Miroslav Ljubenović, iz Pokreta socijalista, novi predsednik opštine Vlasotince

новембар 30, 2014 у 2:29 pm | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , ,

Miroslav Ljubenovic

VLASOTINCE – Novi predsednik opštine Vlasotince je advokat Miroslav Ljubenović (37) iz Pokreta socijalista, a njegov zamenik je lekar Slavoljub Mitov iz Socijaldemokratske partije Borisa Tadića.
Za njih je glasalo 25 od ukupno 45 odbornika novoformirane skupštinske koalicije Socijaldemokratske stranke i deo odbornika Srpske napredne stranke i Nove Srbije, a izabrani su i novi članovi Opštinskog veća – objavio je sajt Budite u toku.

Advertisements

Narodni muzej: Otvorena izložba „Zlatno doba Leskovca“

новембар 30, 2014 у 9:38 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , , ,

Mesko-Marinkovic izloMesko otvaranje izlo.

LESKOVAC – Kao deo istoimenog projekta koji realizuje producentska kuća ‘’Intermedianetvork’’ u umetničkoj galeriji Narodnog muzeja u Leskovcu gradonačelnik Leskovca dr Goran Cvetanović i gospodin Miodrag Marinković, stari Leskovčanin, koji živi i radi u Švajcarskoj, otvorili su izložbu „Zlatno doba Leskovca“.
Izložba, čiji su autori istoričari Mira Ninošević i Veroljub Trajković, sadrži fotografije, dokumenta, predmete i gradsku nošnju Leskovca između dva svetska rata, od 1918. do 1941. godine, eksponate koji odslikavaju društveni, kulturni i svakodnevni život Leskovca koji je u tom periodu imao fascinantan privredni razvoj.
-Ove izložba je za mene ostvarenje jedne velike želje kako bi se realizovala priča o poglavlju koje sve građane Leskovca može da učini ponosnijim nego što danas jesu, da mladim ljudima objasni čiji su naslednici a da u čitavoj Srbiji promeni sliku po kojima se doživljava Leskovac, rekao je izmedju ostalog gradonačelnik Cvetanović.

Sica otvaranje izlo.Izlozba Leskovac 19..
Ispred producentske kuće ‘’Intermedianetvork’’ prisutnima se obratio Leskovčanin Zvonimir Šimunec rekavši, izmedju ostalog, da za Leskovac i Leskovčane počinje novo poglavlje.
Inače, pored izložbe, projektom „Zlatno doba Leskovca“, predviđen je i dokumentarni film sa pet epizoda, čija će premijera biti početkom januara, igrani film „Slavujevo doba“ i televizijska serija od 12 epizoda za koju scenario radi Kokan Mladenović.
Izložbu „Zlatno doba Leskovca“ moći će da vidi i beogradska publika od 20. januara u galeriji RTS-a kada će biti promovisana i monografija o Leskovcu između dva svetska rata. „Intermedianetvork“ će u ovaj projekat uložiti preko tri miliona evra, a Grad Leskovac će u tome učestvovati simboličnim sredstvima – prenosi sajt Budite u toku.

Bratislav Ilić novi direktor Radio Leskovca

новембар 30, 2014 у 5:58 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , ,

Radio Leskovac 1 leto mala

LESKOVAC – Poznati leskovački novinar Bratislav Bata Ilić, dopisnik Tanjuga i TV B-82 novi je direktor Radio Leskovca.

Ilic Bratislav novinar

Ilić, koji radi kao novinar u TV Klisura, za svoj dugogodišnji rad, dobio je više nagrada među kojima i Oktobarsko priznanje grada Leskovca.

VIDI PRILOG O ILIĆU

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/504726/Osam-novinara-dobilo-nagradu-na-konkursu-Drugacije-od-drugih

 

KK Zdravlje: Pobeda u Smederevskoj Palanci protiv ekipe „Mladosti“

новембар 30, 2014 у 5:42 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , ,

KK Zdravlje actavis

LESKOVAC – Košarkaši Zdravlji savladali su na gostovanju u Smederevskoj Palanci ekipu Mladosti rezultatom 87:90, po četvrtinama 25:29, 19:22, 19:24, 24:15.
Boljom igrom u prvih 30 minuta, Leskovčani su stigli do prednosti koja je u jednom trenutka dostigla i 16 poena razlike (26. minut 53:69). Domaći košarkaši se nisu predavali, pa je pobednik odlučen u penal završnici u kojoj su gostujući košarkaši bili sigurni i precizni.
U ekipi Zdravlja dobra igra šuterski raspoloženog Tešanovića (26 poena), Jovanovića, Stanojevića i Denića, a dodatni peh za tim leskovačkog drugoligaša bila je i povreda plejmejkera Nikole Ristića koji je već u 8. minutu morao van igre.
U sledećem. 10. kolu Druge lige Srbije, Zdravlje u Leskovcu dočekuje ekipu Plane Hardex iz Velike Plane

Direktor „Simensa“ za jugoistočnu Evropu razgovarao sa gradonačelnikom Leskovca dr Goranom Cvetanovićem

новембар 29, 2014 у 4:35 pm | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , ,

simens 2

ЛЕСКОВАЦ – Директор „Сименса“ за југоисточну Европу и пројект-менаџер ове компаније задужен за одржавање и постављање уличне расвете разговарали су са градоначелником Лесковца Гораном Цветановићем и његовим сарадницима о уређењу јавне расвете у Лесковцу.

