ДИМИТРИЈЕВИЋА – Један од најпознатијих и најбољих лесковачких писаца Сава Димитријевић, дугогодишњи новинар и уредник Радио Лесковца, у књизи под занимљивим насловом ,,Баче поголеме од сокаци’’ (људи и сокаци старог Лесковца, Наша реч, уредник Михајло Дедић), записао је много занимљивих згода и незгода. Писао је језиком препознатљивим за југ Србије, односно лесковачки крај, а по властитом признању, све његове приче су – истините. Из те занимљиве књиге, која је можда и понајбоље дело Саве Димитријевића, издвајамо неколико прича:

%

У Владу Дераклију, кројача, заљуби се нека девојка. Влада леп, па га нема колко је леп, ал не воли онуј девојку и џабе што она толко облиће око њега. Да би га придобила – девојка му даде црвену јабуку. И како изеде онуј јабуку, Влада се разболе и које све не чинише да оздрави, ал ништа, не може да остане жив – и умре.

На вашар, на Панађуриште куде станицу сабере се бели свет. Од воловска кола, таљиге и шпедитери и купови од паприка, парадајзи, краставице, лубенице и кое ти не вође и кое ти не све – не може се прође, а од мириси од пљескавице, ћевапи, кобасице, ражњићи, вешалице и све што може на цкару да се пече – не може се издражи. Куде Дедићеву ливницу рингишпили, точкови зашвајјсовани на дугаче металне мотке закачене за гвоздени стуб да се вртив у круг и да ги ники не украде. Па циркуси се мики маузи и разноразни циркусанти – све се тој врти и трешти. Пролећни и јесењи вашар кд је на Панађуриште се собере и цел белосветски свет – ситничари с ,,нирнберај’’, ситни и крупни лопови, џепароши, сецикесе, преваранти, џандари, гатарице и врачарице.

,,Срећно па нећке

За мушко за женско

За младо за старо

Срећа те гледа

Ђаво ти неда

Врачарица гатарица све погађа, све казуе: колко ће година живиш, колко ће прођеш у живот.

Та, кое, да ти причам:

Имаш двојицу душмани. Један плави, други црномањас. Један ти улази муштерија, други ти излази! Тури неки динар на белег! Све ти има казуем!

%

Благоје воли да попије и тој – из врчву. А по села кд иде сс Славка Шаторче да продава ситнице и другу робу – пијев ракију из црепуљу. За тој по кафане и казујев да је Благоја Вашарски сс другари пет женски мираза попија. Кд га мајка Цвета, жена Загорка и деца викав да иде дома пијан и кд улегне у кућу – све је весело. Нема тепање, нема викање и јурење, нити па бегање и криење по комшилук. Сви су дома и све је по ред – тон – баритон , тон – баритон све пет ћерке певав песме које гим Благоје каже, а највише је волеја ,,Шано, душо, Шано’’.

Кд се на Благоју роди прва ћерка, Брана, баба Цвета сви прозори на кућу отвори – да  чујев комшије што се родило девојче. А кд се и пето девојче, Вида, роди – комшије и другари му, по кафане, казуев:

-Леле! На Благоју ће зетови уши да изедев! – пето женско се родило!’’

А Благоје Башарски отиде у циганску малу, викну банду и доведе музиканти на други брег и казује гим:

-Свирите, бре! – нек се чуе и нек се знае да је Благоја Вашарски добија и пето девојче!

И свири циганска банда на други брег, трубе ће се распрштив од дување и гочеви ицепив од ударање с тупани. И не смо комшије и чаршије куде Славују и Зајци, него све до Споменик се чује како се Благоје весели за пето девојче.

И живе 85 године, ал му ни едн уши не изеде, него му ћерке волив и чував!

%

Милан Мазнић воли да попије, а највише се весели у хотелу ,,Круна’’. Цигани кд чујев да је у кафану – саберев се и цело Подворце иде да гледа како се Милан весели. Из Подворце је и музика сс трубача Шефкета.

-Марсељезу! Марсељезу ми свирајте! – казује Милан.

Шефкет и цела музика свирив му ,,Марсељезу’’ и било коју песму оће да чује. Милан је највише у друштву Душана Чолака, касапина, у дрвену касапницу над реку куде мос. И едев они и пијев и на Милана се пријела џигерица од теле.