Leskovac centar 1 mala

Према речима представника „Сименса“ ради се о дугорочној сарадњи коју они нуде граду, а не само о продаји производа.

Градови у којима је уређена расвета по принципима ове компаније (Братислава, Тренчин и други) остварили су уштеду у овој области од око 45 процената, а постигнуто је и смањење емисијe угљен-диоксида – објалјено је на званичном сајту Града Лесковца.

Nova Naša reč: Sećanja na Slobodana Draškovića

новембар 28, 2014 у 7:54 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , ,

Draskovic Slobodan Medvedja nova 3 mala

LESKOVAC – U rodnom selu Vrapce kod Medveđe prošlog utorka sahranjen je predsednik ove opštine Slobodan Drašković, koji je na čelu opštine bio od 2000. godine. Nova Naša reč u najnovijem broju objavljuje delove razgovora koji je, sticajem okolnosti, sa njim vođen tri dana pre tragičnog događaja, u kome on govori i položaju siromašnih opština  na jugu Srbije, radu Koordinacionog tela  i njegovom doprinosu razvoju ovog dela zemlje, ali i o svom porodičnom životu.

Policijska uprava Leskovac, 11 mala

Nova Naša reč piše o tome ko je nadležan za saniranje udarnih rupa na putevima, zbog kojih vozila često ostaju bez guma. Boban Zdravković, portparol Policijske uprave Leskovac, govori o tome kakve su nadležnosti policije u ovakvim slučajevima, kada zbog kolovoza koji su u jako lošem stanju često dolazi i do oštećenja automobila, i ko je u obavezi da se stara o stanju kolovoza i vrši kontolu.

Donosimo i dve dobre vesti o „leskovačkoj deci“ koja su osvojila državna prvensta u kik boksu i plivanju.

Nova Naša reč donosi opširnije izveštaje vezane za poslednje dve sednice Gradskog veća, na kojima je doneto niz odluka vezanih za život u gradu: usvojen je drugi ovogodišnji rebalans budžeta, odlučeno je da porez na imovinu ostane isti kao i 2013, donete su odluke vezane za zaštitu grada u vanrednim situacijama, odluka o prodaji stare autobuske stanice, kao i o poskupljenju usluga gradskog „Vodovoda“.

Gradska skupstina 15 septembar novo

Nova Naša reč u poslednjem broju piše o tome koje sve novine donose izmene Zakona o stečaju i da li će stečajni postupci trajati kraće, kakve obuke će sprovoditi Nacionalna služba za zapošljavanje za nezaposlena lica do kraja ove godine, o projektu HELP-a čiji je cilj pružanje pomoći u  zapošljavanju romske populacije, kao i o tome kako je u Leskovcu obeležen Svetski dan borbe protiv nasilja.

Nova Naša reč i u ovom broju nastavlja da se bavi temom koja je poslednjih dana bila aktuelna u političkom životu grada – kako se troši budžetski novac. Dok iz Gradske uprave za finasije kažu da su izjave o rasipništvu lokalne vlasti paušalne, opoziciona DS ostaje pri svojim tvrdnjama i optužbama o bahatom ponašanju leskovačkih političara kada je reč o trošenju para građana.

Dadince foto 1

Nova Naša reč piše o tome kako su vojni lekari posetili selo Dadince, o prvom dečjem festivalu scenskih minijatura i zanimljivom poduhvatu leskovačkog kluba za borilačke veštine, vezanom za samoodrbanu žena.

I u ovom broju leskovački nedeljnik donosi  dvojezičnu stranu na srpskom i romskom jeziku, posvećenu životu i problemima ove populacije.

LKC: Filmski program „Beldosc Eho 2014“ od 27. do 29. novembra

новембар 27, 2014 у 6:21 pm | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , ,

film

LESKOVAC – U Leskovačkom kulturnom centru realizuje se program „Beldocs Eho 2014“  od 27. do 29. novembra od 18h i 20h. Ulaz slobodan.