-За тебе, Милане, ако треба и теле ћу да закољем! – казује Душан Чолак.

И ткој и направи – доведе теле, заклаше га куде реку, извадише из теле џигерицу и онакој још врућу испекоше гу на цкару куде ноћне ћевапџије.

У поноћ Милан и Душан Чолак отидев сс фијакер у Светоилијску цркву. Милан улегне у дзвонару и повуче конопац и зазвони дзвонара у поноћ, дзмни дзвонара и од силно звонење град се пробуди и узбуни. Јер, дзвонара кд дзвони у тој доба и у било кое доба кд неје време за тој – тој је или узбуна или мобилизација. Ујутру, Милана викнев у општину и он плати казну што је у нић кд му нее време звонија дзвонару Светоилијску.

Милан млого време проводи по кафане – ако га дом не испрати музика, ондак га пијаног донесе неки од пандури. У кафани му се пријатељи и други гости обраћају за лекарску помоћ.

-Докторе! – казуе му еднпут ники кафански гост – млого кашљам, начесто сам заневаљаја, назеб ники може бити!

-Добро је кд кашљаш! – казује му Милан.

-Како добро, докторе! Кд ме уфати кашаљ не могу до ваздух да дођем!

-Е, сг ће видиш за које је боље да кашљаш него да не кашљаш! – казује Милан и наручује да дође фијакер. Седоше у фијакер и отидоше на Светоилијско гробље. На гробље искочише из фијакер и Милан казује:

-Јованееее! Јоване, кашљаш ли, бре, како си!

Ал, из гробље – ништа се не чује.

-Живадине! – вика Милан – кашљаш ли, Живадине, како си, бре, Живадине!

Из гробље – па се ништа не чује.

-Ете – казје Милан на онога што је пошја с њега из кафану – ете, чујеш нешто, јавља ли се ники, жали ли се ники на кашљање, чу ли се Јован, јавља ли се Живадин!

-Не чујем ништа! – казује онј човек – не чујем ништа и ники се не јавља!

-Ееее! – вика Милан Мазнић – и не мож ги чујеш – они не кашљав и нема ги више. А ти кашљаш и туј си. Добро је. См ти кашљај и ништа се не секирај!

%

Тома Ципулка кд се напије цели штосеви паре од иљадо и две иљаде фрља у шпорет. У јесен закла свињу, направи вешаљке и спржу и викну Бошка Јаћимовога, Леку берберина Каракеју, а њи се нагњете и Мика Каракеја. На астал све што од свињу може да буде – изнесе се. Жена на Тому Ципулку донесе бокал од три четири кила вино – ладно, дирек из бчву у подрум, пени се. Она донесе – они попише. Савка донесе и други болак – они га попише, побрго него онј први. Бошко Јаћимов и Лека Какакеја – суви бурићи. Све што се изнесе на астал, а нее вода – они одма попиев. Тома Ципулка казуе:

-Савке, донеси други бокал!

-То је трећи! – казује Савка.

-Добро, Савке, донеси трећи бокал!

Савка стоји пред врата, а Бошко Јаћимов казуе:

-А, не, не, Савке, немој да доносиш, више не можемо!

А Тома Ципулка диже руку па акну у астал – све се чаше окренуше наопачке.

-Па, добро, бе – вика Тома Ципулка – кој је овдена наређује и господари, мајку му! Савке – донеси! Ја сам газда.

У собу – зорт. Седиш туј и нема мрдање док Тома не каже да се иде. И ткој – до пладне едење и пиење!

%

Сава Димитријевић, тај виспрени лесковачки новинар, приповедач и песник, записа: ,,Оној што је имало да буде – дође и беше!’’

У Поп Стевин сокак смо Кевче Пикљаче имала фини граматички говор. Она никад не казуе: ,,Жико!’’. Него: ,,Господ Жииико!’’ А увече има да искочи на сокак и децу учив како да се држив кд шетав с младићи или играв.

-Ако играте – то морате ооооовааако, па ооооваааако!

И кад прекара деведесету годину, Кевче Пикљавче, обуче старинску српску ношњу – на њума пинђурица, либаде, фес, тепелук, сат и ланац. Иде код рођаци у гости, а куде Жику Брку кд отидне поседи и по неколико дна. Стално накашљује и на Дару, Жикину жену казуе:

-Ете, снајке, идем, кашљам и викам – и до године!

%

Кд Коле Кука седне с другари у Дорину кафану, ел у кафану на Владу Шатора и Влајка Дунију – ники не сме да шукне! И блек музика мора да буде!… Куде њега се вино не пије из килаш него см из балони и у шашу обавезно по кришка од јабуку – да на вино извуче киселину.

Коле Кука, Циле Џоџа и другари гим кочијаши, матрапази и фијакерис ти узев блек музику и отиднев куде Циле Џоџу у Кајсин сокак. Музика не престаје. Небо се кида од трубе и ударање у гоч.

-Милке! – вика Циле Џоџа на жену си – испрегни коња и одведи га у шталу!

Милка испрегне коња ис фијакер, одведе га у шталу и да му да еде. Циле, Коле Кука, Алекса Ћелаш, Влајко Дунија, Влада Шатор и другари гим ударив на мезе и ракију.

-Милке – казуе Циле Џоџа кд му се жена врне из шталу – сг да испржиш едно четерес – педесет јајца – да едемо ко људи!

…Милка јајца не пржи у тигањ, него узне тепсију и крши јајца, а она падав, падав у тепсију. А тепсија – колко астал широк – толко и она зафаћа.

%

У много верзија, у бројним причама, па и књигама, описан је део живота фамилије Мите Бурета. Једну од верзија прибележио је и Сава Димитријевић.

На Св. Илију, на сабор куде Светоилијску цркву, слеже се народ. Кабезе и кликери, крушке чеклике, диње и лубенице.

На сабор и Мита Горчић, ћевапчија. Ради цкара – ћевапи, пљескавице и кобасице. Еде се више него што може да се изеде и пије се колко кој може да попије. Мита казује да може буре пива да попије.

Другари му викав да не може. Притисла врућина. Упекло. А Мита пије, пије – и попи пиво, а празно буре пушти низ Светилијски пут. И стркаља се буре, отиде низ пут, а на Миту остаде надимак – Мита Буре![4]

 

САВА ДИМИТРИЈЕВИЋ: Изабране песме

ДИВЉА РУЖА

 

Доћи ћу босих ногу табана недозрелих

До жбуна у коме бујаш

Да ти ноктима засечем кору зелену

И усне вреле да ти положим на рану

Сву бујност и мирисавост да испијем твоју

Дивља ружо

 

Да ти корење уплетено откријем прстима

И ноктима да га засечем

И усне вреле да ти положим на рану

Сву дивљину да ти испијем за тренутак

Дивља ружо

 

Да ти груди зелене обнажим на сунцу

И усну врелу да ти положим на трње

Сву отпорност да ти кроз њега исишем

Дивља рушо

 

Јер бујност бих волео да будем

Да зрацима Сунца ухватим корење

И клијање бих да постане лудо

Да снагу земље одједном исишем

Дивља ружо

 

ОЧИ ТВОЈЕ МЕ ГЛЕДАЈУ

 

Сањам ли –

Очи твоје ме гледају

 

Очи твоје ме гледају

А мене у речима нема

Мисли не могу да ме нађу

Изгубио сам се у твом погледу

 

Очи твоје ме гледају

Руке да испружим не би те нашла

И да кажем оно што осећам

Глас мој до тебе не би стигао

 

Очи твоје ме гледају –

Нестаје све што ниси ти

И све је ту, а ничега нема –

Очи твоје када ме гледају

 

Очи твоје када ме гледају –

Ја долазим из сна,

А ти се враћаш у бајку

 

Сањам ли –

Очи твоје ме гледају.

 

У ПЕТАК У ПЕТ

 

На овом углу овде одакле почињу мисли од

тебе и до тебе

Може бити подне, може бити вече, а могу да

падају и кише

Ал један ћечовек ипак дуго да стоји на њему

и да пита себе

Да ли те у петак у пет заиста никада неће бити

више.

 

Ова улица овде може псотати уточиште и

пружити наду

Свим бродовима који не могу да нађу своје

луке.