Kulturni centar 1 leto mala

Četvrtak, 27. novembar

20h – film: BILI SMO PRVACI SVETA

režija: Ivica Vidanović, Srbija, 2013, 90`

Zlatno doba naše košarke

SINOPSIS
Dokumentarni film „Bili smo prvaci sveta” svedoči o tome kako je nastajala čuvena jugoslovenska škola košarke. Od ratnih dana, 1942. godine, kada su se na improvizovanim košarkaškim terenima upoznali njeni osnivači Nebojša Popović, Bora Stanković, Radomir Šaper i Aleksandar Nikolić do Svetskog prvenstva u Ljubljani 1970, kada je ispunjen njihov mladalački san. Kroz likove ČETVORICE, kroz njihovo sazrevanje i sve većoj ljubavi prema košarci, prikazano je i stasavanje ideje koja ih je ujedinila i od njih napravila svetski priznate legende ovog sporta. U zemlji koja je stalno jedrila između Istoka i Zapada, košarka je izronila iznad svih postojećih ideja, ujedinivši entuzijaste širom bivše zemlje. Rođena je igra kakva se nije mogla naći u udžbenicima, u kojoj je mašta imala završnu reč u odnosu na taktiku. U odlučujućoj utakmici u hali „Tivoli” 1970. savladana je Amerika, a publika u transu poručuje Amerikancima koji su se prethodne godine popeli na Mesec “Luna vaša, zlata naša”.

Petak, 28. novembar

18h – film: 20 STOPA OD ZVEZDA

režija: Morgan Neville, SAD, 2013,  91`

Ovogodišnji dobitnik Oskara i najbolji dokumentarac po oceni američkih kritičara.

SINOPSIS
Milioni su znali njihove glasove, ali im niko nije znao imena. U svom neodoljivom novom filmu, Pet metara do slave, nagrađivani režiser Morgan Nevil skreće pažnju na neispričanu istinitu priču o pratećim vokalima nekih od najvećih muzičkih legendi dvadesetprvog veka. Podjednako pobedonosan i srceparajući, film je istovremeno omaž neispevanim glasovima koji su doprineli obliku i stilu popularne muzike. Ovaj film je i osvrt na konflikte, žrtve i nagrade karijera provedenih u usklađivanju sa drugima.
Ovi daroviti umetnici pokrivaju širok spektar stilova, žanrova i era pop muzike, ali svako od njih nosi jedinstvenu fascinantnu i ličnu priču o životu provedenom u senci superzvezda. Uz retke arhivske snimke i muziku bez premca, Pet metara do slave se ponosi intimnim intervjuima sa Brusom Springstinom, Stivi Vonderom, Mikom Džegerom i Stingom, između ostalih. Ipak, ove svetski poznate ličnosti nisu u centru pažnje filma, već životne priče brojnih pratećih vokala.

20h – film: POGREBNIK

režija: Dragan Nikolić, Srbija/Nemačka, 2013, 53′

Porodični posao, pogrebni bal, ljubav i druge vrednosti

SINOPSIS:
Bata, poreklom Srbin, napušta rodnu Nemačku, da bi se u Srbiji zaposlio u međunarodnom pogrebnom preduzeću svog tasta Drnde. „Drnda Internacional“, sa sedištem u Požarevcu i predstavništima širom Evrope, je neprikosnoveni broj jedan u prevozu preminulih emigranata. Sa profesionalnom smirenošću i talentom za improvizaciju Bata uspeva da se u roku od 48 sati nađe ispred bilo kojih vrata u Evropi potpuno opremljen za transport pokojnika u njihovu otadžbinu. Uprkos Batinim nastojanjima da ostane sabran, težak posao ostavlja traga na njemu. Uostalom, i pogrebnicima je potrebno da se opuste. Pogrebnik je film o tome kako živimo i radimo za željenu budućnost, dok nam životi prolaze.

Subota, 29. novembar

18h – film: PESMA IZ ŠUME

režija: Michael Obert, Nemačka, 2013, 97′

„Iz plićaka viri slonova kost na koju stavljam četkicu za zube i sapun. Nekoliko metara dalje, pod slojem vode, leži lobanja. Ponekad se osećam kao najprivilegovaniji čovek na Zemlji.“

SINOPSIS:
Pesma iz šume dokumentuje život amerikanca Luis Sarnoa, koji je proteklih 25 godina živeo sa Bajaka Pigmejima u centralnoafričkoj džungli. Kada Luis sa svojim sinom (iz veze sa suprugom Samedi iz plemena Bajaka) otputuje za Njujork, javljaju se problemi u njegovom naizgled utopijskom svetu.

20h – film: DOBAR SIN

režija: Shirly Berkovitz, Izrael, 2013, 52`

Jedan dečak je izrastao u divnu devojčicu.

SINOPSIS:
Neverovatna priča dvadesetdvogodišnjeg Ora, koji je tajno finansirao svoju operaciju promene pola na Tajlandu, lažuci svoje konzervativne roditelje. Po povratku kući, kao žena, suočava se sa svojim novim životom, svojom porodicom i cenom ostvarenja svoga sna.