Ал нема тог угла у овом граду

На којем ме у петак у пет за тобом неће

заболети рука.

 

У петак у пет враћају се сви прошли дани, а

тебе нема више.

И знам да све што је било опет иде од тебе

и до тебе

Само никако не могу да смирим у рукама себе

Јер знам да ће у петак у пет увек да падају

наше кише.

 

ТОЛИКО ТЕ ИМА У СРЦУ

 

Ако је живот само један тренутак у времену

Онда си ти тај тренутак због кога треба живети –

И чак и да хоћу

Тебе је немогуће заборавити –

Толико те имам у срцу

 

И док ти љубим руке

И уснама односим топлину

Са твојих меких дланова

За сећање које ће ме чекати –

Чак и да хоћу – не могу те заборавити

 

И кад би ме све мисли напустиле

Ти би остала

Јер и када те нема –

Ја те не морам тражити

Ти си увек у мојим мислима

И чак и да хоћу

Не могу те заборавити

 

Толико те имам у срцу.

 

ПРВА НОЋ, ДРУГА НОЋ… ЖЕНА

 

Ти си као радост, као јутро, као река, као срећа

Кад помислим да ниси, да те нема:

Враћаш се у мене као ватра

Прво мала, а после све јача, све већа!

 

Па кад те већ има

Кад ватра из усне пређе у вене

Нема више земље, нема више неба

И нема до тебе ни једне жене!

 

И све се пред тобом у пламен претвара

И у грчу губи

Па смо онда једно, па смо онда исто

Као обала кад обалу бљеском сунце љуби!

 

ОНА ДИВНА ЛЕТА

 

Шта хоћеш ти, љубави моја, што стално

долазиш из равнице

Када су около равни путеви, широке њиве и

танке међе

Када се тамо негде у плаветнилу зоре играју

плаве птице

И назиру изнад брда златне сунчане веђе?

 

Ово сунце овде пролази кроз шљивике и свуда

су модри пејзажи

И није као тамо у нашем, у старом добром

крају

Чујем ли то јутрос како ме то оно данво лето

на обали реке тражи

Или ме то само твоје очи овако заљубљеног

варају?

 

Као онда када су крај реке свици горели у

житу, у ражи

Твоје очи још увек горе у мени и на длановима

твојим играју се птице

Шта хоћеш ти, љубави моја, што стално

долазиш из равнице

Када су иза нас одавно већ остале све постаје

и далеки модри пејзажи?

 

ПРИЈАТЕЉУ ЗА РОЂЕНДАН

 

Сутра ћу изаћи ван села

И набрати букет родних њива које су

скласале у поље

 

Од тврдих мишица копача и мотика

нахрањених снагом

Испешћу велии венац и надојити га знојем

Да не увене од оног часа када ћу доћи

 

Од велике ширине пољазаграбићу прегрш

утрина

да јако прсне блејање оваца, мук крава и

песме чобанске

 

Записаћу све то сунцем у срце

И претворити га у мало трајање

Да не изветри до оног часа када ћу доћи

 

Кад сутон загризе плавим зубима поље

село ћу моје урамити у грудима да ништа не

заборави

 

Очима ћу заграбити рало и као звезду га

спустити на десни длан

И доједрити првим ветромкоји иде из села

у град

[1] Сава Димитријевић мисли на Томислава Н. Цветковића, који је о њему доста писао и, за разлику од већине лесковачких писаца, који су крајње немарни, води педантну евиденцију, има богату документацију и библиотеку, а Димитријевићу је неколико година био – директор у Радио Лесковцу, где је он новинар од оснивања те станице, уредник Дневника и, накратко, главни и одговорни уредник и директор.

[2] Томислав Н. Цветковић, Сава Димитријевић – лесковачки Фелини, Помак, бр. 21/22, јули-децембар 2001, стр. 20.

[3]У чувеном Прегледу лесковачког књижевног стваралаштва Д. Трајковића помиње се и С. Димитријевић: ,,Поред раније поменутих песника и приповедача, у Нашем стварању су објавили своје песме: Никола Цветковић, Првољуб Пејатовић, Димитрије Тасић и још неки који нису издали посебне збирке, а од приповедача Сава Димитријевић и други. Сава је недавно написао и драму ,,Верглаши’’ која је прошле године приказана у лесковачком Народном позоришту, Преглед…стр. 123.

[4] О раду новинара и писца Саве Димитријевића, добитника бројних награда за књижевно стваралаштво, писао сам у Политици, али и неколиколистова и часописа и притом посебну пажњу посветио његовом познавању лесковчаког дијалекта, али и уметничким вредностима његовим дела, која су својеврсна хроника старог Лесковца.

In memoriam: Slađana Ivanović

фебруар 28, 2015 у 11:12 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: ,

LESKOVAC – Naša draga koleginica Slađana Ivanović iznenada je preminula juče u 41. godini života. Ostaće upamćena kao vredan, pošten i odgovoran radnik, dobar i požrtvovan prijatelj. Pamtićemo je kao vedru, nasmejanu i druželjubivu – saopštio je Radio Leskovac.

U našoj medijskoj kući bila je od 2005. godine. Za sobom je ostavila supruga i dvoje dece.

Slađana Ivanović biće sahranjena danas u 12:30h na Svetoilijskom groblju u Leskovcu.

Lebane: Svakom novorođenom detetu nadoknada 20.000 dinara

фебруар 28, 2015 у 6:07 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , ,

Lebane Skupstina opstine 1 mala

ЛЕБАНЕ, ЛЕСКОВАЦ – Осим, једнократне помоћи за свако новорођенче са територије општине Лебане, локална самоуправа пружа и друге врсте финансијске подршке становницима ове општине. Сваком првом рођеном детету из општинског буџета исплаћује се новчана накнада од 20.000 динара , као и пакетић са неопходном беби опремом. Такође, сваки пар којем је потребна вантелесна оплодња, добија по 15.000 динара.

Руководилац финансија Саша Младеновић, за званични сајт општине Лебане, потврдио је да се у просеку , на месечном нивоу издваја по 20.000 динара за најмање 10 новорођених беба и најмање за 1 пар којем је потребна вештачка оплодња, још по 15.000 динара.

По одлуци општинског већа , новчана помоћ од 15.000 динара додељује се и за санирање штете настале од  пожара, поплава и друге потребе грађана .

lebane

Потврђено је да локална самоуправа плаћа месечне карте деци са територије општине Лебане која похађају Специјалну школу у Лесковцу, као и њиховој пратњи.

Локална самоуправа по одлуци Фонда за младе таленте, који је основан 2006. године , издваја и новчана подстицајна средства за студенте. Од Фонда локална самоуправа добија 1,5 милиона динара и по критеријуму заслужни суденти који испуњавају све услове добијају по 20.000 динара. Услов је да су редовни студенти, имају уверење о попоженим испитима и просечна оцена студирања им је изнад 9. Из ове општине три детета се школују у иностранству и за такве издваја се од 25 .000 до 40.000 динара.

Локалне власти у Лебану уложиће ове године око 100 милиона динара у објекте и путну инфраструктуру. Такође, планом јавних набавки, предвиђено је улагање 40 милиона динара за изградњу спортске хале и асфалтирање улица у сеоским месним заједницама.

Crveni krst Lebane: Konkurs za učenike „Krv život znači“

фебруар 28, 2015 у 6:00 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , ,

Lebane, reka Jablanica, 3, april mala

ЛЕБАНЕ, ЛЕСКОВАЦ – Црвени крст Србије – Црвени крст Лебане расписује конкурс за ликовне и литерарне радове на тему промоције добровољног, анонимног и неплаћеног давалаштва крви под називом “Крв живот значи“.

Право учешћа на конкурсу имају ученици основних и средњих школа са територије општине Лебане.

Конкурс је отворен до 03. априла 2015. године, до када школе радове својих ученика најкасније шаљу у организацију Црвеног крста Лебане. Комисија Црвеног крста Лебане наградиће по три првопласирана рада из сваке области и сваке категорије, а такође те радове проследити Црвеном крсту Србије. Критеријуми за оцењивање су: оригиналност идеје, промоција лепоте давања, видљив дух принципа добровољног, анонимног и ненаграђеног давања крви, препознато место Црвеног крста и да одовара узрасту ученика.

krv-zivot-znaci

Овај конкурс треба да буде увод у будуће активно добровољно давање крви и први контакт младих са овом темом, да сензибилише давалаштво као друштвено пожељну категорију и да младима остане у сећању као први контакт са давалаштвом крви и њеном важношћу по здравље свих нас.