Srdačan pozdrav,

Dragan Jović,

urednik filmskog programa Leskovački kulturni centar Bulevar oslobođenja 101 16000 Leskovac

 

 

 

 

 

Leskovac: Izmene i dopune odluke o budžetu za 2014. godinu

новембар 27, 2014 у 11:46 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , ,

SO Leskovac, 1, jesen, zima

ЛЕСКОВАЦ – Одлуком о измени и допуни Одлуке о буџету града Лесковца за 2014. годину коју су прихватили градски већници на 58. седници, планирани приходи и примања са пренетим неутрошеним средствима износе око 3.198. 000.000 динара, што је за скоро 121.000.000 мање од првобитно планираних средстава.

Како је објаснио Далибор Тричковић, начелник Градске управе за финансије, разлози за то су вишеструки. Наиме, порез на приход од имовине са планираних 38 милиона замењен је износом од 13 милиона динара. Како овај приход спада у категорију уступљених прихода, Влада Републике Србије укинула je обавезе по основу прихода од пољопривреде и шумарства, као и прихода од непокретности па је и град остао ускраћен за ову разлику.

Panorama Leskovca, 1,

-Осим овога, и приходи од продаје добара и услуга умањујемо за 30 милиона, јер наплата закупа локала од стране Јавног предузећа „Дом“ не тече планираном динамиком, а на смањење буџета утиче и мањи прилив од накнаде за коришћење грађевинског земљишта. Примања по основу задуживања су умањена за 15 милиона, јер је град повукао средства по основу дефицита за текућу ликвидност у износу од 115 милиона које ће и вратити до краја ове године – рекао је Тричковић.

Расходи и издаци буџета града Лесковца планирају се у Одлуци о измени и допуни Одлуке о буџету у износу од око 3.198.000.000 динара.

Reka veternica Leskovac mala

– У маси за исплату плата првобитно је планирано милијарду и девет милиона динара, а овим ребалансом се тај износ смањује на 988 милиона,  односно за 21 милион. Како је од 7. децембра 2013. ступио на снагу мораторијум на нова запошљавања, тако се већ у току ове године по основу природног одлива јавља разлика на конту мањих средстава за исплату плату – рекао је Тричковић.

Osmospratnica SO Leskovac 11 mala

Из прегледа расходне стране буџета јасно се види да раздели градоначелника и Градског већа, Правобранилаштва, Градске управе, бележе смањење за укупно 12.510.000 динара.  У овој Одлуци о измени и допуни Одлуке о буџету месне заједнице су сагледане са 4,5 милиона динара више од првобитно планираног износа, док су субвенције планиране са 17,3 милиона мање.

Основно образовање је у ребалансу добило 18 милиона више од првобитно планираних средства, а средње образовање 22,7 милиона динара више – објављено је на званичном сајту града Лесковца.

Radio Leskovac: Za kupovinu zainteresovana četiri kupca!

новембар 27, 2014 у 11:37 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , ,

Radio Leskovac 1 leto mala

LESKOVAC – Za 55, od ukupno 84 državne medijske kuće, koje su na spisku za prodaju Agencije za privatizaciju, stiglo je 128 pisama o zainteresovanosti. Primera radi za RTV Vranje zainteresovano je 12, a Radio Leskovac, koja poseduje i TV kanal ‘’Naša’’, četiri kupca.

Inače, Agencija za privatizaciju raspisala je oglas za privatizaciju 84 državna medija među kojima su Studio B, Politika, novosadski Dnevnik, Radio Zrenjanin, Radio Leskovac, Prosveta a.d., Zavod za udžbenike…

Vlada je pre nekoliko meseci usvojila i tri medijska zakona kojima se predviđa privatizacija medija u državnom vlasništvu do sredine naredne godine.

Zakonom o privatizaciji je predviđeno da se privatizacija društvenih preduzeća završi do kraja 2015. godine. Ministar finansija Dušan Vujović najavio je da će narednih dana obelodaniti koja su to preduzeća koja će biti privatizovana, ali i broj onih koja će ići u stečaj – objavljeno je na sajtu Budite u toku.

Dobrivoje Bošković: Promocija stvaralaštva u Domu kulture u Grdelici

новембар 27, 2014 у 9:29 am | Објављено у Uncategorized | Оставите коментар
Ознаке: , , , , , ,

kocic danilo i boskovic 6

ЛЕСКОВАЦ, ГРДЕЛИЦА – Добривоје Бошковић, писац, композитор, поета… О његовом стваралаштву говорили су Божидар Илић, новинар из Лесковца, Данило Коцић, писац и новинар из Лесковца и професор Дејан Ђорђевић, песник из Грделице.

 

kocic danilo i boskovic 7

Божидар Илић се посбно осврнуо на Бошковићев допринос медицинској науци и раду у Немачкој.

kocic danilo i boskovic 3

Професор Дејан Ђорђевић је надахнуто беседио о Бошковићевој најновијој поеми „Рано и позно“.

kocic danilo i boskovic 4

Данило Коцић ће највећи део излагања посветио романима др Добривоја Бошковића.