Желимо да напоменемо да је прошле године у конкурсу на републичком нивоу учествовало 14.575 ученика основних школа и 1.186 ученика средњих школа, а да су ученици школа са територије општине Лебанеостварили запажене резултате на локалном нивоу конкурса.

За сва додатна питања можете нам се обратити путем електронске поште на адресу lebane@redcross.org.rs, уканцеларији Црвеног крста Лебане на број тел. 016/843-877 (контакт особа Славиша Стевановић) или свом учитељу и наставнику у школи објављено је на градском сајту оштине Лебане.

Evropski Progres: Odobreno finansiranje 40 projekata

фебруар 27, 2015 у 7:33 pm | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: ,

progres 1

BLACE, 27. februar 2015 – Upravni odbor razvojnog programa Evropski PROGRES danas je odobrio finansiranje 40 projekata za izradu tehničke dokumentacije ukupne vrednosti 608.984 evra, od čega Evropska unija i Vlada Švajcarske finansiraju 538.230 dok 70.754 evra sufininasiraju opštine. Podržani predlozi za izradu tehničke dokumentacije odnose se na objekte socilajne, komunalne i ekonomske infrastrukture i preduslov su za početak izgradnje novih ili rekonstrukciju postojećih objekata.

progres 2

Tokom današnjeg, četvrtog sastanka, Upravni odbor je takođe odobrio kriterijume za podršku lokalnim samoupravama za razvoj planova detaljne regulacije, za šta je izdvojena ukupna suma od 280.000 evra. Lokalne samouprave koje su uključene u Evropski PROGRES će imati priliku da podnesu do tri projekta za izradu planova detaljne regulacije, pri čemu podržani projekti mogu računati na bespovratna sredstva u iznosu do 15.000 evra.

Na sastanku je predstavljen i napredak koji je Program ostvario u periodu od 17. septembra do 31. decembra 2014. godine: objavljena su četiri javna poziva za finansiranje predloga projekata, stvareni uslovi za početak izgradnje zgrade Odeljenja Ekonomskog fakulteta iz Subotice u Bujanovcu, odobreno je 20 partnerskih projekata organizacija civilnog društva i lokalnih samouprava i 16 projekata za unapređenje registra poreskih obveznika, izrađena je nova internet prezentacija Programa i završen likovni konkurs za učenike srednjih škola.

Ana Stanković, ispred Delegacije Evropske unije, pozvala je lokalne samuprave da otvoreno razgovaraju o preprekama na koje nailaze tokom implementacije Programa. Ona je ohrabrila opštine da ulože napore i iskoriste fondove koji su im dostupni posredstvom Programa ali i da intenzivno rade sa Evropskim PROGRESom kako bi unapredili svoje kapacitete.

Sastankom je predsedavala Kancelarija za evropske integracije Vlade Srbije a  prisustvovali su predstavnici ministarstava Republike Srbije, opština koje učestvuju u realizaciji Evropskog PROGRESa, predstavnici razvojnih agencija i projekata, civilnog društva, donatori – predstavnici Evropske unije i Vlade Švajcarske.

Aktivnosti Evropskog PROGRESa, programa koji doprinosi održivom razvoju južne i jugozapadne Srbije, Evropska unija i Vlada Švajcarske podržaće sa ukupno 24,46 miliona evra. Odobreni projekti imaće za cilj da ojačaju lokalnu administraciju, stvore povoljnu sredinu za razvoj infrastrukture i privrede kao i poboljšanje sprovođenja socijalne inkluzije i politike zapošljavanja.

Opštine obuhvaćene Programom su – Novi Pazar, Ivanjica, Nova Varoš, Priboj, Prijepolje, Raška, Sjenica i Tutin na jugozapadu Srbije, kao i Prokuplje, Blace, Žitorađa, Kuršumlija, Leskovac, Bojnik, Vlasotince, Lebane, Medveđa, Crna Trava, Vranje, Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Preševo, Surdulica, Trgovište, Brus, Aleksinac, Gadžin Han, Doljevac, Merošina, Svrljig, Babušnica, Bela Palanka i Knjaževac na jugoistoku zemlje.