Одломке из књиге читали су ученици Средње школе из Грделице.

kocic danilo i boskovic

Добривоје Бошковић је увеличао ово књижевно вече својим музичким умећем – извео је неколико својих и више страних композиција.

ДОБРИВОЈЕ БОШКОВИЋТРАГОВИ И ТРАГАЊА

I

Добривоје Ј. Бошковић рођен је 4. јануара 1936. године у Грделици код Лесковца. Основно и средње образовање стекао је у Грделици, Лесковцу и Нишу. Дипломирао је на Медицинском факултету у Београду, а последипломске студије и специјализацију завршио је на Универзитету у Гетингену, Келну, Марбургу на Лану и Лондону.

Аутор је поема: „Посланица“, „Чежња“, „Суд и усуд“, „Сан и јава“, Жена“ и „Грех“; трагедије у стиховима „Крик понора“, комедије „Грделички крос“; сатире „Анатомија сујете и заблуде“; драма: „Растко“, „Српски краљеви Стефан Драгутин и Стефан Урош Други Милутин“, „Цар Душан Силни“, „Цар Лазар“ и „Смрт вилењака“; романа: „Сагореле сени“ и „Валсотино империјал“; стручних дела (уџбеника): „Муцање као говорна мана“ (заједно са сином Дејаном) и „Физиологија уметничког певања“. За комедију „Грделички крос“ добио је награду  издавача Србије за најбољу драму (2000). За роман „Сагореле сени“ – награду „Златни венац“ издавачке куће „Књиготека“ (2003); за роман „Валсотино империјал“ – међународну награду „Арка“ (2007). Бошковић је композитор, певач и гитариста.[1]

Напомена: Томислав Н. Цветковић, „Од Грделице до Пекинга“, запис о Добривоју Бошковићу, Наша реч, октобар 2010. године: „Када у туђем свету сретнеш свог човека, Србина – намах те обузме осећање радости. Ако ли је, пак, тај човек из твог места живљења, или ближе околине, свеједно, још ако је похађао исту школу, чији си и ти ученик био, онда твојој радости нема граница. Стежете руке као најрођенији. Грлите се као најмилији. Управо сам то доживео приликом недавног боравка у Немачкој, у Франкфурту на Мајни, граду са највећим аеродромом у Европи и највећим сајмом књига у свету. Срео сам се са Добривојем Бошковићем, Грделичанином, одличним учеником Лесковачке гимназије, некада најмађим југословенским лекаром (факултет је завршио са 22 године). И само то је било за радовање. (…) И вратиће се др Добривоје Бошковић. Он никада и није отишао из света нашег у туђи свет. У то смо се уверили после вишечасовног разговора у кући председника Југословенске књижевне радионице у Франкфурту на Мајни Милутина Алимпијевића, члана Удружења књижевника Србије на привременом раду у Немачкој.

„РАНО И ПОЗНО“ – Македонски информативни и издавачки центар из Панчева недавно је објавио поему др Добривоја Ј. Бошковића „Рано и позно“, која је само потврдила оно што смо одавно знали о др Бошковићу, рођеном у Грделици, да је „раскошни песник и истински мислилац“.

Лаза Лазић, рецензент поеме „Рано и позно“, који је у више наврата писао о стваралаштву др Бошковића оцењује да се „више не пишу књиге као што је ова, поема „Рано и позно“ уз закључак да се „тешко може у савременој књижевности наћи још која оваква вивисекција једног хуманог проблема.“

-У делу потврђеног прозног писца, драматичара, лиричара, комедиографа, аутора опсежних историјских драма и других запажених остварења, појављује се један контраверзни спев – опширан лирско-дидактички трактат, у намерно наивном стилу, који на опуштен начин, за широку публику, третира психологију појединих периода човеквог одрастања.

Са исцрпљеношћу која задивљује, писац је у својим стиховима захватио све периоде човековог, углавном мукотрпног живота, изневши у једној батргавој форми своја најдубља схватања и искуства о животним појавама и променама индивидуе, која се нужно мења кроз класичан пример безличног узорка човека који, и неосетно, преживљава различите фазе сопственог одрастања. Као лекар непресушног искуства, пре свега се мора то рећи, Бошковић није идеализовао човека. Итину говорећи, његов је човек готово непрекидно жртва и исконских, атавистичких, и модерних концептуалних сила природе, друштва и другог човека с којим живи и са њим се судара – оцењује Лаза Лазић.

У поеми „Рано и позно“, да закључимо Лазићевом оценом, “осетна је присутност жеље да се осуде и одређени страшни и неразумљиви покушаји самог човека да свој сопствени живот загорча и обесмисли, али хроника човековог зала чињених према себи самом не би могла стати ни у далеко већи обим једног књижевног дела.“

РАНО И ПОЗНО

(одломак из поеме – почетак)

Као да свет постоји за њега,

Безбрижан и лак је јуноша,

И не помишља да ће доћи

Времена туробна и лоша.