„Grad Leskovac – naša sigurna kuća“: 20 slučajeva porodičnog nasilja u proteklih pet godina

фебруар 27, 2015 у 2:23 pm | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , ,

??

LESKOVAC – U okviru realizacije lokalnog akcionog plana „Grad Leskovac-naša sigurna kuća“ i kampanje suzbijanja porodičnog nasilja, danas je u Centru za samostalni život lica sa invaliditetom održana tribina „Ne trpi nasilje – prijavi ga“ i podeljen je  propagandni materijal.

U proteklih par godina na području Policijske uprave Leskovac registrovano je više od 20 slučajeva porodičnog nasilja u kojima su žrtve osobe sa invaliditetom,  a uočeno je i nasilje nad invalidima koje nije prijavljeno, rekao je Branislav Urošević, oficir Policijske uprave u Leskovcu i koordinator projekta.

Cilj današnje tribine je osnaživanje žrtava nasilja i edukacija sugrađana ove kategorije o modelima ispoljavanja, načinima prepoznavanja, neophodnosti prijavljivanja nadležnim organima i institucijama kao i informisanje o mogućnostima ostvarivanja zaštite, kazao je Urošević.

       

Krivično delo nasilja u porodici, čini svako ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobraznim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana porodice.

U zavisnosti od težine nasilja za izvršioce su predviđene kazne od 6 meseci do višegodišnje kazne zatvora. Žrtve, nasilje mogu prijaviti na brojeve: 192 Policija, 194 Hitna pomoć, 252-494 Centar za socijalni rad i 237-300 SOS telefon.

Današnjoj tribini prisustvovali su članovi svih Udruženja osoba sa invaliditetom, lekari Hitne medicinske pomoći i predstavnici Policijske uprave Leskovac – prenosi R. Leskovac.

Dom kulture Grdelica: Promocija stvaralaštva KK „Glubočica“ iz Leskovca

фебруар 27, 2015 у 11:37 am | Објављено у Uncategorized | 2 коментара
Ознаке: , ,

kk glubocica 2

ГРДЕЛИЦА, ЛЕСКОВАЦ – У Дому културе Грделица одржана је промоција стваралаштва Књижевног клуба Глубочица из Лесковца. О клубу Глубочица говорила је председница клуба Боркица Миловановић.

kk glubocica 1

Стихове су читали чланови клуба Снежана Јанковић. Цаки Ђокић, Јасмина Томић, Добрица Добрић, Александра Тодоровић, Јованка Павловић, Гмитра Синадиновић, Дамњан Стаменковић, Миле Андрејевић, Зорица Тасић и Боркица Миловановић.

Dom kulture - Grdelica

Dom kulture – Grdelica

Присутне је поздравио директор Дома културе Грделица Јовица Мишић а кроз програм нас је водила организатор Ивана Нешић. Своју слику је поклонио наш сликар Јошкин Шилјан. Једно дивно вече и дружење са песницима – објављено је на сајту Дома културе из Грделице.

Dejan Đorđević, profesor, pesnik i književni kritičar: „Pismo Radoju Domanoviću“

фебруар 27, 2015 у 11:28 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , ,

djordjevic dejan novo

ЛЕСКОВАЦ, ГРДЕЛИЦА – Познати песник, књижевни критичар и есејист из Грделице Дејан Ђорђевић, професор књижевности, на свом ФБ профило објављује врло занимљиву рубрику „Писмо Радоју Домановићу“.