 

Опијен лакоћом свога тела,

Плаховит и увек ведрог духа,

За оно што му други зборе

Нема никаквог обзира, ни слуха.

 

И кад осване и кад омркне,

Увек се радује свом животу,

Па би да чини шта му је воља,

Не помишљајући на срамоту

 

Не цени ни оно што већ поседује

И што му живот издашно пружа,

Уверен да ће то вечно трајати,

Све док не стаса у правог мужа.

Пре појаве поеме „Рано и позно“, др Бошковић већ је објавио поеме: „Посланица“, „Чежња“, „Суд и усуд“, „Сан и јава“, Жена“ и „Грех“ .

Поема „Посланица“ (Наша реч, Лесковац 1991) заснована је на вишеслојној мисаоној равни, која понекад има филозофски набој. Рецензент Милутин Алимпијевић примећује да ће пажљиви читалац открити у њој фантазмагоричне боје као са неког платна Франсиска Гоје, или ће му однекуд зашумети ехо девете синфофоније Лудвига Ван Бетовена. „Посланица“ може понети и име – књига мудрости. Као у келеидоскопу сусрећемо низ дубоких мисаоних слика, изнајансираних поетским тоновима које зраче својом унутрашњом гамом. То је поетска река у којој се огледају људске врлине и мане, чије дубине крију тајне људског сазнања и битисања. Поема се завршава апотеозом светлости, иманентни човеку, без које нема ни будућности, ни живота. Поетска продорност, дух којим поема звучи боја непатвореног фаталног и фасцинантног живота и специцифичан језик – била би основе компоненте које поему „Посланица“ детерминишу као самосвојно и изузетно песничко дело.

Др Бошковић је аутор и снажне и јединствене поема под симболичним насловом „Чежња“. Поема „Чежња“ (60 страна) је снажна лирска и рефлексивна певанија која говори о човековом удесу и опстајању у свету, о чежњама у туђини, о љубави према завичају и домовини, о доживљајима реалног и оностраног, о прожимању филозофског и мисаоног. У слободном стиху и разбијеном ритму, без употребе интерпукцијских знакова, значејски језгровито и сиболични сложено, песник Бошковић исписује савремену кантилену, са аутобиографским тоновима и искреним исповестима. Рецензент Љубиша Ђидић истиче да је ова збирка „језички свежа, као мисаона понорница, попут водопадне и водоплавне родне завичајне реке, која у дубини хучи набреклим емоцијама налик бајковитој дуги…“

Збирком „Чежња“ Добривоје Бошковић је итекако обогатио књижевност наше дијаспоре и показао да заслужује већу пажњу књижевне критике и читалачке јавности.

О поеми „Чежња“ др Добривоја Бошковића писао је (Помак, број 5, 1997) Николај Тимченко. „Као песник, Бошковић потврђује стару антрополошку истину да се човеково биће испољава на различите, и често неочекиване, начине и у форми која је на први поглед страна аутентичном бићу дотичне личности. Јер, писац књиге о муцању као говорној мани и више стручних студија из медицине, дакле практичару и научнику у чијем је раду, бар се тако претпоставља, основно рацио и сув научни језик, своје биће остварује и кроз музику и поезију. Када га човек слуша са гитаром у руци, има утисак да је у питању човек са естраде који своје радости и умеће жели да подели са читавим светом, или бар са публиком која дође у салу да га слуша. Али када чита његове поеме, обе са речитим насловима (Посланица и Чежња) човек увиђа да је реч о личности која животне сокове упија кроз све поре и која се исказује најплеменитијим језиком а то је језик поезије. Поема Добривоја Ј. Бошковића је излив једне богате душе која жели да се искаже, и исказује се у различитим сферама, уједињујући оно практично и рационално (Бошковићев основни позив и научни рад) и оно метафизичко и душевно (што је потреба унутрашњег бића). Чини ми се да се поезија овог песника може потпуније доживети и разумети ако се то зна – оцењује Тимченко.

О поеми „Сан и јава“, која је испевана у једном комаду, континуирано, као један једини уздах, прегнантним, узнесеним и наизглед уједначеним тоном – писао је већ поменути Лаза Лазић. „То је речитатив љубави и природом омађијаног човека што најпре грца своја осећањаи рефлексије о својој љубљеној и о васељени, а после настоји да свом монологу да књижевни облик. Форма је, дакле, у другом плану. Исповест је централна, стога је у првом плану оно што се у општем говору осећајних људи једноставно назива љубавном муком. Песник влада артистичком вештином, наравно, без тога не би могао ни кренути у изражавање тако сложеног осеђања као што је љубавно, али овде нас плени сам занос, жестина, страст, сумња, двојба и бол човека фундаментално узнемиреног највећом људском и божјом тајном. Бошковић узима страст и срећу, радост и тугу – заједно. То је оно што овај поетски исказ чини правоваљаним.“