 Grdelica bunar 1

Поштовани Радоје,

Пишем ти јер хоћу да пукнем од муке. Ти добро знаш, како је кад боли, кад видиш, а не можеш ништа друго да урадиш, него да коју реч ставиш на папир. Пишем ово писмо и све стрепим хоће ли стићи на твоју адресу, на онај други свет, а за овај знам да је немогуће. Плашим се Радоје ,да те поново не прогоне и кажњавају као овде, јер ти исти су дошли на тај свет, па су и њега огадили и променили. Надам се, Богу хвала, да није тако.
Плашим се Радоје да ми се памет не помути, па да направим неку глупост, и зато узимам оловку да бар нешто ставим на папир и одагнам невољу и бригу.И одмах да ти кажем, тебе сам изабрао , јер си ми некако близак, а и познајеш колико толико менталитет народа овде на Југу, где и ја живим и страдам.
Јад и беда, Радоје,свуда и у сваком погледу. Начисто смо посрнули. Твоја Страдија је сада и Страданија и Усранија , него када си је ти бележио. Тешка несрећа Радоје. Одозго до доле , и назад. Од школе до Домова здравља, па до Судова. Све покварењак до покварењака, битанга до битанге, и лопов до лопова, незналица до незналице. Све се то у новац преобратило , па не зна ни за оца , ни за Бога. Надам се да ћеш разумети овај мој језик, јер то је скоро онај исти којим си се и ти служио , а ускоро га на несрећу неће ни бити, како га чувамо и говоримо.
Много се тога променило. Школе и факултети више нису као што су били. Дипломе се више не стичу, него се купују. Млади се не запошљавају путем Конкурса, него страначки . Српски језик више, Радоје неће имати своје место у српским школама. За сада смањују фон часова, за неколико година ће га укинути као предмет. Може им се . Дало им се. Не знају, опрости им Боже!
Људи цркавају, не умиру, по Домовима здравља и Болницама. Лекари имају свој ценовник за лечење пацијената. Плата им дође као хонорар. Јаја и сланина нису више средство за подмићивање. Сада траже евре, доларе, златне наките и дијаманте. Ракије и кафа им дођу као свакодневница, као кад се оде у госте, па се не иде празних руку. А народ, цкава. Цркава и трпи, Радоје!
Тек да можеш да видиш како је по Судовима. Суди се поштенима и наивнима.лопови су на слободи.Судије и адвокати раде у договору на штету парничара. Узимају новац од једних и других, и деле.Намештају процесе, фалсификују документа… Никад доста, и никад краја. Коме да се жалиш.“Оцу што је спавао са твојом мајком“, како би рекао наш народ.
Него, да те ја више не гњавим, јер си о свему овоме већ писао, и то веома лепо и интересантно.

Нека ти је лака земља и слободан дух!

П.С. „Некада се за добру причу ишло у затвор, данас се добијају награде“. Постоји књижевна награда која носи твоје име. Додељује се сваке године. Добили су је многи до сада, али чисто сумњам да те је ико обавестио о томе. Писати данас није опасно , могу ти рећи. Власт се мало наљути, кад је спомињеш, неки прокоментаришу твоје писање, стил… ал останеш жив, и што је најбитније не идеш у затвор. бар за сада. Кога пре да затварају, нас који баљезгамо, или своје сараднике !?

Твој поштовалац из Паланке!

Фотографија корисника Dejan Đorđević

Narodno pozorište Leskovac: Repertoar za mart 2015. godine

фебруар 27, 2015 у 11:19 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: ,

pozoriste-leskovac-2

LESKOVAC – repertoar Narodnog pozorišta u Leskovcu za mart 2015. godinu.

01.03.2015. Nedelja TAJANSTVENA FIOKA 12 sati

06.03.2015. Petak RANjENI ORAO – Premijera – 20 sati
07.03.2015. Subota RANjENI ORAO – I Repriza – 20 sati
08.03.2015. Nedelja CAREVO NOVO ODELO 12 sati
10.03.2015. Utorak SVE ĆE SE RAZJASNI 20 sati
13.03.2015. Petak RANjENI ORAO – II Repriza – 20 sati
15.03.2015. Nedelja ČAROBNjAK IZ OZA 12 sati
17.03.2015. Utorak NARODNI POSLANIK 18 sati
19.03.2015. Četvrtak TAJANSTVENA FIOKA 11 sati
22.03.2015. Nedelja DUGONjA, TRBONjA I VIDONjA 12 sati
26.03.2015 Četvrtak PUTOVANjE KROZ GUSTO GRANjE 20 sati
27.03.2015. Petak NARODNI POSLANIK 20 sati
29.03.2015. Nedelja TAJANSTVENA FIOKA 12 sati
31.03.2015. Utorak GALEB 20 sati

Следећа страна »

Create a free website or blog at WordPress.com.
Entries и коментари feeds.