Поема „Грех“ је изузетно дело хуманисте, савести човечанства, веома плодног писца, лекара, бесребрника, композитора, певача и гитаристе Добровоја Ј. Бошковића. Он је песник другачији од свих. „Као каква раскошна катедрала диже се поема „Грех“ у видном пољу нашег духа, и наше литературе, и читајући ове стихове ми као да чујемо њен звон. Црквењак овог храма, учени скромни роб Божји, Добривоје не жељаше (како би он сам рекао) да дигне овом црквом себи споменик. Он само истиче потребу да се свет пробуди, прегне и да, пробуђен, промисли да се сети и покаје. Међу покајницима је и он сам, архитекта ове творевине, певач њених псалама и скрушени молитељ, коме је Бог подарио снагу пера, хумано срце и глас подобан да одјекне у црквама, библиотекама и са концертних подијума – оцена је Лазе Лазића.

Поменимо коначно и поему „Жена“ испевану у једном комаду, континуирано, као један једини уздах, прегнантним, узнесеним и наизглед уједначеним тоном, то је речитив љубави и прородом омажијаног човека што најпре грца своја осећања и рефлексије о својој љубљеној и о васељени, а потом настоји да својем монологу да књижевни олик. Форма је, дакле, у другом плану – примећује Лаза Лазић. „Бошковић узима страст и срећу, и радост и тугу – заједно. То је оно што овај поетски исказ чини правоваљаним. Тај његов текст без интепункције, стихови овог спева, нижу се местимично као у бунилу и песник се нигде не лаћа разјашњавања, објашњења – како је заорао, тако после шесдесетак стана излази напоље, у вис, у небеса. Лаза Лазић закључује: „Стихови су понегде дотакли дотакли и еротско, али атмосфера је, нарочито у првом делу књиге, вилинска. Шумска бића, пољски народ, збор девица красних, птице, ваздух, вода и звезде, све је то умешено у великим кошмар љубави. сам интнзитет доживљаја наговештава једну унутрашњу драму, која ће ускоро и уследити, пошто се поема најзад успиње и до антитезе лагодног задовољства и почиње да бруји стрепњом, патњим и сумњом.“

Да је др Добривоје Бошковић написао само ових неколико поема, засигурно би морао бити део успешне српске књижевне породице. Он је, међутим, свој обиман књижевни опус заоденуо и бројним драмама, али и романима „Валсотино империјал“ и двотомним „Сагореле сени“. По обимности, али пре свега по начину певања и писања, др Добривоје Бошковић, који пензионерске дане углавном проводи у Београду, једно од само неколико најзначајнијих имена лесковачког књижевног завичаја, коме се радо враћа иако у родном крају, нажалост, није довољно осветљено то његово богато литерарно дело.

 II

САГОРЕЛЕ СЕНИ – Догодило се то тридесетих година прошлог века. Била је то дотад невиђена љубав двоје младих, а онда је она изненада смртно оболела од туберкулозе. Нису помогле молбе и заклињања; он је остао уз њу све до неизбежне смрти. ,,Напиши, напиши причу о тој великој љубави’’, често је говорила моја мајка Симка. Написао сам је својим сузама…[2]

%

Роман ,,Сагореле сени’’ писан је да га читалац доживи као панораму једне паланачке средине на југу Србије коју је писац дуго година, боравећи у туђини, носио дубоко у својој души и преживљавао је са искреном носталгијом. Без намере да прати и користи неки од начина романескног казивања, писац по свом опредељењу користи својеврсну форму, дух и осећајност којим ће на најбољи начин изразити своје намере.[3]

(…) У основи свих збивања је љубав, однос међу људима и породици, природи. Он пише оду љубави, али не само која везује двоје младих. То је љубав свестрана која доминира у свему што чини живот, чак и онда када је душу притисла туга и боравак у туђини..[4]

 III

ГРДЕЛИЧКИ КРОС – Комедиографски текст Грделички крос је сладуњава комедија у три чина. Драмски темпо протиче у сукобима хтења. По овоме јесте прва комедија те врсте у нашој драмској литератури. Ако су само хтења главних јунака, онда је јасно што нема великих бура, трагике, ироније, сатире и сукоба карактера.

Тај живи свет је приказан у завичајном миљеу, а хумор проистиче из неочекиваних хтења и локалних израза у говору Грделице.

Чиме се посебно одликује овај комедиографски текст? Писац је познавалац локалног говора. Главне личности говоре тим језиком. Навешћу неке симпатичне изразе: и убав и ружан остварив, убавило кућу не завило, онај је рекја да жене носе штикле да гим се језик не букја по земљу, будала се не сеје, сам си ница, тера мазно на празно, боље да оклизнеш сас ногу него сс језик, имаш зета, имаш си магаре итд.

Комедија Добривоја Бошковића је као млечна чоколада. Појешћемо је смејући се.[5]

 VI

VALSOTTINO IMPERIJAL – Аутор неколико поема, драмских текстова и запаженог романа у два тома Сагореле сени, Добривоје Бошковић (1936), иначе угледни лекар из Франфурта, написао је још један обиман роман „Valsottino imperijal“ (Арка, Смедерево 2007) чија се изузетно занимљива радња догађа у Власотинцу, између два светска рата.

Међународни жири је 2007. године доделио награду Арка овом роману Добривоја Бошковића као најбољем објављеној у тој години, а награду је на сајму књига аутору, др Добривоју Бошковићу, предао академик Ристо Василевски, директор Арке.

%

У центру збивања је драматична судбина најимућније породице мале вароши, Влаић. Гвозден Влаић је власник велике винарије која послује са целим светом, али током година доживљава личне успомене и падове. Старији син Никола одаје се пороцима и завршава у душевној болници, млађи Михаило одлази у манастир, а жена му умире током његове свађе са Николом, а сам Гвозден доживљава срчани удар…

Уредник и писац Ристо Василевски добро примећује да је овим делом Власотинце у Бошковићу добило писца као што га је Врање добило у знаменитом Бори Станковићу.

Роман говори о грађанском друштву у Србији кроз причу и трагичном паду породице Гвоздена Вајића, власотиначког богаташа. Такође одсикава нарави и мале грађанске средине.

%

То дело није обичан роман о једном граду који се воли, то је песма у прози, прича о људској пролазности и таштини, слика о похлепи и нади, исечак трајања о непролазности великих ишчекивања. То је драма о љубави која се намах створи и целога живота остаје да се памти и препричава као „отворена књига“.[6]

 ЖЕНА

(одломак из поеме)

 

Лепота буди допадање,

Јача нас, богати и покреће,

Да срећу у себи препознамо,

Оно што желимо буде веће.

 

Љубав је у култ претвара,

На златни трон је поставља,

До неба диже и обожава,

Осећањима док управља.

 

Живот је стварно и замишљено,

У идеалу се они преплићу,

Да би се лакше битисало,

Машта помаже нашем бићу.

 

И оно што се о жени збори,

Између тих вредности лежи,

Човека истин је субјективна,

Од оне праве свако бежи.

 

И однос према њој је произвољан,

Зависи од ситуације и човека,

Несигуран је и непостојан,

Као варљива сила нека.

 

И према жени се човек односи,

Како му сила јаства диктира,

Она је код сваког другачија,

Умишљенога производ збира.

 

Романтичари је обожавају,

И њено биће до неба дижи,

Божанско хтење у њој виде,

Љубе јој ноге и пред њом гмиже.

 

ЧЕЖЊА

(одломак из поеме)

 

На мекану круницу твоју

Прелепи цвете нека ме положе

Кад уморан на тегобном путу поклекнем

Порушених идеала и распршених снова

Посрнем и немоћно клонем

Од претешког ми бремена

Мукоживота дужеболног

Ласкама твојим ми хлад начини

А мирисом опојним горчином отровану душу

Слашћу твог прашника омами и умири

Ветрови топли и нежни

Што те на захујалом незнаном путу свом

Мекано грле и милују

Нека те лагано зањишу

А мене тужног бајно уљуљкају

Као што је некада давно

Мајка Симка у топлом наручју свом

На набујалим грудима

Пуних заситог млека

Нежно привијала сина првенца свог

Тепајући му тихо

Недобудне спасоносне успаванке

[1] Добривоје Ј. Бошковић, „Рано и позно“, НИУ „Македонски информативни центар, Панчево, 2014, стр. 176-177.

[2] Напомена: Тако почиње роман Добривоја Бошковића Сагореле сени, два тома, око 1.000 страница, Књиготека, Нови Београд 2002. У потпису увода стајало је Аутор, а роман је посвећен брату Драгољубу.

[3] Јован Д. Ђорђевић, Трагичност узвишене љубави, Сагореле сени, Књиготека, Београд 2002, Помак, бр.  25/26, јануар – јун 2004, стр. 24. Напомена: Видети опширније у поглављу о Јовици Ђорђевићу.

[4] Књижевно-издавачка задруга Књиготека доделила је награду Златни венац Добривоју Бошковићу за роман Сагореле сени, у два тома. Радња романа догађала се тридесетих година прошлог века и говори о великој и трегичној љубави двоје младих. Она задобија тешку и у то време неизлечиву болест туберколозу, али он не жели да је напусти. Ту је и више питорескин епизода личности које на живописан начин осветљавају једно време.

[5] Станко Ђорђевић, Добривоје Бошковић – Грделички крос, Књиготека, Београд 1993. Приказ, Наша реч, Лесковац 1999.

[6] Данило Коцић, уводно слово на промоцијама романа Valsotino imeperijal, у Власотинцу и Лесковцу у организацији Народне библиотеке из ова два града. Исечак из романа: …

Следећа страна »

Блог на WordPress.com.
Entries и коментари feeds.